STRAH

Poruka
9.009
Sta je poreklo straha? Zasto je strah tako prisutan u zivim bicima, mozemo mi dati prost materijalisticki odgovor ali zanima me u kakvoj je strah vezi sa transcedentnim izvorom?

U kakvoj je vezi sa znanjem, neznanjem, verom, skepsom.......?
 
lock.gif
 
Zastitni mehanizam kojim se izbegavaju opasne situacije koje mogu ugroziti jedinku.
Da,ali moraš ,Kojo,deci I malo šire...
Mobilizator pred opasnošću po egzistenciju I egzistencijalne funkcije!
Ježenje kose:čovek nakostrešen (neandertalikus)liči na diabla!
Adrenalin rukne kroz arterije u svu muskulaturu dajući joj višestruku energiju!
Reakcija mozga usmerena ka destrukciji opasnosti:emocije kao što su :mržnja,zavist,zloba itd su
direktno nastali iz egz.straha...
Širenje očiju I zenica služi za uočavanje svakog daljeg detalja I pokreta koji je vezan za početni izvor opasnosti...
Refleks za skok je mobilisan I tempiran na trenutno!
Itd...
Tako da strah I nije baš negativan po jedinku-vrlo je koristan...Naročito njegova predstraža koja je strah niskog
intenziteta-opreznost! ! !:hvala:
P.s.O EEG nisam I strmim impulsima-valjda to svi vać znaju,a o transcedentnom nek trabunja Ozi,ako mu je ćejf...:lol:
 
Poslednja izmena:
U kakvoj je vezi sa znanjem, neznanjem, verom, skepsom.......?

Kažu da je u vezi s neznanjem i skepsom, al mož da bidne a ne mora da znači.

Ima stvari koje znaš, pa si od njih prestravljen, i ima stvari, kao što je bog; naprimer; pred kojima ćeš živeti u večitom strahu, iako si vernik.
 
strah je ključ od tamnice iluzornog pojavnog sveta u koju nas je bacio šopenhauerov zli bog
to će ozi reći kad dođe

ja kažem da što se tiče straha nema nikakvog mesta filozofiranju, zašto bre neki imate potrebu da sve posmatrate kroz prizmu transcedentnog, ebalo vas transcedentno, da ima toliki odsjaj uticaj i toliko tesnu uzrok/posledica vezu s ovim svetom ne bi ni bilo transcedentno
 
Poslednja izmena:
Sta je poreklo straha? Zasto je strah tako prisutan u zivim bicima, mozemo mi dati prost materijalisticki odgovor ali zanima me u kakvoj je strah vezi sa transcedentnim izvorom?

U kakvoj je vezi sa znanjem, neznanjem, verom, skepsom.......?

Страх је афекција воље . У природи трансцендентне воље је да пре свега очува врсту, а посредно, зарад тог очувања врсте, да очува и индивидуе. Одатле та тенденција испољавање воље која се у свести индивидуе доживљава као страх а пред ситуацијама које угрожавају њен опастанак.

Међутим, оно што је ту проблематично и што је велики проблем за нас као индивиуда јесте што та тендеција воље формира рефлексне механизме који једном формирани покрећу афекцију страха аутоаматски. Пошто цео тај механизам делује у области воље интелект самим тим нема много утицаја на исти. Па смо тако ми као људи по правилу целог живота осуђени на трпљење тих механизама које смо стекли пре свега у раном детињству а који се буде аутоматски пред сваком ситуацијом која их покреће.
То не би било ништа лоше када би ти механизнми били створени пред озбиљним опасностима и као такви нас штитили од њих. Међутим, ти механизми захаваљјући васпитању , родитељским кажањавањима, и слично стварају се пред неким безвезним ситуацијама које не угрожавају живот, и тако створене отежавају каснији живот човека који их мора трпети хтео или не. Без да интелектом ишта ту промени. То су фобије. Безразложни страхови.
 
Страх је афекција воље . У природи трансцендентне воље је да пре свега очува врсту, а посредно, зарад тог очувања врсте, да очува и индивидуе. Одатле та тенденција испољавање воље која се у свести индивидуе доживљава као страх а пред ситуацијама које угрожавају њен опастанак.

