Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.346
Studenti su „kastrirali“ srpskog predsednika
Miloljub Albijanićdanas 18:14
Prema Frojdu, dijagnoza predsednika bila bi: neurotični strah. Kako se on ispoljava? Prisustvom više vrsta opasnosti, od kojih su se neke već ostvarile, pa su praktično pojačale neurotični strah. To su sledeće opasnosti: opasnost od gubitka vlasti, opasnost od kastracije i opasnost od nečiste savesti.
Opasnost od kastracije je prošla. Naime, predsednika su, figurativno rečeno, „kastrirali“ studenti jednostavnim stavom: „Nisi nadležan“. Šta se tog trenutka dogodilo? Sva njegova izmišljena i zloupotrebljena moć prerasla je u nemoć i frustraciju koja je pojačala neurotični strah. Počeo je da se ponaša neuračunljivo i nestabilno. Ranije je bar lagao konzistentno i kontinuirano. Setite se teksta u „Danasu“, kada sam analizirao jednu njegovu konferenciju za štampu i, na neki način, izrazio bojazan o njegovom ukupnom stanju svesti.
Danas su njegovi nastupi neurotični i anahroni, nepovezani i sa velikim promenama raspoloženja. Uzmite, na primer, dva momenta. Jedan se zbio u Hramu Svetog Save. Predsednik je na pomen (parastos) tragično nastradalima padom nastrešnice u Novom Sadu došao u patikama i farmerkama, što govori o nepoštovanju samog čina u Hramu i govori o nepoštovanju žrtava. Time se može reći, koristeći Frojda, da je takav pojedinac, zaokupljen neurotičnim strahom – infantilan.
Drugi primer je drastičniji. To je puštanje muzike uopšte u tzv. „ćacilendu“ (ujednačeno), a posebno pesama koje su naročito uvredljive za majku koja je izgubila dete i štrajkuje glađu. Kažu da je gubitak deteta najveći bol koji ljudsko biće može da ima. I na to predsednik ili njegov brat ili njihovi zastupnici u „ćacilendu“ žele da joj nanesu još dodatni bol. Većina ljudi smatra da to nisu ljudi. Ili bar da nemaju ljudske osobine. Šta su onda? Kategorizacija živih bića bila bi: životinje. Ali nemojte, ima mnoštvo (većina) blagorodnih životinja i samo neke su zveri. Dakle, ovo su neki potplaćeni monstrumi bez ljudskog osećanja, bez trunke saosećanja.
Dakle, neurotični strah je pojačan zbog osećaja da će doći do gubitka vlasti i da će doći na „naplatu“ njegova nečista savest. O čemu se tu radi, da budem jasan? Radi se o kršenju zakona i Ustava, i njegovoj odgovornosti posle promene vlasti. Naime, preti mu opasnost za vratom od neposrednog hapšenja. Pogledajte saopštenje Kolegijuma Tužilaštva za organizovani kriminal. Očekuje se, konačno, da će ova promena vlasti doneti jednu novinu: prvi put posle promene vlasti oni koji su se ogrešili o Zakon biće uhapšeni, procesuirani i pravično suđeni. Nakon toga, sledi odgovarajuća kazna, u odnosu na težinu učinjenog dela.
Primetili ste da predsednik pokušava, ali neuspešno, da kopira studente i njihov način izražavanja stava. Pešačenje, trčanje i vožnje biciklom koje studenti organizuju po Srbiji i van nje bude ljudsko osećanje i empatiju, o čemu ću dodatno pisati više, predsednik pokušava jadno da kopira sa svojim potkupljenim pristalicama. I tako je u Beograd došetala jedna kolona sa Kosova (čujte, ljudi sa Kosova) u „ćacilend“. Naravno, podrška sa potplaćenim putnicima u autobusima stigla je, sa svih strana, pravo u „ćacilend“. Naspram „ćacilenda“, slobodni građani, sa Dijanom Hrkom, došli su svojom voljom, sa svojim novcem. To je ta dramatična razlika. Zato se „ćacilend“ takoreći raspao te večeri, jer su potplaćeni putnici pobegli sa mesta događaja. Ni oni čak ne mogu tu da izdrže, niti ga osećaju kao svoje mesto. Zato je predsednik, znajući sve ovo, izjavio da ne zna za taj skup. On ih takoreći prezire. Možda prezire i samog sebe.
Šta je to „ćacilend“? Vidite, na početku ovog teksta rekao sam vam da je predsednik „kastriran“ i da su to učinili studenti onim stavom „Nisi nadležan“. Onda je on izgubio moć. Mnogo se uplašio pred 15. mart. Šta će, kud će, konsultuje brata i druge lojaliste i crne sumnjivce šta da radi. Neko se setio poljoprivrednika koji podržavaju studente, pa ajde da doteramo traktore – ali što veće – od „naših“ seljaka pa da ih parkiramo oko Pionirskog parka i Predsedništva. Da to bude zaštitni bedem. Unutar toga podigli su par šatora da, kao bajagi, tu borave tzv. „studenti koji žele da uče“.
Tog petnaestog marta u tako napravljenom „ćacilendu“ našlo se svašta ološa. Rekoše mi policajci, koje znam iz viđenja, a dobronamerni su, da se stide šta su videli toga dana. A videli su ko je sve ušao u tzv. „ćacilend“. Tako je „ćacilend“ od tog petnaestog marta postao mesto za moguće nekontrolisane kriminalne radnje i izvor kršenja zakona, podela i sukoba. U stvari, tako je predsednik pomislio da je vratio „moć“, koju su mu studenti oduzeli, jer su ga „kastrirali“. Predsednik kaže da je to „bastion slobode“, iako ometa građane koji žele da prolaze peške i automobilima tuda. Od kada je sprečavanje slobodnog kretanja sloboda? Kažem predsedniku da mu je bolje da to skloni, da ne bude taj „ćacilend“ još jedan razlog – u odnosu na sva kršenja zakona i Ustava – razlog koji će dodatno argumentovati njegovo hapšenje. Ali, zapamtite, čitaoci – i dalje postoji oboljenje, a definisao ga je Frojd: neurotični strah.
******************************************************************************************************************************
Страх, страх, пао ми на очи, ни ћациленда 2025. неће ми помоћи.
