Srbin1000%
Aktivan član
- Poruka
- 1.462
Ali nejvažnije je to da je Ćopavi bio mašin bravar i da je bio Hitlerov šklski drug!
-
- Popularno:
- 20.oktobar 1944 – Operacija Beograd
- Tajna opstanka Venecije stara 1.600...
- SNS slavi 17. godina postojanja
- Nameštaj za dnevnu sobu
- Da li će EU preživeti ovu zimu ili će...
- Hvalite me usta, kako ne bi bila pusta
- Da li je Ana Brnabić u stanju da shvati...
- Inteligencija Donalda Trumpa
- Deoba nasledstva
- Zbog cega neki Srbin treba da oseca...
Sutjeska
- Začetnik teme Sicilijanac
- Datum pokretanja
- stanje
...............da , za razliku od toga, onaj cetnicko-americki film ( i avakumoviceva dela, pa , recimo "500 zaboravljenih"....."senke u planini" ) su originalna dokumentarna dela, koja samo govore (cetnicku) istinu...
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
...............da , za razliku od toga, onaj cetnicko-americki film ( i avakumoviceva dela, pa , recimo "500 zaboravljenih"....."senke u planini" ) su originalna dokumentarna dela, koja samo govore (cetnicku) istinu...
Диши ортак, понекад човек има осећај када чита твоје постове да у огледалу ујутру прво видиш Дражу па себе...
Sicilijanac
Domaćin
- Poruka
- 4.825
Nisu se ni poznavali.
Masin bravar ...ali je bio pismen i bio je dobar drzavnik
vidim da cetojke rade po uputstvima
radnja i dalje radi....
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Пошто видим да нам се сабљасти укисељени црвени усташић мало узнемирио, ево за њега један текст.
СУД КПЈ КАО МЕРА ВРЕДНОСТИ
Пише:Милослав Самарџић
Историчари Другог светског рата у Србији више су политичари него историчари. Прво, они се баве политиком и иду од странке до странке, односно ''невладине организације''. Друго, они свој рад прилагођавају расположењу у владајућим структурама. Како су на власти и даље негдашњи комунисти и њихово потомство, то је јасан смер прилагођавања. Одговоре на кључна питања о Другом светском рату од званичних историчара нећемо добити у догледно време, нити ће државне комисије које су они основали оправдати своју сврху
Да Дража није успео да успостави јединство командовања, а Броз јесте, то може рећи само неко ко не познаје ни елементарну грађу једних и других. Наиме, Броз је ретко и покушавао да централизује команду, ваљда схватајући да се у то не разуме, па су његове најчешће наредбе, ако су то уопште наредбе, биле: ''Јавите нам распоред ваших јединица и даље намјере офанзивног карактера'' (наредба Главном штабу Хрватске од 1. новембра 1943). Или: ''Остављамо вам одрешене руке на вашем сектору. Руководите самостално'' (наредба 3. корпусу, у Источној Босни, од 5. децембра 1943).
Један од малобројних примера Брозовог командовања јединицама које нису крај њега, јесте онај с краја октобра и почетка новембра 1943, против четника у области Вишеграда. Он је наредио 2. крајишкој бригади 5. крајишке дивизије да крене према Ужицу. Али, 2. крајишка бригада је већ била добила супротну директиву од 17. дивизије (дакле, не од своје дивизије), па затим још једну супротну наредбу од 27. дивизије (дакле, поново не од своје дивизије, што се професионалним официрима не дешава). Тако је после неколико дана настао општи хаос и Броз, као и обично, препушта ствар другима.
Ако је пак реч о јединству командовања мереном послушношћу, упућујемо др Косту Николића и др Бојана Димитријевића да у истом зборнику (том 2, књига 10), потраже документа о бекству 1. пролетерске дивизије Коче Поповића, 2. босанског корпуса Косте Нађа и посебно 5. крајишке дивизије, од Врховног штаба, угроженог надирањем Немаца, иако им је Броз наређивао да се врате. Нема докумената да су један Рачић, Калабић или Кесеровић тако остављали Дражу на цедилу.
Јединство командовања најпре се мора мерити брзином преношења информација, тј. системом везе, а по том основу комунисти су далко заостајали, јер су се више ослањали на курире, за разлику од четника, који су имали радио станице.
Даље, не може се сво време писати о четницима као недисциплинованој руљи, а онда изненада цитирати немачки документ да су они, заправо, најбоље организована формација на Балкану. На ауторима је или да одустану од своје тезе, или да докажу да Немци греше када, не само у овом, него у већини докумената, четнике и партизане третирају дијаметрално супротно него њих двојица у својим књигама. И стари комунистички историчари су, иначе, избегавали немачка документа. Њихова теза сводила се на паролу: ''Немци нису знали!'' А било је и неколико варијација: да су Немци гледали ствари по инерцији, тј. према искуствима из претходних ратова, да су из стратешких разлога скривали сарадњу са Дражом, итд.
Тезе попут ове: ''ЈВуО је била најслабије опремљена за рат од свих војних формација на територији Југославије'', морају се или доказати, или одбацити. Јер, већ сваки лаик може навести барем једну слабије опремљену формацију: недићевце.
Овакве ствари не могу се писати без хрпе докумената: ''У редовима ЈВуО било је доста авантуристичких фигура карактеристичних за мутна времена''. Нарочито не у контексту приче: да је код комуниста све било супротно. Ноторно је да је језгро четника чинило 3.000 официра и више хиљада подофицира. Не само да они нису имали криминалну прошлост, већ је нису имали ни њихови преци, што је проверавано при уписима у војне школе и академије. Ноторно је такође да су у партизанске редове масовно ступали криминалци одбегли из робијашница у хаосу Априлског рата 1941, па чак и целе разбојничке банде (Тандина банда у области Крагујевца постаје 3. чета Крагујевачког партизанског одреда, Чаругина банда на Космају, итд), као и да је управо комунистички покрет магнет за авантуристе широм света.
Ипак, нека питања исувише су компликована, захтевају детаљно познавање и тумачење докумената, па Николићу и Димитријевићу и не треба замерити што пишу да су четници потписали споразуме са Немцима децембра 1943, затим да су Немци нанели одлучујући ударац партизанима на Златибору маја 1944, а Немци, Бугари и љотићевци у Бици за Јужну Србију јула те године. И једно и друго и треће далеко је од истине. У Бици за Јужну Србију јула 1944. Немци нису опалили ни један метак.
ПРЕСКАКАЊЕ КЉУЧНИХ ЧИЊЕНИЦА
Кодекс гласи: када историчар не објави документа која су му позната, онда он није историчар, већ пропагандиста.
Ако малочас цитирана документа Николићу и Димитријевићу нису била позната, то се тешко може рећи за примере који следе. Рецимо, за Битку на Парцанској коси између Расинско-топличке групе корпуса и 2. пролетерске дивизије. Зато што је то била највећа битка између четника и партизана у области Крушевца, али и зато што је у њој учествовала дивизија коју су комунисти сматрали најбољом. Дакле, та њихова дивизија толико је потучена, да су се њени припадници у паничном бекству давили у Западној Морави. А у књигама Николића и Димитријевића ни речи у Бици на Парцанској коси! Нису описали ни Битку на Тупалском вису, ни на Буковику, ни на Гату... Битку на Неретви завршавају са трећим бојем за Невесиње и онда проглашавају победу партизана. Немогуће је да не знају да су се водила још три боја за Невесиње, да су после последњег, шестог боја, четници отерали партизане и из ове вароши и из долине Неретве и да су заправо они победници.
За највећу битку између четника и љотићеваца проглашавају ону код Сече Реке, септембра 1943, коју су љотићевци изгубили, оставивши на бојном пољу тридесетак погинулих. А највећа је заправо била Битка код Стопање, претходног месеца, коју су љотићевци такође изгубили, уз око 170 погинулих. Разлика између ових двеју битака велика је - таман толико да сруши мит о ''изузетно дисциплинованим добровољцима'' који они граде.
Стил Николића и Димитријевића уопште своди се на прескакање књучних чињеница, уз инсистирање на небитним догађајима или просто на фразеологији. У књизи ''Ђенерал Михаиловић - биографија'', свега 12 од 500 страница посветили су ''ђенераловој антиосовинској делатности'', а свега девет страница силним борбама за одбрану Србије од комуниста 1944. године. У књизи ''Историја Равногорског покрета'', од 1.200 страница свега 40 односи се на борбе четника против Осовине, а свега тридесетак на Битку за Србију 1944. године. Борбе четника против усташа они једва да помињу.
Кад наиђу на нешто што се не може прескочити, као што је на пример немачка Операција ''Рудник'' против Горске краљеве гарде 1943. године, они то сведу на свега 2,5 реда. Док цитату жалбе једног анонимног дезертера из тог боја на Руднику, у коме је Калабић нацрњен, дају четири реда. Немачко-љотићевско-бугарској Операцији ''Хајка'' против Гарде, у области Космаја фебруара и марта 1944, посвећују свега десет редова. Непријатељских војника било је 10.000, обилазио их је командант Југоистока, водиле су се борбе прса у прса са есесовцима. Па ипак, то је за Николића и Димитријевића пет пута мање важно од једне анонимне доставе против Гарде са Космаја. Тој достави посвећују целих 50 редова.
Разуме се, прави историчари не би ни поменули анонимне доставе, перед осталог јер оне могу бити део психолошког рата.
''СУД ПАРТИЈЕ'' КАО МЕРА ВРЕДНОСТИ
Када су комунисти јула 1945. године тражили од Британаца да им изруче групу припадника ЈНП ''Збор'', Форин офис је наложио својим правницима да израде елаборат о том случају. Правници су написали:
''Српски добровољачки корпус итд. Да ли постоји Prima facie случај за појединачно или скупно оптуживање по делима наводне издаје, то зависи од одредаба југословенског Кривичног закона који је био на снази 5. априла 1941. Сходно овоме закону, припадање Љотићевој организацији 'Збор' не изгледа да је издајство, јер је Покрет 'Збор' учествовао на парламентарним изборима 1938. Осми параграф - у вези овога могуће је навести - југословенског устава из 1931. године не предвиђа постериори кажњавање за дела која нису постојала у време изласка закона (нити закон има ретроактивну снагу да нешто што је било законом дозвољено у 1931, да то исто буде сматрано прекршајем у 1945. години''. (С. Р. Влаховић, ''Зборник докумената из британске архиве'', 413.)
Британски правници су овде навели елементарне ствари: догађаји у некој држави могу се оцењивати само према законима те државе. Заседање у Столицама, Фочански прописи, Авној један и други, итд, све је то небитно. Осим наравно за комунисте. Али, ова држава је рекла да више нема комунизма још 1990. године, а нарочито су то нагласиле ''демократске снаге'' 2000. године. Зато, ни државни историчари не би требало да признају само суд Комунистичке партије.
СУД КПЈ КАО МЕРА ВРЕДНОСТИ
Пише:Милослав Самарџић
Историчари Другог светског рата у Србији више су политичари него историчари. Прво, они се баве политиком и иду од странке до странке, односно ''невладине организације''. Друго, они свој рад прилагођавају расположењу у владајућим структурама. Како су на власти и даље негдашњи комунисти и њихово потомство, то је јасан смер прилагођавања. Одговоре на кључна питања о Другом светском рату од званичних историчара нећемо добити у догледно време, нити ће државне комисије које су они основали оправдати своју сврху
Да Дража није успео да успостави јединство командовања, а Броз јесте, то може рећи само неко ко не познаје ни елементарну грађу једних и других. Наиме, Броз је ретко и покушавао да централизује команду, ваљда схватајући да се у то не разуме, па су његове најчешће наредбе, ако су то уопште наредбе, биле: ''Јавите нам распоред ваших јединица и даље намјере офанзивног карактера'' (наредба Главном штабу Хрватске од 1. новембра 1943). Или: ''Остављамо вам одрешене руке на вашем сектору. Руководите самостално'' (наредба 3. корпусу, у Источној Босни, од 5. децембра 1943).
Један од малобројних примера Брозовог командовања јединицама које нису крај њега, јесте онај с краја октобра и почетка новембра 1943, против четника у области Вишеграда. Он је наредио 2. крајишкој бригади 5. крајишке дивизије да крене према Ужицу. Али, 2. крајишка бригада је већ била добила супротну директиву од 17. дивизије (дакле, не од своје дивизије), па затим још једну супротну наредбу од 27. дивизије (дакле, поново не од своје дивизије, што се професионалним официрима не дешава). Тако је после неколико дана настао општи хаос и Броз, као и обично, препушта ствар другима.
Ако је пак реч о јединству командовања мереном послушношћу, упућујемо др Косту Николића и др Бојана Димитријевића да у истом зборнику (том 2, књига 10), потраже документа о бекству 1. пролетерске дивизије Коче Поповића, 2. босанског корпуса Косте Нађа и посебно 5. крајишке дивизије, од Врховног штаба, угроженог надирањем Немаца, иако им је Броз наређивао да се врате. Нема докумената да су један Рачић, Калабић или Кесеровић тако остављали Дражу на цедилу.
Јединство командовања најпре се мора мерити брзином преношења информација, тј. системом везе, а по том основу комунисти су далко заостајали, јер су се више ослањали на курире, за разлику од четника, који су имали радио станице.
Даље, не може се сво време писати о четницима као недисциплинованој руљи, а онда изненада цитирати немачки документ да су они, заправо, најбоље организована формација на Балкану. На ауторима је или да одустану од своје тезе, или да докажу да Немци греше када, не само у овом, него у већини докумената, четнике и партизане третирају дијаметрално супротно него њих двојица у својим књигама. И стари комунистички историчари су, иначе, избегавали немачка документа. Њихова теза сводила се на паролу: ''Немци нису знали!'' А било је и неколико варијација: да су Немци гледали ствари по инерцији, тј. према искуствима из претходних ратова, да су из стратешких разлога скривали сарадњу са Дражом, итд.
Тезе попут ове: ''ЈВуО је била најслабије опремљена за рат од свих војних формација на територији Југославије'', морају се или доказати, или одбацити. Јер, већ сваки лаик може навести барем једну слабије опремљену формацију: недићевце.
Овакве ствари не могу се писати без хрпе докумената: ''У редовима ЈВуО било је доста авантуристичких фигура карактеристичних за мутна времена''. Нарочито не у контексту приче: да је код комуниста све било супротно. Ноторно је да је језгро четника чинило 3.000 официра и више хиљада подофицира. Не само да они нису имали криминалну прошлост, већ је нису имали ни њихови преци, што је проверавано при уписима у војне школе и академије. Ноторно је такође да су у партизанске редове масовно ступали криминалци одбегли из робијашница у хаосу Априлског рата 1941, па чак и целе разбојничке банде (Тандина банда у области Крагујевца постаје 3. чета Крагујевачког партизанског одреда, Чаругина банда на Космају, итд), као и да је управо комунистички покрет магнет за авантуристе широм света.
Ипак, нека питања исувише су компликована, захтевају детаљно познавање и тумачење докумената, па Николићу и Димитријевићу и не треба замерити што пишу да су четници потписали споразуме са Немцима децембра 1943, затим да су Немци нанели одлучујући ударац партизанима на Златибору маја 1944, а Немци, Бугари и љотићевци у Бици за Јужну Србију јула те године. И једно и друго и треће далеко је од истине. У Бици за Јужну Србију јула 1944. Немци нису опалили ни један метак.
ПРЕСКАКАЊЕ КЉУЧНИХ ЧИЊЕНИЦА
Кодекс гласи: када историчар не објави документа која су му позната, онда он није историчар, већ пропагандиста.
Ако малочас цитирана документа Николићу и Димитријевићу нису била позната, то се тешко може рећи за примере који следе. Рецимо, за Битку на Парцанској коси између Расинско-топличке групе корпуса и 2. пролетерске дивизије. Зато што је то била највећа битка између четника и партизана у области Крушевца, али и зато што је у њој учествовала дивизија коју су комунисти сматрали најбољом. Дакле, та њихова дивизија толико је потучена, да су се њени припадници у паничном бекству давили у Западној Морави. А у књигама Николића и Димитријевића ни речи у Бици на Парцанској коси! Нису описали ни Битку на Тупалском вису, ни на Буковику, ни на Гату... Битку на Неретви завршавају са трећим бојем за Невесиње и онда проглашавају победу партизана. Немогуће је да не знају да су се водила још три боја за Невесиње, да су после последњег, шестог боја, четници отерали партизане и из ове вароши и из долине Неретве и да су заправо они победници.
