SVE PRAVE LJUBAVI SU TUŽNE

[Крста]

 

[Мишкони]

 

[Net & Neta]

Utišaj ovu tišinu.
Umiri ovaj mir. Utopi
ovu smrt. Proširi ovu
sobu. Razori ovaj zid.
Podigni ovo nebo. Pomiri
ove sjene. Pokosi
ovu kišu. Uglazbi
ove suze. Rascvjetaj
ove ruke.
Sazidaj ove riječi. Izliječi
ove oči.
I postani moja noć.
Budi
moja noć.
Dođi, koja si moja
u moju noć.
Stvori, koja si moja
moju noć.

 

[Net & Neta]

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.

Desanka Maksimovic

 

[Мишкони]

 

[Mala sanjalica]

 

[Mala sanjalica]

 

[Mala sanjalica]

"Neko emocije troši polagacko, kao mirišljavi sapun, a neko svoje srce ispali razuzdano, kao pun šaržer, pa u jednoj kišovitoj aprilskoj noći

odvoli za čitav život."
Balašević
​

 

[Net & Neta]

Cakam te.......
Dodji i donesi mi samo svoj osmeh.
Taj osmeh je jedino sto trazim.
Sve ostalo imam.
Imam oci koje ce videti
tvoje zabrinuto lice.
Imam ruke koje ti nikad
nece dozvoliti da padnes,
imam srce u kome ces
pronaci svoj dom

 

[Net & Neta]

Ne postojim više.
Bijah jednom i nestadoh
u plamenu moje ljubavi.
Jedna ogromna vatra.
Lagani pepeo rasu se u zraku
I pade nježno pred tvoje noge.
Ne zgazi ga, u njemu kuca još moje srce.

Hafiz

 

[Net & Neta]

Da bih rekao što želim dostaje jedna riječ,
ali tu su i ostale da bi nastanile tišinu.

Da bih rekao što želim dostaje jedna ruža,
jedan plamen za moje vlažne prste.

Nedostaju mi ruke, nedostaje mi žito i zubi
da bih te primio i da bih te zaboravio.

Vjetar podiže iz pijeska moje ime
i ono kaplje na mene poput žedne kiše.

postoje dani u kojima je sve zapisano,
postoje godine i prazno lišće jeseni.

O tebi znam samo da si bila, samo da živiš,
i pamtim samo ono čega se ti ne sjećaš.

Naga, ti se stidiš svoje sanjive nježnosti
kao stablo koje vjetar pokriva lišćem.

Daleko je djetinjstvo koje zaboravljam
ti ostavljaš svoj život kao da ti ne pripada.

I sada sniježi po njemu gusta kiša i ja koji stojim
kraj prozora nekog vlaka koji bez mene odlazi.

Da bih rekao što mi nedostaje, izmišljam riječi
kao što su: nekad, i zauvijek, i nikada više.

 

[Мишкони]

 

[Nott]

 

[Net & Neta]

Noć kad spusti tamnu koprenu
na moj deo Sveta,
trgnem se i pustim
da me kida slatka bol za tobom.
Vrištim, čupam glasove iz korena.
Umesto jecaja - pevam.

A onda u strahu
da vetar ne poludi,
ne otme ono najdraže,
pevam sve tiše i tiše
sa tvojim imenom na usnama
tako sanjiva, a odveć budna.
Bojim se...ako zaspim, prestaću da sanjam.

M.B.C - deo

 

[Zoki D.N.M.]

Nisu sve...tužne...
Mmmm

 

[Mala sanjalica]

Nisu sve...tužne...
Mmmm

Ma nisu...........

a i da jesu,ipak su lijepe,tajanstvene..čarobne.......

 

[Net & Neta]

Kada si srecnik ,pa to resavas ovako,o blago njoj...

 

[Mala sanjalica]

"Znaš li koliko sam puta poželeo da budem Sunce u tvome osmehu
od kojeg ceš blistati celoga života...?" Mika Antić

 

[Zoki D.N.M.]

a i da jesu,ipak su lijepe,tajanstvene..čarobne.......

Ne dozvoljavam da mi tuga priđe ni blizu-ni meni niti meni dragima.

 

[Zoki D.N.M.]

 

[Mala sanjalica]

Ne dozvoljavam da mi tuga priđe ni blizu-ni meni niti meni dragima.

Eh,Zoki,ponekad ne dozvoljavamo tuzi da nam priđe,ali ponekad ona ne treba dozvolu,samo se ušulja u
naš život ili u naše srce.Ali i ta tuga zna biti lijepa.Ja ju prihvaćam kao dragog gosta i
zajedno nazdravljamo novim danima,ali čuvam sreću..čuvam sjećanje...čuvam neke zlatne
dukate koji me čine bogatom....ali čuvam i zlatne suze koje me čine posebnom.

 

[Zoki D.N.M.]

Biće dovoljno vremena za tugu kada ostarimo.Teraj je što dalje.

 

[Mala sanjalica]

Biće dovoljno vremena za tugu kada ostarimo.Teraj je što dalje.

 

[Mala sanjalica]

Čudno je to. Tokom godine sve je skoro identicno zeleno,ali kad bi neko u jesen pokušao da naslika pejzaž široke
mocvare, morao bi na svojoj paleti pažljivo umutiti hiljadu
i jednu nijansu žute, smede i crvenkaste.
Lako je dok je zeleno. Kad dođe doba da se vene, stvari
se odjednom prikažu u svojim pravim bojama......
Balašević

 

[Net & Neta]

Hodam!
Teskim koracima,
setna i umorna.
Slanih trepavica, ociju crvenih.
Gazim!
Pod potpeticama
osecam snazno pucanje
neostvarenih snova.
Vosak svece,
pada mi na ruku,
stvara rane koje peku
i teraju na plac.
Placuci, nosim svecu
da ti osvetlim put.
Nocas nema mesecine.
Koracas putem bez kraja,
ne okreces se da me pogledas,
da u mojim ocima
vidis suze koje te prate
i sanjaju da te opet vrate!

Zvoncica