Sve duža lista zemalja koje razmišljaju o četiri radna dana: Nemačka se pridružuje državama koje testiraju ovaj model

[Straks92]

Sve duža lista zemalja koje razmišljaju o četiri radna dana: Nemačka se pridružuje državama koje testiraju ovaj model​

Petodnevna radna nedelja, čini se, u mnogim evropskim zemljama polako postaje prošlost. Nakon pandemije koronavirusa, svet je shvatio da je model rada od kuće i manji broj radnih dana za neke profesije moguć, pa su ga neke zemlje trajno i usvojile. Belgija je prva evropska zemlja koja je ovo zvanično uvela, a njoj razmišljaju i eksperimentišu brojne druge zemlje - od Velike Britanije, preko Škotske i Španije, a sada se ovom nizu priključila i Nemačka.

Naime, prema pisanju Blumberga, eksperimentalna četverodnevna radna nedelja za 45 firmi u trajanju od šest meseci počela je 1. feburara, a tokom ovog perioda meriće se produktivnost radnika.
Zaposleni će primati dosadašnje plate bez obzira na smanjeno radno vreme. Kako se navodi, cilj eksperimenta je da se proveri da li su tačne tvrdnje sindikata da su ljudi koji manje rade ne samo srećniji i zdraviji, nego i produktivniji u svojim poslovima.
Blumberg navodi da bi, prema prognozama, do 2034. godine nemačko tržište rada moglo da se smanji za više od sedam miliona ljudi zbog pada nataliteta i starenja populacije.

Osim povećanja produktivnosti, očekuje se da će firme imati koristi od smanjenja skupih izostanaka sa posla zbog stresa, bolesti i iscrpljenosti.

Novina bi mogla da privuče nove kadrove u Nemačku​

Nemci su u 2022. godini u proseku izostajali s posla 21,3 dana što je rezultiralo gubitkom od čak 207 milijardi evra, prema podacima Saveznog instituta za zdravlje i bezbednost na poslu.

Zagovornici eksperimenta ističu da bi novina mogla da privuče nove kadrove u Nemačku, zemlju koja prema Evrostatu već ima najveći udeo zaposlenih sa pola radnog vremena u EU.
Nedostatak ulaganja u inovacije i digitalizaciju sprečio je povećanje produktivnosti u Nemačkoj, a bez poboljšanja u tim područjima, malo je verovatno da će se značajno povećati produktivnost jednostavnim smanjenjem broja radnih sati, smatra ekonomista na Institutu za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu Enco Veber.
Manjak kvalifikovanih radnika u Nemačkoj, zajedno s visokom inflacijom, ohrabrio je radnike u svim industrijama da traže veće plate i smanjenje radnog vremena.

Nemačke mašinovođe su već duže vreme u štrajku i traže skraćivanje radnog vremena sa 38 sati nedeljno na 35 sati bez smanjenja plata. Sindikat zaposlenih u građevinskom sektoru traži povišicu od 20 odsto za veliki deo svojih radnika, kojih je ukupno oko 930.000.

Istraživanja u korist četiri radna dana​

Nije iznenađenje što mnoge zemlje razmišljaju o manjem broju radnih dana, jer brojna istraživanja idu u korist četvorodnevnoj radnoj i to godinama unazad. Upravo su ona pokazala da se radnici, koji ovako rade, osećaju dosta produktivnijim, kao i da su više fokusiraniji na posao koji obavljaju.
Na primer, jedna anketa koja se vezuje za projekat "Četvorodnevna nedelja" i koja je objavljena pre dve godine na platformi za finansiranje "Kikstarter", pokazala je da bi 97 odsto od oko 500 ispitanika želelo da zadrži skraćenu radnu nedelju, pisao je tada CNN.

U projektu, koji su vodili istraživači iz Bostona, Kembridža i Dablina, učestvovalo je više od 30 firmi, a istraživanje je obuhvatilo one koje se bave tehnologijom, gastronomijom, konsultantskim poslovima i građevinom.
Prema njemu, dve trećine firmi nakon testiranja namerava da zadrži četvorodnevnu radnu sedmicu sa punom platom, dok su ostale, za sada, tome sklone ili su još neodlučne.
Kako pokazuju rezultati testa, skraćenje radnog vremena nije rezultiralo smanjenjem produktivnosti. Naprotiv, tokom šest meseci prodaja u nekim preduzećima veća je za čak 38 odsto, nego u istom periodu prethodne godine.

Kako je u svetu?​

Četiri radna dana za neke su postali realnost, ili su na putu da im postane realnost za mnoge zemlje. Belgija je u novembru 2022. godine postala prva članica Evropske unije koja je zvanično uvela opciju četvorodnevne radne nedelje.
Naime, prema belgijskom modelu, radno vreme zaposlenih se neće značajno skratiti budući da će moći da biraju da li hoće da rade devet i po sati tokom četiri dana, ili osam sati pet dana nedeljno.
Ipak, ova zemlja nije jedina, ni prva na svetu koja pozdravlja ovaj novi sistem rada. Island je jedan od evropskih lidera po pitanju stvaranja novog sistema rada, a pilot istraživanje sprovode ili planiraju u Velikoj Britaniji, Španiji, Škotskoj, Velsu, na Novom Zelandu...
Za razliku od Belgije koja je pokušala da zadrži istu količinu radnih sati u nedelji, Island je još 2015. godine započeo najveće pilot-testiranje, radne nedelje od 35 sati. Studija je bila do te mere uspešna, da sada skoro 90 odsto radno aktivnog stanovništva radi skraćeno.
Istraživači su istakli da su radnici u skraćenoj radnoj nedelji manje bili pod stresom, a sindrom pregorevanja je postala ređa pojava. Međutim, nije svaka zemlja delila uspeh Islanda sa četvorodnevnom radnom nedeljom.
Takođe 2015. godine, i Švedska je htela da sprovede slično istraživanje u okviru kog bi zaposleni radili šest sati dnevno za istu platu. Jedini problem je bio što mnoge kompanije nisu htele da troše novac na takvo ispitivanje.
Iako se test period pokazao veoma uspešnim u jednoj univerzitetskoj bolnici gde je čitavo medicinsko osoblje radilo šest sati dnevno, eksperiment je bio i široko kritikovan i nikada nije objavljen.

profimedia

I Škotska razmatra da radno vreme bude skraćeno za 20 odsto, bez gubitka u naknadi. U Španiji se takođe u planu pilot ispitivanje, gde bi se tokom četvorodnevne radne nedelje na poslu provodila samo 32 sata.
Na Novom Zelandu, 81 zaposleni u gigantu robe široke potrošnje Unilever trenutno učestvuje u jednogodišnjem probnom radu četvorodnevne radne nedelje sa punom platom.
Dobre vesti po ovom pitanju stižu i iz Velike Britanije. Naime, prema pisanju Euronews-a četvorodnevno probno ispitivanje u ovoj zemlji dalo je rezultat koji kaže: 101 odsto produktivnosti. U projektu je učestvovalo više od 70 kompanija i organizacija.

