- Poruka
- 322
Svoje radne dane Velibor Giba provodio je spavajući, što je i razumljivo s obzirom na to da je svoj odgovoran posao obavljao noću...
Noću, kada mesec obasjava užarenu gradsku kaldrmu nemo svedočeći o paklenim obračunima prekaljenih gradskih kajli sa sogunima jednosmernih ulica, Gibine zlata vredne ruke bile su najpotrebnije.
Međutim, nije svako veče bilo ispunjeno mirisom krvi i baruta. Jedne mirne noći, kada nije bilo mnogo posla, Velibor je odlučio da prošeta do obližnjeg kafića, omiljenog sastajališta mlađeg naraštaja željnog ludog i skupog provoda. Ponosno je ušetao ležerno noseći besprekorno čist beli mantil, simbol svoje profesije. Odmah je primetio Lauru, rasnu devojku zanosnih oblina koja je svojim vrludavim osmehom i proždrljivim pogledom obećavala plodnu saradnju.
“Vi ste doktor u obližnjoj bolnici”, znalački je zaključila Laura otkrivajući Veliboru čitav spektar svojih detektivskih sposobnosti.
Gibi je bilo potrebno nekoliko sekundi da obuzda svoju zatečenost direktnim nastupom egzotične srednjoškolke.
“Giba, doktor Velibor Giba, doajen abdomenalne hirurgije u nas”, naizgled nezainteresovano i spremno se predstavio već vlažnoj tinejdžerki.
“Zaista se divim vašem humanom pozivu u bravuroznoj hirurškoj tehnici za koju sam sigurna da je priznata i na međunarnodnom nivou”, ushićeno je rekla Laura, slobodno obliznuvši ne još dugo nakarminisane usne.
“Hm... da... no... nemojmo sad o tome…”, skromno je procedio novopečeni lekar, sakrivajući svoje brašnom i kvascem natopljene ruke.
Velibor Giba bio je, zapravo, profesionalni pekar - lažov koji se nije osećao nimalo nelagodno zbog svoje gnusne prevare. Jer, završiti pekarski zanat, za Gibine nezavidne intelektualne sposobnosti bilo je podjednako teško kao i protumačiti Ajnštajnove teorije o zakrivljenosti prostora.
“Cilj ne bira sredstvo” - zlokobno i makijavelistički je pomislio Giba i vođen ovom devizom naglas dodao - “Sigurno si umorna. Pođimo do mog mercedesa da nasamo popričamo.”
Izgovorivši novu laž u vezi sa vlasništvom pomenutog vozila, Velibor nije ni trepnuo. Lauri, emotivcu po prirodi, ova romantična izjava delovala je poput Kupidove strele. I pored teške srčane mane, dveri njenog šumovitog srca ovim su bile širom otvorene za cunami ljubavi.
“Čudi me da je brava zaledila po ovakvoj vrućini”, srljao je u novu neistinu ogrezli lažov Giba obijajući mercedes gazde kafića.
Slepa od ljubavi, Laura nije ni primetila da je saučesnik u nečasnoj radnji sticanja protivpravne koristi teškim delom razbojništva, na žalost uobičajenim za naše prostore.
“Uf, majku mu, nešto ne štima ni sa kontaktnom bravom”, gušeći se u moru laži dodao je Giba spajajući žice za paljenje vozila.
“Laura, izgledaš bledo i malokrvno. Potrebne su ti hranljive materije, jer, kako mi medicinski radnici kažemo ‘snaga na usta ulazi’ “ - duhovito se obrecnuo Velibor i dodao - “hajde da, kao što vi mladi kažete, bacimo nešto pod zub.”
Metalik vozilo se ubrzo zaustavilo na mračnom parkingu iza pekare “Uranak”, radnog mesta samoproklamovanog abdomenalca. Nedugo zatim Giba se vratio noseći vruć burek. Predviđajući dalji razvoj događaja nije poneo jogurt.
Okusivši prvi zalogaj, Laura, inače dobar poznavalac kulinarstva, odmah je primetila:
“Ovo je prazan burek, a ja bih meso!”
Nevična oralnoj delatnosti mlada Laura nevešto je spustila glavu ka pekarevoj rol-viršli... (Ali iz obzira prema onim ženskim čitaocima - takvih muških nema - kojima se ovaj Laurin potez gadi i koje tako nešto nikad ne bi učinile, preskočimo ove suvisle scene.)
Gore neopisana oralna epizoda bila je nedovoljna Veliboru. Giba je želeo da se razgiba do kraja - i taman kada je pokušavao da ubaci svoj baget u Laurinu zagrejanu furunu ona ga je zaustavila rečima:
“Velibore, iako oboje gorimo od zaljubljenosti, ne smeš penetrirati jer to može izazvati tragične posledice. Rođena sam sa teškom srčanom manom i preterano uzbuđenje može biti kobno po mene.”