За највећу битку између четника и љотићеваца проглашавају ону код Сече Реке, септембра 1943, коју су љотићевци изгубили, оставивши на бојном пољу тридесетак погинулих. А највећа је заправо била Битка код Стопање, претходног месеца, коју су љотићевци такође изгубили, уз око 170 погинулих. Разлика између ових двеју битака велика је - таман толико да сруши мит о ''изузетно дисциплинованим добровољцима'' који они граде.
Стил Николића и Димитријевића уопште своди се на прескакање књучних чињеница, уз инсистирање на небитним догађајима или просто на фразеологији. У књизи ''Ђенерал Михаиловић - биографија'', свега 12 од 500 страница посветили су ''ђенераловој антиосовинској делатности'', а свега девет страница силним борбама за одбрану Србије од комуниста 1944. године. У књизи ''Историја Равногорског покрета'', од 1.200 страница свега 40 односи се на борбе четника против Осовине, а свега тридесетак на Битку за Србију 1944. године. Борбе четника против усташа они једва да помињу.
Кад наиђу на нешто што се не може прескочити, као што је на пример немачка Операција ''Рудник'' против Горске краљеве гарде 1943. године, они то сведу на свега 2,5 реда. Док цитату жалбе једног анонимног дезертера из тог боја на Руднику, у коме је Калабић нацрњен, дају четири реда. Немачко-љотићевско-бугарској Операцији ''Хајка'' против Гарде, у области Космаја фебруара и марта 1944, посвећују свега десет редова. Непријатељских војника било је 10.000, обилазио их је командант Југоистока, водиле су се борбе прса у прса са есесовцима. Па ипак, то је за Николића и Димитријевића пет пута мање важно од једне анонимне доставе против Гарде са Космаја. Тој достави посвећују целих 50 редова.
Разуме се, прави историчари не би ни поменули анонимне доставе, перед осталог јер оне могу бити део психолошког рата.
''СУД ПАРТИЈЕ'' КАО МЕРА ВРЕДНОСТИ
Када су комунисти јула 1945. године тражили од Британаца да им изруче групу припадника ЈНП ''Збор'', Форин офис је наложио својим правницима да израде елаборат о том случају. Правници су написали:
''Српски добровољачки корпус итд. Да ли постоји Prima facie случај за појединачно или скупно оптуживање по делима наводне издаје, то зависи од одредаба југословенског Кривичног закона који је био на снази 5. априла 1941. Сходно овоме закону, припадање Љотићевој организацији 'Збор' не изгледа да је издајство, јер је Покрет 'Збор' учествовао на парламентарним изборима 1938. Осми параграф - у вези овога могуће је навести - југословенског устава из 1931. године не предвиђа постериори кажњавање за дела која нису постојала у време изласка закона (нити закон има ретроактивну снагу да нешто што је било законом дозвољено у 1931, да то исто буде сматрано прекршајем у 1945. години''. (С. Р. Влаховић, ''Зборник докумената из британске архиве'', 413.)
Британски правници су овде навели елементарне ствари: догађаји у некој држави могу се оцењивати само према законима те државе. Заседање у Столицама, Фочански прописи, Авној један и други, итд, све је то небитно. Осим наравно за комунисте. Али, ова држава је рекла да више нема комунизма још 1990. године, а нарочито су то нагласиле ''демократске снаге'' 2000. године. Зато, ни државни историчари не би требало да признају само суд Комунистичке партије.
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Међутим, шта све чине Николић и Димитријевић?
Они најпре усвајају пропагандну тезу нациста и комуниста да је Краљевина Југославија капитулирала 17. априла 1941. године, тј. да као држава од тада више није постојала и специјално да није постојала њена војска. Дословце нити једном они не саопштавају тачан назив војске током рата: Југословенска војска. Дакле, само то, као и пре рата, а не Југословенска војска у отаџбини. ЈВуО је део једне интерне, за суштину приче небитне поделе, из 1942. године. Сагласно стању ствари, тада су означене Југословенска војска у Отаџбини, Југословенска војска у избеглиштву и Југословенска војска у заробљеништву. Термин ''Врховна команда Југословенске војске у Отаџбини'', који они користе, није постојао. Већ само: ''Врховна команда Југословенске војске''. А да је Дража 11. маја 1941. дошао на Равну Гору и основао Равногорски покрет, као што они уче децу по школама, то је само варијација комунистичке пропаганде, установљена у време др Бранка Петрановића, са намером да се војска једне државе сведе на један од покрета.
На жалост, историја нам је таква да ми који смо се удубили у ово питање у сваком чланку можемо саопштавати по нешто ексклузивно. На пример: током Другог светског рата, не само Југославија, већ ни једна европска држава није потписала капитулацију пред Силама осовине. Лидери окупираних држава повукли су се у Лондон, а окупација је сматрана као привремени терористички акт.
ДАЛЕКОСЕЖНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
Неуважавање ових факата од стране (нео)комуниста има далекосежне последице, од којих апострофирамо две.
Прво, Николић и Димитријевић упорно тврде да ван Србије не само што није постојала Југословенска војска, већ ни Југословенска војска у Отаџбини, нити ма каква Дражина надлежност, сем номиналне. Притом они под Србијом подразумевају Републику Србију у комунистичким границама, какве наравно тада није било. Уместо република, тада су постојале бановине, и то шест српских бановине, које су сматране Србијом: Врбаска, Дринска, Зетска, Дунавска, Моравска и Вардарска. Тврдња званичних државних историчара да су ван данашње Србије постојали неки други четници, а не Дражини, ма колико апсурдна била, у будућности може донети фаталне последице српском народу. Довољан пример узимања лажне историје као основе за креирање, или макар покушај креирања, будућности, јесте тзв. Хашки трибунал.
Друго, питање да ли је нека формација легална војска, или тек један од покрета, кључно је при квалификацији ликвидација. Јер, ако је ликвидацију починила легална војска, онда је та ликвидација злочин само ако није извршена према важећим законима, а конкретно, према Уредби о војним судовима од 8. марта 1940. и према Закону о заштити државе, који се односио на комунисте. Ако пак ликвидацију изврши неки покрет, тј. нека нелегална формација, онда је у сваком случају реч о злочину.
Међутим, Николић и Димитријевић иду и корак даље, остајући по овом питању потпуно на позицијама Комунистичке партије. Наиме, они само ликвидације почињене од стране ЈВуО означавају као злочине, а не и ликвидације почињене од стране партизана. Појам ''злочин'' само посредно везују за комунисте, и то на свега неколико места. На пример, користећи следећу фразу: ''Ни партизани нису много заостајали у злочинима''. Тј. нису много заостајали у злочинима иза четника, које су раније означили као злочинце, а сада на овај начин партизане стављају ниже на тој лествици.
И као што то обично бива код (нео)комуниста, квалификације се поткрепљују нетачним подацима. Као да су историју преписивали из сценарија ''Отписаних'', Николић и Димитријевић говоре о убиствима комунистичких симпатизера, па чак и о убиствима због слободе говора, као да су четници били комунисти.
У стварности, четници нису убијали комунисте као симпатизере, већ као убице или саучеснике у злочинима. Ево примера из Орашачког среза, који они наводе у контексту тезе о ''зверском'' карактеру капетана Николе Калабића. У ноћи између 28. и 29. јуна 1943. године, група партизана на челу са Милованом Милосављевићем из оближњег села Копљара, упала је куће богатијих грађана на периферији Аранђеловца. Убили су и опљачкали девет особа: Љубицу Михаиловић, девојку, ћерку бившег председника Народне скупштине Краљевине СХС и познатог добротвора, Илије Михаиловића (он није био кући, па су га убили после рата), трговца Васу Стефановића и његовог сина Милана, трговца Ђурђа Ђуру Алексића и његовог сина Живојина, трговца Петра Урошевића, индустријалца Михајла (или Мијајла) Петровића, млинара Драгишу Симића и кафеџију Светозара Лазаревића из Аранђеловца, као и Живојина Лазаревића из Врбице, који се ту затекао. Милосављевић се после рата, у мемоарима, хвалио да су те ноћи комунисти запленили 1.092.500 динара и троја кола ствари. Касније, сви убијени су проглашени народним непријатељима и ратним злочинцима, а имовина им је конфискована. Али, док је трајао рат, трајала је и истрага у вези овог злочина. Онај код ког су нађене крадене ствари, имао је слабе изгледе пред Војним судом.
Дакле, за ликвидације почињене од стране четника и партизана не само да је другачији правни основ, него су, супротно од онога што тврде Николић и Димитријевић, пре септембра 1944. године више особа у Србији ликвидирали партизани.
Још један историчар Института за савремену историју, мр Срђан Цветковић, који је магистрирао на ратним злочинима комуниста, уопште не користи овај термин, већ говори само о ''репресивности режима у првој фази функционисања новог система власти успостављеног у рату и револуцији''. За сваки случај, он објашњава да реч ''репресија'' води порекло од латинског represus и да значи притискати. Дакле, није било злочина, већ само притиска!
За ратне и поратне злочине комуниста сва тројица користе еуфемизме: црвени терор, револуционарни терор, реваншизам (дакле, неко је већ чинио злочине према комунистима, а они су узвраћали), чишћења, дивља чишћења, ликвидације, и сл. Цветковић једном приликом каже: ''Дошло је већ тада (1942) до појаве елемената 'класне револуције', конфискација имовине па и ликвидације неколико стотина 'кулака' и непријатеља револуције сахрањених у тзв. пасјим гробљима'.'' Ратни злочин се овде не умањује само вербално - ''па и ликвидације'' - већ и навођењем нетачног, знатно нижег броја убијених.
Последица деловања са комунистичких позиција је и назив државне комисије за истраживање њихових злочина, чије језгро чине управо историчари поменутог Института, тј. сва тројица наведених, на челу са председником, др Момчилом Павловићем. Назив гласи: ''Комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944.''
Укратко, државни историчари у Србији још нису употребили термин: ''Злочини комуниста''. У свакој прилици они се довијају како да комунисте не назову злочинцима и наравно како да умање њихове злочине. Увредљиво је већ само одређивање датума од ког се, макар како, истражује. Тврдња Комисије да је од ''нових власти'' убијено више Немаца и Мађара него Срба, сем што је нетачна, такође може имати трагичне последице по српски народ, јер ће то што они називају ''новим властима'' други разумети као ''српске власти''. Испашће како држава Србија тврди да су Срби поубијали своје националне мањине и питање је ко ће онда моћи да докаже шта се заиста дешавало: да су убице били комунисти и да су највише убијали Србе, од кад су запуцали, 7. јула 1941, затим током рата, па и дуги низ поратних година.
ЗАКЉУЧАК
Историчари Другог светског рата у Србији више су политичари него историчари. Прво, они се баве политиком и иду од странке до странке, односно ''невладине организације''. Друго, они свој рад прилагођавају расположењу у владајућим структурама. Како су на власти и даље негдашњи комунисти и њихово потомство, то је јасан смер прилагођавања.
Одговоре на кључна питања о Другом светском рату од званичних историчара нећемо добити у догледно време, нити ће државне комисије које су они основали оправдати своју сврху
http://www.pressonline.rs/sr/blog/V...амарџић/40665/СУД+КПЈ+КАО+МЕРА+ВРЕДНОСТИ.html
Они најпре усвајају пропагандну тезу нациста и комуниста да је Краљевина Југославија капитулирала 17. априла 1941. године, тј. да као држава од тада више није постојала и специјално да није постојала њена војска. Дословце нити једном они не саопштавају тачан назив војске током рата: Југословенска војска. Дакле, само то, као и пре рата, а не Југословенска војска у отаџбини. ЈВуО је део једне интерне, за суштину приче небитне поделе, из 1942. године. Сагласно стању ствари, тада су означене Југословенска војска у Отаџбини, Југословенска војска у избеглиштву и Југословенска војска у заробљеништву. Термин ''Врховна команда Југословенске војске у Отаџбини'', који они користе, није постојао. Већ само: ''Врховна команда Југословенске војске''. А да је Дража 11. маја 1941. дошао на Равну Гору и основао Равногорски покрет, као што они уче децу по школама, то је само варијација комунистичке пропаганде, установљена у време др Бранка Петрановића, са намером да се војска једне државе сведе на један од покрета.
На жалост, историја нам је таква да ми који смо се удубили у ово питање у сваком чланку можемо саопштавати по нешто ексклузивно. На пример: током Другог светског рата, не само Југославија, већ ни једна европска држава није потписала капитулацију пред Силама осовине. Лидери окупираних држава повукли су се у Лондон, а окупација је сматрана као привремени терористички акт.
ДАЛЕКОСЕЖНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
Неуважавање ових факата од стране (нео)комуниста има далекосежне последице, од којих апострофирамо две.
Прво, Николић и Димитријевић упорно тврде да ван Србије не само што није постојала Југословенска војска, већ ни Југословенска војска у Отаџбини, нити ма каква Дражина надлежност, сем номиналне. Притом они под Србијом подразумевају Републику Србију у комунистичким границама, какве наравно тада није било. Уместо република, тада су постојале бановине, и то шест српских бановине, које су сматране Србијом: Врбаска, Дринска, Зетска, Дунавска, Моравска и Вардарска. Тврдња званичних државних историчара да су ван данашње Србије постојали неки други четници, а не Дражини, ма колико апсурдна била, у будућности може донети фаталне последице српском народу. Довољан пример узимања лажне историје као основе за креирање, или макар покушај креирања, будућности, јесте тзв. Хашки трибунал.
Друго, питање да ли је нека формација легална војска, или тек један од покрета, кључно је при квалификацији ликвидација. Јер, ако је ликвидацију починила легална војска, онда је та ликвидација злочин само ако није извршена према важећим законима, а конкретно, према Уредби о војним судовима од 8. марта 1940. и према Закону о заштити државе, који се односио на комунисте. Ако пак ликвидацију изврши неки покрет, тј. нека нелегална формација, онда је у сваком случају реч о злочину.
Међутим, Николић и Димитријевић иду и корак даље, остајући по овом питању потпуно на позицијама Комунистичке партије. Наиме, они само ликвидације почињене од стране ЈВуО означавају као злочине, а не и ликвидације почињене од стране партизана. Појам ''злочин'' само посредно везују за комунисте, и то на свега неколико места. На пример, користећи следећу фразу: ''Ни партизани нису много заостајали у злочинима''. Тј. нису много заостајали у злочинима иза четника, које су раније означили као злочинце, а сада на овај начин партизане стављају ниже на тој лествици.
И као што то обично бива код (нео)комуниста, квалификације се поткрепљују нетачним подацима. Као да су историју преписивали из сценарија ''Отписаних'', Николић и Димитријевић говоре о убиствима комунистичких симпатизера, па чак и о убиствима због слободе говора, као да су четници били комунисти.
У стварности, четници нису убијали комунисте као симпатизере, већ као убице или саучеснике у злочинима. Ево примера из Орашачког среза, који они наводе у контексту тезе о ''зверском'' карактеру капетана Николе Калабића. У ноћи између 28. и 29. јуна 1943. године, група партизана на челу са Милованом Милосављевићем из оближњег села Копљара, упала је куће богатијих грађана на периферији Аранђеловца. Убили су и опљачкали девет особа: Љубицу Михаиловић, девојку, ћерку бившег председника Народне скупштине Краљевине СХС и познатог добротвора, Илије Михаиловића (он није био кући, па су га убили после рата), трговца Васу Стефановића и његовог сина Милана, трговца Ђурђа Ђуру Алексића и његовог сина Живојина, трговца Петра Урошевића, индустријалца Михајла (или Мијајла) Петровића, млинара Драгишу Симића и кафеџију Светозара Лазаревића из Аранђеловца, као и Живојина Лазаревића из Врбице, који се ту затекао. Милосављевић се после рата, у мемоарима, хвалио да су те ноћи комунисти запленили 1.092.500 динара и троја кола ствари. Касније, сви убијени су проглашени народним непријатељима и ратним злочинцима, а имовина им је конфискована. Али, док је трајао рат, трајала је и истрага у вези овог злочина. Онај код ког су нађене крадене ствари, имао је слабе изгледе пред Војним судом.
