Sve je posveceno njoj....

[Svetlana Bobinac]

....TEBI , LJUBAVI MOJA JEDINA .....


Namjeravam , o tebi nekoliko rijeci napisati jedina moja ljubavi ....

Sretan sam , jer si moja , u rijecima jedina i ljubav u pjesmi ...
u tisini i gubljenju glasa dok promatram nebo iznad ravnice ....
Uvijek si ziva slika dodira sto ima odgovor svakoj mojoj sutnji ...
moj smisao kad zaustim ili urlik u bespucu slomljenih emocija ....

Svatko ima pjesmu i svatko ima rijeci , a ja tebe , ljubav jedinu ....
Onaj prvi koji ima pravo u ocima vidjeti svjetlo nema tu velicinu ...
kao ja , kad me obasipa moja ljubav jedina , jedina moja ljubavi ....
Rijec po rijec umivas pjesmu s mirisima svog zanosnog osmjeha ...
i rukopisom ljubavi pretvaras ih u slatke bukete predivnih latica ....

Prostires se sa skripom prvog prosinackog snijega , ljubavi moja .... Skupljas sve zvukove sto se stoljecima skrivaju u starim sumama ...
i ljekovita si jer donosis maglovitim jutrima neuhvatljivi sjaj rijeke .... Budis sapatom proljeca lastavice dok njihova krila drhte u zavjetrini ...
a pospanost vlati pokrivas , svaku posebno , svojim plavim zjenicama ....

Ljubavi moja jedina , izmirujes me u snovima gdje daljine ne postoje .... U vjetru sto mojom dusom struji olujna si snaga i vladar svim morima ....
pomices u meni kamene otoke i u njihove se uvale zalijeces uzdasima ....

Kad zakoracim u nepregledne dubine hladnog i beskonacnog svemira .... ti me docekujes ljubavi moja jedina i u tebi jedinoj prepoznajem zvijezde ....
Zato me povedi do kraja jedina moja ljubavi i istisni komadice straha .... Izvuci mjesecinu i samo s tom srebrnom zavjesom moje tijelo podari .... privuci me i svjetlucavim poljupcima razmnozi , podigni i nebu prinesi ....

Ostavi tako ovjencanog , kraj jezera i na obali rijeke , na vrhu planine ... uz polja i boji suncokreta , na kapi vjecne misli i u tvom srcu koje volim ....
Poslusaj ljubavi moja jedina , poslusaj koliko sam sretan sto te imam ....
Cijelog si me u svoj divni vijenac ljubavi isplela , cijelu te u sebi imam ... kao dah bijelog jorgovana u meni postojis i mirises , jedina moja ljubavi ....

Moje te usne prije spavanja k sebi zovu i na tvoje grudi s tobom lijezu .... ljubavi moja jedina , poslusaj koliko sam sretan sto me zauvijek volis ....
N.N.

 

[Net & Neta]

