''NAJSTRAŠNIJI UDAR NANEO NAM JE KRALj...''
I pored strašnih vesti sa radio Londona, malo je ko bio spreman da poveruje u izdaju omiljenog kralja. Sa nestrpljenjem, pa još uvek i sa oduševljenjem, očekivao se njegov tradicionalni rođendanski govor. Tog 6. septembra kralj Petar Drugi punio je 21 godinu. Prethodne noći na vrhovima planina paljene su logorske vatre u obliku slova ''P''. Gde god je bilo moguće, postavljani su zvučnici da bi se kraljeva reč što dalje čula. I Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije priključio se slavlju, zakazavši svečanu sednicu za 6. septembar.
Ali, kraljev rođendan prošao je bez očekivanog govora. Do kašnjenja je došlo zbog Petrovog opiranja engleskim pritiscima da pozove četnike da stanu pod komandu J. B. Tita. Popustio je posle šest dana, kada je, 12. septembra 1944, preko radio Londona lično saopštio:
Dragi moji Srbi, Hrvati i Slovenci,
U ovim sudbonosnim i za Jugoslaviju velikim danima, kada pobedonosne armije Sovjetskog Saveza stoje na našoj granici s jedne strane, a američke i britanske s druge strane, kada je dan naše slobode u punom svanuću, pozivam sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedinite i pristupite Narodnooslobodilačkoj vojsci pod maršalom Titom. Sa mojim punim znanjem i odobrenjem, kraljevska vlada dr Ivana Šubašića zaključila je važne i korisne sporazume sa tom našom narodnom vojskom, koja je jednodušno priznata, podržavana i pomagana od naših velikih saveznika, Velike Britanije, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država Amerike.
Samo tako ujedinjeni u borbi, moći ćete sačuvati neukaljanu čast i slavu Jugoslavije i završiti konačnom pobedom najlepšu legendu hrabrosti i ljubavi za slobodu, kojom ste do sada zadivljavali svet. Vaša bratska sloga i jedinstvo razbiće sve neprijateljske planove, a vaša otaybina dočekaće teško zasluženu slobodu i uputiće se srećnijoj budućnosti mira i pravde u krugu Ujedinjenih naroda i celog slobodoljubivog čovečanstva.
Svi oni, koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budućnosti, i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga, ni pred narodom ni pred istorijom.
Ovom mojom porukom vama, odlučno osuđujem zloupotrebu imena kralja i autoriteta krune, kojom se pokušavalo opravdati saradnju sa neprijateljem i izazvati razdor među borbenim narodom u najtežim časovima njegove istorije, koristeći time samo neprijatelju.
Klanjajući se žrtvama, pozdravljajući našu borbu i odajući zahvalnost našim velikim saveznicima, pozivam vas da svesrdno pozdravite pobedonosne savezničke armije, koje bi došle da vam pruže pomoć u potpunom izvojevanju oslobođenja naše otaybine.
?ivela naša velika slobodna federativna Jugoslavija!35
Posledice govora bile su još teže jer je Draža nekoliko sedmica ranije pojačao propagandu u korist očuvanja monarhije i integriteta kraljeve ličnosti. Primera radi, u proglasu svim komandantima od 27. avgusta, on piše:
Izdajte letak od reči do reči sledeće sadržine: Josip Broz Tito, po zlu čuveni neprijatelj... drznuo se da srpskom narodu daje preko radija časove iz rodoljublja. On, koji je jedino ubijao naše najbolje narodne ljude, evo šta poručuje: kralja Petra ponovo imamo da biramo posle rata, a za te izbore on, Tito, garantuje punu slobodu. Mi mu poručujemo: kralja Petra mi nemamo da biramo, jer je on naš kralj od 27. marta 1941. godine. A što se tiče slobode koju Tito garantuje, te slobode najbolje je iskusio sam narod iz svih onih pokrajina kuda je on prošao...
Samo među Srbima pretrpeli smo preko jedan milion žrtava. Tito želi da jedino srpski narod strada. To je njegov cilj, a ne borba sa okupatorom u koju stupa sad kad je na nju primoran. Sada, kada Titove horde napadaju na Srbiju da i nju unište, i kada je svoje horde popunio ustašama i drugim izrodima koji su do juče klali naš narod, on se drznuo da pokuša da oslabi naše redove nekim velikodušnim oproštajima svima koji mu priđu i koji izdaju svoga kralja i svoj narod...
