1) Позвао сам полицију у Београду јер ми је украден аутомобил са паркинга а заправо заборавио да је препаркиран ноћ раније.Пошто су га нашли уредно паркираног само улицу даље правио сам се да не знам ништа о томе.

Требам ли рећи да је била "луда и весела ноћ"?
2) Једном сам срушио комплет фрижидер пића у продавници док сам вадио" неки сок" чини ми се.Немам појма како да ли сам се нагео превише на врата фрижидера шта ли.Од тада ме продавачице љубазно услужују већ са улаза "нека ја ћу господине шта желите из фрижидера".

Можда зато што сам једном срушио све хљебове са полице јер сам извукао баш онај доле на дну сматрајући да је најмање "испипан".Фуј то мрзим.Добро срушио сам још понешто, када ставе оне акције прегусто не може поштен човјек да се окрене а да не буде као слон у стакленику.А нисам смотан живота ми, увјек на спорту најбољи и најбржи.Већ имам тај неки "мистер Бин направити хаос" у себи.Ко зна.
3) Када сам први пут летио авионом питао сам стјуардесу мртав хладан гдје стоје падобрани за не дај Боже?Па немамо падобране, ма имате штек неки сигурно.Немамо.Па што немате како мислите да скачем ако крене падати?Дуго се смијала а на излазу ми поручила да ће предложити Управи испод сваког сједишта падобран.
4) До 30 године сам био убјеђен да жене не прде ггласно јер је тако природа одрадила за њих неки урођени пригушивач шта ли.Међутим...
5) Често ми се деси да се неко сит са мном исприча а да појма немам ко је.Можда зато што радим са људима, бар се тјешим.
6) Не знам да ли сам некада у животу запамтио име саговорника на првом представљању јер ми мозак ради убрзано па нема времена да се бакћем именима.Јако ружна ствар на којој радим тј. вјежбам, треба гласно рећи име саговорника када га он изговори да се запамти.Али зато примјетим све остало, буквално осјетим најситнију и најскривенију емоцију.Јако тежак и исцрпљујући таленат урођене емпатије.Колеге ме зову доктор у шали.
7) Када сам први пут спознао да ћу умрети и да сви умиремо плакао сам цијели *ебени дан.Отац ме мудро смирио ријечима да ће можда док ја остарим смислити лијек за бесмртност.
8) Почео сам рекреативно сликати слику која је требала тематски представљати упад хиљаде ситних комета на Земљу, немам појма како је постала слика гдје сперматозоиди нападају јајну ћелију.

Можда сам несвјесно насликао ремек дјело, сада се често хвалим како је све то симболика живот, смрт бла-бла а заправо случајно испало тако.
9) Зависник доброг друштва а немам фејс, инстаграм, твитер и остале тиктокове.Често се питам да ли сам нормалан због тога али остајем доследан до краја, препоносан на своју интиму.
10) Доста је расписао сам се.Добро још ово , често пожелим апокалипсу свјетских размјера.Људи су невиђене штеточине.А и ако већ морам умрети нека буде са стилом
