Quantcast

STRES, EFEKTI I POSLEDICE I KAKO GA PREVAZICI

jasamonajkojijesam

Početnik
Poruka
10
Hvala Ww na iscrpnom objasnjenju o stresu! Sjajno.

Ali kako se boriti protiv istog? Kako se treba ponasati, sta raditi da ne bi doslo do krajnjih posledica koje si nabrojala?

Kako se boriti protiv stresa? Ucenjem, :D kao i meditacijom, razmisljanjem, "mozganjem". Moj savet (iz licnog iskustva) je da procitas nekoliko knjiga iz psihologije vezane za tu temu, pa kad malo bolje shvatis funkcionisanje psihe krenes u razmisljanje, odnosno u potragu za uzrocima/odgovorima duboko u sebi. Ne postoji brzo, lako i univerzalno resenje za borbu protiv stresa. Saveti tipa "disi duboko i broji do 15" realno nisu maltene od nikakve koristi. Takvi saveti sluze samo za ublazavanje trenutnog impulsa, a ne za trajno "lecenje" od stresa...
 

Jary

Veoma poznat
Poruka
12.974
Kako se boriti protiv stresa? Ucenjem, :D kao i meditacijom, razmisljanjem, "mozganjem". Moj savet (iz licnog iskustva) je da procitas nekoliko knjiga iz psihologije vezane za tu temu, pa kad malo bolje shvatis funkcionisanje psihe krenes u razmisljanje, odnosno u potragu za uzrocima/odgovorima duboko u sebi. Ne postoji brzo, lako i univerzalno resenje za borbu protiv stresa. Saveti tipa "disi duboko i broji do 15" realno nisu maltene od nikakve koristi. Takvi saveti sluze samo za ublazavanje trenutnog impulsa, a ne za trajno "lecenje" od stresa...
Kazes knjige ? npr!??
 

hahahaha

Zainteresovan član
Poruka
293
.

Jedan od znacajnih izvora stresa su uvrede identiteta osobe. Identitet je stvar o kojima ne razmisljamo previse pa se cesto desava da imamo nerealan identitet. Tako da je u tim slucajevima resenje da korigujemo nase gledanje na sebe i na nas identitet.

Recimo tipicni nerealni identiteti su:
1) Ovaj post izuzetno pametano napisan perfektan [realno - bilo mi je zanimljivo da pisem post a i nekim ljudima ce biti od pomoci]
2) Ja sam pametniji od tebe
3) Ja sam lepo vaspitana
4) Ja sam veoma lepa
5) Ja sam moderator :)
 

hahahaha

Zainteresovan član
Poruka
293
Saveti tipa "disi duboko i broji do 15" realno nisu maltene od nikakve koristi. Takvi saveti sluze samo za ublazavanje trenutnog impulsa, a ne za trajno "lecenje" od stresa...

Zapravo to sa disi duboko i broji do 15 iako deluje kao trenutno resenje u blazim slucajevima stresa moze da bude i krajnje resenje. Slicne tehnike kao npr zvuzdukanje omiljene melodije zapravo spadaju u projekciju .. i veoma su korisne za prelazenje iz emocionalnog u racionalno stanje. Posle par meseci koriscenja broji do 15 to se automatizuje i dodatno se taj period od 15 sec skrati na par sec i na kraju nam ostaje samo da se racionalno izborimo sa problemom. Naravno i racionalisanje samog problema mora da se vezba.
 

sanja979

Početnik
Poruka
10
Stres je naprosto neizbjezan,stresa ce uvijek biti u nasim zivotima.Sad opet sve zavisi kako i sta sve primamo k srcu tj. u kolikoj mjeri.Meni je stres postala i najmanja sitnica,neke situacije su me naprosto takvom ucinile.
A kako ga prevazici? Setnja mi ne pomaze,kao ni citanje knjiga,mislim da ga je veoma tesko a mozda cak i nemoguce prevazici,bar u mom slucaju.:think:
 