Kakva je sitacija u Srbiji po ovom pitanju?​

Kada se istraživanja i eksperimenti stave na stranu, otvoreno je pitanje kako bi to u praksi izgedalo u Srbiji.
Olivera Popović iz Udruženja poslovnih žena rekla je ranije u razgovoru za Euronews Srbija da je inače atmosfera u Srbiji takva da kada su u pitanju privatna preduzeća imamo firme u kojima ljudi rade pet ili šest radnih dana, i da neretko ostaju i duže na poslu.
Ona smatra da su radnici, pre svega u privatnom sektoru, već izmoreni i da četiri radna dana ne bi bilo dobro ukoliko bi se to odrazilo na njihvo zdravlje u smisli da rade još duže. Međutim, navodi da ukoliko bi se to realizovalo planski i prilagodilo funckonisanju preduzeća, onda bi to, smatra, bila dobra ideja.

Tanjug/Zoran Žestić

"Problem u Srbiji je vrlo kompleksan. Po meni bi trebalo napraviti istraživanje i napraviti ankete. Pitati radnike šta oni oni očekuju od poslodavca, ali i pitati i poslodavce šta oni očekuje od njih. Naime, pitnje koje bi bilo glavno je da li bi manji broj radnih dana uticao pozitivno na produktivnost rada i na koji način? Ako to može da se realizuje, a da ne bude na kraju na uštrb zdravlja i premorenosti već umornih radnika, mislim da bi to bila dobra ideja", rekla je ranije ona.
Kaže da bi ovo pitanje moglo da se razmotri i kroz zakon, ali da ni on, kaže, ne treba da bude isključiv.
"Ja bih ostavila da tako nešto, čak i ako bi se usvojilo na primer kroz zakon, ostavila da bude opciono za poslodavce. Jedino oni mogu da procene da li sa svojim kapacitetima mogu tako nešto da priušte a da niko ne trpi", smatra ona.
Sa druge strane, potpredsednik Saveza slobodnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je ranije za Euronews Srbija da je naša zemlja po pitanju skraćenja radne nedelje još daleko od trendova evropskih zemalja i da bi za početak trebalo izboriti da veliki praznici budu za sve neradni, ali i da nedelja uvek bude slobodan dan.

"Poslednje istraživanje Evrostata ukazuje na to da zaposleni u Srbiji rade najviše u Evropi, više od 43 sata. Evropska istraživanja su pokazala da ekonomija neće trpeti ako se radi četiri dana, jer će produktivnost biti veća. Na osnovu završnih računa se vidi da su u poslednjih nekoliko godina profiti firmi u Srbiji porasli za 200 odsto, a zarade nisu pratile taj trend, već se teži da se nastavi trend ekspoloatisanja dugog i prekovremenog rada koji ide u korist sveta kapitala", smatra Vuković.

https://www.euronews.rs/evropa/vest...uzuje-drzavama-koje-testiraju-ovaj-model/vest

Neće ovo skoro kod nas. Mada čuo sam da u nekim IT firmama već funkcioniše.

 

[faraonn]

...na Crnu Goru neka odmah racunaju...

 

[C0NSIGLIERI]

Mislim da je najbolje da sede kuci i primaju pare ko za vreme korone, a posle da kukaju zbog inflacije.
Nemacka ga je popusila, a tek ce.

 

[Mstislav]

Srbija bi uvela i svih 7 da se moze. Srbi nisu lenji kao Svabe.

 

[SajaBg]

Svakako da će više slobodnog vremena poboljšati kvalitet života, to je logično, samo nisam baš siguran da ako se smanji jedan dan, da će se produktivnost povećati. Nešto mi je teško da poverujem u to. Svedoci smo velikog napretka Kine, recimo u proizvodnji automobila počeli su da šiju zapad, uskoro će se to desiti i u drugim oblastima. Tamo se radi 24x7, nema odmora. Za to vreme Evropa gleda kako manje da radi. Nadam se da ne pucaju sebi u noge.

 

[Џорџи]

Bice velika guzva blejaca onda ostalim danima dislike

 

[Stojkov Menidjer]

Bice velika guzva blejaca onda ostalim danima dislike

To može kod puste administracije, dovoljno glupe da se zapitaju: "a što MAXI ne radi 4 dana?"

Znate treba da se jede i tih 4 dana...

 

[Обилић]

Откад ја маштам о четворосатном радном дану,
којих би у недељи било такође четири.

Радни стаж до пензије би био 30 година.

 

[Dekston]

Mene strah da se kod nas u BiH ne ukine slobodni dan u privatnom sektoru . Onda bi svi kolektivno mogli iza 40-e god u invalidsku penziju. Državni sektor u BiH - RS ionako radi skraćeno petkom.

 

[Casual Observer]

Sve duža lista zemalja koje razmišljaju o četiri radna dana: Nemačka se pridružuje državama koje testiraju ovaj model​

Petodnevna radna nedelja, čini se, u mnogim evropskim zemljama polako postaje prošlost. Nakon pandemije koronavirusa, svet je shvatio da je model rada od kuće i manji broj radnih dana za neke profesije moguć, pa su ga neke zemlje trajno i usvojile. Belgija je prva evropska zemlja koja je ovo zvanično uvela, a njoj razmišljaju i eksperimentišu brojne druge zemlje - od Velike Britanije, preko Škotske i Španije, a sada se ovom nizu priključila i Nemačka.

