Suština

[Ljubo2]

Управо је зато бесмислено расправљати са незналицама, које је прегазило време и који не знају да размишљају својом главом.

Ozimane, upravo oni koji misle da znaju razmišljati svojom glavom, su najveće dogmate na svetu. Zato što, da bu se znala ISTINA o postojanju stvarnosti, nije potrebno skoro ni o čemu misliti, već samo na pravi način OPAZITI i REGISTROVATI celokupnu stvarnost, kao što to naučnici rade i na kraju će sve da bude jasno. Problem sa naučnicima što oni još uvek ne znaju ISTINU o pstojanju stvarnosti, jeste što još uvek u svojim istraživanjoma nisu uspeli da obuhvate celokupnu stvarnost. Njihova istraživanja još uvek nisu obuhvatila onaj najbitniji deo stvarnosti - SVEST - sem koje nikakve druge stvarnosti i nema. A o Šopenhaueru i njegovim "filozofskim otkrićima" bolje da ne pričamo.

 

[moca77]

Само да овим "научницима" укратко објасним ово њихово "застаревање" и "гажење временом".

Видите, филозофија није нешто попут ваших научних теорија, нешто што попут дневних новина данас бива актуелно, а сутра је застарело, превазиђено. То важи у вашој науци а у филозофији важи нешто сасвим друго.
Узмимо за пример Аристотела. Он је био нешто попут енциклопедије Британике свог времена. Нема теме коју он није додирнуо у својим делима, од астрономије, биологије, физике, дакле науке уопште, па све до филозофије.
Међутим, већина његових научних теорема данас је само смешна занимација. Док је његова логика, његов Органон, и уопште све оно што додирује непосредне чињенице свести, данас актуелно ништа мање него тада.

То вам може показати да су нека филозофска открића апсолутна, да не застаревају временом, јер додирују непосредне чињенице свести, саму основу наше моћи сазнања. Тако да докле год је сазнања, те истине су апсолутне.



Као што Еуклидови аксиоми нису застарели, тако не застаревају ни основне истине идеалистичке филозофије.

To sam isto rekao u postu #143 koji očigledno nisi razumeo ili nisi pročitao. U mom postu sam jasno naznačio da su filozofske ideje o subjektivnosti percepcije i dalje značajne danas, ali nauka tada i nauka danas nisu iste. Na primer, ludilo se nekada lečilo ledenom vodom. Kada govorimo o subjektivnosti percepcije, možemo reći da je taj pristup i dalje važan, ali se danas jasnije i opsežnije razvio uz pomoć nauke, posebno psihologije i kvantne fizike. Zato i ti imaš svoje subjektivno shvatanje kada kopiraš neke filozofske citate koje inače ne znaš da objasniš a mislis da si u pravu, a za sva druga logična objašnjenja kažeš da "nemaju veze s vezom", to se u psihologiji zove egocentričnost, narcizam, kognitivna pristrasnost ili Dunning-Krugerov efekat.

Kada govorimo o filozofskim apsolutnim istinama, naravno da su one i danas važne, ali važno je napomenuti da ove oblasti nisu apsolutno definisane i da su stavovi filozofa o ovim pitanjima često podložni debatama i promenama. Filozofija kao disciplina teži da istražuje ove ideje i razumevanje sveta oko nas, ali nije uvek u mogućnosti da pruži konačne, univerzalne odgovore na ova pitanja.

Ja naravno ne tvrdim da je filozofija prevaziđena; daleko od toga, u Francuskoj, na primer, ima filozofa koji rade u državnom savetu mudraca koji ispituje koje političke i moralne odluke bi bile najbolje. Ali, želim reći da neka filozofska učenja više nisu aktuelna. Filozofske sisteme logike ne poznajem; pretpostavljam da su ostali isti i danas, vise sam upoznat sa informatickom logikom ali to ne znači da nemam sopstvenu logiku koja mi omogućava da tumačim i vidim između redova.

 

[oziman]

Zato i ti imaš svoje subjektivno shvatanje kada kopiraš neke filozofske citate koje inače ne znaš da objasniš a mislis da si u pravu

Хајдемо онда овако:

"Јако би се зачудио сваки онај човек коме су стране филозофске спекулације"

Бергсон овде очито мисли на такве попут тебе, којима су стране филозофске спекулације, то јест који ниједно филозофско дело у животу нису видели. Дакле, мисли на такве попут тебе, Љубе и сличних.

