Stradanja Srba u BiH

Dodik godišnje (javno) plaća lobističke kuće sa 5-6 miliona eura, a zamisli kolike pare izdvaja tajno.

Znam da one u Hagu ne može platiti i zato su jedino tačni podaci od stručnjaka koji su 12 godina radili na terenu i utvrdili ukupan broj.


"Stručnjaci na terenu" su na 2000 obrađenih leševa konstatovali 2700 uzroka smrti.

Koliko li su miliona dobili "nepotplativi" ?
 
Pa pobrojte .. Bio je sukob , imaju vojne i imaju civilne žrtve ..
Naši su ginuli za Otomansku carevinu i pod Moskvom ..
A i Vlasi su služili Otomanskoj carevini , nisu se borili protiv nje ..

funny-1.gif


............ A smora od ždromfulje , Bakira mi ......
 
BiH: Srbi mučeni na 167 načina


Na Savindan pre 15 godina raspušten je poslednji koncentracioni logor u BiH - "Silos", i to dva meseca nakon parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma.


Iz logora "Silos", u kojem je bilo zatvoreno više od 600 srpskih civila, 27. januara 1996. godine izašla su 44 logoraša, posvedočio je Srni Slavko Jovičić, bivši logoraš koji je u muslimanskim logorima smrti proveo 1.334 dana ili 44 meseca (sam rat u BiH je trajao 42 meseca!?).


"Logor je otvoren 11. maja 1992. godine, a zatvoren je istog datuma kada i zloglasni fašistički logor iz Drugog svetskog rata Aušvic. Ne znam je li to bila koincidencija, ali sam siguran da u ovome najmanje ima simbolike", ističe Jovičić.

On je rekao da su, prema njegovim saznanjima, 24 srpska logoraša ubijena torturama, svakodnevnim fizičkim zlostavljanjem, prebijanjem i mučenjem glađu.

"U tunelu srpskog stradanja'`, koji su muslimani nazvali `tunel spasa`, oko 50 logoraša je ubijeno, šest iz "Silosa", a ostali su bili iz logora u Hrasnici", dodao je Jovičić.


On je istakao da su u "Silosu" bili zatvoreni muškarci od 14 do 90 godina i 11 žena, od kojih jedna u šestom mesecu trudnoće. ''Osim 11 rezervnih vojnika, uhapšenih na liniji u Hadžićima, svi ostali su bili civilna lica“, kazao je on.


"Kroz logor `Silos` prošlo je, prema mojim saznanjima i evidenciji, više od 600 srpskih civila, uglavnom sa područja Pazarića i Tarčina", rekao je Jovičić, koji je poslanik u Predstavničkom domu parlamenta BiH.


On je dodao da je početkom 1993. godine počelo odvođenje logoraša iz "Silosa" na prve odbrambene linije muslimanske vojske u Hrasnicu, na Igman, Jevrejsko groblje, Ormanj..., gde su danonoćno kopali prilaze, pravili utvrđenja, rovove, bunkere.

''Logor `Silos` je najzloglasniji logor u proteklom građanskom ratu u BiH ne samo zato što je najduže trajao već i zato što su, kako su utvrdili stručnjaci na osnovu iskaza svedoka, logoraši u tom logoru mučeni na 167 načina'', naglasio je Jovičić.


On je rekao da je sva dokumentacija o tome bila predata bivšem glavnom tužiocu Haškog tribunala Karli del Ponte, ali da njoj nikada ni na um nije palo da bilo koga procesuira iz reda muslimanskih zločinaca, za koje postoje neoborivi dokazi o počinjenim stravičnim zločinima nad nedužnim srpskim civilima.


Jovičić kaže da se isto se ponaša i Tužilaštvo i Sud BiH, koji još nijedan predmet skoro nisu ni otvorili u kome su Srbi bili žrtve. On je naglasio da je 70 srpskih logoraša u međuvremenu umrlo.


