Sve je posveceno njoj....

Crne ochi...
dovele su me na tanak led...
dusha mi se izlila
ljubav s' tobom prechica do dna....

jetaimexw1.jpg
 
Eh kada bi znala...


Postoji osecanje koje me mori kroz svaki dan,kroz svaku noc i najlepsi san.
Osecanje vece od sveta,svemira i boga,koji te cini celinom srca moga.
Moja ljubav prema tebi granica nema,siri se preko citavog univerzuma,
pretvara ovaj okrutni svet u dugu najlepsih boja i ostvaruje san svih snova.
Kazu oci su ogledalo duse,a tvoj pogled me na nebo uzdize!
To si moja boginja,olicenje svega lepog,svih mojih zelja i ideala
Kad sam pored tebe vreme staje,gubim se u pogledu tvom
pa kako ne bi?Moja ljubavi moje najdraze zivote moj!!!

By Eric Draven

:heart::heart::heart:
 
Poslednja izmena:
Pa evo,ovo me malo ohrabri:)

Zar postoji svet,van zemlje planete
gde suze i secanja nista ne vrede.Gde sunce
zlatno ne sija,gde plava nebesa ne bude san,
koji zbog tebe ozivljavam svaki dan.
oci tvoje sjajne su zvezde,jer kad
pogled na nebo spustim vidim tebe
Moj zivot bese sumoran i siv,
ali onda u njega udje ti,sa svojim
licem andjela ga ozari,a moja tuga
se u ljubav pretvori.
Moje srce na dlanu je tvome
spremno za svaku zapovest tvoju
za svaku zelju ili hir,samo trebas
da odlucis!
 
Eric Draven:
Pa evo,ovo me malo ohrabri:)

Zar postoji svet,van zemlje planete
gde suze i secanja nista ne vrede.Gde sunce
zlatno ne sija,gde plava nebesa ne bude san,
koji zbog tebe ozivljavam svaki dan.
oci tvoje sjajne su zvezde,jer kad
pogled na nebo spustim vidim tebe
Moj zivot bese sumoran i siv,
ali onda u njega udje ti,sa svojim
licem andjela ga ozari,a moja tuga
se u ljubav pretvori.
Moje srce na dlanu je tvome
spremno za svaku zapovest tvoju
za svaku zelju ili hir,samo trebas
da odlucis!
Kliknite za proširenje...


:zaljubljena: divna pesmicaaa
 
Mene sanjara,s tobom sudbina spoji,Da dokaze da ljubav jos postoji.
Moje srce kao bubanj kuca,za samo jedan pogled tvoj,
u mislima uvek s tobom,tvoja sreca je moja sreca,tvoj bol moj je bol!
Drzim te u rukama mojim,tvoje usne meke ljubim,ali onda se
iz sna budim,i vracam se u sivi svet,ali me doceka tvoje lice,
za koje bih dao sve sto je moje,zivot moj za jedan osmeh tvoj!
 
Poslednja izmena:
Samo noćas


Ne,ti ne razumeš
da dovoljan mi je samo dah tvoj na obrazu,
ne ti ne razumeš,
svet nije dobrota pomešana s ljubavi
Osećaš istinu,zar ne

Ne,ne želim da odeš,
znam da hoćeš,da šetamo u beskraj,
ne,ti ne razumeš,
voleti je kao,gledati kroz maglu

U nedogled
Ne,ne odlazi,
Varaš srce hladnim očima,
znam,ostat ćeš,
jer i srcu tvom,vatra je potrebna.
Varaš se,ako misliš,da ne vidim
Ne,ti ne razumeš,
da svaki pokret tvoj,oči moje prate,

ne ti ne razumeš,
da i bez njih vidim,srce ti napuklo.
Ne boj se,voleti znam.
Ne,ne razumeš,
ne čuješ vapaj krvave sene,
za tobom što umire u grču strasti.
Ne ti ne razumeš
ni slovo,ni reč,ni stih.

Ali,bojim se,
razumeš ljubav.
Na svoj,ledeni način.
Bojim se,da smo pravi...i da ne uprskamo...