“Nemaš ti nijednu manu, pile moje proždrljivo. Tvoje srce je puno vrlina”, površno je situaciju sagledao pekar.
“Ali lekar mi je zabranio...”
“Ne sekiraj se, bejbe. Evo, dovešću ti konzilijum najkompetentnijih kardiologa uz čiji ćeš predani nadzor moći da iskusiš sve čari vaginalnog seksa bez bojazni od fatalnog ishoda. Tvoje srce biće u sigurnim rukama. Odmah dolazim!”
Koji minut kasnije Velibor je postrojio kolege pekare kraj automobila, prethodno im objasnivši situaciju. Uverena da su ljudi u belim mantilima lekari svetskog kalibra i oduševljena ovim humanim potezom svog ljubavnika, Laura se potpuno predala.
“Tako si pažljiv i dobar”, rekla je skrhana nežnošću koja na žalost nije ulazila u skup pekarevih osobina.
Pritajeni grubijan Giba tada je pokazao svoje pravo lice.
“To, mala. Ljušti karu pekaru!” - urlao je pomahnitali Velibor dok je sve snažnije nabadao prevarenu tinejdžerku.
“Pekaru?! Kakvom pekaru?!” - jetko je vrisnula Laura grčevito stežući vaginalne mišiće.
“Pekar... lekar... apotekar... more, sve je to isto! Važno je da smo mi živi i zdravi!” - utešno je nastavio majstor dijaloga u lascivnoj poplavi sladostašća.
Opijeni animalnim porivima, Giba i pekari voajeri nisu primetili da se Veliborova izjava o životu i zdravlju nije mogla odnositi na nasamarenu maloletnicu čije slabašno srce nije izdržalo.
Nesvestan svoje nekrofilije, Giba je ubadao rigor mortis-om ukočeno telo doživljavajući sramne ovacije samoproklamovanih kardiologa - rašomonaca koji su istvremeno masturbirali.
U tom trenutku parking su okružila vozila interventne policijske jedinice u potrazi za ukradenim kolima. Šokirani čuvari reda imali su šta i da vide.
“Majku vam jebbem umobolnu!” - grcao je komandir policije dok su se potoci suza slivali iz pravednog oka.
Po prvi put u karijeri nije bilo potrebe da komandir Popivoda izda naređenje. Tantalove muke bile su pravi piknik u odnosu na ono što je čekalo Velibora Gibu i njegovu bolesnu družinu.
Noću, kada mesec obasjava užarenu gradsku kaldrmu nemo svedočeći o paklenim obračunima prekaljenih gradskih kajli sa sogunima jednosmernih ulica, Gibine zlata vredne ruke bile su najpotrebnije.
Međutim, nije svako veče bilo ispunjeno mirisom krvi i baruta. Jedne mirne noći, kada nije bilo mnogo posla, Velibor je odlučio da prošeta do obližnjeg kafića, omiljenog sastajališta mlađeg naraštaja željnog ludog i skupog provoda. Ponosno je ušetao ležerno noseći besprekorno čist beli mantil, simbol svoje profesije. Odmah je primetio Lauru, rasnu devojku zanosnih oblina koja je svojim vrludavim osmehom i proždrljivim pogledom obećavala plodnu saradnju.
“Vi ste doktor u obližnjoj bolnici”, znalački je zaključila Laura otkrivajući Veliboru čitav spektar svojih detektivskih sposobnosti.
Gibi je bilo potrebno nekoliko sekundi da obuzda svoju zatečenost direktnim nastupom egzotične srednjoškolke.
“Giba, doktor Velibor Giba, doajen abdomenalne hirurgije u nas”, naizgled nezainteresovano i spremno se predstavio već vlažnoj tinejdžerki.
“Zaista se divim vašem humanom pozivu u bravuroznoj hirurškoj tehnici za koju sam sigurna da je priznata i na međunarnodnom nivou”, ushićeno je rekla Laura, slobodno obliznuvši ne još dugo nakarminisane usne.
“Hm... da... no... nemojmo sad o tome…”, skromno je procedio novopečeni lekar, sakrivajući svoje brašnom i kvascem natopljene ruke.
Velibor Giba bio je, zapravo, profesionalni pekar - lažov koji se nije osećao nimalo nelagodno zbog svoje gnusne prevare. Jer, završiti pekarski zanat, za Gibine nezavidne intelektualne sposobnosti bilo je podjednako teško kao i protumačiti Ajnštajnove teorije o zakrivljenosti prostora.
“Cilj ne bira sredstvo” - zlokobno i makijavelistički je pomislio Giba i vođen ovom devizom naglas dodao - “Sigurno si umorna. Pođimo do mog mercedesa da nasamo popričamo.”