"Logor `Silos` je stravična patnja za srpski narod. To današnji svet i civilizacija ne mogu da razumeju'', rekao je nekadašnji zatvorenik u ovom logoru Slavko Jovičić.

http://www.svevesti.com/a196443-bih-srbi-mučeni-na-167-načina
 
Samo za nevjerne Tome, za one koji ne žele da se istina sazna ali na vašu žalost istina je otkrivena i broj žrtava u ratu je konačno riješen, a vaša teza da više puta ponovljena laž postaje istina, pala je u vodu.
To su sve propagandni filmovi i izvještaji koji su nastali da pokušaju omesti istragu svjetskih stručnjaka ali su uzalud pravljeni, bay bay bolesna propagando, ovo su tačni pdaci:

Haag utvrdio broj zrtava rata u BiH:
Stradao 68.101 Bosnjak, 22.779 Srba, 8.858 Hrvata i 4.995 ostalih!


Ovim se izvjestajem koji je raden za potrebe sudenja za ratne zlocine pred Tribunalom u Haagu htjelo konacno stati ukraj spekulacijama o broju mrtvih u nasoj zemlji koje su nerijetko prenapuhivane i kojime su gotovo svakodnevno manipuliralo u politikantske svrhe.

Možda i najvaznija cinjenica, kada je u pitanju izvjestaj Ewe Tabeau jeste ona koja kaze kako ce se rezultati njezinog istrazivanja koristiti kao sluzbeni dokaz Tuzilastva u Haagu. Stoga ce svaka eventualna manipulacija biti nemoguca jer je broj od 104 tisuca mrtvih sluzbeni podatak Tribunala koji ce u svojim dokumentima u buducnosti koristiti i ostale institucije Ujedinjenih naroda.

STRADAO 68.101 BOSNJAK, 22.779 SRBA, 8.858 HRVATA TE 4.995 OSTALIH

Svi koji drugačije govore samo dokazuju da su obični manipulatori i u službi su bolesnika koji se poigravaju žrtvama rata.

I izvještaj iz RS govori o približno tačnim podacima


Radomir Graonić (predsjednik vladinog Odbora za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova RS) je na konferenciji za novinare u Banjaluci rekao da je, prema evidenciji Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite, registrovano 22 368 poginulih u proteklom otadźbinskom ratu, od čega 20 903 borca Vojske RS i 1 405 civilnih žrtava.
А шта је са подацима које даје Истраживачко-документациони центар у Сарајеву? Да ли су они манипулатори у служби болесника? Јер, дају другачије цифре:
  • Бошњаци: 64036
  • Срби: 24095
  • Хрвати: 7788
  • Остали: 478

Дакле разлика за Бошњаке је 4065, за Србе -1316, Хрвате 1070 и остале 4517.

Твој извор даје цифру од 104233 страдалих, а ИДЦ 97207, или 7028 људи разлике!

Број жртава никада неће бити коначно решен док се не утврди тачан број убијених у Сребреници.
 
А шта је са подацима које даје Истраживачко-документациони центар у Сарајеву? Да ли су они манипулатори у служби болесника? Јер, дају другачије цифре:
  • Бошњаци: 64036
  • Срби: 24095
  • Хрвати: 7788
  • Остали: 478

Дакле разлика за Бошњаке је 4065, за Србе -1316, Хрвате 1070 и остале 4517.

Твој извор даје цифру од 104233 страдалих, а ИДЦ 97207, или 7028 људи разлике!

Број жртава никада неће бити коначно решен док се не утврди тачан број убијених у Сребреници.
IDC i Mirsad Tokača nikad nisu rekli da su to konačni podaci. Njihovo istraživanje je imalo veliki značaj i uspjelo se skupiti dosta podataka i dokumenata.

"Naša baza podataka sadrži 97.973 imena i potpuno je pouzdana jer su podaci provjereni nekoliko puta. Dakle, radi se o ljudima s imenom i prezimenom i tom brojkom da mi imamo je nemoguće manipulirati", tvrdi Tokača. Direktor IDC-a kaže da lista nije konačna, jer je moguće svakoga dana uvrstiti ime neke od žrtava na listu, no da nije optimističan u pretpostavci da bi se ona mogla radikalno proširiti

Paralelno sa njima radio je i tim eksperata iz Haga sa Ewom Tabeau i nakon 12 godina došli su do ovih podataka.
Slažem se sa tobom da je nemoguće dobiti sto posto tačne podatke ali ovi podaci su najpribližniji i samim tim sprečavaju manipulacije i pokušaje izmišljanja broja žrtava ili njihovo smanjivanje (zavisno sa koje strane propaganda dolazi).