Popodnevna pjesma

Upucujem ovu lijenu popodnevnu misao,
njeznu i pohotnu
u ono dvoriste u kojem sam vas gledao,
draga susjedo
Tisucu devetsto pedeset sedme godine
Kada je bila jesen slicna ovoj
I kada su jos u moj san udarali prozori
Roditeljske kuce utopljene u sibenskoj jugovini
U gradu koji je postajao moja bolnica
A mojom napola razbudjenom glavom kolali prvi tramvaji
plavi i uspavani
Adresiram tamo ovu misao i kazem: steta
Bili ste ljubavnica mog cimera od osam do jedanaest
svakog jutra
Kako ste se zvali Ema, Selma, Alma, Adela
Da li je sto izmijenilo Vase lice, oci i trbuh
A kako sam Vam zavidio vracajuci se iz setnje
od osam do jedanest izjutra
Uz cetvrt kruha i mlijeko u jednom blijedom Pescenickom mljekarstvu
Svim je bojama vec moj prvi studentski rujan dodavao
malo crnog i malo tamnozelenog
I danas Vam iskreno kazem: steta, steta
Vise vjerojatno i niste za takva sta
Ponovo ono dvoriste
Vrijeme je za nedjeljni ribolov i vas suprug odlazi
Vi znaci danas dolazite jos ranije u moju sobu - oko pola sedam
A ja bas izlazim - steta
Jer moj je cimer mrzovoljan tako rano
I ja bih Vam vjerojatno pruzio vise
Ali ja idem u setnju
I setao sam tako godinu i drugu
I ne da Vam se hvalim - bilo je toga
Kakve sve zemlje, pica, kakva mora, gdje sam sve bio
Gdje sam sve ljubio i kakve zene
Jer vama otvoreno mogu reci
Kuda sam sve setao po kisi ujutro
Nekakav vlak je istruo u crnom proljecu u Poljskoj, blizu Rusije
Kakvu sam tamo zenu ostavljao, Isukrste
I kakva je mene ostavljala na sjeveru
Pijuci neko nerazgovjetno pice svog naroda
Daleko, daleko, kao u snovima
Opet netko ovdje u Zagrebu u Jurijevskoj
Pa oci providne i dragocjene jedne Cehinje iz Brna
Vozderkove
Premjestene zauvijek u moju utrobu
A takav snijeg i sve sto treba - bilo je, bilo
Ali ono dvoriste u kojem sam Vas vidjao
Izmedju dva neodredjena stabla crna od vlage one jeseni
Vas tako obicnu i raskalasnu domacicu i mirisi koje ste ostavljali u mojoj sobi
U sezonama 1957,58 i sljedece
steta, nepovratno steta...

Arsen Dedic

 

[Net & Neta]

,,Vina Milo!'' orilo se
Dok je Mila ovde bila.
Sad se Mila izgubila:
Tudje ruke vino nose,
Ana toci, Ana sluzi -
Al' za Milom srce tuzi.

Nema nama Mile vise!
Ono malo veselosti
Sto imase dobri gosti,
to kod Mile ostavise,
Ana toci, Ana sluzi,
Al' za Milom srce tuzi.

Iz Milinih ruku mali'
- Ma se rast'o bela sveta -
Mesto case od bermeta
Otrova bi progutali!
Ana toci, Ana sluzi,
Al' za Milom srce tuzi.

Ko da igra? Ko da peva?
Ko da zedni? Ko da pije?
Ko li brigu da razbije?
Nema Mile, nesta ceva!...
Ana toci, Ana sluzi,
Al' za Milom srce tuzi!'' - Mila, Djura Jaksic

 

[Net & Neta]

Ženu koji volim, koja je gospa moja,
pokaži mi je, Bože, ako je volja tvoja,
ako ne, smrt mi zadaj.

Nju, koja je svjetlost za ove oči moje,
za kojom stalno plačem, pokaži mi je, Bože,
ako ne, smrt mi zadaj.

Nju, koju si stvorio ljepšom od svih žena
koje poznam, Bože, pusti da je gledam,
ako ne, smrt mi zadaj.

Nju, koju si dao da je više volim
nego sebe, Bože, daj da s njome zborim,
ako ne, smrt mi zadaj

Zena - Bernal de Bonaval

 

[Net & Neta]

O ženi pesme najlepše pevam
pupoljku nežnom iz cvetne bašte,
o ženi sanjam prelepe snove,
najlepšem biću iz moje mašte.

Bog joj podari sve čari sveta,
što zbilja nosi kazuje bajka,
da bude dama,daruje ljubav,
a deci sveta,najdraža majka.

Njena je kosa nemirna reka,
a srce nežni zagrljaj čeka.
Iz njenog stasa pleni lepota,
njeno je telo izvor života.

Pesnički uzdah za sva vremena,
slikara tema,raskošna bajna,
i ma koliko sve o njoj znali,
žena je bila i ostaće tajna!


Stanoje Jovanović - Žena je tajna

 

[Net & Neta]

Jesi li
jesi li ikad bila na rubu
odakle se kapi u moru broje
naoruzana samo osmjehom jednim
jesi li ikad galebu rekla
da tiho snove
odnese tvoje
tamo gdje zivot se ucini vrijednim...
ja jesam, i nije lose
i more ravno moze da bude
ako je pogled dovoljno snen
iz uzdaha ponekad rodi se snaga
i krila sa ruba
ponesu dusu
tamo gdje sretna ce biti
bar tren...
(M.P.)

