Moram priznati da ti je komentar interesantan.
Medjutim svjetlost, struja i magnetno polje nisu isključivo određeni materijalnim izvorima.
Svetlost, na primer, se može manifestovati kao elektromagnetno zračenje koje se širi kroz vakuum, ne zahtevajući materijalni medij za svoje putovanje. Elektromagnetno polje koje nosi svetlost se može generisati kretanjem električnih naboja, ali samo postojanje materijalnog izvora nije jedini faktor koji određuje postojanje svetlosti. Na primer, kada se elektroni u atomima ili molekulima energizuju na određeni način, oni emituju fotone kao rezultat prelaska iz višeg energetskog nivoa na niži. Ovi fotoni (koji su nematerijalni) se šire kroz prostor u obliku elektromagnetskog talasa (koje ni oni nisu materijalni u tradicionalnom smislusu), formirajući svetlost.
Kada svetlost putuje kroz vakuum ili kroz transparentne materijale (poput vazduha, vode ili stakla), ona se prenosi kao elektromagnetski talas, bez potrebe za materijalnim nosačem. Ovo je primer kako svetlost putuje nematerijalnim putem, prenoseći energiju i informacije kroz prostor pomoću elektromagnetskog zračenja.
Struja, takođe, može proticati kroz provodnike, ali takođe može biti generisana kroz elektromagnetnu indukciju, što može biti rezultat promene magnetskog polja. Magnetno polje se može generisati kroz magnetske materijale, ali takođe se može stvoriti i putem električnih struja.
Dakle, ovi fenomeni nisu isključivo zavisni od materijalnih izvora, već su povezani sa složenim interakcijama između polja, čestica i energije.
Kao sto vidimo, iako postoji veza između energije i materije prema fundamentalnim fizikalnim principima, u uobičajenim okolnostima ne dolazi uvek do konstantne konverzije materije u energiju ili obrnuto.
Nauka se ovde zaustavlja ali logika ide dalje. Ako je svetlost nematerijalna i ako za njeno postojanje ne treba uvek materijalni izvor onda bi moga biti isti slucaj i za energiju zivota. Analogno tome, zasto isto ne bi moglo vaziti i za energiju svesti ?
Kada govorimo o transcendentalnoj inteligenciji izvan ljudskog dometa, opet izlazimo iz domena nauke, ali i dalje možemo koristiti sličnu logiku. Na primer, naše telo je genetski programirano (inteligencija); imamo program koji zamjenjuje mrtvu ćeliju novom, ali takođe imamo program starenja, kao i mnoge druge genetske programe. Ćelije raka, na primer, nemaju program starenja; one žive večno dok ih nešto ne uništi. Odakle dolaze svi ti programi i inteligencija? Da li je inteligencija nastala iz slučajnosti ili je slučajnost nastala iz inteligencije? Čini se da je reč o savršenom krugu gde je i jedno i drugo tačno. Ako kažemo da je slučajnost stvorila inteligenciju, teško je poverovati, a ako kažemo da je inteligencija oduvek postojala, takođe je teško poverovati, pa je savršen krug dobar odgovor za početak.