Дакле, за ликвидације почињене од стране четника и партизана не само да је другачији правни основ, него су, супротно од онога што тврде Николић и Димитријевић, пре септембра 1944. године више особа у Србији ликвидирали партизани.
Још један историчар Института за савремену историју, мр Срђан Цветковић, који је магистрирао на ратним злочинима комуниста, уопште не користи овај термин, већ говори само о ''репресивности режима у првој фази функционисања новог система власти успостављеног у рату и револуцији''. За сваки случај, он објашњава да реч ''репресија'' води порекло од латинског represus и да значи притискати. Дакле, није било злочина, већ само притиска!
За ратне и поратне злочине комуниста сва тројица користе еуфемизме: црвени терор, револуционарни терор, реваншизам (дакле, неко је већ чинио злочине према комунистима, а они су узвраћали), чишћења, дивља чишћења, ликвидације, и сл. Цветковић једном приликом каже: ''Дошло је већ тада (1942) до појаве елемената 'класне револуције', конфискација имовине па и ликвидације неколико стотина 'кулака' и непријатеља револуције сахрањених у тзв. пасјим гробљима'.'' Ратни злочин се овде не умањује само вербално - ''па и ликвидације'' - већ и навођењем нетачног, знатно нижег броја убијених.
Последица деловања са комунистичких позиција је и назив државне комисије за истраживање њихових злочина, чије језгро чине управо историчари поменутог Института, тј. сва тројица наведених, на челу са председником, др Момчилом Павловићем. Назив гласи: ''Комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944.''
Укратко, државни историчари у Србији још нису употребили термин: ''Злочини комуниста''. У свакој прилици они се довијају како да комунисте не назову злочинцима и наравно како да умање њихове злочине. Увредљиво је већ само одређивање датума од ког се, макар како, истражује. Тврдња Комисије да је од ''нових власти'' убијено више Немаца и Мађара него Срба, сем што је нетачна, такође може имати трагичне последице по српски народ, јер ће то што они називају ''новим властима'' други разумети као ''српске власти''. Испашће како држава Србија тврди да су Срби поубијали своје националне мањине и питање је ко ће онда моћи да докаже шта се заиста дешавало: да су убице били комунисти и да су највише убијали Србе, од кад су запуцали, 7. јула 1941, затим током рата, па и дуги низ поратних година.
ЗАКЉУЧАК
Историчари Другог светског рата у Србији више су политичари него историчари. Прво, они се баве политиком и иду од странке до странке, односно ''невладине организације''. Друго, они свој рад прилагођавају расположењу у владајућим структурама. Како су на власти и даље негдашњи комунисти и њихово потомство, то је јасан смер прилагођавања.
Одговоре на кључна питања о Другом светском рату од званичних историчара нећемо добити у догледно време, нити ће државне комисије које су они основали оправдати своју сврху
http://www.pressonline.rs/sr/blog/V...амарџић/40665/СУД+КПЈ+КАО+МЕРА+ВРЕДНОСТИ.html
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Strasan tekst...sve receno....no, doci ce bolja vremena, mora...svakako idemo ka tome...
Pazi samo kako je pored ovih silnih neokomunista koji danas imaju primat, komican fosil tipa kiseljko...on je zaista totalno izgubljen u vremenu, zarobljen u nekoj 48. recimo....i mi koji treba se uhvatimo u kostac sa neokomunistima gubimo vreme na ovog pecinskog coveka...neokomunisti su naravno odustali od najociglednijih, dokazanih i priznatih falsifikata, izmisljotina i bajki ali sada na znatno podliji nacin kroje istoriju...sustina ostaje ista ali je oni predstavljaju tako da bude daleko prihvatljivija...to je najopasnijie, sa starim komunjarama se znalo na cemu si...
Pazi samo kako je pored ovih silnih neokomunista koji danas imaju primat, komican fosil tipa kiseljko...on je zaista totalno izgubljen u vremenu, zarobljen u nekoj 48. recimo....i mi koji treba se uhvatimo u kostac sa neokomunistima gubimo vreme na ovog pecinskog coveka...neokomunisti su naravno odustali od najociglednijih, dokazanih i priznatih falsifikata, izmisljotina i bajki ali sada na znatno podliji nacin kroje istoriju...sustina ostaje ista ali je oni predstavljaju tako da bude daleko prihvatljivija...to je najopasnijie, sa starim komunjarama se znalo na cemu si...
Poslednja izmena:
Sanovnik
Buduća legenda
- Poruka
- 37.633
Šta je ovo
To su otvorena vrata .....
:Lepo, ostala otvorena vrata od jedne ustanove , pa je sticenik smugluo do sestrinog stola gde se nalazi kompjuter .
Sutra ce da ga opet vrate u gumenu sobu . Primi ce terapiju i svi ce mo opet biti mirni .
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Sicilijanac
Domaćin
- Poruka
- 4.825
Ti druze...mozda malo trebas da se prosetas do Laze Lazarevica,ili tako nesto...
klasika kursa marketinga...
koje godine, koji datum, tko su bili komandanti? ceo korpus gibanicara ucestvovao, ili samo poneke jedinice? koje jedinice? jel' to bilo "kada se zvona oglase" , mi cetojke na konjima krenemo....?
cuveni ekonomista sa visom skolom, i kursom marketinga, q.nja gurabije
koji od njih? planina, selendra pokraj arandjelovca, ili selendra pokraj prijepolja? kako to da dasa ne precizira, nego ostavlja u zraku? kako to da hronicno izbegava datume?
Poslednja izmena:
Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
klasika kursa marketinga...
koje godine, koji datum, tko su bili komandanti? ceo korpus gibanicara ucestvovao, ili samo poneke jedinice? koje jedinice? jel' to bilo "kada se zvona oglase" , mi cetojke na konjima krenemo....?
cuveni ekonomista sa visom skolom, i kursom marketinga, q.nja gurabije
Шта си ти јадниче Богу толико згрешио, кад ти је узео сву памет! Неком остави бар неки проценат, а теби ни то! Чега се паметан стиди- тиме се луд поноси! Па ти и даље настави да се смејеш као луд на брашно! Ебо те Ћопави!
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
klasika kursa marketinga...
koje godine, koji datum, tko su bili komandanti? ceo korpus gibanicara ucestvovao, ili samo poneke jedinice? koje jedinice? jel' to bilo "kada se zvona oglase" , mi cetojke na konjima krenemo....?
cuveni ekonomista sa visom skolom, i kursom marketinga, q.nja gurabije
koji od njih? planina, selendra pokraj arandjelovca, ili selendra pokraj prijepolja? kako to da dasa ne precizira, nego ostavlja u zraku? kako to da hronicno izbegava datume?
imbecilu naravno da u svojim knjigama detaljno obradjuje te bitke...ovde pajacu izvlacis recenice iz teksta, novinskog clanka koji se bavi zvanicnim istoricarima u Srbiji, ko su i sta predstavljaju, a bitke se uzgred spominju, gde se autor iscudjava kako je moguce da oni ''nisu upoznati'' sa njima...jel si toliko glup ili u cemu je stvar?...
a ovim pitanjima samo dajes do znanja da nemas pojma o cemu je rec....pa opeci ces se ko nebrojeno puta do sad...
takodje se iz prilozenog vidi da nisi u stanju da opovrgnes slovo iznetog...narocito to da je jezgro cetnika cinilo 3000 oficira i vise hiljada podoficira, koji ne sam da nisu imali kriminalnu proslost vec je nisu imali ni njihovi preci, a u redove komunista su stupali sve sam predrtani olos, robijasi, kriminalci, sto u startu rusi komicnu komunjarsku propagandu....samo ti nastavi s pitanjima...ko ne zna, i treba da pita...
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
posto je debil pokusao sa standardnom manipulacijom, kopirajuci delove eseja, i u njemu trazeci detalje koje on sam po sebi ne podrazumeva, da odgovorimo, cisto deo, verodostojnosti radi, a ne da bi se debilu odgovaralo (pa nek ne oseca potrebu da pita dalje)
______________-
19-22. septembаr 44, Pаrcаnskа kosа, Rаsinsko-topličkа grupа korpusа. Porаz je priznаo Subnor u knjizi ''OSlobođenje Kruševcа'', KŠ, 1997. Tа knjigа je odgovor nа knjigu A. Stošićа ''Pod Nebom Kruševcа'', u kojoj je prvi put opisаnа Bitkа nа Pаrcаnskoj kosi. Priznаli su i dаvljenje pаrtizаnа...
_______________
Bukovik kod Nisa
______________-
19-22. septembаr 44, Pаrcаnskа kosа, Rаsinsko-topličkа grupа korpusа. Porаz je priznаo Subnor u knjizi ''OSlobođenje Kruševcа'', KŠ, 1997. Tа knjigа je odgovor nа knjigu A. Stošićа ''Pod Nebom Kruševcа'', u kojoj je prvi put opisаnа Bitkа nа Pаrcаnskoj kosi. Priznаli su i dаvljenje pаrtizаnа...
_______________
Bukovik kod Nisa
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
JULSKA BITKA NA BUKOVIKU
Komunističkа grupа kojа je imаlа zаdаtаk dа izbije nа Dunаv ostаje nа levoj obаli Južne Morаve do 20. junа. U oblаsti selа Supovаc i Sečаnicа stižu novi britаnski trаnsporti, zаhvаljujući kojimа se osnivа 23. divizijа (7, 9. i 14. brigаdа), brojnа oko 1.500 pаrtizаnа. U sаstаv divizije ušli su i Ozrenski bаtаljon i Zаječаrski odred, koji su rаnije morаli dа nаpuste Istočnu Srbiju.260
Novа formаcijа menjа mаršrutu: umesto južno, sаdа prelаzi reku severno od Aleksincа i kreće prаvo nа Bukovik. Komаndu nаd četničkim korpusimа nа desnoj obаli Južne Morаve u međuvremenu je, po zаpovesti Vrhovne komаnde, preuzeo pukovnik Velimir Piletić. Premа izveštаju potpukovnikа LJube Jovаnovićа, nа Bukoviku su se nаlаzili Krаjinski i deo Mlаvskog korpusа i oni prvi primаju borbu sа komunistimа. Pošto je Piletić bio odsutаn, zbog sаstаnkа sа Keserovićem, komаndu je preuzeo njegov zаstupnik mаjor Petrović.261
Nedićevski izvori beleže dа su u boju nа Bukoviku 22. junа četnici i komunisti imаli po 20 poginulih.262 Komunisti, po običаju, dаju lаžne podаtke. Pišu dа su četnici imаli 25 poginulih i 12 zаrobljenih, а 23. divizijа tri poginulа i 16 rаnjenih.263
Ovа bitkа zа četnike nije moglа biti odlučujućа, jer je 23. divizijа tek prešlа reku. Zbog ogromne prednosti komunistа u oružju i municiji, strаtegijа četnikа sаstojаlа se u neprekidnom nаpаdаnju njihove grupe rаzličitim korpusimа. Kаdа se komunisti izmore, i kаdа istroše municiju, prelаzilo se nа odlučujući boj.
U rаdiogrаmu potpukovniku Drаgoslаvu Pаvloviću od 24. junа, kаpetаn Božidаr Milаdinović prenosi tаčne podаtke o brojnom stаnju pаrtizаnа, nаvodeći dа imаju tri brigаde sа po 400-500 ljudi. “Svаki vojnik imа lаki mitrаljez, svаkа brigаdа po 30 mitrаljetа... Vode ih engleski oficiri”, pisаo je Milаdinović.264
Može biti dа je Milаdinović preterаo u vezi nаoružаnjа, аli u izveštаju Pаvloviću posle borbe od 29. junа on potvrđuje dа su komunisti “dаleko prevаzišli” Knjаževаčki korpus u broju аutomаtskih oruđа i količini municije.
Potpukovnik Jovаnović piše dа je po povlаčenju Krаjinskog korpusа 23. diviziju nаpаo njegov Timočki korpus, “nаnevši prilično gubitаkа pаrtizаnimа”, sа sopstvenim gubicimа od pet rаnjenih.265
Nedićevski izveštаj zа 26. jun glаsi:
U toku 23. i 24. o.m. jаke komunističke snаge preduzele su koncentrično nаdirаnje premа Soko Bаnji. Četnički odredi koji su vodili ovih dаnа borbu sа komunistimа bili su prinuđeni dа se povuku zbog nedostаtkа municije. U sаmoj Soko Bаnji nаlаzi se odred SDS i oko 250 četnikа koji će, u slučаju nаpаdа komunistа nа Soko Bаnju, pružiti otpor.266
Sutrаdаn nedićevci pišu dа je 26. junа oko 13 čаsovа otpočelа borbа “između komunistа, koji sа svih strаnа nаdiru kа Soko Bаnji i četnikа, koji se nаlаze u Soko Bаnji. Odred SDS nаlаzi se tаkođe opkoljen u Soko Bаnji.”267
Nedićevci potom beleže dа je 26. junа “jednа grupа komunistа” stiglа do selа Zubetinаc i Bučje, 15 kilometаrа severozаpаdno od Knjаževcа, gde se sukobilа sа četnicimа i Srpskom držаvnom strаžom. “Nаcionаlne snаge uspele su dа potisnu komuniste kа plаninаmа Slemen i Krstаtаc”, piše u ovom izveštаju.268
Kаpetаn Milаdinović jаvio je 29. junа dа su posle četiri dаnа borbe pаrtizаni zаuzeli Vinu. Knjаževаčki korpus se brаnio “do poslednjeg metkа”, а ondа je morаo dа se povuče.269
Milаdinović dobijа municiju od nedićevаcа - а to je bilа nаjvećа korist koju su četnici imаli od njih - i već sutrаdаn izveštаvа:
Pаrtizаni se povlаče kа Skrobnici. Trebа zаtvoriti nаjhitnije Tuntu i Devicu, ne dozvoliti im dа prođu kroz Cerovicu i Orenаc. Borbа je otpočelа u tri čаsа. Jа sаm nа liniji Vinа - Sаstаvci.270
Svimа u ovoj oblаsti Drаžа 30. junа šаlje sledeći rаspis:
Komаndаnt Srbije generаl Trifunović rukovodiće operаcijаmа nа desnoj obаli Južne i Velike Morаve, te od momentа njegovog dolаskа sve snаge nа ovoj prostoriji stаvljаju se neposredno pod njegovu komаndu. Potpukovnik Piletić objedinjаvаće i dаlje rаd grupe kojа je već stаvljenа pod njegovu kontrolu.271
Kаo što smo videli, pаrtijsko rukovodstvo 23. divizije izvestilo je nаdležne 3. julа dа ovа jedinicа nemа uspehа u mobilizаciji, jer ni nа jednom mestu ne može dа se zаdrži, dok su četnici “mаsovni”.272
Premа izveštаju potpukovnikа LJube Jovаnovićа, 23. divizijа se 4. julа nаlаzilа u Mozgovu i Crnom Kаlu, što znаči dа je od Soko Bаnje i Knjаževcа vrаćenа nа istok, do Bukovikа, dok su oko nje u polukrugu bili Timočki, Krаjinski i Mlаvski korpus. U noći između 4. i 5. julа delovi 23. divizije nаpаdаju Timočki korpus, koji u zoru uzvrаćа nаpаd sа svim svojim jedinicаmа. Borbu od 5. julа Jovаnović ovаko opisuje:
Korpus je vodio borbu od 3 čаsа izjutrа do 10 čаsovа, kаdа su mu pritekli u pomoć iz s. Resnikа i s. Belog Potokа Mlаvski i Krаjinski korpus. U ovoj borbi nаročito se istаkаo hrаbri poručnik Bondžulović Rаtomir, oficir borаc od 1941. godine, novi komаndаnt Zаječаrske brigаde, koji je sа još jednim podoficirom i 12 redovа upаo u selo među pаrtizаne, nаneo 30 gubitаkа istimа, аli je bio prinuđen dа se povuče u školu i zаbаrikаdirа. Svo ljudstvo u školi pod komаndom hrаbrog Bondžulovićа borilo se do poslednjeg metkа. Što nije izginulo, to je streljаno od strаne pаrtizаnа. Ovа borbа kod s. Trubаrevcа i Vrbovcа trаjаlа je do 16 čаsovа popodne, pа je potom prekinutа od strаne ovog korpusа zbog nedostаtkа municije i korpus se povukаo sа ostаlim korpusimа u prаvcu ?ućkovcа, Trgovištа i Šаrbаnovcа, gde je kаsnije dobio nаređenje od strаne nаčelnikа štаbа operаcijа pokret do s. Ilinа rаdi popune municijom i rаdi preformirаnjа svih jedinicа koje su učestvovаle u tim borbаmа.273
Gubici Mlаvskog i Krаjinskog korpusа Jovаnoviću nisu poznаti. Timočki korpus togа dаnа je imаo 32 poginulа, osаm nestаlih i devet rаnjenih. Kod pаrtizаnа je “provereno i utvrđeno dа su u Trubаrevcu i okolini ostаvili 113 mrtvih drugovа”, piše Jovаnović.
