Strah od zbližavanja

[Princes krofna]

Sad cu bre da slikam i stomacinu i prosirene vene i strije i celulit i rez od carskog, sveeee

Nem pojma kako te ne mrzi više da kukaš i šta ti je tu zanimljivo, ali ti ne da si riba nego si ribetina.

---

Mslm ne mož se nabrojati gde sve grešim u životu ali ako postoji jedna stvar koju ne grešim to je.

---

Promeni ogledalo.

A sta znam, zanimljivo mi, imam cudan smisao za humor
Ne kukam sad, stvari su kakve jesu

 

[forlorn]

Nemaš ti pojma

 

[**Freya**]

Kada osećate strah od zbližavanja sa nekim?
Da li?
Zašto?
Plaši vas nešto kod te osobe?
Plašite se vezivanja? Da ćete biti ranjeni? ranjivi?
Imate promašaje, neostvarene veze baš zbog tog straha?

Na engleskom sam srela reč
Philophobia — a fear of love
Ali ne samo od ljubavi, neko ima strah i od samog zbližavanja i svega što može da proistekne
pa često ulazi samo u površne odnose

A opet, da li ste inače otvoreni za ljubav, ali baš sa nekom specijalnom osobom ste osetili ovaj strah od zbližavanja? Intuicija vam nešto govori?
(To može biti sasvim ok, sprečava srljanja u nešto što nije dobro za nas.)



Pogledajte prilog 1174204

O, da...cenim da bi to svako o meni kazao.
Svoju kucicu na ledjima nosim. Sama!
I ne, ne, vec sam otisla...ma nece ni primetiti da me nema, bas sam mu pa ja toliko vazna...
Verovatno je u pitanju nesto iz detinjstva.
Jak nagon - bezi, spasavaj se, neki djavo ce se desiti...ne pokazi, crveno svetlo blinka - povredice te.
Nikada se nisam posvadjala ali meni je mnogooo tesko da prevalim reci naglas...
Nakon jedne takve bezanije drugarica mi je kazala (i to moja, ne njegova) "ako hoces da ga ostavis batali ga, i njega je majka rodila da mu bude lepo"...uopste se nisam uvredila, bila je potpuno u pravu. Mada po njihovom drzanju kasnije mislim da su znali da je problem a ne osionost.
Prevazisla sam do neke tacke...ali nisam sigurna da se moze prevazici.
Interesantno je da kada pokusam da kazem mnogo, mnogo placem...a imala sam sasvim prosecan zivot, pojma nemam zasto tako...

 

[Samsonight]

Kada osećate strah od zbližavanja sa nekim?
Da li?
Zašto?
Plaši vas nešto kod te osobe?

Pa, ne osećam strah od drugih. Najviše imam straha od sebe.
Zašto? Pa, ja sam ta koja gura stvari ili ih uprska tako da više ne idu nikako.
Ne plaše me ljudi. Plaši me to ko sam kad sam sa njima. Sa svakom osobom sam drugačija, svi smo valjda..
Ne mogu sve da kontrolišem, predviđam, čitam misli, migove, promene raspoloženja, smaram se oko makca i pogleda, a sa mnom su svi kao ja... Brate, ne mogu svime da se bavim!
Niko to, realno, ne radi za mene, pa zašto bih to ja radila?


Šta hoće ovaj, šta hoće onaj... Realno me briga za sve to.
Iz svog mira kad izađem, sve je nemir i kodiranje ljudi okolo.
Šta hoće, kako se osećaju...
Ma... je l' mene to treba da se tiče?
Koga briga kako se osećam ja?

 

[Belgradeboy]

Kada osećate strah od zbližavanja sa nekim?
Da li?
Zašto?
Plaši vas nešto kod te osobe?
Plašite se vezivanja? Da ćete biti ranjeni? ranjivi?
Imate promašaje, neostvarene veze baš zbog tog straha?

Na engleskom sam srela reč
Philophobia — a fear of love
Ali ne samo od ljubavi, neko ima strah i od samog zbližavanja i svega što može da proistekne
pa često ulazi samo u površne odnose

A opet, da li ste inače otvoreni za ljubav, ali baš sa nekom specijalnom osobom ste osetili ovaj strah od zbližavanja? Intuicija vam nešto govori?
(To može biti sasvim ok, sprečava srljanja u nešto što nije dobro za nas.)



Pogledajte prilog 1174204

Nemam stra' od ljubavi, zbližavanja, ostavljanja mene. Čekam samo trenutak kad će neko da se predomisli, okrene i ode kao da je nije bilo.