- Poruka
- 395.400
Ako ja svedočim za sebe, svedočanstvo moje nije istinito. (Jov. 5, 31)
Ovako govoraše Gospod jednom lažnom i lažljivom rodu. Ove reči rekao je On starešinama Jevrejskim ne kao pouku nego kao izobličenje. Oni nisu verovali jednome čoveku, kad je govorio o sebi, nego su tražili dva svedoka. Nemojte, braćo, ni pomisliti, da ono što Gospod Isus o sebi kaže nije istinito, nego da Jevreji to nisu smatrali za istinito. Otuda, po tumačenju naših svetih Otaca, reči: svedočanstvo moje nije istinito treba razumeti tako, da to svedočanstvo nije bilo istinito u očima Jevreja.
A da je svaka reč koju je Gospod Isus o sebi rekao istinita, to je On iskazao na drugom mestu rekavši: ako ja svedočim sam za sebe istinito je svedočanstvo moje (Jov. 8, 14). Ovde Gospod uči, tamo izobličava; ovde On potvrđuje kako stvar jeste, tamo pak – kako se stvar činila Jevrejima. Jevreji nisu verovali Njegovom svedočanstvu o Njemu, nego su tražili druga svedočanstva. I On im je naveo tri ogromna svedočanstva: prvo svedočanstvo Svojih sopstvenih dela: dela koja ja radim svedoče za mene (5, 36); drugo, svedočanstvo Oca Svog nebesnog, koji Ga je posvedočio kao Svoga Sina na Jordanu i na Tavoru: i otac koji me posla sam svedoči za mene (5, 37); najzad treće, svedočanstvo Svetog Pisma: ispitajte Pisma,.. i ona svedoče za mene (5, 39).
Kakva bi još svedočanstva trebala čoveku sa iole razuma? Ali u starešina Jevrejskih razum je bio pomračen u tolikoj meri, da oni nisu mogli videti ništa i razumeti ništa. Kada je Gospod čovekoljubivi učinio sve što je trebalo učiniti da spase i starešine Jevrejske, i kada su oni odbili sva svedočanstva o Njemu, a time odbili i svoje spasenje, onda im je On rekao: ako ja svedočim sam za sebe istinito je svedočanstvo moje.
O braćo moja, ne budimo kamena srca kao one zaslepljene starešine, i ne odbijajmo jedino spasenje svoje. Ne tražimo nikakvih drugih svedočanstava,
nego verujmo onome što nam sam Gospod Isus kaže o Sebi. On je o Sebi rekao, da je On Istina. I mi se tom Istinom hranimo i spasavamo.
O Gospode Isuse, Istino živa, Istino večna, ne udalji se od nas, no prosveti nas i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Izvor: Ohridski prolog
Ovako govoraše Gospod jednom lažnom i lažljivom rodu. Ove reči rekao je On starešinama Jevrejskim ne kao pouku nego kao izobličenje. Oni nisu verovali jednome čoveku, kad je govorio o sebi, nego su tražili dva svedoka. Nemojte, braćo, ni pomisliti, da ono što Gospod Isus o sebi kaže nije istinito, nego da Jevreji to nisu smatrali za istinito. Otuda, po tumačenju naših svetih Otaca, reči: svedočanstvo moje nije istinito treba razumeti tako, da to svedočanstvo nije bilo istinito u očima Jevreja.
A da je svaka reč koju je Gospod Isus o sebi rekao istinita, to je On iskazao na drugom mestu rekavši: ako ja svedočim sam za sebe istinito je svedočanstvo moje (Jov. 8, 14). Ovde Gospod uči, tamo izobličava; ovde On potvrđuje kako stvar jeste, tamo pak – kako se stvar činila Jevrejima. Jevreji nisu verovali Njegovom svedočanstvu o Njemu, nego su tražili druga svedočanstva. I On im je naveo tri ogromna svedočanstva: prvo svedočanstvo Svojih sopstvenih dela: dela koja ja radim svedoče za mene (5, 36); drugo, svedočanstvo Oca Svog nebesnog, koji Ga je posvedočio kao Svoga Sina na Jordanu i na Tavoru: i otac koji me posla sam svedoči za mene (5, 37); najzad treće, svedočanstvo Svetog Pisma: ispitajte Pisma,.. i ona svedoče za mene (5, 39).
Kakva bi još svedočanstva trebala čoveku sa iole razuma? Ali u starešina Jevrejskih razum je bio pomračen u tolikoj meri, da oni nisu mogli videti ništa i razumeti ništa. Kada je Gospod čovekoljubivi učinio sve što je trebalo učiniti da spase i starešine Jevrejske, i kada su oni odbili sva svedočanstva o Njemu, a time odbili i svoje spasenje, onda im je On rekao: ako ja svedočim sam za sebe istinito je svedočanstvo moje.
O braćo moja, ne budimo kamena srca kao one zaslepljene starešine, i ne odbijajmo jedino spasenje svoje. Ne tražimo nikakvih drugih svedočanstava,
nego verujmo onome što nam sam Gospod Isus kaže o Sebi. On je o Sebi rekao, da je On Istina. I mi se tom Istinom hranimo i spasavamo.
O Gospode Isuse, Istino živa, Istino večna, ne udalji se od nas, no prosveti nas i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Izvor: Ohridski prolog