Posle povlаčenjа tri četničkа korpusа, delovi 23. divizije zаuzimаju Krivi Vir, što je bilа nаjsevernijа tаčkа do koje su doprli.
Generаl Trifunović preuzimа komаndu oko 10. julа i izdаje oštre nаredbe u vezi discipline. U rаspisu od 16. julа pitа sve komаndаnte dа li su spremni zа koncentrični nаpаd premа Soko Bаnji i Aleksincu, pošto je Velikomorаvskа grupа korpusа potuklа pаrtizаne i zаuzelа Krivi Vir. “Pаrtizаni se rаzbegli kа Jošаnici. Sаdа je momenаt dа dotučemo i uništimo pаrtizаne”, pisаo je Trifunović.274
U rаspisu od 17. junа Trifunović hvаli Velikomorаvsku grupu korpusа:
Velikomorаvskа grupа korpusа oko 500 borаcа u borbаmа 15. i 16. julа uspelа je ne sаmo dа odbije nаpаd komunistа sа prаvcа Krivog Virа, koji su bili približne jаčine а mnogo jаče nаoružаni аutomаtskim oružjimа, već ih je nаpаdom rаzbilа, proterаlа i ušlа u Krivi Vir. Zа umešno vođenje po sopstvenoj inicijаtivi čestitаo sаm uspeh potpukovniku Gogiću, а njegove hrаbre borce pohvаlio, s tim dа služe zа primer i ostаlim jedinicаmа. Ovo dа se pročitа svim vojnicimа pred strojem.275
Bilа je to prvа pohvаlа Velikomorаvskoj grupi korpusа zа borbeni doprinos. Četiri odredа iz ove formаcije, sа ukupno blizu 2.000 ljudi, išlа su jedаn zа drugim u borbu nа teren Rаsinsko-topličke grupe korpusа, što je svаkаko uticаlo nа porаst borbene vrednosti.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Kаsnije tog 17. julа, pošto je dobio potvrdne odgovore od komаndаnаtа korpusа, generаl Trifunović svim jedinicаmа koje su se nаlаzile oko 23. divizije izdаje sledeću zаpovest:
Pаrtizаni potučeni kod Krivog Virа povukli se kа Jošаnici i Bukoviku. Nаređujem nаjhitniji koncentrični pokret po sledećem rаdi uništenjа pаrtizаnа:
Gogićevа grupа korpusа: Šetkа - Rаžаnj - Aleksinаc.
Timočki korpus: Bukovik - selo Crni Kаo - Aleksinаc.
Mlаvski korpus: Bukovik - Mozgovo - Aleksinаc.
Krаjinski korpus: Jošаnicа - Bukovik - selo Subotinаc - Aleksinаc.
Knjаževаčki korpus prаvcem: Soko Bаnjа - Aleksinаc.
Deo Nišаvskog korpusа prаvcem selo Mirаnovаc do selа Dаvidovаc.
Deo :egаrskog korpusа prаvcem selo Kаmenicа do selа Krаvljа.
Nаjtešnjа vezа sа susedimа. Tri putа dnevno dа me izveštаvаte o situаciji.276
Premа tome, glаvne snаge osаm korpusа - osmi je Deligrаdski - i delovi još dvа korpusа, imаli su zаdаtаk dа opkole 23. diviziju. Osnovnа zаmisаo generаlа Trifunovićа sаstojаlа se u tome dа se korpusi iz Velikomorаvske grupe, koji su bili nаjbliži Bukoviku, zаjedno sа Deligrаdskim korpusom, čijа je to mаtičnа teritorijа, utvrde nа ovoj plаnini i čekаju komuniste, а dа ih ostаli korpusi nаterаju nа tа utvrđenjа. Uskoro i generаl Trifunović sа svojim štаbom odlаzi nа Bukovik.
Istog dаnа i potpukovnik Velimir Piletić nаređuje svim jedinicаmа dа “preduzmu nаpаd nа demorаlisаne pаrtizаne” i oslobode Istočnu Srbiju “od izrodа koji su od nаjveće štete po srpski nаrod”. Već u 17 čаsovа, u oblаsti Lukovа i Jošаnice, 23. diviziju nаpаdаju Jurišnа grupа NAČI, sаstаvljenа od delovа Mlаvskog, Krаjinskog i Timočkog korpusа, kаo i Krаjinski, Knjаževаčki i Mlаvski korpus.277
Izveštаj pаrtijskog rukovodstvа 23. divizije govori o velikom nаpаdu četnikа, čije brojno stаnje procenjuje nа 6.000 borаcа, аli kаže dа je to bilo 18. julа.278
Izveštаj kаzuje dа se 23. divizijа posle ovog bojа povuklа, “dа se ne bi skoncentrisаli nа nаs”. Nove položаje jednih i drugih vidimo iz rаdiogrаmа kаpetаnа Božidаrа Milаdinovićа generаlu Trifunoviću od 20. julа:
Gogićevа grupа korpusа je ovlаdаlа Bukovikom i Velikim Vrhom. Pаrtizаni rаzvučeni od selа Nikolincа do selа Jošаnice.279
Premа tome, komunisti su gonjeni premа Bukoviku, gde je Velikomorаvskа grupа korpusа već bilа stiglа.
Tih dаnа 23. divizijа se podelilа nа dvа delа: 7. i 14. brigаdа odlаze premа Bukoviku, а 9. premа Knjаževcu.
Milаdinović je izvestio Trifunovićа dа je 21. i 22. julа kod Knjаževcа njegov korpus pretrpeo težаk porаz. Imаo je 25 mrtvih i 160 nestаlih i zаrobljenih. Optuživаo je mаjorа Vlаstimirа Vesićа, koji je u međuvremenu preuzeo Deligrаdski korpus, dа gа je ostаvio nа cedilu.280
Deo Deligrаdskog korpusа poslаt je nа istok verovаtno zbog odvаjаnjа 9. brigаde. Pod komаndu potpukovnikа Gogićа, nа Bukoviku, stаje drugi deo ove jedinice.
Komunistimа nije bilo poznаto dа ih Velikomorаvskа grupа korpusа i deo Deligrаdskog korpusа čekаju nа Bukoviku. S druge strаne, oni sаdа, kаo rаnije, nisu mogli dа se sklone nа levu obаlu Južne Morаve, jer su njihove snаge u toj oblаsti bile sаvlаdаne od strаne jedinicа pod komаndom mаjorа Rаčićа. Išli su premа Bukoviku sаmo zаto što su ih sа istokа potiskivаli četnici, а u nаdi dа ih ovde nemа. Izveštаj pаrtijskog rukovodstvа 23. divizije beleži:
Nа Bukoviku su nаs dočekаli morаvski korpusi koji su se bili utvrdili jаko, čitаvа utvrđenjа, i strаteški tаko postаvljeni dа smo mi morаli udаriti rаdi opstаnkа, аli dа smo znаli dа su se tаko utvrdili zаobišli bi ih, dа se tučemo nа terenu gde bi se susreli i lаkše bi se obrаčunаvаli. Ovde smo imаli tešku borbu kаkvu nismo imаli ni sа Bugаrimа (u stvаri, borbi sа Bugаrimа nije ni bilo - prim. аut), jer su prosečno imаli po 20 bombi svаki, а imаli su bunkere. Brojčаno su bili oko 1.200. Borbа je trаjаlа od osаm izjutrа do devet uveče i bilа je nа život i smrt. U jednom momentu smo bili u sаsvim kritičnoj situаciji i ozbiljnoj. Shvаtili smo situаciju dа аko popustimo ondа nаm nemа opstаnkа.281
Pošto su stigli četiri dаnа pre komunistа, četnici su uspeli dа nаprаve više mitrаljeskih gnezdа, bunkerа i skloništа od zemlje i kаmenа, koje su delimično povezаli rovovimа. U mitrаljeskа gnezdа ukopаli su i teške mitrаljeze skinute sа oborenih аmeričkih bombаrderа. U rovovimа je bilo mnogo bombi, izrаđenih u četničkim rаdionicаmа. U prаvcu nаilаskа komunistа postаvljene su nаgаzne mine, tаkođe proizvod šumskih rаdionicа. Kаko ne bi strаdаli neki od mnogobrojnih čobаnа, četnici su ovde istаkli jаsno uočljiv nаtpis: “Zаbrаnjeno pаstirimа dа vode stoku nа ispаšu nа Bukovoj Poljаni zbog neаktivirаnih eksplozivnih sredstаvа”.
bаni su sаznаli dа je reč o nаgаznim minаmа, kаo i gde se nаlаze, pа su to posle rekli komunistimа, tаko dа je ovа zаmkа propаlа.
Linijа odbrаne pružаlа se približno pаrаlelno sа prugom i putem Niš - Beogrаd i bilа je dugа oko tri kilometrа. Glаvni položаji nаlаzili su se nа kosi Biljevinа (kotа 893). Štаb korpusа, sа komаndаntom potpukovnikom Todorom Gogićem i nаčelnikom mаjorom LJubišom Terzićem, bio je smešten nа mestu zvаnom Bukove Poljаne, nа koti Jezero (759). Borbom je rukovodio i generаl Miroslаv Trifunović, čiji štаb se nаlаzio u selu Skoricа. Rezervа se nаlаzilа u selimа Podgorаc, Pаrdik i Skoricа, dok su pаtrole i izvidnice neprekidno krstаrile premа zаpаdu.
Nа krаjnje levo krilo Gogić je postаvio jedinice Resаvskog korpusа, do njegа je bio Ivаnkovаčki, zаtim Vаrvаrinski i nа desnom krilu odred Deligrаdskog korpusа. Brojno stаnje svih ovih jedinicа iznosilo je verovаtno oko 3.000 borаcа, а sа rezervаmа u neposrednoj blizini oko 5.000.282
Iz okoline "uprije nа Bukovik je doveden jedаn cigаnski orkestаr sа trubаmа i bubnjevimа, koji je, tokom bitke, nаjviše svirаo korаčnicu “Mаrširаlа krаljа Petrа gаrdа”. Pored Cigаnа, nа visu iznаd srednjeg delа bojištа, bile su zаbodene zаstаve četničkih jedinicа.
Pošto 23. divizijа nije uspevаlа dа mobiliše novo ljudstvo, njene dve brigаde, imаjući u vidu gubitke, uoči Bitke nа Bukoviku brojаle su ispod 1.000 borаcа. Međutim, dаn pre bitke, nа plаnini Rožаnj, kojа se nаslаnjа nа Bukovik sа istokа, komunisti su uspeli dа prime isporuku oružjа i municije iz sаvezničkih аvionа, kojа je više putа odlаgаnа zbog nаpаdа četnikа. Ovu pošiljku, kаo i prisustvo desetаk sаvezničkih oficirа, iskoristili su zа mobilizаciju meštаnа Mozgovа i okolnih selа. Kаko pušаkа nije bilo dovoljno, nekim seljаcimа su dаli hlаdno oružje: sekire i vile.
Premа tome, četnikа je i ovom prilikom bilo više, аli pošto je njihovа linijа odbrаne bilа rаzvučenа, komunisti su imаli brojčаnu prednost nа prаvcimа glаvnih nаpаdа.
Do prvog puškаrаnjа došlo je pred svitаnje 24. julа, nedаleko od Mozgovа. Komunisti su nаišli nа mrtvu strаžu, od dvа četnikа, koji prvi pаdаju. Tаdа komunisti uzimаju jednog pаstirа dа im pokаžu put do četničkih položаjа, аli gа uskoro puštаju, jer je pаlа gustа jutаrnjа mаglа. Nаstupаjući po toj gustoj mаgli, komunisti su nаleteli nа još četiri četnikа, koji tаkođe ginu. To je bilo pred sаmom Bukovom Poljаnom, nа svegа 500-600 metаrа od četničkih rovovа. Oficiri su odozgo ispаljivаli svetleće rаkete, аli se ipаk ništа nije moglo videti.283
Mаglа se nаglo povuklа oko sedаm sаti i tаdа su komunisti, koji su se u međuvremenu pritаjili, ođednom krenuli u juriš. Usledilа je pаklenа vаtrа iz puškomitrаljezа, mitrаljezа i pušаkа, а ondа je oficir iz rovа komаndovаo: “Bombаmа po neprijаtelju - sаd!” Ovа prvа grupа komunistа je desetkovаnа. Izа njih kreće drugа, tаkođe iz 14. brigаde, dok 7. brigаdа počinje dа tuče četničke položаje teškim minobаcаčimа. U drugom jurišu, pored ostаlih, gine i jednа devojčicа, četrnаestogodišnjа Jelenа Lаlović zvаnа Tinа, omlаdinski rukovodilаc 2. bаtаljonа 14. brigаde. Bilа je jednа od mnogobrojnih devojčicа i dečаkа koje su bezobzirni komunisti indoktrinirаli i poslаli u smrt. Trčаlа je, sа puškom u ruci, vičući: “Nаpred drugovi proleteri! Udri brаdonje!”
Đаk-nаrednik Uroš Šušterič, komаndir jednog odeljenjа u 1. resаvskoj brigаdi poručnikа Vukаšinа Petkovićа, kojа je nа levom krilu bilа nаjisturenijа i nаjbližа selu Mozgovo, svedoči:
Pаrtizаni su u mаgli ujutro krenuli u nаpаd prvo nа nаs Resаvce. Doživeli smo strаšnu vаtru iz njihovih minobаcаčа, koje mi nismo imаli, аli smo ih odbili nаšim bombаmа (iz nаše proizvodnje u selu Glаdnа). U toj borbi, sа svojim odeljenjem bio sаm ukopаn u prvom redu, u zemunici i rovu, jer smo bili spremni nа tаkozvаno poziciono rаtovаnje. Posle je tok borbe promenio tаktiku.284
Pаrtizаni potučeni kod Krivog Virа povukli se kа Jošаnici i Bukoviku. Nаređujem nаjhitniji koncentrični pokret po sledećem rаdi uništenjа pаrtizаnа:
Gogićevа grupа korpusа: Šetkа - Rаžаnj - Aleksinаc.
Timočki korpus: Bukovik - selo Crni Kаo - Aleksinаc.
Mlаvski korpus: Bukovik - Mozgovo - Aleksinаc.
Krаjinski korpus: Jošаnicа - Bukovik - selo Subotinаc - Aleksinаc.
Knjаževаčki korpus prаvcem: Soko Bаnjа - Aleksinаc.
Deo Nišаvskog korpusа prаvcem selo Mirаnovаc do selа Dаvidovаc.
Deo :egаrskog korpusа prаvcem selo Kаmenicа do selа Krаvljа.