Ostani noćas,sutra je beskonačnost
 
Poklanjam ti papirno srce,
pastelnim bojama oboji ga toplo.
Tebi više nikad neću,
pripadati kristalno..

Delimično...

Sa ljubavi,ili bez nje
agonija strasti davne,
cvili reka u grudima,
krv je vrela,da bi tekla.

Opasno.

Suton, pesnik,
stihovima požudnim,

pokupi poslednju kap na ruži,
uvela je davno,iz buketa,zadnja.

Neizlečivo.

U zrelom se mirisu,zelenilo gubi
krikove sete nosi tuge prah,
vatru će uvek,ugasiti voda.
Neizbežno.

Pružam ti ruke,vodiljo moja,

sve mi miriše,na detinjstva kraj.
Miris izbora iščezava sneno,
vreme je za počinak.

Ironično.

Ka sreći ili tami,okrećem lice,
vodi me miris,usana tvojih,
stisak ruke obećava nadu,
novi pupoljak,vatrene ruže.

Neočekivano.

Umro je,noćas,poslednji vetar,
poslednja jabuka,sazrela je tužno,
uberi je,jedina,i čuvaj je,
večno na grudima svojim.

Zaljubljeno.
 
Najdraza moja,
Sinoc nisam mogao spavati,
Nemir me je obuzeo,
misli su mi bile zbrkane,
reci nepovezane,
otisao sam do do starog mesta,
Nisam marao sto na hladnocu,
kako je predivno nocu na reci,
tek po neki slucajni prolaznik,
Miris reke,miris lipe,budio je u meni secanja,na neko bolje vreme,
Seo sam na kamenu klupicu,zagledan u plemenitu reku,
Prisecao sam se vremena kada sam bio srecan,ispunjen,
Kada sam voleo,i kada me tuga poznavala nije,
I dok sam sedeo tako dna klupici,oci mi zasuzise,
Ali im nisam dozvolio da padnu,
Jer nemam ih vise ljubavi,
Isplakao sam sve sto sam imao i nosio u sebi,
Odjednom mi se oteo jedan osmeh,
Setio sam se kako si me spasila,
I koliko sam te voleo,i i dalje te volim,
U valovima su se smenjivali pomesani osecaji,
Nade i beznadja,ljubavi i mrznje u isto vreme,
Nezelim da izgubim veru draga moja,ali vec toliko dugo na tebe cekam,
Dodji u moj zivot,i ostani zauvek.............

Tvoj Marko
 
Svom dusom, tijelom tvoja sam,
Najdrazi mi od svih si, znam;
Da mogu sebe da ti dam,
Najsretnija bil bih ja.

Ah, uzmi ljubav, uzmi se.
Po mojoj zelji tvoje je.
U srce svoje stavi me,
Nek mojim kuca zilama.

Ja sluzim ti, kao da si car.
I ljubavi me pali zar:
Moj budi k novom ljetu dar -
To zelja mi je jedina:heart:

k.h.
 
Sve reci sveta koje bih ti dao u isti mah
Sve sume Amerike i sve nocne zetve neba
I sve sto sija i ono sto oko ne moze da vidi
Sav oganj zemlje sa jednom casom suza
Plodno seme prepotopskih vrsta
I ruku malog deteta
Ali i kada bih ti mogao dati sav kaleidoskop bolova
Srce na krstu razuzdanih udova
Ogromnu prostirku mucenih ljudi
Zivih odranih u toku pogubljenja
Izrovana groblja nepoznatih ljubavi
Sve sto prelazi preko podzemnih voda i Kumove Slame
Veliku zvezdu uzivanja u nekom najbednijem maloumniku
Kad bih slikao za tebe taj nejasni pejzaz
U kome bih slikao za tebe taj nejasni pejzaz
U kome se parovi fotograficu na vasarima
I za tebe placu opevani vetrovi koji moje zice kidaju
Djavolja sluzba vecnog Obozavanja
Prokletstvo moga tela s mojim duhom
Koje vredja buducnost i proklinje proslost
Stvara od svih jecaja automatsku muziku
Koju ces zaboraviti u ormanu
Kada ne bude bilo vise slavuja po drvecu zbog silnog im bacanja pred tvoje noge
Kada ne bude bilo vise dovoljno metafora u jednoj ludoj glavi
Da se od njih moze naciniti pritiskivac za hartiju
Kada ti budes bila toliko umorna da vec umires od mog cudovisnog obozavanja tebe
Da vise necu imati ni glasa ni stomaka ni lice ni mesta na rukama i nogama za klince da ih zakujes
Kada ljudski glasovi budu u mojim prstima polomili njihovu casu
I moj jezik i moje mastilo budu usahli kao neka eksperimentalna stanica za medjuplanetarne rakete
A mora za sobom budu ostavila samo zaslepljujucu belinu soli
I to tako dobro da samo Sunce bude zedno i svetlost zaigrala po dnu vodenicnog jaza
A i ugaseni skriljac i tamni nebeski svod i sva bica za svagda budu iscrpljeni od preobrazavanja
Izmislicu za tebe ruzu