 

[Net & Neta]

Hotio bih stihom reći
Onaj grč ti, trpak tako,
Što ukoči usne tvoje,
Kad ti pričah ponajlako
- Oziruć se iza pleći -
Čim to rode čežnje moje!
Ah, to bješe uzdah nijemi,
Što ti zamro na usnama
Pa u suze ne proteče.
Ostav'mo ga među nama;
Zatureni, zagrljeni,
Toplimo ga dan i veče.
On će proći - nestat će ga,
I tvoje će usne male
U smjehuljka nabrat dva se,
Kada rumen lake šale
Prelije se preko njega
Pa ti licem poigra se.
A što mene vijek će peći
I mutit će moje dane,
O - zaklopi dječje oči;
Zaspij samo tu uza me,
Nikada ti neću reći,
Da preda mnom još se koči!
Tek po tvome čarnom polju
Neka teče med i mlijeko,
Proljet buji, ptiče moje!
Meni Bog je pjevat reko,
I ja vršim božju volju -
I ja jedem srce svoje!

Silvije Strahimir Kranjčević- Zeni

 

[Net & Neta]

DIS- Mozda spava


Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.


U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.


Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.


Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.


Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.


Da me vide dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad.


Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, sto mi kaže, da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.


Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći ce posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

 

[Net & Neta]

Uživanja koja je imao sa mnom činiće mu se sada još privlačnija, on
tačno zna da zadovolji moje potrebe duše i tela, zna da me uzvisi i da
me natera da čeznem za njegovim dodirima. Nisam više mogla da odolim toj
želji, htela sam da mi on bude prvi muskarac posle toliko godina
samoće, prvi čije telo ću osetiti, koga ću dodirnuti, zaista dodirnuti, a
ne samo zamišljati pored sebe. Voleće me, jer sam njegova, tako njegova
kao da me je on izvajao samo za sebe. U njegovoj uspomeni biće ne samo
moje bele grudi, nego i moja ljubav za njega, moje obožavanje i iskrena
predanost samo njemu. Patiće, ne samo zato što neće moći da uživa sa
mnom časove ludila i zanosa, nego i zato što neće znati, bez mene, čime
više da zavara dušu. Ali, ja ne želim da on pati, ne želim da
proživljava ono sto ja proživljavam dok čeznem za njim. Uvek će imati
moju ljubav, biću uz njega dokle god me bude želeo. Tako ću moći da ga
zaštitim od patnje.

Hulio Kabo-Rontas – “Ona”

 

[Net & Neta]

Ni jednog samog dana ne budi mi daleko,
jer - ne znam to reći - dan je dug veoma,
I ja bih te čekao kao na stanicama
kada vozovi zaspu negde u daljini.

Nemoj otići ni časa od mene, jer tada
u tom času se skupe sve kapi nesanice,
i možda vasceli dim koji kuću traži,
dođe da ubije moje izgubljeno srce.

Ah, nek se ne lomi tvoja sena na pesku,
Ah, nek ti kapci ne lete u odsutnosti;
ne odlazi ni minut, o premila moja,

Jer bi u tom minutu bila tako daleko;
Da bih ja celu zemlju prošao pitajući
hoćeš li mi doći ili ćeš me pustiti da umrem.

Pablo Neruda

 

[Svetlana Bobinac]

ONA

ONA

Ona ima tvoje jutarnje mirise,
tvoj čaj sa medom, tvoj puter,
sa usne tvoju džangrizavost,
tvoju zlovolju, tvoje zube na svom vratu,
ona ima tvoje “doći ću”
tvoj glas preko telefona,
tvoju mogućnost bekstva u drugi grad,
tvoje prijatelje, tvoju kremu za cipele,
ona ima tvoje jastuke, tvoju nesaglasnost,
tvoje kašnjenje, tvoje brige,
tvoja neverstva, tvoje “neću”, tvoju sliku,
ona ima tvoje gledanje televizije,
tvoje umorne poljupce, tvoje “laku noć”,
ona ima tvoje drhtanje, tvoju nesanicu,
tvoje čikove u pepeljari,
ona ima sve na svetu
i sigurno zna koliko je bogata,
koliko je najbogatija ona.