Међутим, оно што је ту проблематично и што је велики проблем за нас као индивиуда јесте што та тендеција воље формира рефлексне механизме који једном формирани покрећу афекцију страха аутоаматски. Пошто цео тај механизам делује у области воље интелект самим тим нема много утицаја на исти. Па смо тако ми као људи по правилу целог живота осуђени на трпљење тих механизама које смо стекли пре свега у раном детињству а који се буде аутоматски пред сваком ситуацијом која их покреће.
То не би било ништа лоше када би ти механизнми били створени пред озбиљним опасностима и као такви нас штитили од њих. Међутим, ти механизми захаваљјући васпитању , родитељским кажањавањима, и слично стварају се пред неким безвезним ситуацијама које не угрожавају живот, и тако створене отежавају каснији живот човека који их мора трпети хтео или не. Без да интелектом ишта ту промени. То су фобије. Безразложни страхови.

не бих рекла да је разум бескористан
проблем се разумом деконструише. али то што је деконструисан, не значи да је решен. то прво. интелект никад не разрешава пројекцију осим ако није сазрела за разрешавање.
зато мора уследити фаза десензибилизације, када се поново "пролази" кроз трауматичне догађаје - или ментално или тако што се у реалном простору симулирају ситуације у којима се јавља страх и затим рационално деконструишу, све док нови образац реакције не замени стари. што може да се деси никад, али може да и да се заиста деси

ако је страх или комплекс, у несвесном већ написан "сценарио" наше реакције на нешто, у детињству, васпитањем, неким догађајем, који се одвија аутоматски када се нађемо у некој ситуацији која је окидач
терапија подразумева деконструкцију тог сценарија разумом, и исписивање новог, све док тај нови не замени стари, што је ПРОЦЕС, а не тренутачни акт

чак постоји и шаманска пракса soul retrieval, која подразумева то исто
у будизму се санскаре, несвесне творачке снаге разрешавају у свесност, "троше" се, "одвијају", како би им била одузета та творачка снага која из несвесног омета свесни живот индивидуе

ја сам пре неки дан гледала емисију о људима који пате од екстремних опсесивних поремећаја, типа једна жена која имам абнормални страх да се вози једном улицом где је њен отац доживео саобраћајну несрећу, пати од екстремне анксиозности у свим осталим сферама живота - рецимо види да да је време на сату 12: 05, онда мора буквално још неколико пута да провери да ли је то стварно тако, јер не верује својим очима ни свом разуму
њена свест је бомбардована репетитивним шаблонима који јој онемогућавају да живи нормално, што и сама каже, да она не живи

конкретно код те жене, њена терапија је била да са терапеутом иде и вози кола по том надвожњаку, без обзира на страх
и да понавља то месецима, док нови сценарио реакције, деконструкцијом и десензибилизацијом, не замени стари
на крају се ослободила страха, и временом је опсесивни поремећај утихнуо

глупо је рећи да је немогуће ослободити се страха или комплекса или фобије, онда сви такви људи могу одмах да изврше суицид
познато је да се понекад, као последица лечења фобије, развије и контра - фобија, односно да се појединци намерно излажу ситуацијама које су им раније изазивале страх, јер уживају у осећају новостечене моћи
 
ја ћу сад да окренем главу, да погледам нешто у роковник
и кад се окренем, ти већ буди фазон у Цириху

- - - - - - - - - -

ево, колико је страх безуман, мене је јуче напао ЦРВ ИЗ КАЈСИЈЕ
толико сам вриштала да су два мала дечака од 7 година изашла на терасу и питала јесу ли сви живи и треба ли помоћ
 
мислим ја јесам вриштала и говорила другарици "убиј га и скачи му по гробу"
али ипак реакција "јесу ли сви живи" је претерана
 
могуће је отарасити се страха
ја сам се свог страха од паса отарасила тако што сам питбулу ставила руку у уста
и видите ме сад, пишем овде, а за то ми требају обе руке
 

Back
Top