Naime, prema pisanju Blumberga, eksperimentalna četverodnevna radna nedelja za 45 firmi u trajanju od šest meseci počela je 1. feburara, a tokom ovog perioda meriće se produktivnost radnika.
Zaposleni će primati dosadašnje plate bez obzira na smanjeno radno vreme. Kako se navodi, cilj eksperimenta je da se proveri da li su tačne tvrdnje sindikata da su ljudi koji manje rade ne samo srećniji i zdraviji, nego i produktivniji u svojim poslovima.
Blumberg navodi da bi, prema prognozama, do 2034. godine nemačko tržište rada moglo da se smanji za više od sedam miliona ljudi zbog pada nataliteta i starenja populacije.

Osim povećanja produktivnosti, očekuje se da će firme imati koristi od smanjenja skupih izostanaka sa posla zbog stresa, bolesti i iscrpljenosti.

Novina bi mogla da privuče nove kadrove u Nemačku​

Nemci su u 2022. godini u proseku izostajali s posla 21,3 dana što je rezultiralo gubitkom od čak 207 milijardi evra, prema podacima Saveznog instituta za zdravlje i bezbednost na poslu.

Zagovornici eksperimenta ističu da bi novina mogla da privuče nove kadrove u Nemačku, zemlju koja prema Evrostatu već ima najveći udeo zaposlenih sa pola radnog vremena u EU.
Nedostatak ulaganja u inovacije i digitalizaciju sprečio je povećanje produktivnosti u Nemačkoj, a bez poboljšanja u tim područjima, malo je verovatno da će se značajno povećati produktivnost jednostavnim smanjenjem broja radnih sati, smatra ekonomista na Institutu za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu Enco Veber.
Manjak kvalifikovanih radnika u Nemačkoj, zajedno s visokom inflacijom, ohrabrio je radnike u svim industrijama da traže veće plate i smanjenje radnog vremena.

Nemačke mašinovođe su već duže vreme u štrajku i traže skraćivanje radnog vremena sa 38 sati nedeljno na 35 sati bez smanjenja plata. Sindikat zaposlenih u građevinskom sektoru traži povišicu od 20 odsto za veliki deo svojih radnika, kojih je ukupno oko 930.000.

Istraživanja u korist četiri radna dana​

Nije iznenađenje što mnoge zemlje razmišljaju o manjem broju radnih dana, jer brojna istraživanja idu u korist četvorodnevnoj radnoj i to godinama unazad. Upravo su ona pokazala da se radnici, koji ovako rade, osećaju dosta produktivnijim, kao i da su više fokusiraniji na posao koji obavljaju.
Na primer, jedna anketa koja se vezuje za projekat "Četvorodnevna nedelja" i koja je objavljena pre dve godine na platformi za finansiranje "Kikstarter", pokazala je da bi 97 odsto od oko 500 ispitanika želelo da zadrži skraćenu radnu nedelju, pisao je tada CNN.

U projektu, koji su vodili istraživači iz Bostona, Kembridža i Dablina, učestvovalo je više od 30 firmi, a istraživanje je obuhvatilo one koje se bave tehnologijom, gastronomijom, konsultantskim poslovima i građevinom.
Prema njemu, dve trećine firmi nakon testiranja namerava da zadrži četvorodnevnu radnu sedmicu sa punom platom, dok su ostale, za sada, tome sklone ili su još neodlučne.
Kako pokazuju rezultati testa, skraćenje radnog vremena nije rezultiralo smanjenjem produktivnosti. Naprotiv, tokom šest meseci prodaja u nekim preduzećima veća je za čak 38 odsto, nego u istom periodu prethodne godine.

Kako je u svetu?​

Četiri radna dana za neke su postali realnost, ili su na putu da im postane realnost za mnoge zemlje. Belgija je u novembru 2022. godine postala prva članica Evropske unije koja je zvanično uvela opciju četvorodnevne radne nedelje.
Naime, prema belgijskom modelu, radno vreme zaposlenih se neće značajno skratiti budući da će moći da biraju da li hoće da rade devet i po sati tokom četiri dana, ili osam sati pet dana nedeljno.
Ipak, ova zemlja nije jedina, ni prva na svetu koja pozdravlja ovaj novi sistem rada. Island je jedan od evropskih lidera po pitanju stvaranja novog sistema rada, a pilot istraživanje sprovode ili planiraju u Velikoj Britaniji, Španiji, Škotskoj, Velsu, na Novom Zelandu...
Za razliku od Belgije koja je pokušala da zadrži istu količinu radnih sati u nedelji, Island je još 2015. godine započeo najveće pilot-testiranje, radne nedelje od 35 sati. Studija je bila do te mere uspešna, da sada skoro 90 odsto radno aktivnog stanovništva radi skraćeno.
Istraživači su istakli da su radnici u skraćenoj radnoj nedelji manje bili pod stresom, a sindrom pregorevanja je postala ređa pojava. Međutim, nije svaka zemlja delila uspeh Islanda sa četvorodnevnom radnom nedeljom.
Takođe 2015. godine, i Švedska je htela da sprovede slično istraživanje u okviru kog bi zaposleni radili šest sati dnevno za istu platu. Jedini problem je bio što mnoge kompanije nisu htele da troše novac na takvo ispitivanje.
Iako se test period pokazao veoma uspešnim u jednoj univerzitetskoj bolnici gde je čitavo medicinsko osoblje radilo šest sati dnevno, eksperiment je bio i široko kritikovan i nikada nije objavljen.

profimedia

I Škotska razmatra da radno vreme bude skraćeno za 20 odsto, bez gubitka u naknadi. U Španiji se takođe u planu pilot ispitivanje, gde bi se tokom četvorodnevne radne nedelje na poslu provodila samo 32 sata.
Na Novom Zelandu, 81 zaposleni u gigantu robe široke potrošnje Unilever trenutno učestvuje u jednogodišnjem probnom radu četvorodnevne radne nedelje sa punom platom.
Dobre vesti po ovom pitanju stižu i iz Velike Britanije. Naime, prema pisanju Euronews-a četvorodnevno probno ispitivanje u ovoj zemlji dalo je rezultat koji kaže: 101 odsto produktivnosti. U projektu je učestvovalo više od 70 kompanija i organizacija.