Znamo mi njegove oproštaje... Koliko je veliki prijatelj srpskog naroda Josip Broz Tito, najbolje se vidi iz njegove izjave da u budućoj federativnoj Jugoslaviji svi su Hrvati ujedinjeni, a Srbi rasparčani na Srbiju predkumanovsku, Crnu Goru, Sandžak, Makedoniju, a Vojvodina, Bosna i Hercegovina prirodno treba da bude Hrvatska. I to ona Hrvatska koju je stvorio Pavelić izdajom 1941. godine. Znači, raskomadati Srpstvo na šest pokrajina, od kojih dve dati Hrvatskoj, a samim tim uništiti plod sedmogodišnjeg rata za oslobođenje i ujedinjenje.
Mi odgovaramo Josipu Brozu Titu: Živeo kralj Petar, koji je na dan 27. marta 1941. godine stupio na presto! Živelo ujedinjeno Srpstvo! ...Čvrsto zbijmo naše redove pred odlučnim događajima, koji se sada odigravaju u celome svetu...36
Početkom septembra, kada je radio London objavio vest da je kralj potpisao ukaz o ukidanju Vrhovne komande, Draža je u raspisu svima saopštio da je to samo jedan u nizu britanskih ''trikova'', naglašavajući: ''Naročito istaći kraljevu poruku uručenu usmeno preko majora Lukačevića da... (nečitka reč, ali svakako u smislu ''verujemo'' - prim. aut) samo onome što on lično bude izgovorio preko londonskog radija. Od kako je smenjena Purićeva vlada, kraljev se glas nije čuo na radiju''.37
U noći pred kraljev rođendan Draža je kao i ranijih godina naredio loženje vatri u obliku slova ''P'' na celoj slobodnoj teritoriji, a na sam rođendan, 6. septembra, održavanje prigodnih svečanosti. On lično govorio je na centralnoj svečanosti, održanoj u Pranjanima.
Dvanaesti septembar 1944. godine bio je jedan od najtežih dana u Dražinom životu. Mada je radio vezom nekoliko dana ranije bio obavešten o predstojećem govoru, on nije verovao da će kralj otići tako daleko.
Vrhovna komanda nalazila se u selu Draginje kod Valjeva. Draža nije želeo da sluša kraljev govor, već je naredio majorima Aćimu Slijepčeviću, načelniku Ađutantskog odeljenja, i Milanu Stojanoviću, njegovom pomoćniku, da zabeleže govor i da mu potom pročitaju kraljeve reči.
U šatoru pored kuće u kojoj se nalazio Draža, dva majora su zapisala govor i sravnila prepis. Slijepčević je rekao da nema snage da tu belešku pročita Draži, dodavši papir Stojanoviću. U kuću su ušli zajedno. Stojanović svedoči:
General Mihailović je sedeo mirno, sa zaturenom šajkačom. U levoj ruci je držao čibuk i pućkao cigaretu, a kažiprstom desne ruke nekako čeprkao po stolu nedaleko od čašice rakije, gledajući preko stola u neku nedoglednu tačku. Na licu mu se čitala duševna patnja. :im smo ušli, rekao je: ''Samo čitajte''. Ja sam uzbuđeno rekao: ''Gospodine ministre, govor je strašan!'' - i pre no što sam hteo još koju reč da dodam, on me prekinu i ponovi: ''Čitajte!''
Isprekidanim i uzbuđenim glasom pročitao sam kraljev govor. Kad sam završio sa čitanjem, general Mihailović, još uvek gledajući u onu nedoglednu tačku, zgrabi šajkaču i tresnu je o pod uz reči koje nisam čuo. Prizor potresan. Posle toga okrenuo se prema nama i, smirenog i blagog izraza, ponudi nas čašicom rakije. Pošto smo zahvalili, on nas umoli da kažemo poručniku Boži Peroviću, komandantu njegove lične pratnje, da ga niko ne uznemirava do polaska koji je ranije bio utvrđen za ponoć.38
Ispred kuće, Slijepčević i Stojanović zatekoše Perovića, zatim Dražinu ''senku'' poručnika Blagoja Kovača i posilnog Miću. Svi su strahovali da će Draža izvršiti samoubistvo. Dogovorili su se da Perović, Kovač i Mića na smenu krišom posmatraju Dražu sa jabuke, čije su se grane pružale do prozora kuće. Jedan je uvek stajao uz vrata i netremice gledao onog na jabuci. Imao je zadatak da, na njegov znak, utrči unutra i osujeti samoubistvo.