 

[Net & Neta]

LIJEPA LEONORA - Luis de Gongora

Za rujnom zorom sunce pozlaćeno
pomaljalo se kroz vrata istoka:
ona u cvijeću, ljubičasta oka,
ono u zrake sjajne okrunjeno.

Kao da sreću il bol svoju slave,
ova umilnim, ona bolnim glasom,
malene ptice pri tom svjetlu jasnom,
u svježem zraku i sred rosne trave.

A kad poželje lijepa Leonora
da tijelo pruži vjetru, duh kamenju,
pa pojuć siđe iz svojega grada,

ne čuh već ptice i iščeznu zora,
jer sve postade nijemo u čuđenju,
(il možda ja sam obnevidjeh tada!

 

[Net & Neta]

Jovan Nikolic

KAD JE SVE VOLIM

Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.

Kada kupi psa pa ovaj
Hteo, ne hteo ubrzo
Počne da liči na nju.

Kad se setim da je bila fetus
I takvu je volim
U stadijumu punoglavca

Na fotografijama iz detinjstva
Kao bebironu sa loknicama
A najvolim zato što se ona
Od tih fotki do danas
Uopšte ne menja

Kad noću piše
Baterijom po vazduhu
Šalje poruke vanzemaljcima

Kad me na Rilkeove
Stihove pita
- A je l’ ti se sviđa
Moja nova tašna?

Kada usisava tepih u ’aljinčetu
I kada je uštinem otpozadi
A ona vrisne –
Jesi li normalan
Mogla sam tako da poginem ovde

Kad slušamo muziku
A ona podigne kažiprst
Slušaj sad ovaj prelaz
Kako je dobar
Ram-tara-ram-tira-tam

Kad je pogledam na neko mesto
A ona stavi ruke preko tog mesta
Kaže – što si pokvaren,
Marš tamo!

Kada donese ćumur
Na poslužavniku
Evo, malo su mi
Izgorele kiflice – kaže

Dok čita ove beleške
Pa se iznervira
Što lažeš, za one kiflice!

Kada mi kaže
Bože, koliki ti je nos!
To je zato što me lažeš
Pa ti stalno raste
K’o Pinokiju…

Kad kaže
Ja bih te nešto pitala
Ako obećaš da
Nećeš da se smeješ

Kad izađe iz kupatila i
Kad joj kosa liči
Na dečiji crtež

Kad šmrca na ljubavni film
I kada opazi da se jedva
Uzdržavam da
Ne prasnem u smeh
Pa stane da me gađa
Korama od pomorandže

Kad mi kaže –
Ti mene kad bi ostavio
Ja bih samo legla
Na patos
I umrla…

 

[Net & Neta]

Bez oproštaja

Ne, ja se nisam oprostio s njom
kad nestade na svoju stranu.
Sam slušah svojih nada lom
U jednom zabačenom restoranu.

Kako je bilo? Nije teško reći!
U žamoru oglasila se trublja,
I vlak je krenuo obično i lijeno,
Sa svime što još ljubljah.

Da l` mišljaše da u tom gradu
Ostavlja dušu njome bonu?
Da l` iskahu me njene oči
Pogledom čeznje po peronu?

Daleko negdje juri sada vlak,
Al što to moje srce kuca jače?
Nije l` to možda nada, tajni znak,
Da neko u daljini plače?

Ah kakav plač! Uobraženje, san!
Ta njene čežnje davno sve su
Već ugašene. Ti si malko pjan,
A stvari jesu - kakve jesu.

Možda zape koji svijetli tren
Na svome letu u njezinoj duši;
A i taj spomen past će kao list
Minulog ljeta, što se suši.

Dobriša Cesarić

 

[Net & Neta]

Ljubavna pesma - Jovan Ducic

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja rec u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo sto dusa prosneva.
Poljubac je susret najlepsi na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti bese misao moja ocarana,
simbol svih tastina, porazan i leden.

