Кључ тајни у Москви
На питање Главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића како то да нико пре њега није дошао до совјетских докумената одговорио је да се знало да се "Титове највеће тајне које се односе на чистке могу одгонетнути само у Москви", и да је то било довољно да 1990. године дође до Москве, и потом обезбеди пријем у архив Коминтерне.
"Добро сам се за ту авантуру спремио, она је трајала до 2008. док нисам добио Титов досије из Стаљиновог архива, тражио сам грађу за коју сам знао да постоји, и истина је да у свакој фасцикли постоји евиденциони лист, сигнатура докумената гледаних и копираник, и то није маркетинг, али заиста на 90 одсто тога није било ни једног имена, али Руси су тада мало опустили стеге империје СССР-а, али није било лако, и заиста нисам имао никакве тајне везе".
О тврдњи да је у мају 1945., Тито наредио да се ликвидирају ратни заробљеници, Симић каже да је пронашао да је "Титов говор из Љубљане 27. маја означио крај ликвидација у Словенији, "до које је дуго Тито ишао", све док ствари нису биле зреле, и да је са балкона љубљанског универзитета рекао да је већину стигла "рука осветница".
Ликвидација преосталих била је такозвана "акција потковице", то је ноћна мора савремене Словеније, јер су на тој малој територији премашили цифру од 600 колективних гробница, и ту се Словенија дели са јаким и емотивним конфронтацијама, на оне који му признају заслуге због којих је могла тада да има велики утицај, и на оне који то не могу да му опросте. Слично је и са Хрватском, и зато је ово све тамо јако присутно", рекао је Симић.
Деспот, не диктатор
На питање да ли би се могло рећи да је у периоду после Другог светског рата, како то тврди Алекса Ђилас, Тито био "диктатор вегетаријанац", и да после тог периода чистке нису биле крваве, а противници су склањани да би били заборављени, у циљу да он остане на власти, Симић каже да се из тога мора искључити Голи оток, али период после можда јесте као та синтагма, или "диктатура свилених рукавица". Али, каже, диктатура ипак подразумева силу, па је можда боље рећи деспот.
"То је неограничена власт, а Тито је до краја живота јесте имао".
О томе да ли је Тито 1948. направио највећи искорак у свом животу сукобећи се са Стаљином, зато јер је, како каже Латинка Перовић "припадао том идеолошком свету и јер је изашао из тог оквира и да је то био почетак хуманизовања Југославије", Симић је рекао да је то тачно, али да је важно рећи да "Тито није вољно отишао од Стаљина, јер је почетна иницијатива била Стаљинова, а проблем је настао када је Тито својевољно послао две дивизије у Албанију, и кад је схватио да то може да га угрози, и да Стаљин неће да га превише угрози, послао је Кардеља да извади ствар, али није успео, па је и сам говорио да је то за њега био шок. "Па теза да је вољно отишао од Стаљина није тачна".
"Велико питање остаје колико је он касније искористио потенцијале дестаљинизације у југословенском систему, и да ли је то уствари била једна само козметичка и реторичка дестаљинизација, јер је по основним параметрима Југославија остала нека врста неостаљинистичке земље", рекао је Симић.
Од Стаљина до САД
На питање колико је тачна прича да нас је Тито на неки начин већ почетком 50-их увео у НАТО, а да је тек 1957. отказао америчку војну помоћ, Симић каже да је оно што Тита већ тада декларише као виспреног јесте да га је када се одвојио од Стаљина, Америка једва дочекала, и имала је интереса да га награди, и да награди и Југославију, и да је само после три године од склапања аранжмана са САД у Југославију ушло око пет стотина авиона, а израчунато је да је то око 102 милијарде долара.
"Тито је прихватио обавезу да са трупама Грчке и Турске, оружане снаге Југославије представљају стратешке снаге САД и НАТО-а за заштиту Средоземља. И занимљиво је то како је он успео да излобира подршку САД, али прави циљ му није био да буде само поданик, као код Стаљина, па тако шаље Ђиласа који се често састаје са конзервативцима и елегантно објашњава да је срце на страни лабуриста који су на власти, али да је глава уз конзервативце који ће касније и имати веома важну улогу у формирању Покрета несврстаних", каже Симић.