Izgovorivši novu laž u vezi sa vlasništvom pomenutog vozila, Velibor nije ni trepnuo. Lauri, emotivcu po prirodi, ova romantična izjava delovala je poput Kupidove strele. I pored teške srčane mane, dveri njenog šumovitog srca ovim su bile širom otvorene za cunami ljubavi.
“Čudi me da je brava zaledila po ovakvoj vrućini”, srljao je u novu neistinu ogrezli lažov Giba obijajući mercedes gazde kafića.
Slepa od ljubavi, Laura nije ni primetila da je saučesnik u nečasnoj radnji sticanja protivpravne koristi teškim delom razbojništva, na žalost uobičajenim za naše prostore.
“Uf, majku mu, nešto ne štima ni sa kontaktnom bravom”, gušeći se u moru laži dodao je Giba spajajući žice za paljenje vozila.
“Laura, izgledaš bledo i malokrvno. Potrebne su ti hranljive materije, jer, kako mi medicinski radnici kažemo ‘snaga na usta ulazi’ “ - duhovito se obrecnuo Velibor i dodao - “hajde da, kao što vi mladi kažete, bacimo nešto pod zub.”
Metalik vozilo se ubrzo zaustavilo na mračnom parkingu iza pekare “Uranak”, radnog mesta samoproklamovanog abdomenalca. Nedugo zatim Giba se vratio noseći vruć burek. Predviđajući dalji razvoj događaja nije poneo jogurt.
Okusivši prvi zalogaj, Laura, inače dobar poznavalac kulinarstva, odmah je primetila:
“Ovo je prazan burek, a ja bih meso!”
Nevična oralnoj delatnosti mlada Laura nevešto je spustila glavu ka pekarevoj rol-viršli... (Ali iz obzira prema onim ženskim čitaocima - takvih muških nema - kojima se ovaj Laurin potez gadi i koje tako nešto nikad ne bi učinile, preskočimo ove suvisle scene.)
Gore neopisana oralna epizoda bila je nedovoljna Veliboru. Giba je želeo da se razgiba do kraja - i taman kada je pokušavao da ubaci svoj baget u Laurinu zagrejanu furunu ona ga je zaustavila rečima:
“Velibore, iako oboje gorimo od zaljubljenosti, ne smeš penetrirati jer to može izazvati tragične posledice. Rođena sam sa teškom srčanom manom i preterano uzbuđenje može biti kobno po mene.”
“Nemaš ti nijednu manu, pile moje proždrljivo. Tvoje srce je puno vrlina”, površno je situaciju sagledao pekar.
“Ali lekar mi je zabranio...”
“Ne sekiraj se, bejbe. Evo, dovešću ti konzilijum najkompetentnijih kardiologa uz čiji ćeš predani nadzor moći da iskusiš sve čari vaginalnog seksa bez bojazni od fatalnog ishoda. Tvoje srce biće u sigurnim rukama. Odmah dolazim!”
Koji minut kasnije Velibor je postrojio kolege pekare kraj automobila, prethodno im objasnivši situaciju. Uverena da su ljudi u belim mantilima lekari svetskog kalibra i oduševljena ovim humanim potezom svog ljubavnika, Laura se potpuno predala.
“Tako si pažljiv i dobar”, rekla je skrhana nežnošću koja na žalost nije ulazila u skup pekarevih osobina.
Pritajeni grubijan Giba tada je pokazao svoje pravo lice.
“To, mala. Ljušti karu pekaru!” - urlao je pomahnitali Velibor dok je sve snažnije nabadao prevarenu tinejdžerku.
“Pekaru?! Kakvom pekaru?!” - jetko je vrisnula Laura grčevito stežući vaginalne mišiće.
“Pekar... lekar... apotekar... more, sve je to isto! Važno je da smo mi živi i zdravi!” - utešno je nastavio majstor dijaloga u lascivnoj poplavi sladostašća.
Opijeni animalnim porivima, Giba i pekari voajeri nisu primetili da se Veliborova izjava o životu i zdravlju nije mogla odnositi na nasamarenu maloletnicu čije slabašno srce nije izdržalo.
Nesvestan svoje nekrofilije, Giba je ubadao rigor mortis-om ukočeno telo doživljavajući sramne ovacije samoproklamovanih kardiologa - rašomonaca koji su istvremeno masturbirali.
U tom trenutku parking su okružila vozila interventne policijske jedinice u potrazi za ukradenim kolima. Šokirani čuvari reda imali su šta i da vide.
“Majku vam jebbem umobolnu!” - grcao je komandir policije dok su se potoci suza slivali iz pravednog oka.
Po prvi put u karijeri nije bilo potrebe da komandir Popivoda izda naređenje. Tantalove muke bile su pravi piknik u odnosu na ono što je čekalo Velibora Gibu i njegovu bolesnu družinu.
