rechner27
Domaćin
- Poruka
- 4.335
Pozdrav svima!
Da li se i vama dogadja, odnosno cini da vam je tzv. fitilj sve kraci? Da budem jasan, ne mislim samo na zelju da nekoga opsujete ili udarite jer vas je iznervirao, vec generalno, da odustanete od nekoga ili necega, ili da narodski receno 'pop.zdite'. Meni generalno u zadnje vreme smeta svaki sum koji dolazi sa strane i utice na neki moj rad ili odmor. Recimo, koraci po hodniku prolaznika, prica, glasan smeh pogotovo, prigusena muzika, odnosno muzika koja probija moju muziku na slusalicama, pa zatim, cekanje na semaforu, mala deca koja trckaraju i vriste oko mene (bilo od poznanika ili nepoznatih), zvukovi motora (svakog).... Pa onda, u odnosima sa ljudima, ranije sam imao neku nazovi volju da predocim nekome nesto ispravno ako vidim da gresi, ili ako vodimo diskusiju pa vidim da mu mogu pomoci, da mu pomognem....Ili da istolerisem rodbinu na slavi sa raznim pitanjima o tome kada ce svadba, kako je na poslu, pa cak i njihova dostgnuca da saslusam....Mislim da ste skapirali sta hocu da kazem.
Dok sada, odnosno hajmo reci zadnjih 8-12 meseci, bas me briga za sve njih, i najbolje da se ne vidjamo. Jer ne mogu da ih varim vise, a ne mrzim ih ni malo. To vazi za one blize, a one dalje sam cak i zaboravio kako izgledaju. Sve zbog tog sve kraceg fitilja. Ono kada nemas volje da se nikome obracas, osim dobar dan, a kada ih vidis, nadas se da ti se nece javiti, ili se sklanjas. A u vezi ovih drugih stvari, pogotovo kada nesto dodje iz pozadine, ume tako gadno da me izbaci iz takta, da pocnem da psujem, iako nikada ne psujem. Primera radi, zaurla motor napolju dok ovo pisem, ja mu pozelim da se skrsi odmah i to od srca, ili komsijski pas kada zalaje, pozelim gazdi da ga isti prozdere i dan kada ga je doveo. I onda uhvatim sebe kako mislim o tome, i kako me lako izbaci iz takta, i zasto me je to izbacilo iz takta.... Ali cinjenica je, fitilj sve kraci.
Moze biti da je frustracija oko cekanja na vizu u ambasadi, ali i pre toga se sve ovo naziralo. Vec oko 2 godine spavam samo sa cepovima za usi, kojih imam oko 20 pari sigurno. Pricas prijateljima, oni prave sale i komponuju Brejvik price o tom stanju, pitas doktora, dobijes savet 'smirite se, ne treba vama nikakav lek, mlad covek, eh sta sam ja u tim godinama radio kad se setim...'
U svakm slucaju, zivot ide normalno, ali je nekako cudno, imas taj osecaj da lako mozes da fak ofujes svakog ili svasta u samo par sekundi. Dok kada izadjes, pijes, druzis se, nemas problem sa istim stvarima, niti ti smeta sto se od muzike ne cujes i kada se deres
Hajde da vidimo sta kazu forumasi, mada ocekujem i ovde ironicare i sarkasticare vise nego bilo gde No, pozdrav i za njh!
Da li se i vama dogadja, odnosno cini da vam je tzv. fitilj sve kraci? Da budem jasan, ne mislim samo na zelju da nekoga opsujete ili udarite jer vas je iznervirao, vec generalno, da odustanete od nekoga ili necega, ili da narodski receno 'pop.zdite'. Meni generalno u zadnje vreme smeta svaki sum koji dolazi sa strane i utice na neki moj rad ili odmor. Recimo, koraci po hodniku prolaznika, prica, glasan smeh pogotovo, prigusena muzika, odnosno muzika koja probija moju muziku na slusalicama, pa zatim, cekanje na semaforu, mala deca koja trckaraju i vriste oko mene (bilo od poznanika ili nepoznatih), zvukovi motora (svakog).... Pa onda, u odnosima sa ljudima, ranije sam imao neku nazovi volju da predocim nekome nesto ispravno ako vidim da gresi, ili ako vodimo diskusiju pa vidim da mu mogu pomoci, da mu pomognem....Ili da istolerisem rodbinu na slavi sa raznim pitanjima o tome kada ce svadba, kako je na poslu, pa cak i njihova dostgnuca da saslusam....Mislim da ste skapirali sta hocu da kazem.
Dok sada, odnosno hajmo reci zadnjih 8-12 meseci, bas me briga za sve njih, i najbolje da se ne vidjamo. Jer ne mogu da ih varim vise, a ne mrzim ih ni malo. To vazi za one blize, a one dalje sam cak i zaboravio kako izgledaju. Sve zbog tog sve kraceg fitilja. Ono kada nemas volje da se nikome obracas, osim dobar dan, a kada ih vidis, nadas se da ti se nece javiti, ili se sklanjas. A u vezi ovih drugih stvari, pogotovo kada nesto dodje iz pozadine, ume tako gadno da me izbaci iz takta, da pocnem da psujem, iako nikada ne psujem. Primera radi, zaurla motor napolju dok ovo pisem, ja mu pozelim da se skrsi odmah i to od srca, ili komsijski pas kada zalaje, pozelim gazdi da ga isti prozdere i dan kada ga je doveo. I onda uhvatim sebe kako mislim o tome, i kako me lako izbaci iz takta, i zasto me je to izbacilo iz takta.... Ali cinjenica je, fitilj sve kraci.
Moze biti da je frustracija oko cekanja na vizu u ambasadi, ali i pre toga se sve ovo naziralo. Vec oko 2 godine spavam samo sa cepovima za usi, kojih imam oko 20 pari sigurno. Pricas prijateljima, oni prave sale i komponuju Brejvik price o tom stanju, pitas doktora, dobijes savet 'smirite se, ne treba vama nikakav lek, mlad covek, eh sta sam ja u tim godinama radio kad se setim...'
U svakm slucaju, zivot ide normalno, ali je nekako cudno, imas taj osecaj da lako mozes da fak ofujes svakog ili svasta u samo par sekundi. Dok kada izadjes, pijes, druzis se, nemas problem sa istim stvarima, niti ti smeta sto se od muzike ne cujes i kada se deres
Hajde da vidimo sta kazu forumasi, mada ocekujem i ovde ironicare i sarkasticare vise nego bilo gde
No, pozdrav i za njh!
