Dragon~Reborn
Iskusan
- Poruka
- 5.799
И онда после Костић зли тајкун што је покуповао фабрике за динар. Нормално кад даш друштву да управља има да се распадне. Какве државне привреде, какви бакрачи.
-
- Popularno:
- Zbog cega srpski anti-komunisti i...
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Zajednički život pre braka
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Spam kao neizostavni deo foruma
- Bivši partner
- Da li su Hrvati normalni kada kupuju...
- Dejt
- Da li će srušiti ''Jugoslaviju''?
Štrajk u Jagodinskoj pivari
- Začetnik teme _niemand_
- Datum pokretanja
WIBU
Poznat
- Poruka
- 7.829
Ne on je zli tajkun jer je dobio pune silose šećera koje naravno prodao, onda uvozio kubanski šećer prepakivao i izvozio u EU i tako umnožio bogatstvo zbog čega nam je EU svojevremeno uvela sankcije na izvoz šećera i tekstilnu industriju, a Labus dobio po vagini jer se usudio ... i taaako ...
- Poruka
- 1.614
Ne on je zli tajkun jer je dobio pune silose šećera koje naravno prodao, onda uvozio kubanski šećer prepakivao i izvozio u EU i tako umnožio bogatstvo zbog čega nam je EU svojevremeno uvela sankcije na izvoz šećera i tekstilnu industriju, a Labus dobio po vagini jer se usudio ... i taaako ...
Labus... Triple bradata mingia/vangia.
_niemand_
Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 76.379
Japanci
28.05.2015| Vladimir Miletic | Blog 0
Komatsu
Znam da su se ljudi već umorili slušajući propovedi o tome „kako to rade Japanci“. Ipak, smatram da nešto što sam doživeo u Japanu i te kako zavređuje vašu pažnju. Događaj kojem sam prisustvovao ilustruje koliko radnicima može da bude stalo, ali i da menadžeri moraju vrlo ozbiljno shvatiti njihove stavove i osećanja.
Pre nekoliko godina pozvali su me da posetim fabriku kompanije Komacu u Osaki. Komacu je jedan od najvećih svetskih proizvođača industrijskih mašina i opreme. U vreme moje posete, imali su godišnji promet od 9,5 milijardi dolara.
Već sam se spremao da krenem iz hotelske sobe u zakazani obilazak, kada je zazvonio telefon. Neki radnici su objavili štrajk. Želim li i dalje da obiđem fabriku? Naravno. Zašto da ne?
Krenuli smo u obilazak. Prošli smo pored grupe radnika koji su radili za mašinama. Ništa neobično, osim što su svi nosili crne trake oko ruku.
„Ko je umro?“ pitao sam.
„Niko“, rekli su mi „To su štrajkači. Štrajkuju tako što nose crne trake oko ruku dok rade, što je tradicionalni zapadnjački simbol žalosti. Žale što je došlo do toga da se ne slažu sa upravom, ali i to se ponekad dešava. Zato štrajkuju – tako što nose florove.“
A fabrika nastavlja da radi punom parom. Nema gubitaka. Radnici nastavljaju da zarađuju plate. Nastavljaju da razgovaraju sa upravom o problemu. I nastavljaju da rade! Uzgred, nastavljaju da nas gaze u pogledu kvaliteta, efikasnosti i cene proizvoda.
Ovo nije lekcija samo iz produktivnosti, veći i iz kreativnosti. Fabrika radi punim kapacitetom, dok radnici istovremeno primaju plate i tokom čitavog radnog vremena opominju upravu da su žalosni.
Ishod je sledeći: radnici su izražavanjem žalosti verovatno postigli isto što bi postigli da su zatvorili fabriku. Jedino za šta će ostati uskraćeni jeste prilika da nekoliko meseci, preko pregovaračkog stola, dovikuju i trpe uvrede jedni od drugih.
(odlomak iz knjige „Kako plivati sa ajkulama“, autor Harvi Makej)
http://dnevnikjednogdirektora.com/japanci/
28.05.2015| Vladimir Miletic | Blog 0
Komatsu
Znam da su se ljudi već umorili slušajući propovedi o tome „kako to rade Japanci“. Ipak, smatram da nešto što sam doživeo u Japanu i te kako zavređuje vašu pažnju. Događaj kojem sam prisustvovao ilustruje koliko radnicima može da bude stalo, ali i da menadžeri moraju vrlo ozbiljno shvatiti njihove stavove i osećanja.
Pre nekoliko godina pozvali su me da posetim fabriku kompanije Komacu u Osaki. Komacu je jedan od najvećih svetskih proizvođača industrijskih mašina i opreme. U vreme moje posete, imali su godišnji promet od 9,5 milijardi dolara.
Već sam se spremao da krenem iz hotelske sobe u zakazani obilazak, kada je zazvonio telefon. Neki radnici su objavili štrajk. Želim li i dalje da obiđem fabriku? Naravno. Zašto da ne?
Krenuli smo u obilazak. Prošli smo pored grupe radnika koji su radili za mašinama. Ništa neobično, osim što su svi nosili crne trake oko ruku.
„Ko je umro?“ pitao sam.
„Niko“, rekli su mi „To su štrajkači. Štrajkuju tako što nose crne trake oko ruku dok rade, što je tradicionalni zapadnjački simbol žalosti. Žale što je došlo do toga da se ne slažu sa upravom, ali i to se ponekad dešava. Zato štrajkuju – tako što nose florove.“
A fabrika nastavlja da radi punom parom. Nema gubitaka. Radnici nastavljaju da zarađuju plate. Nastavljaju da razgovaraju sa upravom o problemu. I nastavljaju da rade! Uzgred, nastavljaju da nas gaze u pogledu kvaliteta, efikasnosti i cene proizvoda.
Ovo nije lekcija samo iz produktivnosti, veći i iz kreativnosti. Fabrika radi punim kapacitetom, dok radnici istovremeno primaju plate i tokom čitavog radnog vremena opominju upravu da su žalosni.
Ishod je sledeći: radnici su izražavanjem žalosti verovatno postigli isto što bi postigli da su zatvorili fabriku. Jedino za šta će ostati uskraćeni jeste prilika da nekoliko meseci, preko pregovaračkog stola, dovikuju i trpe uvrede jedni od drugih.
(odlomak iz knjige „Kako plivati sa ajkulama“, autor Harvi Makej)
http://dnevnikjednogdirektora.com/japanci/
- Poruka
- 1.614
Nikada nisam bio u Japanu (bio sam u Kini), Egonja... Ali posto vec ne znam koliko godina (sa prekidima) radim za amere, ista prica je i sa njima. Sve moze: i da smatras njihove direktore za magarce i mujmane (sto sam javno rekao NE jednom, u finoj formi), mozes da se kompletno NE slazes sa njima (sto se na sastancima jako cesto OTVORENO desava), ali sve uz rad, red i disciplinu. 
Jeste, godinama imam rat sa njima... Ali svi rade, nema strajkova, obustava posla, jer ameri placaju (velike paritze) na vreme, i sve bonuse i privilegije... NErad se NE trpi, nikako!
_niemand_
Jeste, godinama imam rat sa njima... Ali svi rade, nema strajkova, obustava posla, jer ameri placaju (velike paritze) na vreme, i sve bonuse i privilegije... NErad se NE trpi, nikako!
_niemand_
