Ствари које не знаш о мени

Као профи војник си, убио се за снајперисту. :lol:
Ова темилица ми је промакла, када се сада распишем...

Glokom pucam 9 od 9 sa 25 metara, snajper je dosadan :D

snajperista bez osecaja u rukama i nogama :D

Bez osećaja za dodir, sa vrlo osećaja za druge stvari. :D
 
Ni jedno, ni drugo. :)
А ипак волиш оружје.Мој рођени брат официр никада није хтјео задужити пиштољ.
Каже превише је љут па да не би некога убио у афекту. :D
За почетак због саобраћаја у Београду већ би лежао робију.
 
А ипак волиш оружје.Мој рођени брат официр никада није хтјео задужити пиштољ.
Каже превише је љут па да не би некога убио у афекту. :D
За почетак због саобраћаја у Београду већ би лежао робију.

Trgujem istim :D

Svako bi, istom logikom se vodim... Znaš ono kad u filmu u kadru bude pištolj, ti znaš da će se iskoristiti, tako i u životu bolje ga nemati kod sebe jer ti stvarno često dođe da... :D
 
1) Позвао сам полицију у Београду јер ми је украден аутомобил са паркинга а заправо заборавио да је препаркиран ноћ раније.Пошто су га нашли уредно паркираног само улицу даље правио сам се да не знам ништа о томе. :rumenko: Требам ли рећи да је била "луда и весела ноћ"?

2) Једном сам срушио комплет фрижидер пића у продавници док сам вадио" неки сок" чини ми се.Немам појма како да ли сам се нагео превише на врата фрижидера шта ли.Од тада ме продавачице љубазно услужују већ са улаза "нека ја ћу господине шта желите из фрижидера". :lol: Можда зато што сам једном срушио све хљебове са полице јер сам извукао баш онај доле на дну сматрајући да је најмање "испипан".Фуј то мрзим.Добро срушио сам још понешто, када ставе оне акције прегусто не може поштен човјек да се окрене а да не буде као слон у стакленику.А нисам смотан живота ми, увјек на спорту најбољи и најбржи.Већ имам тај неки "мистер Бин направити хаос" у себи.Ко зна.

3) Када сам први пут летио авионом питао сам стјуардесу мртав хладан гдје стоје падобрани за не дај Боже?Па немамо падобране, ма имате штек неки сигурно.Немамо.Па што немате како мислите да скачем ако крене падати?Дуго се смијала а на излазу ми поручила да ће предложити Управи испод сваког сједишта падобран. :think:

4) До 30 године сам био убјеђен да жене не прде ггласно јер је тако природа одрадила за њих неки урођени пригушивач шта ли.Међутим...

5) Често ми се деси да се неко сит са мном исприча а да појма немам ко је.Можда зато што радим са људима, бар се тјешим.

6) Не знам да ли сам некада у животу запамтио име саговорника на првом представљању јер ми мозак ради убрзано па нема времена да се бакћем именима.Јако ружна ствар на којој радим тј. вјежбам, треба гласно рећи име саговорника када га он изговори да се запамти.Али зато примјетим све остало, буквално осјетим најситнију и најскривенију емоцију.Јако тежак и исцрпљујући таленат урођене емпатије.Колеге ме зову доктор у шали.

7) Када сам први пут спознао да ћу умрети и да сви умиремо плакао сам цијели *ебени дан.Отац ме мудро смирио ријечима да ће можда док ја остарим смислити лијек за бесмртност.

8) Почео сам рекреативно сликати слику која је требала тематски представљати упад хиљаде ситних комета на Земљу, немам појма како је постала слика гдје сперматозоиди нападају јајну ћелију. :eek: Можда сам несвјесно насликао ремек дјело, сада се често хвалим како је све то симболика живот, смрт бла-бла а заправо случајно испало тако.

9) Зависник доброг друштва а немам фејс, инстаграм, твитер и остале тиктокове.Често се питам да ли сам нормалан због тога али остајем доследан до краја, препоносан на своју интиму.

10) Доста је расписао сам се.Добро још ово , често пожелим апокалипсу свјетских размјера.Људи су невиђене штеточине.А и ако већ морам умрети нека буде са стилом :lol:
 
Poslednja izmena:
  • Ironija
Reactions: Red
1. Do relativno skoro nisam imao nikakvu emociju u životu, bukvalno nisam voleo ništa i onda sam radio bukvalno sve i svašta kako bih proizveo bilo kakav osećaj.
2. Kao posledica treninga mi se javio osećaj da nemam osećaj neki u pola delova tela, noge, ruke, rebra, tako da kad me neka devojka ljubi po telu i misli da me izludela, samo prećutim da je u pogrešnu crkvu došla da se moli iz poštovanja prema trudu.
3. U većini slučajeva učestvujem i diskusijama koje me u potpunosti ne zanimaju, samo zato što me zabavlja da vidim koliko mogu složiti valjan argument čak i za temu za koju me u biti prilično boli lakat, jer tako od kad znam za sebe vežbam mozak da prilično brzo i dobro reaguje i situacijama kada zaista treba, jer mi jedinu istinsku sreću bude intelektualne igre.
Ne znam sta da kazem
 
Kako znaš da si empata?
Боље да ти не пишем детаље.:DАли укратко ја сам тај којем се отвори и камен.А то зна бити страшно исцрпљујуће јер обавезује.
Тешко је носити бреме одговорности када ти се отвори и најзатворенија особа из ближег и ширег окружења.
Тражи наравно и паметан савјет.А за паметан савјет мораш добро и правилно схватити осјећаје те особе која прича.
Ту долази до изражаја таленат.Нисам га тражио, просто сам такав.
 
Боље да ти не пишем детаље.:DАли укратко ја сам тај којем се отвори и камен.А то зна бити страшно исцрпљујуће јер обавезује.
Тешко је носити бреме одговорности када ти се отвори и најзатворенија особа из ближег и ширег окружења.
Тражи наравно и паметан савјет.А за паметан савјет мораш добро и правилно схватити осјећаје те особе која прича.
Ту долази до изражаја таленат.Нисам га тражио, просто сам такав.
Ne pitam te kolko ti je teško, nego šta sve to podrazumeva? Ja mislim da sam empata, pa zato... Da vidim jesam li ili tripujem.
 
Jesi li SAj-evac, ja mnogo volim SAJ. Fledala sam vase vezbe i mnogo se zadivila i napalila. Vi imate najbolje guze. Prvo vi, pa policija pa tek onda vojska.

Fascinantno mi je koliko ljudi mogu da pitaju jesi li, a onda već u sledećem trenutku da nastave sa "vaše vežbe", iako nigde nisam potvrdio. :D
 

Back
Top