Pozdrav svima,hitno mi potreban savet strucne osobe ili pak nekog ko ce se naci u mojoj prici.Zivim u vanbracnoj zajednici sa sa suprugom godinu dana.Pre 4 meseci dobili smo i jednu lepu iz dravu devojcicu.Negde do polovine moje trudnoce smatrala sam da imam odprilike savrsen brak,sve na svom mestu....a onda naravno poceli su problemi sa njim.Naime,moj muz je dete razvedenih roditelja to je sve sto mogu reci o njegovom detinstvu jer ni meni ne prica detalje a i kad karene da kao nesto kaze nikada mi ne zavrsi do kraja recenicu ikad mu postavim pitanje sta je dalje bilo on jednostavno kaze ''ne znam''.Svaki nas razgovor deluje odsutno kao da ne zna ni gde je poceo niti sta prica.Najveci problem je taj sto on nema prijatelje.U ovom gredu gde sada zivimo on je ovde 16 god,za svo ovo vreme po meni prosecan covek moze imati bar jednu osobu sa kojom ce se druziti,koja ce mu se bar javiti da pita kako si.Ne! On jednostavno ne zeli nikog pored sebe,svakome nadje manu,svi su po njemu nenormalni,nenormalnog razmisljnja i ponasanja samo je on ok.U par pokusaja sam htela da se zblizim sa jednom komsinicom ali jednostavno njegovim ponasanjem on otera svakog od sebe a sad i od mene.Ja sa svojom porodicom imam jako prisan odnos,sa sestrom pogotovo,nema dana a da se ne cujemo tel,njemu to smeta,stalno me zapitkuje,zasto se cujete svaki dan,sta ti je rekla,nemoj da ides kod nje tamo verovatno nije dovoljno toplo zimi prehladices dete......sve to deluje bezkrupulozno i ponizavajuce,ali on prosto obozava da ponizi nekog i ne preza od toga sta ce i kome reci,a pri tom se i slatko nasmejati sam svom komentaru.Postajem dosta nervozna kad god se nadjem sa njim i jos nekim u drustvu neugodno se osecam.Pokusali su i moji roditelji sa njim da malo porazgovaraju,svo vreme je klimao glavom bio odsutan i na kraju se naljutio jer je sve shvatio kao uvredu..Jednom u 7 dana,(to je ono sto me najvise izludjuje) ima te bubice da mene psihicki zlostavlja pricom kako on nema para,kako sutra nece imati za hleb,a u sustini ima dobar posao i sasvim solidnu palatu,tj nista nam ne fali.Kad god krenem sa njim da razgovaram,on odma menja temu,tj skace sa teme na temu,ako pricamo o nasoj bebi u jednom trenutku ce se prebaciti na temu o ratu u svetu npr.Ok,ja i to saslusam,pokusam da se vratim,ali ne vredi,iskljuci se i necuje me,a kad on prica,prica mnogo glasno i nesto sto nema veze sa nasim zivotom....sve deluje nepovezano.Ne znam kako da mu pridjem i sta da radim,kad se desi svadja,cutim,sklonim se u drugu prostoriju ali on ide zamnom i istresa se bez razloga i bez paznje ne misleci da li beba spava,kao da je nema....postajem ocajna.Ja kao supruga,ne bih sebe da hvalim,ali,sve sto se od mene ocekuje sve je na svome mestu.Kuca je uvek sredjena,rucak ga ceka na stolu,stvari su ovek slozene ciste,brinem se o detetu,sve je kako treba.Ako neko zna sta bi mogo da bude problem,ako neko ima da mi postavi neko pitanje,sta god,ocekujem,moram naci resenje,jer stvarno ovo postaje kosmar,hvala unapred.Ako neko pak zeli moze i licno meni na mail da se obrati ,zeljno iscekujem
nadja023@gmail.com
kao i meditacijom, razmisljanjem, "mozganjem". Moj savet (iz licnog iskustva) je da procitas nekoliko knjiga iz psihologije vezane za tu temu, pa kad malo bolje shvatis funkcionisanje psihe krenes u razmisljanje, odnosno u potragu za uzrocima/odgovorima duboko u sebi. Ne postoji brzo, lako i univerzalno resenje za borbu protiv stresa. Saveti tipa "disi duboko i broji do 15" realno nisu maltene od nikakve koristi. Takvi saveti sluze samo za ublazavanje trenutnog impulsa, a ne za trajno "lecenje" od stresa...
