Meni cela serija deluje neozbiljno.
Zapravo, iz epizode u epizodu sve neozbiljnije.
Kao da scenarista nikad nije pročitala nijedan istorijski spis.
A čak i da nije, kao da ne može da zamisli (pretpostavi) koje sve osobine treba da idu uz najvećeg sultana osmanske istorije.
Pre svega, on je opisivan kao inteligentan i sposoban vladar, a kako je limunada lepo primetila, ispada da on nikad ništa ne primećuje i da se bavi samo ženskinjama.
Drugo, zapisi govore o tome kako je bio često melanholičan, a meni deluje kao neko ko stalno pravi kerefeke, stalno mu brk nasmejan.
Treće, Hurem i Ibrahim.
Ne verujem da je to bilo neprijateljstvo ovakvo kakvo ga prikazuju.
Mislim da je bilo, ako se to za neprijateljstvo može reći, sa više stila.
I za Hurem i za Ibrahima kažu da su baš zbog svoje vesele prirode, bili često podrška Sulejmanu sklonom depresiji.
Ja ne videh nigde da su veseli.
Hurem je prgava, stalno u nekom infantilnom besu, a Ibrahim zloban do koske.
Trebalo je da odnos Sulejmana i Ibrahima prikažu mnogo vedrije i intimnije, a ne zategnut i strogo poslovan.
I dalje ostajem pri tome da su, po mom mišljenju, u seriji najbolji:
1. sporedni likovi (fantastično obrađeni i apsolutno dočaravaju duh vremena);
2. Sulejmanovi unutrašnji monolozi;
3. kostimi i nakit;
4. Mohačka bitka (ovo je strogo lično
).