"када би му се рекло да предмет који он има пред собом, који види и пипа постоји само у његовој свести и за његову свест, како је то Баркли говорио."

Даље, овде Бергсон указује на Барклијеву корелативност субјекта и објекта, иначе апсолутну, аподиктичку чињеницу. Он на њу као такву указује а не да је критикује, како си ти то схватио, јер Бергсон није некакав сирови материјалиста и позитивиста већ супротно од тога, а то би и сам знао да си неко његово дело у животу видео. А ево ти има чак и цитат где он то јасно казује.

"Да обележимо одмах становиште које смо заузели између реализма и идеализма.
Да је ова стварност сродна, аналогна, да је у извесној вези са свести, то признајемо идеализму самим тим што смо ствари назвали сликама. Ниједна филозофска доктрина под условом да сама остане доследна и јасна не може да избегне овај закључак."
цитат из Материје и меморије

Он ( ЧОВЕК НЕУПУЋЕН У ФИЛОЗОФИЈУ) би увек тврдио да предмет постоји независно од свести у којој се огледа.

Овде се Бегсон опет враћа таквима попут тебе, Љубе, и сличних. То јест неупућенима у филозофска знања и констатује да ви тврдите оно што тврдите то јест да предмет постоји независно од свести у којој се огледа. Јел је нешто ту погрешио у вези вашег мишљења о свету?

Али бисмо га такође, изненадили (НЕУПУЋЕНОГА У ФИЛОЗОФИЈУ) и када бисмо му рекли да је објект сасвим различит од онога како га ми видимо, да он нема у себи боју коју му даје око, нити отпорност коју рука налази на њему.

Овде Бергсон сада указује и на Локово откриће идеалитета секундарних квалитета, то јест да боја, чврстоћа, топлота, звук, мирис то јест секундарни квалитети нису на предметима око нас већ осети које је креирала наша свест. Још једна чињеница коју је Џон Лок, пре Барклија, презентовао свету. И констатује да такви попут тебе и Љубе, то јест неупућени у филозофију чак ни то не знају, већ мисле да...

Ова боја и ова отпорност су по њему (ПО ЧОВЕКУ НЕУПУЋЕНОМ У ФИЛОЗОФИЈУ) у самом објекту; то не би било стање наше свести, по његовом схватању, (ПО СХВАТАЊУ ТАКВИХ КАО ТИ И ЉУБА) већ конститутивни елементи једне егзистенције независне од наше.

За обичну свест дакле објект постоји сам по себи а са друге стране он је сам по себи живописан како га видимо.

И коначно овде Бергсон сумира горе речено, и једноставно констатује да за "обичну свест" то јест свест неупућених у филозофију, тј. такве попут тебе и Љубе.

објект постоји сам по себи а са друге стране он је сам по себи живописан како га видимо.

И јеси ли сада схватио шта значи овај цитат?

 

[moca77]

To da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajućim subjektom i da kada nema subjekta stvar prestaje da bude predstava a pocinje da bube stvar po sebi cak i da je to tacno sta cemo sa tom informacijom ? Sta je stvar po sebi? Kakva je razlika u Mesecu dok je objekat i dok je toliko daleko od Zemlje; u odnosu na Mesec koji nije predstava nego stvar po sebi ? Sta ti tu hoces da kazes ?

 

[Ljubo2]

To da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajućim subjektom i da kada nema subjekta stvar prestaje da bude predstava a pocinje da bube stvar po sebi cak i da je to tacno sta cemo sa tom informacijom ? Sta je stvar po sebi? Kakva je razlika u Mesecu dok je objekat i dok je toliko daleko od Zemlje; u odnosu na Mesec koji nije predstava nego stvar po sebi ? Sta ti tu hoces da kazes ?

Ti, Moco, ništa ne razumeš. Ne razumeš da to ni za jednog čoveka na svetu nema nikakvu, ni logičku, ni filozofsku, ni praktičnu vrednost, sem za našeg Ozmana. Koji tvrdi da se tu radi o nekakvom velikom filozofskom otkriću, koje, eto, samo ON RAZUME. Jer, ako to niko ne može da razume, već samo "velikani filozofije", onda je automatski i naš Ozi "veliki filozof", jer je i on jedan od onih koji to razmeju. I to je jedini razlog Ozimanove obrane Šopenhauerove ideje "Svet je moja predstava", koja sa zdravim mozgom nema nikakve veze.