Poruka
4
Pozdrav svima,hitno mi potreban savet strucne osobe ili pak nekog ko ce se naci u mojoj prici.Zivim u vanbracnoj zajednici sa sa suprugom godinu dana.Pre 4 meseci dobili smo i jednu lepu iz dravu devojcicu.Negde do polovine moje trudnoce smatrala sam da imam odprilike savrsen brak,sve na svom mestu....a onda naravno poceli su problemi sa njim.Naime,moj muz je dete razvedenih roditelja to je sve sto mogu reci o njegovom detinstvu jer ni meni ne prica detalje a i kad karene da kao nesto kaze nikada mi ne zavrsi do kraja recenicu ikad mu postavim pitanje sta je dalje bilo on jednostavno kaze ''ne znam''.Svaki nas razgovor deluje odsutno kao da ne zna ni gde je poceo niti sta prica.Najveci problem je taj sto on nema prijatelje.U ovom gredu gde sada zivimo on je ovde 16 god,za svo ovo vreme po meni prosecan covek moze imati bar jednu osobu sa kojom ce se druziti,koja ce mu se bar javiti da pita kako si.Ne! On jednostavno ne zeli nikog pored sebe,svakome nadje manu,svi su po njemu nenormalni,nenormalnog razmisljnja i ponasanja samo je on ok.U par pokusaja sam htela da se zblizim sa jednom komsinicom ali jednostavno njegovim ponasanjem on otera svakog od sebe a sad i od mene.Ja sa svojom porodicom imam jako prisan odnos,sa sestrom pogotovo,nema dana a da se ne cujemo tel,njemu to smeta,stalno me zapitkuje,zasto se cujete svaki dan,sta ti je rekla,nemoj da ides kod nje tamo verovatno nije dovoljno toplo zimi prehladices dete......sve to deluje bezkrupulozno i ponizavajuce,ali on prosto obozava da ponizi nekog i ne preza od toga sta ce i kome reci,a pri tom se i slatko nasmejati sam svom komentaru.Postajem dosta nervozna kad god se nadjem sa njim i jos nekim u drustvu neugodno se osecam.Pokusali su i moji roditelji sa njim da malo porazgovaraju,svo vreme je klimao glavom bio odsutan i na kraju se naljutio jer je sve shvatio kao uvredu..Jednom u 7 dana,(to je ono sto me najvise izludjuje) ima te bubice da mene psihicki zlostavlja pricom kako on nema para,kako sutra nece imati za hleb,a u sustini ima dobar posao i sasvim solidnu palatu,tj nista nam ne fali.Kad god krenem sa njim da razgovaram,on odma menja temu,tj skace sa teme na temu,ako pricamo o nasoj bebi u jednom trenutku ce se prebaciti na temu o ratu u svetu npr.Ok,ja i to saslusam,pokusam da se vratim,ali ne vredi,iskljuci se i necuje me,a kad on prica,prica mnogo glasno i nesto sto nema veze sa nasim zivotom....sve deluje nepovezano.Ne znam kako da mu pridjem i sta da radim,kad se desi svadja,cutim,sklonim se u drugu prostoriju ali on ide zamnom i istresa se bez razloga i bez paznje ne misleci da li beba spava,kao da je nema....postajem ocajna.Ja kao supruga,ne bih sebe da hvalim,ali,sve sto se od mene ocekuje sve je na svome mestu.Kuca je uvek sredjena,rucak ga ceka na stolu,stvari su ovek slozene ciste,brinem se o detetu,sve je kako treba.Ako neko zna sta bi mogo da bude problem,ako neko ima da mi postavi neko pitanje,sta god,ocekujem,moram naci resenje,jer stvarno ovo postaje kosmar,hvala unapred.Ako neko pak zeli moze i licno meni na mail da se obrati ,zeljno iscekujem nadja023@gmail.com:sad2:
 