A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.

 

[Net & Neta]

ŽENI - Silvije Strahimir Kranjčević


Hotio bih stihom reći
Onaj grč ti, trpak tako,
Što ukoči usne tvoje,
Kad ti pričah ponajlako
- Oziruć se iza pleći -
Čim to rode čežnje moje!
Ah, to bješe uzdah nijemi,
Što ti zamro na usnama
Pa u suze ne proteče.
Ostav'mo ga među nama;
Zatureni, zagrljeni,
Toplimo ga dan i veče.
On će proći - nestat će ga,
I tvoje će usne male
U smjehuljka nabrat dva se,
Kada rumen lake šale
Prelije se preko njega
Pa ti licem poigra se.
A što mene vijek će peći
I mutit će moje dane,
O - zaklopi dječje oči;
Zaspij samo tu uza me,
Nikada ti neću reći,
Da preda mnom još se koči!
Tek po tvome čarnom polju
Neka teče med i mlijeko,
Proljet buji, ptiče moje!
Meni Bog je pjevat reko,
I ja vršim božju volju -
I ja jedem srce svoje!

 

[Net & Neta]

O ženi pesme najlepše pevam
pupoljku nežnom iz cvetne bašte,
o ženi sanjam prelepe snove,
najlepšem biću iz moje mašte.

Bog joj podari sve čari sveta,
što zbilja nosi kazuje bajka,
da bude dama,daruje ljubav,
a deci sveta,najdraža majka.

Njena je kosa nemirna reka,
a srce nežni zagrljaj čeka.
Iz njenog stasa pleni lepota,
njeno je telo izvor života.

Pesnički uzdah za sva vremena,
slikara tema,raskošna bajna,
i ma koliko sve o njoj znali,
žena je bila i ostaće tajna!


Stanoje Jovanović - Žena je tajna

 

[Net & Neta]

"U životu postoji posebno nevidljivo pravilo da se sve ono što je započeto jednoga dana, prije ili kasnije, mora i završiti. A to i nije neka radost. Nismo se voljeli dovoljno hrabro. U tome je bila naša nesreća. A to je već tvoj grijeh, jer je muška hrabrost u ljubavi tek neznatna. Ljubav je, zapravo, vaše djelo. Samo ste u tome nedostižne. Ti si tu negdje pokleknula, a s tobom je palo sve što je moglo biti, što je bila tvoja dužnost, tvoja zadaća, smisao života. I nisu muškarci odgovorni za ljubav. Voljeti treba hrabro. A ti si učinila najgore što žena može učiniti: uvrijedila si se, ustuknula i pobjegla.'' Sándor Márai - Ester

 

[Net & Neta]

Ti si česta slika moje žalosne ljubavi
Ti si moja samoća u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ograđena žicom
Ti si moja naročito u ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u početku odnosio
na nešto drugo
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema
napojamnom
Ti si moja igra koja pocinje kamencicima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa cak i
bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemić koji je nekada živeo na
Kavkazu neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noći
Ti si moja žena - ponoćni voz sa jednim
putnikom
Železara u kamenom dobu - ti maja ruskaja
zemlja
Jedina žena koju menjam svakog dana
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i ipak
počinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junačka ljubav koju sam već rekao
Ti si moja obećanja koja nikada nisu ništa
značila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je
poznato
Ti si moja ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i
sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je volela jedna žena
Ti si jedna žena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolažem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepše reći ali nema razloga
Ionako samo nagađam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolešću izlečena
Ti si moje dete ti ništa ne razumeš
I ja doslovno moram reći da te volim.- TI SI MOJA IPAK

 

[mari47]

"Ja te samo zelim, ali nicemu se ne nadam da ne bih patio, jer "svi se ljudi razocaravaju u svojim nadama, varaju u svojim ocekivanjima". Ja se ne nadam pa se zato necu ni prevariti, necu gorcinom govoriti : ziveh u zabludi.
I zelja je iluzija, ali zelja bez nade, ovakva kakva je u meni, to je iluzija blize stvarnosti no iluziji; iluzija koja pomaze coveku da se u stvarnosti odrzi, a ne da se od nje ogradi.
Moje iluzije su jace, postojanije, no sama stvarnost.
Zasto ne ucinis da ili prestanem da sanjam ili da mi san postane zivlji? Ucini, ja te molim..."