 

[moca77]

Да резимирам. Веровање да ствари постоје само у нашој свести је закржљало и већина филозофа верује да ствари постоје независно од свести. Филтери не постоје, постоје само чула која су код неких савршенија а код неких мање савршена. Све опажајуће свести виде ствар онаква каква јесте на истим кординатама у простору, ако је ствар глатка биће већини глатка, једино боја није иста за све али већини јесте. То је јасно.

Оно што је нејасно је шта се дешава са опажајућом свести након смрти, када постане етерична, што је већ друга тема. Религије сматрају да се субјективнист опажања тада не губи него се иде у рај или пакао, неко верује да се претварамо у беживотну енергију као пре рођења а неко верује да се враћамо у Једноту у своје исконско Ја Јесам и да постајемо лично Бог.

 

[oziman]

Да резимирам. Веровање да ствари постоје само у нашој свести је закржљало и већина филозофа верује да ствари постоје независно од свести. Филтери не постоје, постоје само чула која су код неких савршенија а код неких мање савршена. Све опажајуће свести виде ствар онаква каква јесте на истим кординатама у простору, ако је ствар глатка биће већини глатка, једино боја није иста за све али већини јесте. То је јасно.

Оно што је нејасно је шта се дешава са опажајућом свести након смрти, када постане етерична, што је већ друга тема. Религије сматрају да се субјективнист опажања тада не губи него се иде у рај или пакао, неко верује да се претварамо у беживотну енергију као пре рођења а неко верује да се враћамо у Једноту у своје исконско Ја Јесам и да постајемо лично Бог.

Да резимирам.

„Svet je moja predstava" - to je, poput Euklidovih aksioma, postavka za koju svako mora reći daje istinita čim je shvati, iako to nije postavka koju svako razume čim je čuje.
Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajućim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili čak nekakav paradokson uzet radi diskusije, već je to najsigurnija i najednostavnija istina, čije je saznanje otežano samo time što je ona čak i suviše jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi pošli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima.

Шопенхауер

Дакле:

„Svet je moja predstava" - to je, poput Euklidovih aksioma, postavka za koju svako mora reći daje istinita čim je shvati,

Шопенхауер овде истиче да корелативност субјекта и објекта а која води закључку да је свет представа, јесте чињеница истинита баш попут Еуклидових аксиома, значи апсолутна, аподиктичка чињеница за коју свако мора рећи да је истинита чим је схвати.

iako to nije postavka koju svako razume čim je čuje.

Овде он констатује нешто што су сви филозофи приметили а што можеш проверити и на самом себи. Јер баш попут тебе и други људи то по правилу не могу појмити када први пут чују, а многи то не могу појмити никада. Шопенхауер је чак на основу тога указао на једну способност своје врсте, способност увида у непосредне чињенице свести, коју је назвао "филозофски разбор" а која очито није сваком дата.

Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajućim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili čak nekakav paradokson uzet radi diskusije, već je to najsigurnija i najednostavnija istina, čije je saznanje otežano samo time što je ona čak i suviše jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi pošli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima.

Овде опет наглашава да корелативност субјекта и објекта није некакво веровање, теорија, није хипотеза, или парадоскон узет ради дискусије. Већ најсигурнија и наједноставнија истина. И опет наглашава да многи ту истину не могу појмити, иако је она нешто наједноставније..... једноставан увид. Али као што рекох филозофски разбор није сваком дат.
Тако је како је, свет јесте представа, свиђало ти се то или не.

 

[Ateista5]

Овде опет наглашава да корелативност субјекта и објекта није некакво веровање, теорија, није хипотеза, или парадоскон узет ради дискусије. Већ најсигурнија и наједноставнија истина. И опет наглашава да многи ту истину не могу појмити, иако је она нешто наједноставније..... једноставан увид. Али као што рекох филозофски разбор није сваком дат.
Тако је како је, свет јесте представа, свиђало ти се то или не.

Ma kad ti (koji "vidi" i "razume") to kaze, mora da je tako. Nego dokle stize sa ispustanjem onog kamena. Polete li neki uvis?

 

[moca77]

Да резимирам.