Dača R

Aktivan član
Poruka
1.157
Pozdrav svima,hitno mi potreban savet strucne osobe ili pak nekog ko ce se naci u mojoj prici.Zivim u vanbracnoj zajednici sa sa suprugom godinu dana.Pre 4 meseci dobili smo i jednu lepu iz dravu devojcicu.Negde do polovine moje trudnoce smatrala sam da imam odprilike savrsen brak,sve na svom mestu....a onda naravno poceli su problemi sa njim.Naime,moj muz je dete razvedenih roditelja to je sve sto mogu reci o njegovom detinstvu jer ni meni ne prica detalje a i kad karene da kao nesto kaze nikada mi ne zavrsi do kraja recenicu ikad mu postavim pitanje sta je dalje bilo on jednostavno kaze ''ne znam''.Svaki nas razgovor deluje odsutno kao da ne zna ni gde je poceo niti sta prica.Najveci problem je taj sto on nema prijatelje.U ovom gredu gde sada zivimo on je ovde 16 god,za svo ovo vreme po meni prosecan covek moze imati bar jednu osobu sa kojom ce se druziti,koja ce mu se bar javiti da pita kako si.Ne! On jednostavno ne zeli nikog pored sebe,svakome nadje manu,svi su po njemu nenormalni,nenormalnog razmisljnja i ponasanja samo je on ok.U par pokusaja sam htela da se zblizim sa jednom komsinicom ali jednostavno njegovim ponasanjem on otera svakog od sebe a sad i od mene.Ja sa svojom porodicom imam jako prisan odnos,sa sestrom pogotovo,nema dana a da se ne cujemo tel,njemu to smeta,stalno me zapitkuje,zasto se cujete svaki dan,sta ti je rekla,nemoj da ides kod nje tamo verovatno nije dovoljno toplo zimi prehladices dete......sve to deluje bezkrupulozno i ponizavajuce,ali on prosto obozava da ponizi nekog i ne preza od toga sta ce i kome reci,a pri tom se i slatko nasmejati sam svom komentaru.Postajem dosta nervozna kad god se nadjem sa njim i jos nekim u drustvu neugodno se osecam.Pokusali su i moji roditelji sa njim da malo porazgovaraju,svo vreme je klimao glavom bio odsutan i na kraju se naljutio jer je sve shvatio kao uvredu..Jednom u 7 dana,(to je ono sto me najvise izludjuje) ima te bubice da mene psihicki zlostavlja pricom kako on nema para,kako sutra nece imati za hleb,a u sustini ima dobar posao i sasvim solidnu palatu,tj nista nam ne fali.Kad god krenem sa njim da razgovaram,on odma menja temu,tj skace sa teme na temu,ako pricamo o nasoj bebi u jednom trenutku ce se prebaciti na temu o ratu u svetu npr.Ok,ja i to saslusam,pokusam da se vratim,ali ne vredi,iskljuci se i necuje me,a kad on prica,prica mnogo glasno i nesto sto nema veze sa nasim zivotom....sve deluje nepovezano.Ne znam kako da mu pridjem i sta da radim,kad se desi svadja,cutim,sklonim se u drugu prostoriju ali on ide zamnom i istresa se bez razloga i bez paznje ne misleci da li beba spava,kao da je nema....postajem ocajna.Ja kao supruga,ne bih sebe da hvalim,ali,sve sto se od mene ocekuje sve je na svome mestu.Kuca je uvek sredjena,rucak ga ceka na stolu,stvari su ovek slozene ciste,brinem se o detetu,sve je kako treba.Ako neko zna sta bi mogo da bude problem,ako neko ima da mi postavi neko pitanje,sta god,ocekujem,moram naci resenje,jer stvarno ovo postaje kosmar,hvala unapred.Ako neko pak zeli moze i licno meni na mail da se obrati ,zeljno iscekujem nadja023@gmail.com:sad2:

