Istoričar Srđan Cvetković kaže za Pressmagazin da se ne može izneti kao istorijska činjenica da je osnovni cilj partizanskih akcija na Sremskom frontu bio rešavanje „srpskog pitanja", ali da je bilo dosta elemenata koji upućuju da je to zaista bio jedan od ciljeva.
da vas podsetim na nesto:
"Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za Kralja i Otadžbinu. Vi nemate više da se brinete za vaše živote koji više ne postoje. Zato napred u slavu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!"
ovo je deo govora majora gavrilovica, posljednje javno obracanje kadetima beogradske vojne skole. ovaj covek je u svim istorijskim knjigama oznacen kao heroj, primer kako se brani polozaj do zadnjeg coveka
u realnosti, on je osudio kadete vojne skole na (uzaludnu) smrt, jer je vec beograd bio izgubljen. svi polozaji sa kojih se beograd mogao braniti su vec pali , kralj, vlada i predstavnici diplomatskok kora, vec davno bili u nisu, i ozderavali se na prvom spratu kavane"kod mice". kontraudar nije imao s cime napraviti, a niciju odstupnicu nije cuvao.on je te maloletne kadete osudio na smrt. poginuti za domovinu je sasvim u redu, ako ta smrt ima smisla, ali sa vojnicki polozaj beograda , ili srbije, to nije nista znacilo. jeste, poginuli su kao heroji, ali bespotrebno
1944 godine, general mihailovic je lisen svog polozaja kao ministar, i kao nacelnik staba JVuO,i stavljen u penziju. kralj petar kao vrhovni komandant mu je naredio da se on i JVuO stave pod komandu marsala tita. nakon oslobodjenja beograda, nemci su aktivirali odbrambenu liniju, koja se protezala od srema do istre, i bila utvrdjena u sremu , i na jos dva mesta u bosni, kao deo "zvonimirove linije" razlog je bio ocigledan; zastititi povlacenje grupa armije "E" iz grcke.
kakav je bio zadatak JA u tim operacijama?
ona ima zadatak da kao udarna snaga, opstim pravcem beograd -zagreb-ljubljana-beljak. olaksa i obezbedi operacije 3 ukrajinskog fronta u madjarskoj i angloamerickih snaga u italiji, povezujuci njihova krila
osnovne pojedinosti o koordinaciji zavrsnih operacija izmedju JA i saveznickih armija u madjarskoj i italiji utanacene su februara 1945 godine, na sastancima u beogradu izmedju marsala tita, tolbuhina i aleksandera, i prolecna ofanziva je bila tacno koordinirana
prema sporazumu sa marsalom aleksanderom ,JA je do 30 marta morala da pocme sa operacijom u dolini une , prema lici i gorskom kotaru da bi na sebe privukla snage nemackog 97 armiskog korpusa u istri slovenackom primorju, i time olaksala saveznicku ofanzivu u italiji
prema sporazumu sa marsalom tolbuhinom, JA ce rasteretiti 3 ukrajinski front za operacije u madjarskoj i austriji, i uz pomoc nekih njegovih jedinica, vezati na sebe 34 nemacki korpus,da ne bi mogao biti upotrebljen u nemackoj protuofanzivi u zapadnoj madjarskoj
mobilizacija izvrsena posle pada beograda, 4 novembra 1944 godine, je obuhvatala godista od 1 januara 1915 godine do 1 januara 1927 godine. mobilizacije je objavljena u svim sredstvima informisanja (novine, radio, dobosari..) svi su prosli 4 meseca obuke i nisu svi upuceni na sremski front. ako je pitanje legitimnosti, 1944 godine, kralj je bio vrhovni komandant jugoslovenske vojske, tito je bio unutar te vlade, sa subasicem kao premijerom. potpuno legitiman i vojno svrsishodan potez, jer govorimo o JUGOSLAVIJI, a ne o srbiji.i govorimo o oslobodjenju jugoslavije. srbija je samo deo te tvorevine. ako su vecina partizana bili srbi ( sto svi vole da istaknu, kada im je to potrebno...) onda je sa stanovista srbije, izgleda u redu, da ti srbi mogu mirno da ginu za oslobodjenje jugoslavije ,ili beograda, ili srbije, ali u srpsko-srbijanski ocima, ispada da sut o okupatori srbije, i srbija nema nista sa jugoslavijom ( i ne zeli...)
broj poginulih na sremskom frontu, je poznat,
"U uvodnim borbama i u proboju Sremskog fronta od 3. do 13. aprila gubici Prve armije iznosili su: 1.713 poginulih, 5.948 ranjenih i 53 nestala borca. Za to vreme, nemačke snage imale su 9.512 ubijenih, 3.273 ranjena i 5.427 zarobljenih vojnika, podoficira i oficira.
Tokom borbi na Sremskom frontu od 172 dana ukupno je poginulo oko 13.000 boraca Narodnooslobodilačke vojske (utvrđeno imenom i prezimenom, a podaci nisu konačni), zatim 1.100 boraca Crvene armije, 623 borca Bugarske narodne armije i 163 borca brigade "Italija"."
medjutim beogradska bespotrebna klanica iz prvog svetskog rata, je herojstvo, a ovo je "ubijanje srpske mladosti". ne cini vam se kao dvostruki standard ?