Kakva je sitacija u Srbiji po ovom pitanju?​

Kada se istraživanja i eksperimenti stave na stranu, otvoreno je pitanje kako bi to u praksi izgedalo u Srbiji.
Olivera Popović iz Udruženja poslovnih žena rekla je ranije u razgovoru za Euronews Srbija da je inače atmosfera u Srbiji takva da kada su u pitanju privatna preduzeća imamo firme u kojima ljudi rade pet ili šest radnih dana, i da neretko ostaju i duže na poslu.
Ona smatra da su radnici, pre svega u privatnom sektoru, već izmoreni i da četiri radna dana ne bi bilo dobro ukoliko bi se to odrazilo na njihvo zdravlje u smisli da rade još duže. Međutim, navodi da ukoliko bi se to realizovalo planski i prilagodilo funckonisanju preduzeća, onda bi to, smatra, bila dobra ideja.

Tanjug/Zoran Žestić

"Problem u Srbiji je vrlo kompleksan. Po meni bi trebalo napraviti istraživanje i napraviti ankete. Pitati radnike šta oni oni očekuju od poslodavca, ali i pitati i poslodavce šta oni očekuje od njih. Naime, pitnje koje bi bilo glavno je da li bi manji broj radnih dana uticao pozitivno na produktivnost rada i na koji način? Ako to može da se realizuje, a da ne bude na kraju na uštrb zdravlja i premorenosti već umornih radnika, mislim da bi to bila dobra ideja", rekla je ranije ona.
Kaže da bi ovo pitanje moglo da se razmotri i kroz zakon, ali da ni on, kaže, ne treba da bude isključiv.
"Ja bih ostavila da tako nešto, čak i ako bi se usvojilo na primer kroz zakon, ostavila da bude opciono za poslodavce. Jedino oni mogu da procene da li sa svojim kapacitetima mogu tako nešto da priušte a da niko ne trpi", smatra ona.
Sa druge strane, potpredsednik Saveza slobodnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je ranije za Euronews Srbija da je naša zemlja po pitanju skraćenja radne nedelje još daleko od trendova evropskih zemalja i da bi za početak trebalo izboriti da veliki praznici budu za sve neradni, ali i da nedelja uvek bude slobodan dan.

"Poslednje istraživanje Evrostata ukazuje na to da zaposleni u Srbiji rade najviše u Evropi, više od 43 sata. Evropska istraživanja su pokazala da ekonomija neće trpeti ako se radi četiri dana, jer će produktivnost biti veća. Na osnovu završnih računa se vidi da su u poslednjih nekoliko godina profiti firmi u Srbiji porasli za 200 odsto, a zarade nisu pratile taj trend, već se teži da se nastavi trend ekspoloatisanja dugog i prekovremenog rada koji ide u korist sveta kapitala", smatra Vuković.

https://www.euronews.rs/evropa/vest...uzuje-drzavama-koje-testiraju-ovaj-model/vest

Neće ovo skoro kod nas. Mada čuo sam da u nekim IT firmama već funkcioniše.

I ja o tome razmišljam, ali ostaje samo na tome.

 

[Redmond]

Kamo sreće, sa automatizacijom i tehnološkim napretkom mislim da bi i bilo logično. Radi se da bi se živelo a ne obrnuto.

 

[mario80]

Nemci su expresni prvo 4 pa onda 3 pa 2 pa 1 radni dan pa u gasnu komoru

 

[TikaSpicStajkovce]

Sve duža lista zemalja koje razmišljaju o četiri radna dana: Nemačka se pridružuje državama koje testiraju ovaj model​

Petodnevna radna nedelja, čini se, u mnogim evropskim zemljama polako postaje prošlost. Nakon pandemije koronavirusa, svet je shvatio da je model rada od kuće i manji broj radnih dana za neke profesije moguć, pa su ga neke zemlje trajno i usvojile. Belgija je prva evropska zemlja koja je ovo zvanično uvela, a njoj razmišljaju i eksperimentišu brojne druge zemlje - od Velike Britanije, preko Škotske i Španije, a sada se ovom nizu priključila i Nemačka.

Naime, prema pisanju Blumberga, eksperimentalna četverodnevna radna nedelja za 45 firmi u trajanju od šest meseci počela je 1. feburara, a tokom ovog perioda meriće se produktivnost radnika.
Zaposleni će primati dosadašnje plate bez obzira na smanjeno radno vreme. Kako se navodi, cilj eksperimenta je da se proveri da li su tačne tvrdnje sindikata da su ljudi koji manje rade ne samo srećniji i zdraviji, nego i produktivniji u svojim poslovima.
Blumberg navodi da bi, prema prognozama, do 2034. godine nemačko tržište rada moglo da se smanji za više od sedam miliona ljudi zbog pada nataliteta i starenja populacije.

Osim povećanja produktivnosti, očekuje se da će firme imati koristi od smanjenja skupih izostanaka sa posla zbog stresa, bolesti i iscrpljenosti.

Novina bi mogla da privuče nove kadrove u Nemačku​

Nemci su u 2022. godini u proseku izostajali s posla 21,3 dana što je rezultiralo gubitkom od čak 207 milijardi evra, prema podacima Saveznog instituta za zdravlje i bezbednost na poslu.

Zagovornici eksperimenta ističu da bi novina mogla da privuče nove kadrove u Nemačku, zemlju koja prema Evrostatu već ima najveći udeo zaposlenih sa pola radnog vremena u EU.
Nedostatak ulaganja u inovacije i digitalizaciju sprečio je povećanje produktivnosti u Nemačkoj, a bez poboljšanja u tim područjima, malo je verovatno da će se značajno povećati produktivnost jednostavnim smanjenjem broja radnih sati, smatra ekonomista na Institutu za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu Enco Veber.
Manjak kvalifikovanih radnika u Nemačkoj, zajedno s visokom inflacijom, ohrabrio je radnike u svim industrijama da traže veće plate i smanjenje radnog vremena.