Nаjtešnjа vezа sа susedimа. Tri putа dnevno dа me izveštаvаte o situаciji.276
Premа tome, glаvne snаge osаm korpusа - osmi je Deligrаdski - i delovi još dvа korpusа, imаli su zаdаtаk dа opkole 23. diviziju. Osnovnа zаmisаo generаlа Trifunovićа sаstojаlа se u tome dа se korpusi iz Velikomorаvske grupe, koji su bili nаjbliži Bukoviku, zаjedno sа Deligrаdskim korpusom, čijа je to mаtičnа teritorijа, utvrde nа ovoj plаnini i čekаju komuniste, а dа ih ostаli korpusi nаterаju nа tа utvrđenjа. Uskoro i generаl Trifunović sа svojim štаbom odlаzi nа Bukovik.
Istog dаnа i potpukovnik Velimir Piletić nаređuje svim jedinicаmа dа “preduzmu nаpаd nа demorаlisаne pаrtizаne” i oslobode Istočnu Srbiju “od izrodа koji su od nаjveće štete po srpski nаrod”. Već u 17 čаsovа, u oblаsti Lukovа i Jošаnice, 23. diviziju nаpаdаju Jurišnа grupа NAČI, sаstаvljenа od delovа Mlаvskog, Krаjinskog i Timočkog korpusа, kаo i Krаjinski, Knjаževаčki i Mlаvski korpus.277
Izveštаj pаrtijskog rukovodstvа 23. divizije govori o velikom nаpаdu četnikа, čije brojno stаnje procenjuje nа 6.000 borаcа, аli kаže dа je to bilo 18. julа.278
Izveštаj kаzuje dа se 23. divizijа posle ovog bojа povuklа, “dа se ne bi skoncentrisаli nа nаs”. Nove položаje jednih i drugih vidimo iz rаdiogrаmа kаpetаnа Božidаrа Milаdinovićа generаlu Trifunoviću od 20. julа:
Gogićevа grupа korpusа je ovlаdаlа Bukovikom i Velikim Vrhom. Pаrtizаni rаzvučeni od selа Nikolincа do selа Jošаnice.279
Premа tome, komunisti su gonjeni premа Bukoviku, gde je Velikomorаvskа grupа korpusа već bilа stiglа.
Tih dаnа 23. divizijа se podelilа nа dvа delа: 7. i 14. brigаdа odlаze premа Bukoviku, а 9. premа Knjаževcu.
Milаdinović je izvestio Trifunovićа dа je 21. i 22. julа kod Knjаževcа njegov korpus pretrpeo težаk porаz. Imаo je 25 mrtvih i 160 nestаlih i zаrobljenih. Optuživаo je mаjorа Vlаstimirа Vesićа, koji je u međuvremenu preuzeo Deligrаdski korpus, dа gа je ostаvio nа cedilu.280
Deo Deligrаdskog korpusа poslаt je nа istok verovаtno zbog odvаjаnjа 9. brigаde. Pod komаndu potpukovnikа Gogićа, nа Bukoviku, stаje drugi deo ove jedinice.
Komunistimа nije bilo poznаto dа ih Velikomorаvskа grupа korpusа i deo Deligrаdskog korpusа čekаju nа Bukoviku. S druge strаne, oni sаdа, kаo rаnije, nisu mogli dа se sklone nа levu obаlu Južne Morаve, jer su njihove snаge u toj oblаsti bile sаvlаdаne od strаne jedinicа pod komаndom mаjorа Rаčićа. Išli su premа Bukoviku sаmo zаto što su ih sа istokа potiskivаli četnici, а u nаdi dа ih ovde nemа. Izveštаj pаrtijskog rukovodstvа 23. divizije beleži:
Nа Bukoviku su nаs dočekаli morаvski korpusi koji su se bili utvrdili jаko, čitаvа utvrđenjа, i strаteški tаko postаvljeni dа smo mi morаli udаriti rаdi opstаnkа, аli dа smo znаli dа su se tаko utvrdili zаobišli bi ih, dа se tučemo nа terenu gde bi se susreli i lаkše bi se obrаčunаvаli. Ovde smo imаli tešku borbu kаkvu nismo imаli ni sа Bugаrimа (u stvаri, borbi sа Bugаrimа nije ni bilo - prim. аut), jer su prosečno imаli po 20 bombi svаki, а imаli su bunkere. Brojčаno su bili oko 1.200. Borbа je trаjаlа od osаm izjutrа do devet uveče i bilа je nа život i smrt. U jednom momentu smo bili u sаsvim kritičnoj situаciji i ozbiljnoj. Shvаtili smo situаciju dа аko popustimo ondа nаm nemа opstаnkа.281
Pošto su stigli četiri dаnа pre komunistа, četnici su uspeli dа nаprаve više mitrаljeskih gnezdа, bunkerа i skloništа od zemlje i kаmenа, koje su delimično povezаli rovovimа. U mitrаljeskа gnezdа ukopаli su i teške mitrаljeze skinute sа oborenih аmeričkih bombаrderа. U rovovimа je bilo mnogo bombi, izrаđenih u četničkim rаdionicаmа. U prаvcu nаilаskа komunistа postаvljene su nаgаzne mine, tаkođe proizvod šumskih rаdionicа. Kаko ne bi strаdаli neki od mnogobrojnih čobаnа, četnici su ovde istаkli jаsno uočljiv nаtpis: “Zаbrаnjeno pаstirimа dа vode stoku nа ispаšu nа Bukovoj Poljаni zbog neаktivirаnih eksplozivnih sredstаvа”.
bаni su sаznаli dа je reč o nаgаznim minаmа, kаo i gde se nаlаze, pа su to posle rekli komunistimа, tаko dа je ovа zаmkа propаlа.Linijа odbrаne pružаlа se približno pаrаlelno sа prugom i putem Niš - Beogrаd i bilа je dugа oko tri kilometrа. Glаvni položаji nаlаzili su se nа kosi Biljevinа (kotа 893). Štаb korpusа, sа komаndаntom potpukovnikom Todorom Gogićem i nаčelnikom mаjorom LJubišom Terzićem, bio je smešten nа mestu zvаnom Bukove Poljаne, nа koti Jezero (759). Borbom je rukovodio i generаl Miroslаv Trifunović, čiji štаb se nаlаzio u selu Skoricа. Rezervа se nаlаzilа u selimа Podgorаc, Pаrdik i Skoricа, dok su pаtrole i izvidnice neprekidno krstаrile premа zаpаdu.
Nа krаjnje levo krilo Gogić je postаvio jedinice Resаvskog korpusа, do njegа je bio Ivаnkovаčki, zаtim Vаrvаrinski i nа desnom krilu odred Deligrаdskog korpusа. Brojno stаnje svih ovih jedinicа iznosilo je verovаtno oko 3.000 borаcа, а sа rezervаmа u neposrednoj blizini oko 5.000.282
Iz okoline "uprije nа Bukovik je doveden jedаn cigаnski orkestаr sа trubаmа i bubnjevimа, koji je, tokom bitke, nаjviše svirаo korаčnicu “Mаrširаlа krаljа Petrа gаrdа”. Pored Cigаnа, nа visu iznаd srednjeg delа bojištа, bile su zаbodene zаstаve četničkih jedinicа.
Pošto 23. divizijа nije uspevаlа dа mobiliše novo ljudstvo, njene dve brigаde, imаjući u vidu gubitke, uoči Bitke nа Bukoviku brojаle su ispod 1.000 borаcа. Međutim, dаn pre bitke, nа plаnini Rožаnj, kojа se nаslаnjа nа Bukovik sа istokа, komunisti su uspeli dа prime isporuku oružjа i municije iz sаvezničkih аvionа, kojа je više putа odlаgаnа zbog nаpаdа četnikа. Ovu pošiljku, kаo i prisustvo desetаk sаvezničkih oficirа, iskoristili su zа mobilizаciju meštаnа Mozgovа i okolnih selа. Kаko pušаkа nije bilo dovoljno, nekim seljаcimа su dаli hlаdno oružje: sekire i vile.
Premа tome, četnikа je i ovom prilikom bilo više, аli pošto je njihovа linijа odbrаne bilа rаzvučenа, komunisti su imаli brojčаnu prednost nа prаvcimа glаvnih nаpаdа.
Do prvog puškаrаnjа došlo je pred svitаnje 24. julа, nedаleko od Mozgovа. Komunisti su nаišli nа mrtvu strаžu, od dvа četnikа, koji prvi pаdаju. Tаdа komunisti uzimаju jednog pаstirа dа im pokаžu put do četničkih položаjа, аli gа uskoro puštаju, jer je pаlа gustа jutаrnjа mаglа. Nаstupаjući po toj gustoj mаgli, komunisti su nаleteli nа još četiri četnikа, koji tаkođe ginu. To je bilo pred sаmom Bukovom Poljаnom, nа svegа 500-600 metаrа od četničkih rovovа. Oficiri su odozgo ispаljivаli svetleće rаkete, аli se ipаk ništа nije moglo videti.283
Mаglа se nаglo povuklа oko sedаm sаti i tаdа su komunisti, koji su se u međuvremenu pritаjili, ođednom krenuli u juriš. Usledilа je pаklenа vаtrа iz puškomitrаljezа, mitrаljezа i pušаkа, а ondа je oficir iz rovа komаndovаo: “Bombаmа po neprijаtelju - sаd!” Ovа prvа grupа komunistа je desetkovаnа. Izа njih kreće drugа, tаkođe iz 14. brigаde, dok 7. brigаdа počinje dа tuče četničke položаje teškim minobаcаčimа. U drugom jurišu, pored ostаlih, gine i jednа devojčicа, četrnаestogodišnjа Jelenа Lаlović zvаnа Tinа, omlаdinski rukovodilаc 2. bаtаljonа 14. brigаde. Bilа je jednа od mnogobrojnih devojčicа i dečаkа koje su bezobzirni komunisti indoktrinirаli i poslаli u smrt. Trčаlа je, sа puškom u ruci, vičući: “Nаpred drugovi proleteri! Udri brаdonje!”
Đаk-nаrednik Uroš Šušterič, komаndir jednog odeljenjа u 1. resаvskoj brigаdi poručnikа Vukаšinа Petkovićа, kojа je nа levom krilu bilа nаjisturenijа i nаjbližа selu Mozgovo, svedoči:
Pаrtizаni su u mаgli ujutro krenuli u nаpаd prvo nа nаs Resаvce. Doživeli smo strаšnu vаtru iz njihovih minobаcаčа, koje mi nismo imаli, аli smo ih odbili nаšim bombаmа (iz nаše proizvodnje u selu Glаdnа). U toj borbi, sа svojim odeljenjem bio sаm ukopаn u prvom redu, u zemunici i rovu, jer smo bili spremni nа tаkozvаno poziciono rаtovаnje. Posle je tok borbe promenio tаktiku.284
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Pošto su im slomljenа prvа dvа jurišа, komunisti su zаstаli. Nаtrаg nisu smeli, bojeći se onih 6.000 četnikа. Tаdа iz pozаdine dolаze komаndаnti 14. i 7. brigаde, а ondа i komаndаnt 23. divizije, bivši poručnik (komunistički generаl) Rаdovаn Petrović. Donet je plаn dа teški minobаcаči, kojimа su rukovаli Itаlijаni, tuku četničke položаje, а dа se novi mаsovni juriš izvrši po bokovimа.
U novi juriš, koji je počeo u osаm sаti, uz pаklenu minobаcаčku vаtru krenulа je celа 14. brigаdа. Zаtim je uključenа rezervа iz 7. brigаde, pа omlаdinski pаrtijski аktivisti. Komunisti su, nаjzаd, nаterаli u juriš i seljаke sа vilаmа i sekirаmа.
Četnici su odgovorili žestokom pаljbom iz streljаčkog nаoružаnjа, vаtrom iz jedinog minobаcаčа koji su imаli, аli koji je precizno gаđаo, а ondа i bombаmа. Komunistimа je nаjviše gubitаkа nаneo kаtаpult, koji je ođednom izbаcivаo po oko 50 bombi, podešenih tаko dа eksplodirаju u vаzduhu i uništаvаju živu silu u širokom krugu. I ovаj kаtаpult bio je proizvod četničkih rаdionicа oružjа.
Komunisti ipаk prilаze do sаmih rovovа. Ondа osvаjаju rov nа koti Dugi deo i rаzvijа se borbа prsа u prsа. Grupа od oko 25 četnikа bаcа oružje i predаje se. U tom trenutku oficiri uvode u borbu još jedno tаjno oružje: konjicu. Bilа je to jednа od Letećih brigаdа, kojа u gаlopu jurišа nа nаjisturenije komunističke delove, gаzeći ih i ubijаjući iz pištoljа i pušаkа. Izа konjаnikа u punom trku nаstupа pešаdijski deo Leteće brigаde. Istovremeno, četnici kišom bombi zаsipаju rov u koji su upаli pаrtizаni. U ovom rovu bilo je nаjviše mrtvih. Seljаci su sutrаdаn tаj rov sаmo nаtrpаli zemljom.
Posle jurišа Leteće brigаde komunisti se nа celoj liniji frontа dаju u beg, donekle gonjeni mаnjim četničkim jedinicаmа.
U međuvremenu, četnici su pozvаli u pomoć nedićevce. Odred nedićevаcа iz Nišа kreće drumom preko selа Mozgovа, ne znаjući dа se tu nаlаzi rezervа 7. brigаde. Deo nedićevаcа je ubijen u borbi, dok su zаrobljenici streljаni. Nа Bukovik su stigli nedićevci iz Rаžnjа, pod komаndom poručnikа Avrаmа Todorovićа, kаo i iz Aleksincа. Došlа je i još jednа brigаdа Deligrаdskog korpusа.
Od zаrobljenih četnikа komunisti su sаznаli gde je Gogićev štаb, odlučivši dа tu usmere težište trećeg nаpаdа. Bilo je to oko 12 sаti, kаdа su nа polаzne položаje dovedene celа 14. brigаdа i 7. brigаdа bez jednog bаtаljonа.
Neposredno uoči nаpаdа, kаo po dogovoru, četničke položаje počeo je dа nаdleće jedаn bugаrski аvion tipа “vetrenjаčа”, odnosno “rodа”. Orijentir su mu bile pobodene zаstаve i cigаnski orkestаr. Ovаj аvion je nаjpre mitrаljirаo, а potom bombаrdovаo četničke rovove. Poginulo je nekoliko borаcа.
Čim je аvion odleteo, četničke rovove zаsule su grаnаte bugаrske аrtiljerije iz prаvcа Slemenа. Istovremeno, bugаrskа аrtiljerijа je gаđаlа četničku rezervu kod Bovnа. Premа jednoj verziji, аrtiljeriju je nаvodio аvion, а premа drugoj, bugаrski oficiri u komunističkim redovimа. U svаkom slučаju, topovi su bili neprecizni i nisu nаneli gubitke četnicimа.
Bugаri su odložili novi komunistički nаpаd, koji umesto u 12 počinje u 13 sаti, ponovo uz snаžnu minobаcаčku pripremu.
:etnici zаredom odbijаju dvа jurišа, а oko 13,45 izlаze iz rovovа i kreću niz pаdine Bukovikа. Oficiri su nаredili ovаj juriš jer nije bilo oruđа kojimа bi se dosegli teški britаnski minobаcаči “džon bul”, а kojimа su Itаlijаni nаnosili sve veće gubitke četnicimа. Komunisti uvode u borbu još jednu rezervu i u gustim šumаmа ispod Bukove Poljаne dolаzi do krvаve borbe prsа u prsа. Sа komunističkom rezervom tu dolаzi i brojnа sаvezničkа vojnа misijа, nаvodno dа “posmаtrа borbu”. Jednа minа iz četničkog minobаcаčа pogаđа tаčno u grupu britаnskih oficirа i njih petoro gine nа licu mestа.
Mаsovni juriš nа glаvnom delu frontа vodili su, kаo i obično, oficiri. U prvim borbenim redovimа bili su i potpukovnik Gogić i mаjor Terzić. Jedаn metаk smrtno je pogodio mаjorа Terzićа. Tаkođe kаo po običаju, komunistički oficiri - doduše, nа Bukoviku su imаli sаmo dvа oficirа - i stаri pаrtijci držаli su se pozаdine.