*Ljubavno pismo Branka Miljkovic jednoj Ljiljani Ilic

 

[Net & Neta]

Ništa mi dala nisi i zbog tebe ruže
Mog života gube listove beznada,
Jer vidiš iste stvari koje gledam,
Zemlju, i nebo što se nad nama rada,

Jer mreža tvojih nerava i vena
Sto održava tebe i lepotu tvoju
Sigurno zadrhti od poljupca cistog,
Suncevog što pada i na usnu moju.

Ženo, ništa mi dala nisi, pa ipak
Kroz tvoje bice osecam zemaljske stvari;
Radostan sam što mogu da gledam zemlju
Gde srce tvoje odmara i tuku mu damari.

Zalud mi moja osecanja brane
- cvetovi nežni što se vetru smeše-
Jer naslucujem pticu u letu
što cežnju tvoju plavetnilom posu.

Pa ipak, ništa mi nisi dala,
Tvoja mladost ne cveta za mene,
S osmeha tvog bakarnog vodopada
Nece se napojiti moja žedna stada.

Nafora koju ne okusiše tvoje usne,
Poklonik ljubljenog koji ce te zvati
Izaci cu na put s ljubavlju mojom u ruci
Kao sa cašom meda za onog koga ceš zavoleti.

Vec vidiš, noc zvezdana, pesma i pehar
Iz kojeg ispijaš vodu koju pijem,
Živim u tvom životu i ti u mome živiš,
Ništa mi nisi dala a, ipak, sve ti dugujem....

 

[Svetlana Bobinac]

Jedna greska na zeni


Kada je Bog napravio zenu, dosao je do sestog dana, radeci prekovremena.

Jedan andjeo je dosao i pitao ga: "Zasto koristis tako puno vremena na nju?"

I Bog odgovara: "Jesili ti vidio sve specifikacije, sto sam joj dao da je formiram?"

"Ona mora znati prati, ali ne smije da bude od plastike, imati vise od 200 pokretnih zglobova, svi moraju imati mogucnost za promjenu, i usput da svaka dijeta funkcionise, i jos da ima krilo za najmanje cetvero djece... ali u isto vrijeme da ima poljubac, da moze izlijeciti od jednog povredjenog koljena do slomljenog srca, i sve ce ovo da radi sa samo dvije ruke."

Andjeo se zacudio svim tim vjestinama.

"Sa samo dvije ruke... Nemoguce!"

"I ovo je samo standardni model?!"

"To je puno posla za jedan dan... sacekaj sutra pa je dovrsi."

"Ne zelim to, protestirao je Bog. Tako sam blizu da zavrsim ovo bice, sto je meni srcu drago.

Kad se razboli, sama se izbori da ozdravi, i moze da radi 18 sati dnevno."
Andjeo se priblizio i dotaknuo zenu.

"Boze, kako si je napravio tako meku."

"Jeste, mekana je", kaze Bog, ali napravio sam je da ima i snagu. "Neces vjerovati sta sve moze da uradi i da izdrzi."
"Moze li misliti?" pita Andjeo.

Bog odgovara: "Nije samo da moze misliti, ali moze da saradjuje i da pravi dogovore."

Andjeo nesto vidi, sto mu je privuklo paznju, i dotakne zenino lice...

"Boze, izgleda da ovaj model ima jednu propust. Jesam ti rekao da puno stvari stavljas na nju."

"Nije to nikakav propust... to je jedna suza". ispravi ga Bog.

"Zasto je to?", upita Andjeo.

I Bog kaze: "Suza je njezin nacin da se izrazi, njena tuga, njena ljubav, njena samoca, njen bol i njen ponos."

Ovo je ostavilo jak utisak na Andjela; "Ti si genije, Boze. Na sve si mislio. Zena je sjajno bice!!"

To je istina! Zena ima snagu, sto joj se covijek divi. One podnose teskocu, da nose tugu, ali znaju za srecu, ljubav i svoje misljenje.