Nemačke mašinovođe su već duže vreme u štrajku i traže skraćivanje radnog vremena sa 38 sati nedeljno na 35 sati bez smanjenja plata. Sindikat zaposlenih u građevinskom sektoru traži povišicu od 20 odsto za veliki deo svojih radnika, kojih je ukupno oko 930.000.

Istraživanja u korist četiri radna dana​

Nije iznenađenje što mnoge zemlje razmišljaju o manjem broju radnih dana, jer brojna istraživanja idu u korist četvorodnevnoj radnoj i to godinama unazad. Upravo su ona pokazala da se radnici, koji ovako rade, osećaju dosta produktivnijim, kao i da su više fokusiraniji na posao koji obavljaju.
Na primer, jedna anketa koja se vezuje za projekat "Četvorodnevna nedelja" i koja je objavljena pre dve godine na platformi za finansiranje "Kikstarter", pokazala je da bi 97 odsto od oko 500 ispitanika želelo da zadrži skraćenu radnu nedelju, pisao je tada CNN.

U projektu, koji su vodili istraživači iz Bostona, Kembridža i Dablina, učestvovalo je više od 30 firmi, a istraživanje je obuhvatilo one koje se bave tehnologijom, gastronomijom, konsultantskim poslovima i građevinom.
Prema njemu, dve trećine firmi nakon testiranja namerava da zadrži četvorodnevnu radnu sedmicu sa punom platom, dok su ostale, za sada, tome sklone ili su još neodlučne.
Kako pokazuju rezultati testa, skraćenje radnog vremena nije rezultiralo smanjenjem produktivnosti. Naprotiv, tokom šest meseci prodaja u nekim preduzećima veća je za čak 38 odsto, nego u istom periodu prethodne godine.

Kako je u svetu?​

Četiri radna dana za neke su postali realnost, ili su na putu da im postane realnost za mnoge zemlje. Belgija je u novembru 2022. godine postala prva članica Evropske unije koja je zvanično uvela opciju četvorodnevne radne nedelje.
Naime, prema belgijskom modelu, radno vreme zaposlenih se neće značajno skratiti budući da će moći da biraju da li hoće da rade devet i po sati tokom četiri dana, ili osam sati pet dana nedeljno.
Ipak, ova zemlja nije jedina, ni prva na svetu koja pozdravlja ovaj novi sistem rada. Island je jedan od evropskih lidera po pitanju stvaranja novog sistema rada, a pilot istraživanje sprovode ili planiraju u Velikoj Britaniji, Španiji, Škotskoj, Velsu, na Novom Zelandu...
Za razliku od Belgije koja je pokušala da zadrži istu količinu radnih sati u nedelji, Island je još 2015. godine započeo najveće pilot-testiranje, radne nedelje od 35 sati. Studija je bila do te mere uspešna, da sada skoro 90 odsto radno aktivnog stanovništva radi skraćeno.
Istraživači su istakli da su radnici u skraćenoj radnoj nedelji manje bili pod stresom, a sindrom pregorevanja je postala ređa pojava. Međutim, nije svaka zemlja delila uspeh Islanda sa četvorodnevnom radnom nedeljom.
Takođe 2015. godine, i Švedska je htela da sprovede slično istraživanje u okviru kog bi zaposleni radili šest sati dnevno za istu platu. Jedini problem je bio što mnoge kompanije nisu htele da troše novac na takvo ispitivanje.
Iako se test period pokazao veoma uspešnim u jednoj univerzitetskoj bolnici gde je čitavo medicinsko osoblje radilo šest sati dnevno, eksperiment je bio i široko kritikovan i nikada nije objavljen.

profimedia

I Škotska razmatra da radno vreme bude skraćeno za 20 odsto, bez gubitka u naknadi. U Španiji se takođe u planu pilot ispitivanje, gde bi se tokom četvorodnevne radne nedelje na poslu provodila samo 32 sata.
Na Novom Zelandu, 81 zaposleni u gigantu robe široke potrošnje Unilever trenutno učestvuje u jednogodišnjem probnom radu četvorodnevne radne nedelje sa punom platom.
Dobre vesti po ovom pitanju stižu i iz Velike Britanije. Naime, prema pisanju Euronews-a četvorodnevno probno ispitivanje u ovoj zemlji dalo je rezultat koji kaže: 101 odsto produktivnosti. U projektu je učestvovalo više od 70 kompanija i organizacija.

Kakva je sitacija u Srbiji po ovom pitanju?​

Kada se istraživanja i eksperimenti stave na stranu, otvoreno je pitanje kako bi to u praksi izgedalo u Srbiji.
Olivera Popović iz Udruženja poslovnih žena rekla je ranije u razgovoru za Euronews Srbija da je inače atmosfera u Srbiji takva da kada su u pitanju privatna preduzeća imamo firme u kojima ljudi rade pet ili šest radnih dana, i da neretko ostaju i duže na poslu.
Ona smatra da su radnici, pre svega u privatnom sektoru, već izmoreni i da četiri radna dana ne bi bilo dobro ukoliko bi se to odrazilo na njihvo zdravlje u smisli da rade još duže. Međutim, navodi da ukoliko bi se to realizovalo planski i prilagodilo funckonisanju preduzeća, onda bi to, smatra, bila dobra ideja.

Tanjug/Zoran Žestić

"Problem u Srbiji je vrlo kompleksan. Po meni bi trebalo napraviti istraživanje i napraviti ankete. Pitati radnike šta oni oni očekuju od poslodavca, ali i pitati i poslodavce šta oni očekuje od njih. Naime, pitnje koje bi bilo glavno je da li bi manji broj radnih dana uticao pozitivno na produktivnost rada i na koji način? Ako to može da se realizuje, a da ne bude na kraju na uštrb zdravlja i premorenosti već umornih radnika, mislim da bi to bila dobra ideja", rekla je ranije ona.
Kaže da bi ovo pitanje moglo da se razmotri i kroz zakon, ali da ni on, kaže, ne treba da bude isključiv.
"Ja bih ostavila da tako nešto, čak i ako bi se usvojilo na primer kroz zakon, ostavila da bude opciono za poslodavce. Jedino oni mogu da procene da li sa svojim kapacitetima mogu tako nešto da priušte a da niko ne trpi", smatra ona.
Sa druge strane, potpredsednik Saveza slobodnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je ranije za Euronews Srbija da je naša zemlja po pitanju skraćenja radne nedelje još daleko od trendova evropskih zemalja i da bi za početak trebalo izboriti da veliki praznici budu za sve neradni, ali i da nedelja uvek bude slobodan dan.