Ewa Tabeau je izjavila da je njeno istraživanje provedeno potpuno odvojeno od onoga što već godinama radi Mirsad Tokača sa svojim timom, i da gotovo se poklapaju sa brojkama stradalih do kojih je došao njegov Istraživačko-dokumentacioni centar (IDC).

"Konačna brojka od 104.732 žrtve rezultat je dvanaestogodišnjeg rada na bazama informacija, na građenju i obnavljanju tih baza, na izvorima provjere, na poboljšanju metodologije, učenju o ratu... Mi smo 2005. godine objavili brojku od 106.222 žrtve, ova iz 2010. godine nije mnogo drugačija, ali je značajno pouzdanija i bolja kao dokument",

http://otvoreno.ba/vijesti/svijet/4...1-bosnjak22779-srba8858-hrvata-i-4995-ostalih
 
Činjenica jeste da je bilo stradanja Srba, što niko i ne može osporiti. Ne osporavaju ga ni bošnjački nacionalisti, niti hrvatski nacionalisti. Broj ubijenih civila je jedno, broj ubijenih vojnika je drugo. Tačan broj će se utvrditi kada se sve ovo dokaže.

No, na istom ovom podforumu, imamo i temu "Velika laž o Srebrenici" u kojoj neko broj ubijenih bošnjačkih civila sa dokazanih preko 8 000 smanjuje za 5-10 puta.

Kako mi Srbi želimo dokazati stradanje srpskih civila, a negirati stradanje bošnjačkih civila u Srebrenici, Prijedoru, Sarajevu, Foči, Višegradu...

Znam kako se to kreće, naše negiranje drugih žrtava vodi nedokazivanju vlastitih žrtava i onda ponekad pitajte srpsku majku iz Čelebića kako je to da zbog politike njenog naroda ona nikada neće moći dokazati stradanje vlastitog sina. Htjeli to prihvatiti ili ne, bošnjački političari su već odavno skontali da negiranjem srpskih žrtava nikada neće dokazati stradanje vlastitih, zbog toga imamo dokazano stradanje Bošnjaka širom Bosne i Hercegovine, civila! Ne moramo se oko toga nadmudrivati kada imamo veliki broj srpskih optuženika koji su priznali svoje zločine. Najsvježiji primjeri su priznavanja Srba za zločine na Korićanskim stijenama, evo i danas je jedan priznao krivicu i svjedočit će protiv ostalih optuženih!

Pa upravo se o tome i radi . U Bosni ije stradalo mnogo vise sprskih civila nego vojnika , a kod muslimana iz Bosne je situacja sasvim obrnuta .
Drugo sto mugu da ti kazemm,, broj postradale srpske dece je takodje mnogo veci nego broj postradale muslimanske dee , a i sam uzrok smrti je drugaciji . Dok medju srpskom decom ima mucene i kasapljene dece , pre nego sto su brutaln ubijena izbliza , kod muslimanske dece koja su postradala ( ako ih u opste ima ,) preimecuje se da su stradala od artiljerisjke vatre .
A u samom ratu , fakat je da su Muslimani cesto pucali na svoje , kako bi pokupili diplomatske poene , dok je kod Srba tzv. prijateljska vatra bila nesrecna okolnost ( opet , ako je u opste bilo .)
 
Значи, "немогуће је манипилирати", "имена и презимена", а онда се Срба појави 1316 мање на том хашком списку. Толико о томе.
Radomir Graonić (predsjednik vladinog Odbora za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova RS) je na konferenciji za novinare u Banjaluci rekao da je, prema evidenciji Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite, registrovano 22 368 poginulih u proteklom otadźbinskom ratu, od čega 20 903 borca Vojske RS i 1 405 civilnih žrtava.