Дакле:

Шопенхауер овде истиче да корелативност субјекта и објекта а која води закључку да је свет представа, јесте чињеница истинита баш попут Еуклидових аксиома, значи апсолутна, аподиктичка чињеница за коју свако мора рећи да је истинита чим је схвати.


Овде он констатује нешто што су сви филозофи приметили а што можеш проверити и на самом себи. Јер баш попут тебе и други људи то по правилу не могу појмити када први пут чују, а многи то не могу појмити никада. Шопенхауер је чак на основу тога указао на једну способност своје врсте, способност увида у непосредне чињенице свести, коју је назвао "филозофски разбор" а која очито није сваком дата.



Овде опет наглашава да корелативност субјекта и објекта није некакво веровање, теорија, није хипотеза, или парадоскон узет ради дискусије. Већ најсигурнија и наједноставнија истина. И опет наглашава да многи ту истину не могу појмити, иако је она нешто наједноставније..... једноставан увид. Али као што рекох филозофски разбор није сваком дат.
Тако је како је, свет јесте представа, свиђало ти се то или не.

Ja sam odmah shvatio sta ti govoris medjutim nisam bio siguran da to zaista mislis, sada sam siguran. I eto ne kazem za tu postavku da je istina iako sam je shvatio. Verujem da su na neki misteriozno energetski nacin stvari povezane ali ono sto ti zastupas je cista ludost. Mogu to i zvanicno da proglase apsolutnom istinom (sto se hvala Bogu nikad nece desiti) ja u to necu verovati.

 

[Ljubo2]

Ja sam odmah shvatio sta ti govoris medjutim nisam bio siguran da to zaista mislis, sada sam siguran. I eto ne kazem za tu postavku da je istina iako sam je shvatio. Verujem da su na neki misteriozno energetski nacin stvari povezane ali ono sto ti zastupas je cista ludost. Mogu to i zvanicno da proglase apsolutnom istinom (sto se hvala Bogu nikad nece desiti) ja u to necu verovati.

Napravimo ovakav eksperiment. Stavimo na sto jabuku i snimimo je istovremeno sa deset istih kamera. I pogledajmo šta su kamere snimile i na svih deset snimaka ćemo da vidino istu onakv sto i jabuku na stolu kako to u stvarnosti i jeste. Iato je tako i ako ispred stola i jabuke postavimo deset ljudi i upitamo ih šta vide. Naravno, svi će da potvrde da vide isto. I to je naravno dokaz da svet nije samo "moja predstava", već da je svet JEDNO, a "moja predstava sveta" nešto SASVIM DRUGO. I iz te činjenice će samo lud čovek moći da izvede zaključak da izvan "moje predsstave sveta" svet ne postoji.

 

[Steinadler]

Moram priznati da ti je komentar interesantan.
Medjutim svjetlost, struja i magnetno polje nisu isključivo određeni materijalnim izvorima.

Svetlost, na primer, se može manifestovati kao elektromagnetno zračenje koje se širi kroz vakuum, ne zahtevajući materijalni medij za svoje putovanje. Elektromagnetno polje koje nosi svetlost se može generisati kretanjem električnih naboja, ali samo postojanje materijalnog izvora nije jedini faktor koji određuje postojanje svetlosti. Na primer, kada se elektroni u atomima ili molekulima energizuju na određeni način, oni emituju fotone kao rezultat prelaska iz višeg energetskog nivoa na niži. Ovi fotoni (koji su nematerijalni) se šire kroz prostor u obliku elektromagnetskog talasa (koje ni oni nisu materijalni u tradicionalnom smislusu), formirajući svetlost.
Kada svetlost putuje kroz vakuum ili kroz transparentne materijale (poput vazduha, vode ili stakla), ona se prenosi kao elektromagnetski talas, bez potrebe za materijalnim nosačem. Ovo je primer kako svetlost putuje nematerijalnim putem, prenoseći energiju i informacije kroz prostor pomoću elektromagnetskog zračenja.

Struja, takođe, može proticati kroz provodnike, ali takođe može biti generisana kroz elektromagnetnu indukciju, što može biti rezultat promene magnetskog polja. Magnetno polje se može generisati kroz magnetske materijale, ali takođe se može stvoriti i putem električnih struja.