"Poslednje istraživanje Evrostata ukazuje na to da zaposleni u Srbiji rade najviše u Evropi, više od 43 sata. Evropska istraživanja su pokazala da ekonomija neće trpeti ako se radi četiri dana, jer će produktivnost biti veća. Na osnovu završnih računa se vidi da su u poslednjih nekoliko godina profiti firmi u Srbiji porasli za 200 odsto, a zarade nisu pratile taj trend, već se teži da se nastavi trend ekspoloatisanja dugog i prekovremenog rada koji ide u korist sveta kapitala", smatra Vuković.

https://www.euronews.rs/evropa/vest...uzuje-drzavama-koje-testiraju-ovaj-model/vest

Neće ovo skoro kod nas. Mada čuo sam da u nekim IT firmama već funkcioniše.

Neki ljudi, neodoljivo nalik Emilu Zoli, u svojoj zagrizenosti za rad i obaveze, izgledaju kao junaci iz njegovih dela.

Pritiska ih teret svakodnevice, kao da nose na leđima krst sopstvenog preteranog angažovanja.

Umiranje od umora postaje gotovo simbolično, dok se gubimo u lavirintu obaveza, trčeći za nepostojećim ciljevima.

A onda, kao iz pesme koja odjekuje tišinom, stiže vest o četiri radna dana.

Nešto što deluje poput magične formule za oslobađanje od okova, kao da sami napuštamo tamnicu svakodnevnih obaveza.

Ali, da li smo spremni da se suočimo sa slobodom koju nam ova promena donosi?

Da li smo spremni da sebe ponovo otkrijemo u svetlosti koja sija iza zavesa svakodnevnih rutina?

Ili smo, možda, zarobljenici sopstvenih navika, nevoljni da kročimo u nepoznato?

Pitanja koja nam postavlja ova vest kao da su iz Zole samog proizašla, uobličena u reči koje nas teraju na razmišljanje o našoj ulozi u ovom svetu prepunom izazova i promena.

 

[Frederick_]

Zar ne rekose kurir/blic/informer/politika/novosti i ostali rezimski mediji da se Nemacka raspala i da je gotova?

 

[pertowic]

Sve duža lista zemalja koje razmišljaju o četiri radna dana: Nemačka se pridružuje državama koje testiraju ovaj model​

Petodnevna radna nedelja, čini se, u mnogim evropskim zemljama polako postaje prošlost. Nakon pandemije koronavirusa, svet je shvatio da je model rada od kuće i manji broj radnih dana za neke profesije moguć, pa su ga neke zemlje trajno i usvojile. Belgija je prva evropska zemlja koja je ovo zvanično uvela, a njoj razmišljaju i eksperimentišu brojne druge zemlje - od Velike Britanije, preko Škotske i Španije, a sada se ovom nizu priključila i Nemačka.

Naime, prema pisanju Blumberga, eksperimentalna četverodnevna radna nedelja za 45 firmi u trajanju od šest meseci počela je 1. feburara, a tokom ovog perioda meriće se produktivnost radnika.
Zaposleni će primati dosadašnje plate bez obzira na smanjeno radno vreme. Kako se navodi, cilj eksperimenta je da se proveri da li su tačne tvrdnje sindikata da su ljudi koji manje rade ne samo srećniji i zdraviji, nego i produktivniji u svojim poslovima.
Blumberg navodi da bi, prema prognozama, do 2034. godine nemačko tržište rada moglo da se smanji za više od sedam miliona ljudi zbog pada nataliteta i starenja populacije.

Osim povećanja produktivnosti, očekuje se da će firme imati koristi od smanjenja skupih izostanaka sa posla zbog stresa, bolesti i iscrpljenosti.

Novina bi mogla da privuče nove kadrove u Nemačku​

Nemci su u 2022. godini u proseku izostajali s posla 21,3 dana što je rezultiralo gubitkom od čak 207 milijardi evra, prema podacima Saveznog instituta za zdravlje i bezbednost na poslu.

Zagovornici eksperimenta ističu da bi novina mogla da privuče nove kadrove u Nemačku, zemlju koja prema Evrostatu već ima najveći udeo zaposlenih sa pola radnog vremena u EU.
Nedostatak ulaganja u inovacije i digitalizaciju sprečio je povećanje produktivnosti u Nemačkoj, a bez poboljšanja u tim područjima, malo je verovatno da će se značajno povećati produktivnost jednostavnim smanjenjem broja radnih sati, smatra ekonomista na Institutu za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu Enco Veber.
Manjak kvalifikovanih radnika u Nemačkoj, zajedno s visokom inflacijom, ohrabrio je radnike u svim industrijama da traže veće plate i smanjenje radnog vremena.

Nemačke mašinovođe su već duže vreme u štrajku i traže skraćivanje radnog vremena sa 38 sati nedeljno na 35 sati bez smanjenja plata. Sindikat zaposlenih u građevinskom sektoru traži povišicu od 20 odsto za veliki deo svojih radnika, kojih je ukupno oko 930.000.

Istraživanja u korist četiri radna dana​

Nije iznenađenje što mnoge zemlje razmišljaju o manjem broju radnih dana, jer brojna istraživanja idu u korist četvorodnevnoj radnoj i to godinama unazad. Upravo su ona pokazala da se radnici, koji ovako rade, osećaju dosta produktivnijim, kao i da su više fokusiraniji na posao koji obavljaju.
Na primer, jedna anketa koja se vezuje za projekat "Četvorodnevna nedelja" i koja je objavljena pre dve godine na platformi za finansiranje "Kikstarter", pokazala je da bi 97 odsto od oko 500 ispitanika želelo da zadrži skraćenu radnu nedelju, pisao je tada CNN.