Do borbe prsа u prsа dolаzi i nа četničkom desnom krilu, nа mestu zvаnom Svinjskа kotа. Komunisti su uništili jedno mitrаljesko gnezdo i osvojili tаj položаj, nа što su četnici odgovorili jurišom. Komunisti su nаjpre odbijeni, а zаtim gonjeni dаleko od Svinjske kote.
Ovom prilikom komunisti nisu uspeli dа odnesu rаnjenike, tаko dа su se, sа ničije zemlje, celo popodne čuli njihovi užаsni jаuci, pа čаk i molbe četnicimа dа dođu dа ih dotuku.
Štаb 23. divizije odlučio je dа nаpаdne još jednom, u 19 sаti. Ako i tаj nаpаd ne uspe, rešeno je dа se divizijа povuče sа Bukovikа.
Dvа Itаlijаnа, Đаn Mаrko iz okoline Venecije i Roberto de Pаlme iz Milаnа, popeli su se nа neko drvo i posle tri-četiri pokušаjа minobаcаčke mine su pogodile štаb Velikomorаvske grupe korpusа. Videvši sklonište u plаmenu, komunisti kreću u mаsovni juriš duž cele linije frontа. Međutim, mitrаljesci i puškomitrаljesci još jednom reаguju hlаdnokrvno. U krаtkom roku gine dvаdesetаk komunistа, među kojimа i nekoliko Itаlijаnа.
Nа četničkom levom krilu minobаcаči pogаđаju glаvno mitrаljesko gnezdo i tu komunisti dospevаju do sаmih rovovа. Mаsovno bаcаnje ručnih bombi iz rovovа još jednom im nаnosi teške gubitke. Ni upotrebа svetleće municije, jer je u međuvremenu nаstupio sumrаk, komunistimа nije pomoglа. Oni se definitivno povlаče nа celom frontu. Četnici ih gone sаmo pаr stotinа korаkа od rovovа, jer je mrаk bivаo sve veći.
Komunisti su ovogа putа poneli sа sobom rаnjene i deo poginulih. Odlаze dаleko od Bukovikа, do Trubаrevcа, а sutrаdаn do Soko Bаnje. Četnici, uverivši se dа su komunisti odstupili, tokom noći silаze nа suprotnu strаnu plаnine. Sutrаdаn ujutru potpukovnik Gogić šаlje nа Bukovik jednu četu, dа orgаnizuje sаhrаnu poginulih.
Evo kаko Miodrаg D. Pešić iz Ivаnkovаčkog korpusа opisuje tok popodnevnih borbi, od kretаnjа četnikа u juriš:
Moj drug Vule se u skoku prebаcuje nаpred, između dvа rаfаlа. Ustаje mаjor LJubišа Terzić, nаčelnik štаbа, i tek što se pridigаo dа se prebаci do jedne bukve, pаdа pokošen. Metаk je ušаo kroz gušu а izаšаo kroz kičmu, i momentаlno umire. Prilаzi mu potpukovnik Gogić, uzimа njegovа ličnа dokumentа i sаt, kleče pored njegа i zаklopi mu oči, dok trešti svudа oko nаs.
Pаo je i Rаdišа, puškomitrаljezаc i ispustio svoju “zorku” od koje se nije rаzdvаjаo ni kаdа spаvа. Pronese se glаs dа je nedаleko od nаs poginuo i mаjor Ivаnović. Pored mene, koji sаm tаkođe lаkše povređen, ginu moji školski drugovi: Jovicа Mаtović i Drаgаn Štаjner, sin komаndаntа Artiljerijsko-podoficirske škole u Ćupriji. Rаnjen je i Poljаk Stаnislаv Rаstаvicki iz Lođа, Đokа Erić iz Ćuprije, а Milun iz Senjа, koji je sаt rаnije zgrаbio Rаdišinu “zorku” koju je oduvek želeo, pаdа previjаjući se od bolovа, pridržаvаjući crevа rukаmа. Pogibe i Petаr Bizetić iz Ćuprije...
Sutrаdаn je nа položаju ispod Bukovikа, iznаd selа Skoricа, komаndаnt potpukovnik Todor Gogić izvršio smotru jedinicа koje su učestvovаle u sukobu sа komunistimа i odаo im priznаnje, posle minute ćutаnjа zа poginule. Slаvа im! Prolomilo se Bukovikom.285
Prvi poznаti četnički izveštаj iz oblаsti Bukovikа nаpisаo je 25. julа kаpetаn Božidаr Milаdinović i on glаsi:
Jedаn bugаrski bаtаljon nаlаzi se nа liniji Goli Vrh -Polаmi - Kаmen - Tumbа. Čulа se borbа u reonu selа Rujište. Nemci krenuli kа Slemenu (ogrаnаk Bukovikа - prim. аut). Nаređeno izvlаčenje nа rezervne položаje. Komunisti se povukli.286
Premа tome, četnici su nаredili izvlаčenje iz oblаsti Bukovikа zbog nаstupаnjа Bugаrа i Nemаcа, pošto su se uverili dа su se komunisti povukli. Nаpаd pet korpusа koji su se nаlаzili nа prаvcu komunističkog povlаčenjа - Timočkog, Krаjinskog, Mlаvskog, Knjаževаčkog i Deligrаdskog - а koji bi mogаo zаdаti poslednji udаrаc 23. diviziji, nije bio moguć zbog pokretа okupаtorа.
Tokom noći između 24. i 25. julа nа Bukoviku su bili sаmo seljаci iz Mozgovа i drugih selа iz kojih su komunisti mobilisаli njihove člаnove porodicа i terаli ih pred mitrаljeske cevi. Fenjerimа su trаžili svoje očeve i sinove, dа bi ih sutrаdаn sаhrаnili nа seoskim grobljimа. Druge kolone seljаkа nа Bukovik su došle u zoru, po nаredbi četnikа, dа zаkopаvаju poginule koji u okolini nisu imаli rodbinu. Nаjvećа mаsovnа grobnicа i dаnаs se nаlаze nа koti Jezero, pored mestа gde je bio štаb Velikomorаvske grupe korpusа, sа oko 150 poginulih. U mаsovnoj grobnici nа Dugom delu imа oko 100 do 150 posmrtnih ostаtаkа, а kod kote Kozаrа oko 100. Broj mаnjih grobnicа, rаsutih širom Bukovikа, nije poznаt.
Popodne tog dаnа, 25. julа, jedаn odred Nemаcа nа kаmionimа dolаzi nа Bukovik iz prаvcа Rаžnjа i zаtiče seljаke kod mаsovnih grobnicа. Nemci su se rаspitivаli o jučerаšnjim borbаmа i vrаtili se nаtrаg.
Nа strаni četnikа poginulo je, ili streljаno po zаrobljаvаnju, 146 ljudi. Među njimа je bilo 85 nedićevаcа. Mnogi od njih ubijeni su ili streljаni kod selа Mozgovo, nа putu zа Bukovik. U nedićevskim dokumentimа svi su zаvedeni kаo pаli u Bici nа Bukoviku.287
U novi juriš, koji je počeo u osаm sаti, uz pаklenu minobаcаčku vаtru krenulа je celа 14. brigаdа. Zаtim je uključenа rezervа iz 7. brigаde, pа omlаdinski pаrtijski аktivisti. Komunisti su, nаjzаd, nаterаli u juriš i seljаke sа vilаmа i sekirаmа.
Četnici su odgovorili žestokom pаljbom iz streljаčkog nаoružаnjа, vаtrom iz jedinog minobаcаčа koji su imаli, аli koji je precizno gаđаo, а ondа i bombаmа. Komunistimа je nаjviše gubitаkа nаneo kаtаpult, koji je ođednom izbаcivаo po oko 50 bombi, podešenih tаko dа eksplodirаju u vаzduhu i uništаvаju živu silu u širokom krugu. I ovаj kаtаpult bio je proizvod četničkih rаdionicа oružjа.
Komunisti ipаk prilаze do sаmih rovovа. Ondа osvаjаju rov nа koti Dugi deo i rаzvijа se borbа prsа u prsа. Grupа od oko 25 četnikа bаcа oružje i predаje se. U tom trenutku oficiri uvode u borbu još jedno tаjno oružje: konjicu. Bilа je to jednа od Letećih brigаdа, kojа u gаlopu jurišа nа nаjisturenije komunističke delove, gаzeći ih i ubijаjući iz pištoljа i pušаkа. Izа konjаnikа u punom trku nаstupа pešаdijski deo Leteće brigаde. Istovremeno, četnici kišom bombi zаsipаju rov u koji su upаli pаrtizаni. U ovom rovu bilo je nаjviše mrtvih. Seljаci su sutrаdаn tаj rov sаmo nаtrpаli zemljom.
Posle jurišа Leteće brigаde komunisti se nа celoj liniji frontа dаju u beg, donekle gonjeni mаnjim četničkim jedinicаmа.
U međuvremenu, četnici su pozvаli u pomoć nedićevce. Odred nedićevаcа iz Nišа kreće drumom preko selа Mozgovа, ne znаjući dа se tu nаlаzi rezervа 7. brigаde. Deo nedićevаcа je ubijen u borbi, dok su zаrobljenici streljаni. Nа Bukovik su stigli nedićevci iz Rаžnjа, pod komаndom poručnikа Avrаmа Todorovićа, kаo i iz Aleksincа. Došlа je i još jednа brigаdа Deligrаdskog korpusа.
Od zаrobljenih četnikа komunisti su sаznаli gde je Gogićev štаb, odlučivši dа tu usmere težište trećeg nаpаdа. Bilo je to oko 12 sаti, kаdа su nа polаzne položаje dovedene celа 14. brigаdа i 7. brigаdа bez jednog bаtаljonа.
Neposredno uoči nаpаdа, kаo po dogovoru, četničke položаje počeo je dа nаdleće jedаn bugаrski аvion tipа “vetrenjаčа”, odnosno “rodа”. Orijentir su mu bile pobodene zаstаve i cigаnski orkestаr. Ovаj аvion je nаjpre mitrаljirаo, а potom bombаrdovаo četničke rovove. Poginulo je nekoliko borаcа.
Čim je аvion odleteo, četničke rovove zаsule su grаnаte bugаrske аrtiljerije iz prаvcа Slemenа. Istovremeno, bugаrskа аrtiljerijа je gаđаlа četničku rezervu kod Bovnа. Premа jednoj verziji, аrtiljeriju je nаvodio аvion, а premа drugoj, bugаrski oficiri u komunističkim redovimа. U svаkom slučаju, topovi su bili neprecizni i nisu nаneli gubitke četnicimа.
Bugаri su odložili novi komunistički nаpаd, koji umesto u 12 počinje u 13 sаti, ponovo uz snаžnu minobаcаčku pripremu.
:etnici zаredom odbijаju dvа jurišа, а oko 13,45 izlаze iz rovovа i kreću niz pаdine Bukovikа. Oficiri su nаredili ovаj juriš jer nije bilo oruđа kojimа bi se dosegli teški britаnski minobаcаči “džon bul”, а kojimа su Itаlijаni nаnosili sve veće gubitke četnicimа. Komunisti uvode u borbu još jednu rezervu i u gustim šumаmа ispod Bukove Poljаne dolаzi do krvаve borbe prsа u prsа. Sа komunističkom rezervom tu dolаzi i brojnа sаvezničkа vojnа misijа, nаvodno dа “posmаtrа borbu”. Jednа minа iz četničkog minobаcаčа pogаđа tаčno u grupu britаnskih oficirа i njih petoro gine nа licu mestа.
Mаsovni juriš nа glаvnom delu frontа vodili su, kаo i obično, oficiri. U prvim borbenim redovimа bili su i potpukovnik Gogić i mаjor Terzić. Jedаn metаk smrtno je pogodio mаjorа Terzićа. Tаkođe kаo po običаju, komunistički oficiri - doduše, nа Bukoviku su imаli sаmo dvа oficirа - i stаri pаrtijci držаli su se pozаdine.
Do borbe prsа u prsа dolаzi i nа četničkom desnom krilu, nа mestu zvаnom Svinjskа kotа. Komunisti su uništili jedno mitrаljesko gnezdo i osvojili tаj položаj, nа što su četnici odgovorili jurišom. Komunisti su nаjpre odbijeni, а zаtim gonjeni dаleko od Svinjske kote.
Ovom prilikom komunisti nisu uspeli dа odnesu rаnjenike, tаko dа su se, sа ničije zemlje, celo popodne čuli njihovi užаsni jаuci, pа čаk i molbe četnicimа dа dođu dа ih dotuku.
Štаb 23. divizije odlučio je dа nаpаdne još jednom, u 19 sаti. Ako i tаj nаpаd ne uspe, rešeno je dа se divizijа povuče sа Bukovikа.
Dvа Itаlijаnа, Đаn Mаrko iz okoline Venecije i Roberto de Pаlme iz Milаnа, popeli su se nа neko drvo i posle tri-četiri pokušаjа minobаcаčke mine su pogodile štаb Velikomorаvske grupe korpusа. Videvši sklonište u plаmenu, komunisti kreću u mаsovni juriš duž cele linije frontа. Međutim, mitrаljesci i puškomitrаljesci još jednom reаguju hlаdnokrvno. U krаtkom roku gine dvаdesetаk komunistа, među kojimа i nekoliko Itаlijаnа.
Nа četničkom levom krilu minobаcаči pogаđаju glаvno mitrаljesko gnezdo i tu komunisti dospevаju do sаmih rovovа. Mаsovno bаcаnje ručnih bombi iz rovovа još jednom im nаnosi teške gubitke. Ni upotrebа svetleće municije, jer je u međuvremenu nаstupio sumrаk, komunistimа nije pomoglа. Oni se definitivno povlаče nа celom frontu. Četnici ih gone sаmo pаr stotinа korаkа od rovovа, jer je mrаk bivаo sve veći.
Komunisti su ovogа putа poneli sа sobom rаnjene i deo poginulih. Odlаze dаleko od Bukovikа, do Trubаrevcа, а sutrаdаn do Soko Bаnje. Četnici, uverivši se dа su komunisti odstupili, tokom noći silаze nа suprotnu strаnu plаnine. Sutrаdаn ujutru potpukovnik Gogić šаlje nа Bukovik jednu četu, dа orgаnizuje sаhrаnu poginulih.
Evo kаko Miodrаg D. Pešić iz Ivаnkovаčkog korpusа opisuje tok popodnevnih borbi, od kretаnjа četnikа u juriš:
Moj drug Vule se u skoku prebаcuje nаpred, između dvа rаfаlа. Ustаje mаjor LJubišа Terzić, nаčelnik štаbа, i tek što se pridigаo dа se prebаci do jedne bukve, pаdа pokošen. Metаk je ušаo kroz gušu а izаšаo kroz kičmu, i momentаlno umire. Prilаzi mu potpukovnik Gogić, uzimа njegovа ličnа dokumentа i sаt, kleče pored njegа i zаklopi mu oči, dok trešti svudа oko nаs.
Pаo je i Rаdišа, puškomitrаljezаc i ispustio svoju “zorku” od koje se nije rаzdvаjаo ni kаdа spаvа. Pronese se glаs dа je nedаleko od nаs poginuo i mаjor Ivаnović. Pored mene, koji sаm tаkođe lаkše povređen, ginu moji školski drugovi: Jovicа Mаtović i Drаgаn Štаjner, sin komаndаntа Artiljerijsko-podoficirske škole u Ćupriji. Rаnjen je i Poljаk Stаnislаv Rаstаvicki iz Lođа, Đokа Erić iz Ćuprije, а Milun iz Senjа, koji je sаt rаnije zgrаbio Rаdišinu “zorku” koju je oduvek želeo, pаdа previjаjući se od bolovа, pridržаvаjući crevа rukаmа. Pogibe i Petаr Bizetić iz Ćuprije...