Koliko dugo ste se zabavljali pre nego što ste zasnovali tu vanbračnu zajednicu? Od kada primećujete ovakvo ponašanje kod vašeg supruga?
 

violina82

Početnik
Poruka
10
imam 28 godina i u braku sam 9 godi i imam cerku 8 god.U sustini i nije bilo nekih narocitih problema u braku,zdravi smo pravi smo,ali ja osecam da je sve sto sam prezivela u detinjstvu,sada doslo na naplatu.Moj otac se mlad ozenio,usao u lose drustvo,stalno pio i maltretirao sve nas,Uz sve to moja pokojna baba je vodila glavnu rec u kuci i u celoj toj prici je moja majka ispastala jer naravno niko od njenih nije dobar,ona nije dobra zena,a nikog nije imala da joj pomogne,jer je moj otac na vreme prekinuo sve ljudske kontakte sa majcinima.a ja kao dete sam prezivela svasta,u svakom smislu te reci.Sada nemam nikakav odnos sa ocem i to je ono sto me najvise pogada,sto nezna da bude roditelj.Povukla sam se u sebe,nedozvoljavam nikome da mi se priblizi,inace radim tako da na poslu se pretvaram da mi je sve ok,jer nemam ni snage ni volje da prepricavam svoje stvari.i tako to potiskujem u sebi neznam gde udaram.Nervozna sam i u toku dana mi se pomesaju trista osecaja,cas sam ljuta i besna i sve mi smeta i nervira,a vec sledeceg me nije briga.Osecam bol u grudima i neku tenziju,pritisak i sve cesce razmisljam da potrazim strucnu pomoc,jer mi prode zivot pred ocima,a meni nije dobro.Moj otac pati od anksiozne depresije tako da...neznam vise sta reci....
 

Dača R

Aktivan član
Poruka
1.157
imam 28 godina i u braku sam 9 godi i imam cerku 8 god.U sustini i nije bilo nekih narocitih problema u braku,zdravi smo pravi smo,ali ja osecam da je sve sto sam prezivela u detinjstvu,sada doslo na naplatu.Moj otac se mlad ozenio,usao u lose drustvo,stalno pio i maltretirao sve nas,Uz sve to moja pokojna baba je vodila glavnu rec u kuci i u celoj toj prici je moja majka ispastala jer naravno niko od njenih nije dobar,ona nije dobra zena,a nikog nije imala da joj pomogne,jer je moj otac na vreme prekinuo sve ljudske kontakte sa majcinima.a ja kao dete sam prezivela svasta,u svakom smislu te reci.Sada nemam nikakav odnos sa ocem i to je ono sto me najvise pogada,sto nezna da bude roditelj.Povukla sam se u sebe,nedozvoljavam nikome da mi se priblizi,inace radim tako da na poslu se pretvaram da mi je sve ok,jer nemam ni snage ni volje da prepricavam svoje stvari.i tako to potiskujem u sebi neznam gde udaram.Nervozna sam i u toku dana mi se pomesaju trista osecaja,cas sam ljuta i besna i sve mi smeta i nervira,a vec sledeceg me nije briga.Osecam bol u grudima i neku tenziju,pritisak i sve cesce razmisljam da potrazim strucnu pomoc,jer mi prode zivot pred ocima,a meni nije dobro.Moj otac pati od anksiozne depresije tako da...neznam vise sta reci....

Obratite se stručnjaku...potrebni ste vašoj kćeri zdravi i raspoloženi a i vi zaslužujete kvalitetiniji život. Biće sve u redu. Pozdrav.
 