One se smiju, kad zele da vrisnu. Zene pjevaju, kada zele da placu. Placu kad su srecne i smjeskaju se kad su nervozne.

Bore se za ono u sto vjeruju.

One su protiv nepravde.

Ne uzimaju "ne" za odgovor, ako ima drugi i bolji nacin za resenje. Sve od sebe daju za svoju porodicu. One prate jednu prijateljicu doktoru, zato sto se boji doktora. I zena voli bez granice...

One placu kad im djeca nesto novo u zivotu dozive, i raduju se dobroti svojih prijatelja.
One se raduju kada cuju za neko rodjenje ili vjencanje.

Srcej njihovo se slomi kad cuju za smrt neke drage osobe.

One tuguju za izgubljenim voljenim osobama, ali jake su i kada nema vise nista za sta da se bore.

Zene znaju da jedan poljubac i zagrljaj moze da zalijeci jedno slomljeno srce.

Ali, nalazi se jedna greska kod zene:

Ona zaboravi koliko vrijedi

 

[Net & Neta]

Da li si videla ljubav
u crvenim očima tvog ljubavnika
ili samo
mučninu
od novih postelja i tuđih stanova


da li si videla lice sunca
kako se smeje baš tebi
dok ti prilazi
s buketom cveća skrivenim iza leđa


tvoj ljubavnik pod mlazevima vode
a želela bi mlazeve krvi
osvetu
za sinoćnu ljubaznost
koja tako prija


zavodljiv je taj šampanjac
u nozdrvama
i tako teške su ruke
dok otvaraju vrata taksija


i noć
ta divna topla noć
u kojoj odlazi drugoj ženi
i to malo intime koju čuvaš
u sećanju na početak
nije ništa do kapljica očaja
između butina

Zvonko Karanović - MALO NADE

 

[Net & Neta]

OTKAD SI OTISLA

Tvoje usne su kao oljustene breskve,
a tim brkovima si zaista osvezio lice.
Niko mi to vise ne govori,
otkad si otisla.

Kazu da duse onih koje smo voleli lete
nebom kao guske. Ti si za svoja osecanja
uvek pronalazila reci, a ja tek
otkad si otisla.

Sve cesce se usudjuju da mi ne toce pice,
a neki necasni mladi ljudi olako
dizu ruku na buduceg starca,
otkad si otisla.

Ako se desi da umrem treba samo ugasiti
svetlo i zatvoriti vrata. To je sve sto
zelim. To sam ustvari i zeleo sve ovo vreme,
otkad si otisla.


Miodrag Raicevic

 

[Net & Neta]

Naga ženo, crna ženo

Odenuta svojom bojom što život je, obličjem svojim što lepota je!

Stasao sam u tvojoj seni; nežnost tvojih ruku povijala mi je oči.

I evo gde u srcu Leta i Juga, otkrivam te, Zemljo obećana, s vrha visoke spržene vrleti

A tvoja me lepota zgromi posred srca, poput orlove munje.

Naga ženo, tamna ženo

Zreli plode čvrstog mesa, mračna omamo crnog vina, usta što lirskim čine mi usta

Savano čistih obzorja, savano treperava od vatrenih milovanja Vetra istočnjaka

Tam-tame izvajani, tam-tame zategnuti što grmiš pod prstima pobednika

Tvoj duboki glas kontraalta duhovna je pesma Voljene.

Naga ženo, tamna ženo

Ulje koje ni dašak ne mreška, mirno ulje na slabinama atlete, na slabinama kraljević Malija

Gazelo božanskih gležanja, biserne kapi zvezde su na noći tvoje kože

Slasti igara duha, odblesci crvenog zlata na tvojoj puti što se talasasto presijava

U tami tvoje kose, vedri se moja teskoba na bliskim suncima tvojih očiju.

Naga ženo, crna ženo

Opevam tvoju lepotu što mine, obličje koje utvrđujem u Večnome

Pre no što te Sudba ljubomorna u prah pretvori da njime nahrani korenje života.

CRNA ŽENA - Leopold Sedar Senghor