Dakle, ovi fenomeni nisu isključivo zavisni od materijalnih izvora, već su povezani sa složenim interakcijama između polja, čestica i energije.
Kao sto vidimo, iako postoji veza između energije i materije prema fundamentalnim fizikalnim principima, u uobičajenim okolnostima ne dolazi uvek do konstantne konverzije materije u energiju ili obrnuto.

Nauka se ovde zaustavlja ali logika ide dalje. Ako je svetlost nematerijalna i ako za njeno postojanje ne treba uvek materijalni izvor onda bi moga biti isti slucaj i za energiju zivota. Analogno tome, zasto isto ne bi moglo vaziti i za energiju svesti ?

Kada govorimo o transcendentalnoj inteligenciji izvan ljudskog dometa, opet izlazimo iz domena nauke, ali i dalje možemo koristiti sličnu logiku. Na primer, naše telo je genetski programirano (inteligencija); imamo program koji zamjenjuje mrtvu ćeliju novom, ali takođe imamo program starenja, kao i mnoge druge genetske programe. Ćelije raka, na primer, nemaju program starenja; one žive večno dok ih nešto ne uništi. Odakle dolaze svi ti programi i inteligencija? Da li je inteligencija nastala iz slučajnosti ili je slučajnost nastala iz inteligencije? Čini se da je reč o savršenom krugu gde je i jedno i drugo tačno. Ako kažemo da je slučajnost stvorila inteligenciju, teško je poverovati, a ako kažemo da je inteligencija oduvek postojala, takođe je teško poverovati, pa je savršen krug dobar odgovor za početak.

Wikipedia:

Elektromagnetno polje je fizičko polje koje izazivaju naelektrisana tela.

Svjetlost ako proističe iz magnetnog zračenja, koje proističe iz materije, opet je na taj način povezano sa materijom kao izvorom.
Isto tako što se tiče struje nastale magnetnom indukcijom, proizilazi prethodno iz materije.

Pomenuću i auru čovjeka koju je Ljubo prethodno pomenuo, da ona nastaje zračenjem tijela, a ne zato što je aura sama tu od sebe, dakle tijelo je izvor njene manifestacije.

 

[Ljubo2]

Svjetlost ako proističe iz magnetnog zračenja, koje proističe iz materije, opet je na taj način povezano sa materijom kao izvorom.
Isto tako što se tiče struje nastale magnetnom indukcijom, proizilazi prethodno iz materije.

Pomenuću i auru čovjeka koju je Ljubo prethodno pomenuo, da ona nastaje zračenjem tijela, a ne zato što je aura sama tu od sebe, dakle tijelo je izvor njene manifestacije.

Nije tačno. Ne postoji nikakva materija koja bi mogla da bude uzrok svega. To je naučna činjenica koja je u fizici poznata, pa u nedostatku boljeg objašnjenja u vez postojanja stvarnosti, fizičari su usvojili stav da postoji samo energija i da je energija sposobnost kretanja i vršenja rada. Iako tom objašnjenju nedostaje odgovor na pitanje šta je SUŠTINA energije,tj. šta je to koje postoji pre energije i raspolaže sposobnošču da se napregne, pokrene i počne da radi, tj. počne da se manifestuje kao energija, svetlost i elektricitet.

Na kraju krajeva, moramo razumeti logičnost po kojoj se energija, isto kao i svetlost i kao elektricitet, manifestuje samo kao fizičke manifestacije i radnje, koje, kao takve, tj. kao FIZIČKE RANJE, ne mogu ni postojati sama po sebi i da vrše same sebe kao radnje, bez VRŠIOCA koji rapolaže SPOSOBNOSTIMa da te radnje vrši, tj da se npreže, kreće, vibrira kao elektromagnetno polje i svetli. I još plus raspolaže i psihičkim sposobnostima opažanja tog svog kretanja i rada, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, pomoću kojih stvara informacije, znanja, ideje o organizovanim oblicima svog naprezanj, kretanja i rada i tako evoluira.

U svakom slučaju taj koji raspolaže sposobnostima vršenja svih mogućoh fizičkih i psihičkih radnji, o kojemu se u nauci još uvek ništa ne zna, je SUŠTINA sveukupnog postojanja i bez njega se ne može objasniti apsolutno ništa. Pokušaj fizičara i materijalista da pomoću materije objasne sve, a samu materiju ne umeju da objasne, isto je kao pokušaj vernika da pomoću boga sve objasne, a ne znaju da li Bog uoššte i postoji, a kamo li da ga objasne.