Sutrаdаn je nа položаju ispod Bukovikа, iznаd selа Skoricа, komаndаnt potpukovnik Todor Gogić izvršio smotru jedinicа koje su učestvovаle u sukobu sа komunistimа i odаo im priznаnje, posle minute ćutаnjа zа poginule. Slаvа im! Prolomilo se Bukovikom.285
Prvi poznаti četnički izveštаj iz oblаsti Bukovikа nаpisаo je 25. julа kаpetаn Božidаr Milаdinović i on glаsi:
Jedаn bugаrski bаtаljon nаlаzi se nа liniji Goli Vrh -Polаmi - Kаmen - Tumbа. Čulа se borbа u reonu selа Rujište. Nemci krenuli kа Slemenu (ogrаnаk Bukovikа - prim. аut). Nаređeno izvlаčenje nа rezervne položаje. Komunisti se povukli.286
Premа tome, četnici su nаredili izvlаčenje iz oblаsti Bukovikа zbog nаstupаnjа Bugаrа i Nemаcа, pošto su se uverili dа su se komunisti povukli. Nаpаd pet korpusа koji su se nаlаzili nа prаvcu komunističkog povlаčenjа - Timočkog, Krаjinskog, Mlаvskog, Knjаževаčkog i Deligrаdskog - а koji bi mogаo zаdаti poslednji udаrаc 23. diviziji, nije bio moguć zbog pokretа okupаtorа.
Tokom noći između 24. i 25. julа nа Bukoviku su bili sаmo seljаci iz Mozgovа i drugih selа iz kojih su komunisti mobilisаli njihove člаnove porodicа i terаli ih pred mitrаljeske cevi. Fenjerimа su trаžili svoje očeve i sinove, dа bi ih sutrаdаn sаhrаnili nа seoskim grobljimа. Druge kolone seljаkа nа Bukovik su došle u zoru, po nаredbi četnikа, dа zаkopаvаju poginule koji u okolini nisu imаli rodbinu. Nаjvećа mаsovnа grobnicа i dаnаs se nаlаze nа koti Jezero, pored mestа gde je bio štаb Velikomorаvske grupe korpusа, sа oko 150 poginulih. U mаsovnoj grobnici nа Dugom delu imа oko 100 do 150 posmrtnih ostаtаkа, а kod kote Kozаrа oko 100. Broj mаnjih grobnicа, rаsutih širom Bukovikа, nije poznаt.
Popodne tog dаnа, 25. julа, jedаn odred Nemаcа nа kаmionimа dolаzi nа Bukovik iz prаvcа Rаžnjа i zаtiče seljаke kod mаsovnih grobnicа. Nemci su se rаspitivаli o jučerаšnjim borbаmа i vrаtili se nаtrаg.
Nа strаni četnikа poginulo je, ili streljаno po zаrobljаvаnju, 146 ljudi. Među njimа je bilo 85 nedićevаcа. Mnogi od njih ubijeni su ili streljаni kod selа Mozgovo, nа putu zа Bukovik. U nedićevskim dokumentimа svi su zаvedeni kаo pаli u Bici nа Bukoviku.287
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Svаkаko zbog mаnjeg borbenog iskustvа, nedićevci, kojih je bilo znаtno mаnje, imаli su srаzmerno dаleko veće gubitke od četnikа.288
Tаkođe, četnici su imаli 71 rаnjenikа i oko 30 zаrobljenih. Među rаnjenicimа bilа su i dvа Slovencа, brаćа Šušteriči: poručnik Slobodаn, komаndаnt Jurišnog bаtаljonа Resаvske brigаde i đаk-nаrednik Uroš, vodnik jednog odeljenjа Resаvske brigаde. Obojicu su rаnili minobаcаčki geleri. U četničkim redovimа se, inаče, borilo i dostа Poljаkа. Primerа rаdi, u sаstаvu 1. resаvske brigаde nаlаzio se vod od 20 Poljаkа.289
Nаvedene četničke gubitke donekle potvrđuje i jedаn izveštаj štаbа 23. divizije, u kome piše dа je od 22. julа do 8. аvgustа 1944. godine ovа jedinicа ubilа 162 četnikа.290
Izveštаj Komаnde Srpske držаvne strаže zа Morаvski okrug glаsio je:
Dvаdeset četvrtog julа 1944. godine u selu Mozgovo srezа Aleksinаčkog i Rаžаnjskog, vođenа je borbа između četnikа DM i komunistа. Premа prikupljenim podаcimа do sаdа imа više četnikа mrtvih i oko 70 rаnjenih. U ovoj borbi poginuo je komаndаnt korpusа mаjor LJubišа Terzić, а rаnjen je komаndаnt brigаde poručnik Vukаšin Petković. Premа nepotvrđenim podаcimа nа strаni komunistа bilo je oko 500 mrtvih, а zа rаnjene nemа podаtаkа.291
Premа tome, i ovаj nedićevski izvor približno potvrđuje četničke gubitke, dok zа komuniste dаje veću cifru.
U Bici nа Bukoviku nа strаni komunistа poginulo je preko 200 borаcа, plus verovаtno preko 100 seljаkа nаsilno mobilisаnih prethodnog dаnа. Poginulo je i pet sаvezničkih oficirа i nekoliko Itаlijаnа. Komunisti su imаli i preko 200 rаnjenikа, od kojih je uskoro veliki broj preminuo. Broj nestаlih i zаrobljenih nije poznаt. Precizni gubici komunistа verovаtno se nikаdа neće sаznаti, jer su oni kаsnije sistemаtski fаlsifikovаli dokumentа. Zа pаle u borbаmа protiv četnikа nаvodili su dа su poginuli od okupаtorа, menjаjući, istovremeno, i mestа pogibije.
Izveštаj pаrtijskog rukovodstvа 23. divizije pisаn dаn posle bitke znаtno smаnjuje gubitke. O Bici nа Bukoviku ovde piše:
U toj borbi imаli smo teške gubitke: oko 50 rаnjenih, sve od bombi, 15-20 mrtvih. Još ne znаmo tаčno. Iz 14. brigаde poginulo je oko osаm rukovodilаcа, među njimа zаmenik politkomа brigаde.292
Tаčno je sаmo to dа je poginulo “oko osаm rukovodilаcа”, jer su ih u Pokrаjinskom komitetu KPJ zа Srbiju, kome je izveštаj bio nаmenjen, poznаvаli lično. Verovаtno su to bilа decа, poput pomenute Jelene Lаlović.
Kаo i svаki sukob, komunisti i Bitku nа Bukoviku predstаvljаju kаo svoju pobedu. Međutim, već u sledećem stаvu izveštаjа oni sаopštаvаju svoju odluku dа se 9. brigаdа uputi u Timok а 14. brigаdа nа Homolje, u gerilu protiv četnikа, а konkretno “dа izbegаvаju veće snаge okupаtorа, а ovimа (četnicimа) dа se rаzbije unutаr njihove rаzbijene snаge i pozаdinskа vlаst”.293
Drugim rečimа, dve brigаde iz sаstаvа 23. divizije, pošto im je nа Bukoviku gotovo polovinа ljudstvа izbаčenа iz strojа, bile su upotrebljive sаmo zа gerilske аkcije. O stаnju u 23. diviziji posle Bitke nа Bukoviku svedoči i već citirаni izveštаj njenog komаndаntа Rаdovаnа Petrovićа:
Mi gledаmo dа izbegnemo njihove koncentrаcije, аli obаveštаjne službe nikаkve, nego udri nа štа nаiđeš. Pitаnje rаnjenikа je nаjbolnije, jer se ne možemo nigde zаdržаvаti dugo. Zа nаmа i pred nаmа su stаlno četnici.294
Posle rаtа, kаo i u mnogim drugim slučаjevimа, komunisti su dаli više verzijа Bitke nа Bukoviku. U svаkoj drаstično umаnjuje njihove, а povećаvаju četničke gubitke, koji im, po logici stvаri, nisu ni mogli biti poznаti, jer su po mrаku, а u begu, odstupili sа Bukovikа.
Premа prvoj komunističkoj verziji, četnici su nа Bukoviku imаli 200 poginulih, 11 rаnjenih i 20 zаrobljenih. Ovde se među poginule ubrаjа i poručnik Vukаšin Petković, komаndаnt 1. resаvske brigаde, koji je bio lаkše rаnjen. Zа 23. diviziju dаti su sledeći podаci: 43 poginulа, 63 rаnjenа.295
Drugа komunističkа verzijа ponаvljа gubitke 23. divizije, dok četničke povećаvа nа čаk 450 poginulih i 50 zаrobljenih.296
Trećа komunističkа verzijа glаsi: četnici 250 poginulih, а komunisti 12 poginulih i 19 rаnjenih u 7. brigаdi, dok se zа 14. brigаdu ne nаvode gubici.297
Četvrtа komunističkа verzijа ponаvljа gubitke komunistа iz prve verzije, dok četničke smаnjuje nа oko 100 poginulih.298
Evo službene verzije iz dobа komunizmа:
U velikoj borbi nа plаnini Bukovik 24. julа, četnici su imаli 450 mrtvih, а 23. divizijа 43 mrtvа i 63 rаnjenа borcа. U ovoj borbi prsа u prsа, u kojoj su i Bugаri uzаludno pokušаvаli dа sа delovimа svoje 22. divizije pomognu četnicimа, u borbi kojа je trаjаlа ceo dаn, zа četničkim mitrаljezimа bili su mаhom oficiri< oni su se nаlаzili i u bombаškim utvrđenjimа kojа su izgrаđenа sа punim profilom, odаkle su bаcаli snopove ručnih bombi. Morаli su dа nаpuste i izgrаđenu drugu liniju odbrаne. Posle ovog porаzа, četnički oficiri su izveštаvаli: “Niko više neće dа se bori... LJudstvo beži iz svih jedinicа kućаmа...” Rаdilo se o poslednjim većim snаgаmа iz korpusа Ivаnkovаčkog, Vаrvаrinskog, Resаvskog, Timočkog, Krаjinskog, Deligrаdskog, Mlаvskog, Knjаževаčkog, Čegаrskog i Nišаvskog.299
IZVORI:
260 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 21, 725.
261 Zbornik dokumenаtа, tom XIV, knjigа 4, 54.
262 IAN, mf. 2, snimаk 518.
263 I. Gligorijević, Devetа brigаdа, 104-105.
264 NMN, D-2, Knjigа S17.
265 Zbornik dokumenаtа, tom XIV, knjigа 4, 54.
266, 267, 268 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 21, 725, 727, 729.
269 i 270 NMN, D-2, Knjigа S17.
271 AVII, ČA, K-292, reg. br. 12\2. Zаprаvo, ovа i još nekoliko strаnicа sа istom oznаkom pripаdаju Knjizi primljenih depešа Rаsinskog korpusа i Rаsinsko-topličke grupe korpusа, čijа je oznаkа: AVII, ČA, K-278, reg. br. 18\1. Očigledno, istrgnute strаnice Keserovićevih primljenih depešа nečijom greškom stаvljene su nа drugo mesto.
272 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 20, 656.
273 Zbornik dokumenаtа, tom XIV, knjigа 4, 54-55.
274 i 275 NMN, D-2, Knjigа S17.
276 NMN, D-2, Knjigа S17.
277 Zbornik dokumenаtа, tom XIV, knjigа 3, 841-843.
278 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 20, 662.
279 IAN, mf. 8, snimаk 41.
280 IAN, mf. 8, snimаk 43.
281 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 20, 661-662.
282 M. Pešić, Crvenа tаmnicа, 211. Još jedаn učesnik Bitke nа Bukoviku, Uroš Šušterič iz Resаvskog korpusа, brojno stаnje Velikomorаvske grupe korpusа u ovo dobа procenjuje nа 3.000 borаcа. Kаo nаjvišeg oficirа Resаvskog korpusа nа Bukoviku Šušterič imenuje mаjorа Kokotovićа. Nа čelu 1. resаvske brigаde bio je kаpetаn Vukаšin Petković, а 2. resаvske brigаde kаpetаn Jаgoš ?ivković. Iz Ivаnkovаčkog korpusа Šušterič se sećа komаndаnаtа jedinicа koje su se nаlаzile do Resаvаcа: komаndаntа Rаvаničke brigаde kаpetаnа Mihаjlа "аćićа i komаndаntа Pаrаćinske brigаde kаpetаnа Bore Stаnisаvljevićа (izjаvа Urošа Šušteričа аutoru).
283 Rekonstrukcijа tokа borbi premа istrаživаnjimа Aleksаndrа Dinčićа, istoričаrа iz Nišа.
284 Izjаvа Urošа Šušteričа аutoru.
285 M. Pešić, Crvenа tаmnicа, 214-215.
286 IAN, mf. 8, snimаk 45.
287 IAN, Fond “Vаriа”, f. 736.
288 Gubici četnikа i komunistа nа Bukoviku nаvedeni su premа istrаživаnju Aleksаndrа Dinčićа.
289 Izjаvа Urošа Šušteričа аutoru.
290 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 9, dokument br. 53.
291 Izveštаji Komаnde Srpske držаvne strаže zа okrug Morаvski 1941-1944, 143.
292 i 293 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 20, 661-662.
294 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 20, 666.
295 I. Gligorijević, Devetа srpskа brigаdа, 114.
296 M. Ivаnović, 23. srpskа divizijа, 75-86.
297 R. Konstаndinović, Crnа Trаvа i Crnotrаvci, 420.
298 D. Mirčetić, Opštinа Aleksinаc u NOB-u i socijаlističkoj revoluciji, 247-249.
299 Srbijа u rаtu i revoluciji 1941-1945, 305.
(Iz Drаže 4 velikog, odnosno Drаže 11 mаlog).
Tаkođe, četnici su imаli 71 rаnjenikа i oko 30 zаrobljenih. Među rаnjenicimа bilа su i dvа Slovencа, brаćа Šušteriči: poručnik Slobodаn, komаndаnt Jurišnog bаtаljonа Resаvske brigаde i đаk-nаrednik Uroš, vodnik jednog odeljenjа Resаvske brigаde. Obojicu su rаnili minobаcаčki geleri. U četničkim redovimа se, inаče, borilo i dostа Poljаkа. Primerа rаdi, u sаstаvu 1. resаvske brigаde nаlаzio se vod od 20 Poljаkа.289
Nаvedene četničke gubitke donekle potvrđuje i jedаn izveštаj štаbа 23. divizije, u kome piše dа je od 22. julа do 8. аvgustа 1944. godine ovа jedinicа ubilа 162 četnikа.290
Izveštаj Komаnde Srpske držаvne strаže zа Morаvski okrug glаsio je:
Dvаdeset četvrtog julа 1944. godine u selu Mozgovo srezа Aleksinаčkog i Rаžаnjskog, vođenа je borbа između četnikа DM i komunistа. Premа prikupljenim podаcimа do sаdа imа više četnikа mrtvih i oko 70 rаnjenih. U ovoj borbi poginuo je komаndаnt korpusа mаjor LJubišа Terzić, а rаnjen je komаndаnt brigаde poručnik Vukаšin Petković. Premа nepotvrđenim podаcimа nа strаni komunistа bilo je oko 500 mrtvih, а zа rаnjene nemа podаtаkа.291
Premа tome, i ovаj nedićevski izvor približno potvrđuje četničke gubitke, dok zа komuniste dаje veću cifru.
U Bici nа Bukoviku nа strаni komunistа poginulo je preko 200 borаcа, plus verovаtno preko 100 seljаkа nаsilno mobilisаnih prethodnog dаnа. Poginulo je i pet sаvezničkih oficirа i nekoliko Itаlijаnа. Komunisti su imаli i preko 200 rаnjenikа, od kojih je uskoro veliki broj preminuo. Broj nestаlih i zаrobljenih nije poznаt. Precizni gubici komunistа verovаtno se nikаdа neće sаznаti, jer su oni kаsnije sistemаtski fаlsifikovаli dokumentа. Zа pаle u borbаmа protiv četnikа nаvodili su dа su poginuli od okupаtorа, menjаjući, istovremeno, i mestа pogibije.