vaky

Obećava
Poruka
98
Pozdrav!
Citajuci ovu temu odlucila sam da podijelim svoje iskustvo sa vama....
Ja se bavim sportom 12 godina i prije nepunih mjesec dana imala sam dosta tesku sportsku povredu(pukla mi je Ahilova tetiva),operisana sam i od kako sam izasla iz bolnice nisam bas dobro,mislim fizicki je lakse,manji su bolovi..ali,psihicki sam klonula totalno...Pomirila sam se sa cinjenicom da se nikada vise necu baviti sportom,ali sam ovaj cin oporavka mi jako tesko pada...ne smijem da se oslanjam na nogu,hodam na stakama,konstantno neko mora da pazi na mene(inace sam jako samostalna i hiperaktivna osoba)...uz sve to povreda mi je poremetila sve planove koje sam imala vezane za skolovanje,sada ne znam na cemu sam po tom pitnju...u sustini ojecam se bespomocno...svaka pomisao na to sve me tjera da placem i nocima ne mogu da spavam,samim tim sam nervozna i razdrazljiva...Kada pogledam kroz prozor i vidim da su ljudi koji su 3x stariji od mene pokretniji i zivlji,bude mi jos teze.
Roditelji i prijatelji mi zaista pruzaju podrsku,ali ja i dalje ne mogu da se trgnem....
Hvala sto ste izdvojili koju sekunu vremena i procitali ovo sto sam ukratko opisala.
 

Dača R

Aktivan član
Poruka
1.157
Pozdrav!
Citajuci ovu temu odlucila sam da podijelim svoje iskustvo sa vama....
Ja se bavim sportom 12 godina i prije nepunih mjesec dana imala sam dosta tesku sportsku povredu(pukla mi je Ahilova tetiva),operisana sam i od kako sam izasla iz bolnice nisam bas dobro,mislim fizicki je lakse,manji su bolovi..ali,psihicki sam klonula totalno...Pomirila sam se sa cinjenicom da se nikada vise necu baviti sportom,ali sam ovaj cin oporavka mi jako tesko pada...ne smijem da se oslanjam na nogu,hodam na stakama,konstantno neko mora da pazi na mene(inace sam jako samostalna i hiperaktivna osoba)...uz sve to povreda mi je poremetila sve planove koje sam imala vezane za skolovanje,sada ne znam na cemu sam po tom pitnju...u sustini ojecam se bespomocno...svaka pomisao na to sve me tjera da placem i nocima ne mogu da spavam,samim tim sam nervozna i razdrazljiva...Kada pogledam kroz prozor i vidim da su ljudi koji su 3x stariji od mene pokretniji i zivlji,bude mi jos teze.
Roditelji i prijatelji mi zaista pruzaju podrsku,ali ja i dalje ne mogu da se trgnem....
Hvala sto ste izdvojili koju sekunu vremena i procitali ovo sto sam ukratko opisala.

Pozdrav @Vaki

Jasno ti je da trenutno prolaziš kroz jednu veću životnu krizu i način na koji reaguješ je sasvim normalan i očekivan. Kriza je takve prirode da je uticala i na tvoje životne planove i za tebe je važno da se prilagodiš promenama koje su nastupile. To pre svega znači da potpuno prihvatiš činjenicu da nećeš moći više da se baviš sportom i to je verovatno najteže. Što se tiče školstva tu je situacija mnogo manje opasna jer veruj mi da škola pobeći neće :). Možeš ti upisati i godinu, dve kasnije od svoje generacije ali ako si ti spremna da ulažeš u svoje obrazovanje nikada nije kasno, pogotvu za nekog ko kasni samo godinu, dve (a nisam siguran iz tvog posta, možda ti zapravo uopšte nećeš ni kasniti :) ). Ono što je važno u ovom periodu jeste da imaš podršku. Prvo porodica naravno a zatim i prijatelji. Okruži se prijateljima što više možeš oni su nam glavna podrška. Suvišno ti je to osećanje bespomoćnosti. Trenutno možda jesi bespomoćna fizički, ali mentalno...sve je u tvojim rukama, itekako nisi bespomoćna. Ti biraš kako ćeš na dalje.