Zar ne vidiš da su podaci koje su iznijeli iz Banjaluke su manji od ovih drugih.
Vjerovatno nikad neće doći do sto posto tačnih podataka ali su ovo najbliži, da se ne bi dešavali pokušaji manipulacija naprimjer kao što to pokušava ovaj iznad mog posta.
Neće čovjek da vjeruje ni podacima iz RS, a izmišlja bez ikakvih dokaza.
 
Aлија Делимустафић му отео кућу на Бреки


БAЊAЛУКA - Већа понижења нисам доживио од оних кроз која пролазим посљедњих десет година на судовима у Сарајеву покушавајући да вратим назад сопствену кућу. Aко се мени, угледном европском спортисти, ово дешава, како ли тек пролазе обични, анонимни људи.

Прича то "Гласу Српске" фудбалска легенда бивше Југославије, играч сарајевског Жељезничара, загребачког Динама и славног минхенског Бајерна Радмило Михајловић.

Михајловић већ десет година покушава да укњижи на своје име кућу у сарајевском насељу Брека, коју је 1990. године платио милион марака.

Мало послије протеклог рата кућу му је узурпирао и отео ратни министар полиције РБиХ Aлија Делимустафић, који је укњижио свог брата Енвера као власника Радмилове куће у Сарајеву.

- Новац сам зарадио поштено, бавећи се спортом и своју кућу сам поштено платио. И данас имам признаницу о куповини из 1990. године - каже Михајловић.

Каже да је извођач радова на тој кући била фирма "Задруга" која се тада није укњижила, па књижење имовине нису прије рата извршиле ни он, ни његове прве комшије: Сафет Сушић, Фарук Хаџибегић, Aдил Зулфикарпашић...

- У међувремену је почео рат и у кући су остали моји родитељи. Пред крај рата оца ми је ранио гелер гранате, па су напустили Сарајево послије чега ми је Делимустафић провалио у кућу - рекао је Михајловић.

Михајловић каже да га је Делимустафић накнадно позвао и рекао му да се он сигурно неће вратити у Сарајево и да му та кућа не треба. Рекао му је да ће га исплатити.

- Када сам му рекао да нећу да му толеришем тај начин и да је могао најприје да ме позове, а не да ми провали у кућу, рекао ми је да смо ми Срби доста лошег учинили у Сарајеву.

- Сада је ово моја кућа. Заборави - препричава Михајловић разговор са Aлијом Делимустафићем.

Михајловић каже да су каснији директори "Задруге" фалсификовали папире за Делимустафића у којима су навели да је Aлија кућу купио 1992. године директно од њих и тако избрисали њега као власника.

Општински суд у Сарајеву је, поступајући по жалби Радмила Михајловића, недавно послао одговор у којем наводе да није успио да их убиједи да је то његова кућа, а уважио је фалсификована документа Aлије Делимустафића.

Михајловић је у међувремену полицији пријавио пријетње које су му упућивали криминалци да не смије да уђе у Сарајево јер из њега неће изаћи. Делимустафићу је рекао да ће о свему обавијестити јавност и он му је вратио кључ од куће. Кућу је реновирао, а одлуком сарајевског суда она није његова!
Хипотека

Aлија Делимустафић издејствовао је да укњижи брата Енвера као власника Михајловићеве куће, затим је дигао кредит од 350.000 марака и кућу ставио под хипотеку.

- План је био да се из банке узму паре, не плаћају рате и да ми се тако одузме кућа - каже Михајловић и додаје да је тужио Бор банку која им је дала кредит и саучеснике који су омогућили да се Aлијин брат укњижи као власник.

- Промијенило се седам судија за десет година у Општинском суду у Сарајеву, а мој случај још није ријешен. Спреман сам да се обратим и Суду за људска права у Стразбуру - рекао је Михајловић.



http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/52358/cir/Alija-Delimustafic-mu-oteo-kucu-na-Breki.html


Талибанија.
 

Back
Top