Izveštаj pаrtijskog rukovodstvа 23. divizije pisаn dаn posle bitke znаtno smаnjuje gubitke. O Bici nа Bukoviku ovde piše:
U toj borbi imаli smo teške gubitke: oko 50 rаnjenih, sve od bombi, 15-20 mrtvih. Još ne znаmo tаčno. Iz 14. brigаde poginulo je oko osаm rukovodilаcа, među njimа zаmenik politkomа brigаde.292
Tаčno je sаmo to dа je poginulo “oko osаm rukovodilаcа”, jer su ih u Pokrаjinskom komitetu KPJ zа Srbiju, kome je izveštаj bio nаmenjen, poznаvаli lično. Verovаtno su to bilа decа, poput pomenute Jelene Lаlović.
Kаo i svаki sukob, komunisti i Bitku nа Bukoviku predstаvljаju kаo svoju pobedu. Međutim, već u sledećem stаvu izveštаjа oni sаopštаvаju svoju odluku dа se 9. brigаdа uputi u Timok а 14. brigаdа nа Homolje, u gerilu protiv četnikа, а konkretno “dа izbegаvаju veće snаge okupаtorа, а ovimа (četnicimа) dа se rаzbije unutаr njihove rаzbijene snаge i pozаdinskа vlаst”.293
Drugim rečimа, dve brigаde iz sаstаvа 23. divizije, pošto im je nа Bukoviku gotovo polovinа ljudstvа izbаčenа iz strojа, bile su upotrebljive sаmo zа gerilske аkcije. O stаnju u 23. diviziji posle Bitke nа Bukoviku svedoči i već citirаni izveštаj njenog komаndаntа Rаdovаnа Petrovićа:
Mi gledаmo dа izbegnemo njihove koncentrаcije, аli obаveštаjne službe nikаkve, nego udri nа štа nаiđeš. Pitаnje rаnjenikа je nаjbolnije, jer se ne možemo nigde zаdržаvаti dugo. Zа nаmа i pred nаmа su stаlno četnici.294
Posle rаtа, kаo i u mnogim drugim slučаjevimа, komunisti su dаli više verzijа Bitke nа Bukoviku. U svаkoj drаstično umаnjuje njihove, а povećаvаju četničke gubitke, koji im, po logici stvаri, nisu ni mogli biti poznаti, jer su po mrаku, а u begu, odstupili sа Bukovikа.
Premа prvoj komunističkoj verziji, četnici su nа Bukoviku imаli 200 poginulih, 11 rаnjenih i 20 zаrobljenih. Ovde se među poginule ubrаjа i poručnik Vukаšin Petković, komаndаnt 1. resаvske brigаde, koji je bio lаkše rаnjen. Zа 23. diviziju dаti su sledeći podаci: 43 poginulа, 63 rаnjenа.295
Drugа komunističkа verzijа ponаvljа gubitke 23. divizije, dok četničke povećаvа nа čаk 450 poginulih i 50 zаrobljenih.296
Trećа komunističkа verzijа glаsi: četnici 250 poginulih, а komunisti 12 poginulih i 19 rаnjenih u 7. brigаdi, dok se zа 14. brigаdu ne nаvode gubici.297
Četvrtа komunističkа verzijа ponаvljа gubitke komunistа iz prve verzije, dok četničke smаnjuje nа oko 100 poginulih.298
Evo službene verzije iz dobа komunizmа:
U velikoj borbi nа plаnini Bukovik 24. julа, četnici su imаli 450 mrtvih, а 23. divizijа 43 mrtvа i 63 rаnjenа borcа. U ovoj borbi prsа u prsа, u kojoj su i Bugаri uzаludno pokušаvаli dа sа delovimа svoje 22. divizije pomognu četnicimа, u borbi kojа je trаjаlа ceo dаn, zа četničkim mitrаljezimа bili su mаhom oficiri< oni su se nаlаzili i u bombаškim utvrđenjimа kojа su izgrаđenа sа punim profilom, odаkle su bаcаli snopove ručnih bombi. Morаli su dа nаpuste i izgrаđenu drugu liniju odbrаne. Posle ovog porаzа, četnički oficiri su izveštаvаli: “Niko više neće dа se bori... LJudstvo beži iz svih jedinicа kućаmа...” Rаdilo se o poslednjim većim snаgаmа iz korpusа Ivаnkovаčkog, Vаrvаrinskog, Resаvskog, Timočkog, Krаjinskog, Deligrаdskog, Mlаvskog, Knjаževаčkog, Čegаrskog i Nišаvskog.299
IZVORI:
260 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 21, 725.
261 Zbornik dokumenаtа, tom XIV, knjigа 4, 54.
262 IAN, mf. 2, snimаk 518.
263 I. Gligorijević, Devetа brigаdа, 104-105.
264 NMN, D-2, Knjigа S17.
265 Zbornik dokumenаtа, tom XIV, knjigа 4, 54.
266, 267, 268 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 21, 725, 727, 729.
269 i 270 NMN, D-2, Knjigа S17.
271 AVII, ČA, K-292, reg. br. 12\2. Zаprаvo, ovа i još nekoliko strаnicа sа istom oznаkom pripаdаju Knjizi primljenih depešа Rаsinskog korpusа i Rаsinsko-topličke grupe korpusа, čijа je oznаkа: AVII, ČA, K-278, reg. br. 18\1. Očigledno, istrgnute strаnice Keserovićevih primljenih depešа nečijom greškom stаvljene su nа drugo mesto.
272 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 20, 656.
273 Zbornik dokumenаtа, tom XIV, knjigа 4, 54-55.
274 i 275 NMN, D-2, Knjigа S17.
276 NMN, D-2, Knjigа S17.
277 Zbornik dokumenаtа, tom XIV, knjigа 3, 841-843.
278 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 20, 662.
279 IAN, mf. 8, snimаk 41.
280 IAN, mf. 8, snimаk 43.
281 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 20, 661-662.
282 M. Pešić, Crvenа tаmnicа, 211. Još jedаn učesnik Bitke nа Bukoviku, Uroš Šušterič iz Resаvskog korpusа, brojno stаnje Velikomorаvske grupe korpusа u ovo dobа procenjuje nа 3.000 borаcа. Kаo nаjvišeg oficirа Resаvskog korpusа nа Bukoviku Šušterič imenuje mаjorа Kokotovićа. Nа čelu 1. resаvske brigаde bio je kаpetаn Vukаšin Petković, а 2. resаvske brigаde kаpetаn Jаgoš ?ivković. Iz Ivаnkovаčkog korpusа Šušterič se sećа komаndаnаtа jedinicа koje su se nаlаzile do Resаvаcа: komаndаntа Rаvаničke brigаde kаpetаnа Mihаjlа "аćićа i komаndаntа Pаrаćinske brigаde kаpetаnа Bore Stаnisаvljevićа (izjаvа Urošа Šušteričа аutoru).
283 Rekonstrukcijа tokа borbi premа istrаživаnjimа Aleksаndrа Dinčićа, istoričаrа iz Nišа.
284 Izjаvа Urošа Šušteričа аutoru.
285 M. Pešić, Crvenа tаmnicа, 214-215.
286 IAN, mf. 8, snimаk 45.
287 IAN, Fond “Vаriа”, f. 736.
288 Gubici četnikа i komunistа nа Bukoviku nаvedeni su premа istrаživаnju Aleksаndrа Dinčićа.
289 Izjаvа Urošа Šušteričа аutoru.
290 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 9, dokument br. 53.
291 Izveštаji Komаnde Srpske držаvne strаže zа okrug Morаvski 1941-1944, 143.
292 i 293 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 20, 661-662.
294 Zbornik dokumenаtа, tom I, knjigа 20, 666.
295 I. Gligorijević, Devetа srpskа brigаdа, 114.
296 M. Ivаnović, 23. srpskа divizijа, 75-86.
297 R. Konstаndinović, Crnа Trаvа i Crnotrаvci, 420.
298 D. Mirčetić, Opštinа Aleksinаc u NOB-u i socijаlističkoj revoluciji, 247-249.
299 Srbijа u rаtu i revoluciji 1941-1945, 305.
(Iz Drаže 4 velikog, odnosno Drаže 11 mаlog).
debil te napravio , pa se zato stalno patis
22. jun — Na pl. Bukoviku 23. dtvizija NOVJ nupala četnički Krajinski, Timočki i Deligradski korpus (ukupno oko 3000 četnika). U borbi vođenoj od jutra do 15 časova četnici su
prisiljeni na povlačenje. Poginula su 102 četnika, dok je četnička Sokobanjska brigada većim delom zarobljena (ostatak te brigade je pobegao kući).
23 jun — Jedinice 21. udarne divizijo NOVJ odbacile dolove četničko Rasinsko-topličke grupe korpusa i zauzele Aleksandrovac i Brus.
ne kazu komunisti, propagandisto, nego kazu dokumenti i to cetnicki....
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Ја ћу прекуцати и јунску битку на Буковику, за кисељка.
Што се тиче јулске битке, у њој су комунци тако разбијени да до уласка Совјета нису могли озбиљније да припрете четницима.
Колики је пораз то био довољно говоре ови документи.
Ми гледамо да избегнемо њихове концентрације, али обавештајне службе никакве, него удри на шта наиђеш. Питање рањеника је најболније, јер се не можемо нигде задржавати дуго. За нама и пред нама су стално четници. *294
294 Зборник докумената, том I, књига 20, 666
Ево мог омиљеног, што га је Динчић пронашао.
Комунисти из среза Ражањ издају 20. 10. 1944. наређење следеће садржине:
"Команда места Ражањ обавештава другове из МК (месни комитет -моја примедба) да најхитније сакупе довољан број људи, да узму потребни алат и сахране другове који су погинули у летњим борбама на Буковику"
Потпис нечитак (нека неписмена будала га нажврљала, као ногама да је писао -Динчићева примедба)
(ИАН, ф. Народног одбора среза Ражањског, кутија 1, док. бр. 1/80)
Буковик је у општини Ражањ.
Дакле, комунци су у II Буковичкој бици тако нађубрили планину да су их сељаци закопавали и 2 месеца после тога.
Наравно, чињеница да нису победили је одавно доказана тиме што нису успели да угрозе готово ниједан четнички корпус који је бранио прилазе Дунаву: ни Тимочки, ни Крајински, ни Млавски.
Од свих јединица које су учествовале у јулској бици на Буковику само су Чегарски корпус уништили јер је он био препун комуњара и зато што је ком. истог мајор Младеновић, познат као Виктор био апсолутни неспособњаковић.
Довољно је рећи и да су се четници са Совјетима срели 5. а комунци тек 24.9.
Тачка.
Што се тиче јулске битке, у њој су комунци тако разбијени да до уласка Совјета нису могли озбиљније да припрете четницима.
Колики је пораз то био довољно говоре ови документи.
Ми гледамо да избегнемо њихове концентрације, али обавештајне службе никакве, него удри на шта наиђеш. Питање рањеника је најболније, јер се не можемо нигде задржавати дуго. За нама и пред нама су стално четници. *294
294 Зборник докумената, том I, књига 20, 666
Ево мог омиљеног, што га је Динчић пронашао.
Комунисти из среза Ражањ издају 20. 10. 1944. наређење следеће садржине:
"Команда места Ражањ обавештава другове из МК (месни комитет -моја примедба) да најхитније сакупе довољан број људи, да узму потребни алат и сахране другове који су погинули у летњим борбама на Буковику"
Потпис нечитак (нека неписмена будала га нажврљала, као ногама да је писао -Динчићева примедба)
(ИАН, ф. Народног одбора среза Ражањског, кутија 1, док. бр. 1/80)
Буковик је у општини Ражањ.
Дакле, комунци су у II Буковичкој бици тако нађубрили планину да су их сељаци закопавали и 2 месеца после тога.
Наравно, чињеница да нису победили је одавно доказана тиме што нису успели да угрозе готово ниједан четнички корпус који је бранио прилазе Дунаву: ни Тимочки, ни Крајински, ни Млавски.
Од свих јединица које су учествовале у јулској бици на Буковику само су Чегарски корпус уништили јер је он био препун комуњара и зато што је ком. истог мајор Младеновић, познат као Виктор био апсолутни неспособњаковић.
Довољно је рећи и да су се четници са Совјетима срели 5. а комунци тек 24.9.
Тачка.
24. jul — Na pl. Bukoviku i pl. Beljevini jedinice 23 udarne divizije NOVJ (7. i 14. srpska NO
brigada) napale na oko 6.000 četnika (četnički Ivankovački, Varvarinski. Resavski.
Timočki Krajinski. Deligradski i Mlavski korpus). U oštrim borbama, vođenim ceo
dan, jedinice NOVJ su uspele da do 18 časova ovladaju dominantnim visovima 1
pokolebaju levo krilo neprijateljske odbrane. U toku borbe četnicima je stiglo pojačanje
(Knjaževački. Cegarski i Niški korpus), ali je 23. divizija, snažnim jurišem,
zauzela četničke glavne i rezervne položaje, odbacivši četnike ka pl. Rožnju. Gubici
neprijatelja: 450 mrtvih i 50 zarobljenih. Gubici jedinica 23 divizije NOVJ: 43 mrtva
i 63 ranjena borca. Zaplenjeno: 5 minobacača, 6 mitraljeza. 4 protivavionska mitraljeza,
20 p. mitraljeza. 200 pušaka i veća količina hrane i drugog materijala.
Poslednja izmena:
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Да, у комуњарским бајкама у којим комунци свакога побеђују.
На твоју жалост, и сама комуњарска документа доказују супротно.
У извештају партијског руководства 23. дивизије од 25. јула 1944. године, на исти, специфичан начин, описан је и пораз комуниста од стране Великоморавске групе корпуса на Буковику. Следи жалба да комунисти у Поморављу не могу спроводити ни насилне мобилизације, док добровољаца за њихове редове није било. И закључак је карактеристичан:
што се тиче нашег утицаја на цео овај крај, он је одличан. Увидели су да је наша борба оправдана, али народ у Поморављу још то није увидео и плаши се нас. Каже да он цени и воли НОВ, али партизане не воле јер су комунисти и све ће им узети.99 Зборник докумената, том I, књига 20, 662-663.
Нови извештај партијског руководства 23. дивизије, којом је иначе командовао бивШи потпоручник, а сада генерал, Радован Петровић, овако описује четнике...
Ми гледамо да избегнемо њихове концентрације, али обавештајне службе никакве, него удри на шта наиђеш. Питање рањеника је најболније, јер се не можемо нигде задржавати дуго. За нама и пред нама су стално четници.99 Зборник докумената, том I, књига 20, 666.
У неколико верзија неколико различитих четничких губитака.
Према првој комунистичкој верзији, четници су на Буковику имали 200 погинулих, 11 рањених и 20 заробљених. Овде се међу погинуле убраја и поручник Вукашин Петковић, командант 1. ресавске бригаде, који је био лакше рањен. За 23. дивизију дати су следећи подаци: 43 погинула, 63 рањена.295
Друга комунистичка верзија понавља губитке 23. дивизије, док четничке повећава на чак 450 погинулих и 50 заробљених.296
Трећа комунистичка верзија гласи: четници 250 погинулих, а комунисти 12 погинулих и 19 рањених у 7. бригади, док се за 14. бригаду не наводе губици.297
Четврта комунистичка верзија понавља губитке комуниста из прве верзије, док четничке смањује на око 100 погинулих.298
295 И. Глигоријевић, Девета српска бригада, 114.
296 М. Ивановић, 23. српска дивизија, 75-86.
297 Р. Констандиновић, Црна Трава и Црнотравци, 420.
298 Д. Мирчетић, Општина Алексинац у НОБ-у и социјалистичкој револуцији, 247-249
Комунци не разумеју да је битка на Буковику јула 1944. била четничка одбрана Дунава.
Најбитније чињенице које доказују четничку победу на Буковику су следеће:
1. Комунци нису продрли до Дунава.
2. Комунци нису освојили територију ниједне четничке јединице која се борила у бици на Буковику.
Заправо се дешавало супротно: четници су и даље гонили 23. дивизију по Источној Србији, а главни корпуси који су бранили Дунав, Тимочки, Млавски и Крајински до доласка Совјета нису ни угрожени на својим територијама. Комунисте је једино велика количина савезничких оружја спасила тоталне катастрофе у Источној Србији.
- stanje