Na kraju, verujem da ti nisam rekao ništa što već nisi znala, pogotovu jer ostavljaš utisak pametne i samoanalitične osobe, koja je apsolutno svesna svog stanja. Samo nemoj da kloneš, maksimalno se prilagođavaj, budi strpljiva (a verujem da je malo teže za nekog ko je bio hiperaktivan :) ) i što više druženje i komunikacija sa drugima. Sve najbolje.
 

vaky

Obećava
Poruka
98
Pozdrav @Vaki

Jasno ti je da trenutno prolaziš kroz jednu veću životnu krizu i način na koji reaguješ je sasvim normalan i očekivan. Kriza je takve prirode da je uticala i na tvoje životne planove i za tebe je važno da se prilagodiš promenama koje su nastupile. To pre svega znači da potpuno prihvatiš činjenicu da nećeš moći više da se baviš sportom i to je verovatno najteže. Što se tiče školstva tu je situacija mnogo manje opasna jer veruj mi da škola pobeći neće :). Možeš ti upisati i godinu, dve kasnije od svoje generacije ali ako si ti spremna da ulažeš u svoje obrazovanje nikada nije kasno, pogotvu za nekog ko kasni samo godinu, dve (a nisam siguran iz tvog posta, možda ti zapravo uopšte nećeš ni kasniti :) ). Ono što je važno u ovom periodu jeste da imaš podršku. Prvo porodica naravno a zatim i prijatelji. Okruži se prijateljima što više možeš oni su nam glavna podrška. Suvišno ti je to osećanje bespomoćnosti. Trenutno možda jesi bespomoćna fizički, ali mentalno...sve je u tvojim rukama, itekako nisi bespomoćna. Ti biraš kako ćeš na dalje.

Na kraju, verujem da ti nisam rekao ništa što već nisi znala, pogotovu jer ostavljaš utisak pametne i samoanalitične osobe, koja je apsolutno svesna svog stanja. Samo nemoj da kloneš, maksimalno se prilagođavaj, budi strpljiva (a verujem da je malo teže za nekog ko je bio hiperaktivan :) ) i što više druženje i komunikacija sa drugima. Sve najbolje.


Hvala mnogo,zaista mi znace ove rijeci.
 

ranjeni Zoro

Elita
Poruka
21.565
mislim da je stres jedan malo izvikan i prenaduvan fenomen.
To čak nije ni fenomen - to je toliko normalan sastojak života da bi bilo čudno da ga nema.
Radost, žalost, očaj, nada, zaljubljenost, raskid, dobitak nagrade, gubitak prijatelja, zuba..sve može da se podvede pod "stres"

Treba međutim otići na groblje.
Videti koliko je tamo onih koji više nemaju nikakav stres, ni oko čega.

Koliko je onih "koji bi sve dali da budu makar buba" samo da su živi, sa sve stresovima, povredama, tugama, radostima, žaljenjima, kajanjima, preskakanjima srca, problemima i rešenjima..

Stres se ne prevazilazi.
Stres je naš život, od momenta kada izađemo iz stomaka pa do momenta kada nam se ukoči pogled, jednom za svagda.

Zamisli da imaš čamac i ispred sebe reku kojom treba da veslaš.
Očekuj mnogo struja, brzaka, vodopada, nasukanja, ali i mirnih voda i priobalja gde ćeš moći i da se odmaraš i umaraš i u živaš u ljuljuškanju života. Očekuj da ćeš nekada biti sva mokra od vode, nekada topla od sunca, da će ti nekada biti hlčadno, nekada nećeš znati šta ima iza okuke, ali - reka je takva.

Koristi rečne struje i virove i bidi srećna što si u čamcu.
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
47.428
Samo ishranom moze da dovede stanje u normalu. Lekovi su kratkog daha, ali su za pocetak neophodni.

Slazem se da je neizbezan, ali ljudi i samo dodatno ubrzavaju svoj zivot umesto da ga uspore. Skoro uvek pali 5 min dnevno blage meditacije - samo malo vremena za SEBE.

Времена за себе- да!

Нажалост, многи га немају.
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.