U projektu, koji su vodili istraživači iz Bostona, Kembridža i Dablina, učestvovalo je više od 30 firmi, a istraživanje je obuhvatilo one koje se bave tehnologijom, gastronomijom, konsultantskim poslovima i građevinom.
Prema njemu, dve trećine firmi nakon testiranja namerava da zadrži četvorodnevnu radnu sedmicu sa punom platom, dok su ostale, za sada, tome sklone ili su još neodlučne.
Kako pokazuju rezultati testa, skraćenje radnog vremena nije rezultiralo smanjenjem produktivnosti. Naprotiv, tokom šest meseci prodaja u nekim preduzećima veća je za čak 38 odsto, nego u istom periodu prethodne godine.

Kako je u svetu?​

Četiri radna dana za neke su postali realnost, ili su na putu da im postane realnost za mnoge zemlje. Belgija je u novembru 2022. godine postala prva članica Evropske unije koja je zvanično uvela opciju četvorodnevne radne nedelje.
Naime, prema belgijskom modelu, radno vreme zaposlenih se neće značajno skratiti budući da će moći da biraju da li hoće da rade devet i po sati tokom četiri dana, ili osam sati pet dana nedeljno.
Ipak, ova zemlja nije jedina, ni prva na svetu koja pozdravlja ovaj novi sistem rada. Island je jedan od evropskih lidera po pitanju stvaranja novog sistema rada, a pilot istraživanje sprovode ili planiraju u Velikoj Britaniji, Španiji, Škotskoj, Velsu, na Novom Zelandu...
Za razliku od Belgije koja je pokušala da zadrži istu količinu radnih sati u nedelji, Island je još 2015. godine započeo najveće pilot-testiranje, radne nedelje od 35 sati. Studija je bila do te mere uspešna, da sada skoro 90 odsto radno aktivnog stanovništva radi skraćeno.
Istraživači su istakli da su radnici u skraćenoj radnoj nedelji manje bili pod stresom, a sindrom pregorevanja je postala ređa pojava. Međutim, nije svaka zemlja delila uspeh Islanda sa četvorodnevnom radnom nedeljom.
Takođe 2015. godine, i Švedska je htela da sprovede slično istraživanje u okviru kog bi zaposleni radili šest sati dnevno za istu platu. Jedini problem je bio što mnoge kompanije nisu htele da troše novac na takvo ispitivanje.
Iako se test period pokazao veoma uspešnim u jednoj univerzitetskoj bolnici gde je čitavo medicinsko osoblje radilo šest sati dnevno, eksperiment je bio i široko kritikovan i nikada nije objavljen.

profimedia

I Škotska razmatra da radno vreme bude skraćeno za 20 odsto, bez gubitka u naknadi. U Španiji se takođe u planu pilot ispitivanje, gde bi se tokom četvorodnevne radne nedelje na poslu provodila samo 32 sata.
Na Novom Zelandu, 81 zaposleni u gigantu robe široke potrošnje Unilever trenutno učestvuje u jednogodišnjem probnom radu četvorodnevne radne nedelje sa punom platom.
Dobre vesti po ovom pitanju stižu i iz Velike Britanije. Naime, prema pisanju Euronews-a četvorodnevno probno ispitivanje u ovoj zemlji dalo je rezultat koji kaže: 101 odsto produktivnosti. U projektu je učestvovalo više od 70 kompanija i organizacija.

Kakva je sitacija u Srbiji po ovom pitanju?​

Kada se istraživanja i eksperimenti stave na stranu, otvoreno je pitanje kako bi to u praksi izgedalo u Srbiji.
Olivera Popović iz Udruženja poslovnih žena rekla je ranije u razgovoru za Euronews Srbija da je inače atmosfera u Srbiji takva da kada su u pitanju privatna preduzeća imamo firme u kojima ljudi rade pet ili šest radnih dana, i da neretko ostaju i duže na poslu.
Ona smatra da su radnici, pre svega u privatnom sektoru, već izmoreni i da četiri radna dana ne bi bilo dobro ukoliko bi se to odrazilo na njihvo zdravlje u smisli da rade još duže. Međutim, navodi da ukoliko bi se to realizovalo planski i prilagodilo funckonisanju preduzeća, onda bi to, smatra, bila dobra ideja.

Tanjug/Zoran Žestić

"Problem u Srbiji je vrlo kompleksan. Po meni bi trebalo napraviti istraživanje i napraviti ankete. Pitati radnike šta oni oni očekuju od poslodavca, ali i pitati i poslodavce šta oni očekuje od njih. Naime, pitnje koje bi bilo glavno je da li bi manji broj radnih dana uticao pozitivno na produktivnost rada i na koji način? Ako to može da se realizuje, a da ne bude na kraju na uštrb zdravlja i premorenosti već umornih radnika, mislim da bi to bila dobra ideja", rekla je ranije ona.
Kaže da bi ovo pitanje moglo da se razmotri i kroz zakon, ali da ni on, kaže, ne treba da bude isključiv.
"Ja bih ostavila da tako nešto, čak i ako bi se usvojilo na primer kroz zakon, ostavila da bude opciono za poslodavce. Jedino oni mogu da procene da li sa svojim kapacitetima mogu tako nešto da priušte a da niko ne trpi", smatra ona.
Sa druge strane, potpredsednik Saveza slobodnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je ranije za Euronews Srbija da je naša zemlja po pitanju skraćenja radne nedelje još daleko od trendova evropskih zemalja i da bi za početak trebalo izboriti da veliki praznici budu za sve neradni, ali i da nedelja uvek bude slobodan dan.

"Poslednje istraživanje Evrostata ukazuje na to da zaposleni u Srbiji rade najviše u Evropi, više od 43 sata. Evropska istraživanja su pokazala da ekonomija neće trpeti ako se radi četiri dana, jer će produktivnost biti veća. Na osnovu završnih računa se vidi da su u poslednjih nekoliko godina profiti firmi u Srbiji porasli za 200 odsto, a zarade nisu pratile taj trend, već se teži da se nastavi trend ekspoloatisanja dugog i prekovremenog rada koji ide u korist sveta kapitala", smatra Vuković.

https://www.euronews.rs/evropa/vest...uzuje-drzavama-koje-testiraju-ovaj-model/vest

Neće ovo skoro kod nas. Mada čuo sam da u nekim IT firmama već funkcioniše.

nemaca kred najvecom recesijom u istoriji a ona ze jaebbava neradnicima. nece to da ide

 

[ChristopherWalken]

Kakve gluposti... O tome se priča od kad ja znam za sebe. Švedska i Nemačka uvode 4 radna dana sedmično. A nikad ga ne uvedu. A ovamo, sa druge strane i jednima i drugima fale radnici svakakvih mogućeg profila. Ma jok, tamo odeš, ne radiš ništa i biju te ako nećeš da im uzmeš pare.