О интересантном детаљу на који је недавно указао књижевник Иван Ивањи, да је 1974. Тито у Дизелдорфу на вечери у његову част, у одговору на здравицу председника локалне владе који је рекао да је Тито био један од првих гастарбајтера у Немачкој јер је био пробни возач у "Дајмлер бенцу", али да је и тада сањао Америку, Тито је рекао да би био милионер да се то догодило, Симић каже да је то истина, и да би човек као он успео у било ком систему који производи самог себе, јер је сам свој и предак и потомак".
"Мислим да је све амбиције на плану спољне политике задовољио и цена је била прескупа јер је сарадницима превише препуштао унутар Југославије, и временом је запао у контрадикцију са самим собом, а није ни дозволио да се формирају институције које ће имати капацитета да се носе са својим надлежностима".
Реал политика и слушање без промишљања
"Као реал политичар он је склањао оне који су мислили својом главом, и то је суштина приче тог времена, истовремено није однео ниједну велику тајну а да је остала иза њега, поготово не тајну владања, обрачуна, јер то може бити тајна само за оне који неће да уђу у суштину свега".
Што се тиче мишљења да се после 1972. код Тита више није ишло на разговор, већ на реферисање, каже да је то висока цена коју је платио, али да је још више платила Југославија, јер се само слушало, ништа се није промишљало".
О стварној Титовој харизми, рекао је да је стварао од малих ногу, био је опседнут својом пројекцијом у очима других, фасцинирао је Вилија Бранта, и многе велике људе тога доба, на пример Макариос, председник Кипра, рекао је - ако постоји рај, онда је рај на Брионима".
"Радио је на томе да сваког фасцинира, а та харизма га је надживела, и дан данас она производи конфликте чак и међу онима који нису ни били рођени у време када је он живео".
О још једној у низу енигми везаних за Броза, да ни правој породици, а ни оној југословенској није оставио ништа трајно, Симић каже да "је то прави Тито, опседнут само самим собом".
Није било другог узора
"Ни за његовог живота није било непознато да ће се Југославија распасти, али начин њеног распада је и нека врста суда о њеном владару који је са њом правио најразличитије експерименте", каже Симић.
Одбрана Титовог имена била је главни разлог и за сазивање историјске 8. седнице, његову слику као икону носили су рудари Трепче у протестима на улицама Приштине, Туђман и Изетбеговић наплаћивали су касније то што су једно време робијали у његовим затворима, сви су владали на његов начин, а Симић каже да су "сви прогледали његовим очима, јер није било другог узора".
"То је једна кафкијанска ситуација, било је ту много контрадикторних чињеница, ко боље иде његовим путем, и тако даље, и тако је распад Савеза комуниста почео, па се испоставило да не важи оно- И после Тита Тито, него Титаник", рекао је Симић.
Нови талас носталгије, каже Симић, има везе са тим да је људима важан неки осећај сигурнисти тог времена, радних места, слободе кретања, и осећаја социјалне правде, да је Тито створио представу о себи која ни данас није безначајна, и то је како слика о њему, тако и о овом времену.
"Сви ми са носталгијом доживљавамо време младости, али ту има и понешто рационално, јер смо од демократије очекивали нешто друго, очекивали смо хуманији капитализам, и раширеније руке Европе, па све то некако призива начин на који је Тито комуницирао са светом", рекао је Симић.
Додаје да се сви помало осећамо понижено јер смо "сведени на неку врсту протектората".
Суд о Титу, каже Симић, увек је у спрези са историјским контекстом, и "о свему што сам говорио постоје чињенице, тако да није у питању никакав мој суд".
РТС
Oborio si me s nogu. Kakav kontra-argument. Gde su fabrike, cementare, duvanska industrija, u cijim su rukama banke, osiguravajuca drustva, Ceo finansijski sistem je u rukama stranih banaka. MMF nam kroji finansije i privredu, Ameri nam odredjuju ko ce da vlada u Srlbiji i kolika ce zemlja Srbija biti velika, koliko ce nam vojska biti snazna, EU nam stano podmece nekakve bezvezne i idiotske uslove da bi smo bili primljeni u tu Uniju. Ne znam zasto tamo hrlimo. Vidim Grci neznaju sta ce od para, Spanija takodje, da ne govorim o Rumuniji i Portugaliji, pa i Bugarskoj. Kinezi kupuju americke drzavne obveznice i tako odrzavaju Ameriku da ne kolapsira totalno. Evropa zavisi od ruskog gasa i nafte, da ne govoprimo o repromaterijalu koji Rusi izvoze za zapadna trzista. 
i podizali 