Louis Aragon
 
MARIJA

Sve sam znao
sto bilo je oko Marije.
Najtanji hlad u podne,
njen vrt i sum vratnica.
Znao sam u koji ce sat doci
i koja je i kada
na grani zapevala ptica.

I kad je ljuta,
po koraku sam poznao.
Kada je tuzna
a kad najveselija.
I – srca sve zaljubljenija –
da nekog voli Marija.

Sve sam znao
sto bilo je oko Marije.
I plakao sam jednom
kada je ona plakala.
I dugo bih posle,
kada bi ona otisla, stajao na mestu
na kome je ona stajala.

Ko zna gde je sada
moja Marija.

Ima jedna livada
zelena
i potok.
U potoku se mozda ogleda.

Ko zna gde je Marija.

Raskrsce seosko.
Noc je. Sumi leska.
Stoji bela od meseca
i zvezda.

Marija!
Kad bi znala
noc moju bez zvezda,
da li bi bar jednu suzu pustila?

Bar jednu suzu, Marija!

Branko Radicevic
 
Otpadnik sam sviju crkava
Jer tebe pretpostavljam svemu za sto vredi ziveti i mreti
Tebi prinosim tamjan svetih mesta i pesmu foruma
Pogledaj moja krvava kolena od molitvanja pred tobom
I moje iskapane oci za sve jedikovke koje nisu sa tvojih usana
Ne razumem milione mrtvih kad tebe cujem da jecis
Na tvojim nogama osecam tlo od sljunka sa puteva
Na tvojim izgrebanim rukama vrzinu trnja
Svi noseni tereti muce tvoja ramena
Sva nesreca sveta stala je u jednoj tvojoj suzi
Nikada nisam patio pre tebe
Zivotinja koja je ranom vapila
Pa kako mozete da uporedjujete sa zivotinjskim bolom
Tu vitrinu u hiljadu stakala
Na kojoj se svakoga dana dogadja
Po jedno razapinjanje na krst
Ti si me naucila azbuci bola
Sad znam da citam jecaje
Svi su oni sacinjeni od tvog imena
Samo od tvog imena tvog slomljnog imena tvog imena od ruze obezlisene
Tvog imena vrta svih
Strasnih nedelja
Tvog imena zbog koga bih isao u pakao da ga napisem pred licem sveta
Kao ona tajanstvena slova na tablici iznad Hrista
Tvog imena krika moga mesa i nezarasle rane moje duse
Tvog imena za koje bih spalio sve knjige
Tvog imena svekolike nauke na ivici ljudske pustinje
Tvog imena koje je za mene istorija vekova
Pesma nad pesmama
Casa vode robijasa u okovima
I sve su reci samo bodljikava zica pred vratima nekog prokletog grada
Kad tvoje ime peva na mojim ispucanim usanama
Samo tvoje ime i neka mi odseku jezik
Ali tvoje je ime
Sva muzika u trenutku smrti

Louis Aragon
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Ljubav prema nekom ko nas nikada nije voleo — da li je to stvarno ljubav?
2
Odgovora
29
Pregleda
1.210
bas kao
B

Back
Top