Nego pojedine firme uvode takve režime, kao... To su one moderne što te i psihički i fizički izmuzu, hepines mitinzi i tim bildinzi, mi smo porodica, hajde da se slikamo kao da smo srećni, hajde da kitimo jelku zajedno... a ovamo bi oči sebi povadili da mogu, najradije.

 

[openbox]

Sve duža lista zemalja koje razmišljaju o četiri radna dana

naravno jer trenutno kako stvari stoje nema posla za sve ljude da rade 8 sati ...
po meni rad treba ukinuti i treba da rade samo oni koji hoće..
naravno to vide i ovi na vrhu piramide samo neće promenu da donesu odma nego polako da se raja ne probudi.

ps. ja sam imao jednu ponudu za posao gde je 1 dan u firmi a 4 dana u home office-u! - tako se štedi na prevozu

 

[sin Juga]

У мојој фирми је 4,5 дана радна седмица, дивота.

 

[Troubleshooter]

Svakako da će više slobodnog vremena poboljšati kvalitet života, to je logično, samo nisam baš siguran da ako se smanji jedan dan, da će se produktivnost povećati. Nešto mi je teško da poverujem u to. Svedoci smo velikog napretka Kine, recimo u proizvodnji automobila počeli su da šiju zapad, uskoro će se to desiti i u drugim oblastima. Tamo se radi 24x7, nema odmora. Za to vreme Evropa gleda kako manje da radi. Nadam se da ne pucaju sebi u noge.

То ће се односити само на производњу, која и онако убрзано губи послове, па је ангажовање радника чисто траћење пара на зависне трошкове производње. У услужним делатностима ће ићи на 24/7/364 уколико не желе да затворе дућане докле год то може. А затвараће их и онако, због смањења промета. Пројекат економске еутаназије Еуропске уније се успешно приводи крају, осим екпанзије производње хране од инсеката и хране за кућне љубимце.

 

[Troubleshooter]

Zar ne rekose kurir/blic/informer/politika/novosti i ostali rezimski mediji da se Nemacka raspala i da je gotova?

Није још. Нема потребе још да паничиш, биће још нешто пара за твоју благо опадајућу услужну делатност.

 

[Frederick_]

Није још. Нема потребе још да паничиш, биће још нешто пара за твоју благо опадајућу услужну делатност.

Hahahaha, da, da
Samo se nadaj.

SNS botovi koji nista u zivotu ne umeju da svojim radom stvore, vec parazitiraju u drzavnim firmicama, crkavaju od ljubomore i zavisti na svakog postenog i radnog coveka

Kad procitaju neku ovakvu vest, gde vide da normalan svet napreduje, smanjuje radno vreme i omogucuje vrednim ljudima lepsi zivot, bukvalno hoce da pocrkaju od zavisti.

Patetika teska

 

[Troubleshooter]

Hahahaha, da, da
Samo se.nadaj.

Не желим да твоја и породица и ти претрпите и најмању штету. Напротив, свако добро вам желим, јер имам утисак да поштено радиш свој посао ! Али рецесија носи последице за све, па само констатујем ко је први, а ко други на удару. Када се бира измеђи егзистенцијалних и "луксузних" потреба, јасно је који је редослед.

 

[Troubleshooter]

Hahahaha, da, da
Samo se nadaj.

SNS botovi koji nista u zivotu ne umeju da svojim radom stvore, vec parazitiraju u drzavnim firmicama, crkavaju od ljubomore i zavisti na svakog postenog i radnog coveka

Kad procitaju neku ovakvu vest, gde vide da normalan svet napreduje, smanjuje radno vreme i omogucuje vrednim ljudima lepsi zivot, bukvalno hoce da pocrkaju od zavisti.

Patetika teska

У гомили заиста различтих послова којима сам се бавио, десет година сам био и веома успешан и самосталан САП ( са овлашећњем SAP_ALL) администратор у својој фирми, уколико уопште знаш шта то значи? Толико о паразитирању. А о мој став према Вучићу није никаква тајна за било кога ко је прочитао макар један мој пост на ту тему.
Ценим да сам сувише био у праву у односу на оно што сам написао, па зато и тако огроман излив твог једа.

 

[Frederick_]

Не желим да твоја и породица и ти претрпите и најмању штету. Напротив, свако добро вам желим, јер имам утисак да поштено радиш свој посао ! Али рецесија носи последице за све, па само констатујем ко је први, а ко други на удару. Када се бира измеђи егзистенцијалних и "луксузних" потреба, јасно је који је редослед.

Ah, da, recesija
Najvise volim kada mi ljudi koji se informisu preko razimskih medija objasnjavaju kakva je situacija ovde gde ja zivim i radim.

Ali i to je irelevantno (osim sto mi je smesno), ono sto je relevantno je da nema nista gluplje nego misliti da jacanje ili pad ekonomije Nemacke nema direktno proporcionalan uticaj na jacanje ili pad ekonomije Srbije.
Sve je toliko povezano da bukvalno svako leprsanje krilima u Nemackoj se u Srbiji oseti kao tornado.
Kada je ovde inflacija 10%, u Srbiji je 15%.
Kada je ovde ekonomski rast, i u Srbiji je ekonomski rast (samo daleko manji).

Definitivno veze nemas sa makroekonomijom danas i odnosima izmedju ekonomije Nemacke i Srbije.

 

[a bre Milun]

bice uskoro i tri radna dana......pa dva...........i na kraju ostace bez posla a stime i bez plate, jer posla je sve manje.
To je razlog.
Zasto u Rusiji ne razmisljaju o 4 radana dan ? Tamo gledaju da uvedu i sesti radni dan..............posla do gusu.