St0oNo0gA
Zainteresovan član
- Poruka
- 287
Posto smo ovih dana svi (previse) zaokupljeni vjestima, kako na forumu, tako i na TV-u o COVID-19, rjesih da otovrim temu, koja ce nadam se izazvati jednu lijepu diskusiju i gdje ce oni upoznati s tematikom iznijeti svoje stavove, ili na kraju krajeva, bar cu da pomene jednog covjeka o kojem se malo govori o hriscanstvu, a ciji se eticki principi poklapaju s hriscanskom porukom. Naime, rijec je o Marku Aniju Veru, poznatijem i kao Marko Aurelije, posljednjem stoicaru.
Marko Anije Ver je rodjen u Spaniji 121. godina. Pradede mu je bio Marko Anije Ver, istaknuti konzul,dok mu je deda bio patricija. Marko Aurelije bijase posljednji od tzv "Pet dobrih rimskih careva" i njegovom smrcu je zavrseno to doba prosperiteta rimske drzave. Marko Anije Ver je usvojen od strane prethodnog cara Antonina Pija kao jedan od zahtjeva koji mu je postavio car Hadrijan, prije nego sto ga je postavio za avgusta. Marko Aurelije je dosao na presto 161. godine kao usvojeni sin Antonina Pija. Njegovu vladavinu ce okarakterisati veliki broj ratova protiv Markomana i Kvada (pominje u svojoj prvoj knjizi). Veliki broj njegovih bitaka se odigrao negdje oko provonicije Dakije, odosno u sjevero-istocnom dijelu carstva. Za Markovo obrazovanje bili su zaduzeni tada najbolji ucitelji: Diognet, Aleksandar iz Kotieona, Rustik, Apolonije... Posredstvom Marka Aurelija ostvarila se koliko-toliko Platonova ideja o caru filozofu, ali koji ce ipak gurnuti carstvom u "novoneronovski i kaliguski period". Naime, Marko Aurelije ce, za razliku od svoja 4 prethodnika, koji su usvojene sinove proglasavali za careve, prema njihovoj sposobnosti, svoga sina proglasiti za avgusta, te uvesti dinasticku liniju nasledjivanja. To ce gurnuti carstvo u veliki broj unutrasnjih sukoba, gladi, bolesti. Njegov sin Komod ce u odnosu na svog oca voditi razuzdan i hedonisticki zivot, te ce zbog toga sici s vlasti 192. godine. Ono sto je poznato za Marka Aurelija, jeste da je u njegovom periodu bilo jedno gonjenje hriscana. Moguca pretpostavka jeste da je to preduzeo njegov sin Komod, koji je proglasen za savladara 177. godine, jer se gonjenje krsilo s Markovim prirodnim nacelom slobode. Marko Aurelije ce umrijeti 180. godine u Vindoboni. Iza sebe je ostavio vise knjiga, koji su sakupljeni u jedno djelo, pod nazivima: "Meditacija"/"O samom sebi". Djelo "o samom sebi" oslikava Marka kao jednog umjetnika koji oslikava autoporter. Znacaj njegovog dnevnika je monolog, gdje se spoznaju principi i iskrenost njegovog ranjivog srca i osjecanja. Vidna je vrlo cesto sumnja koja izbija iz njegovog vjerovanja, bas kao sto je vidna i bol koju je bolovao u casovima sumnje.. Markovu biografiju cu zakljuciti posljednjim recenicama iz predgovora: "I car-filozof odigrao je samo tri čina. Borio se dok nije iznemogao u borbi i pao, ali nepobeđen. Zar je promašio svoj život zato što nije bio srećan onoliko koliko bi mogao biti da je duže živeo? Mada je odigrao samo tri čina, opet se iz njih vide sve njegove težnje i sva osećanja, svi bolovi, radosti i uživanja, iz kojih jače nego iz pet činova može da sija njegova plemenitost, kao što se sunce ili mesec jasnije primećuje kroz ogolelo granje jesenje šume. U tome su lepota i veličina njegove igre i uloge".
Uprkos tome sto se njegovo djelo sastoji iz 12 knjiga, eticke teme nisu obradjene sistematski, vec se mogu naci dijelovi u svih 12 knjiga. Uprkos sto Marko Aurelije nikada nije bio hriscanin, skoro na svakoj stranici njegove knjige mogu se pronaci recenice, za koje bi se reklo da su principi hriscanskog etosa:
Kada govori o svom ocu - " umeo je da skromno i bez gordosti koristi sve stvari koje život čine lepim, i koje sreća tako obilato nudi; u svojoj skromnosti radovao se onome što je imao, a ono što nije imao, nije mu ni bilo potrebno"
Kada govori o bogovima: " Bogovima imam da zahvalim što sam imao valjane pretke, dobre roditelje, dobru sestru, dobre učitelje, dobru porodicu, rođake i prijatelje; kratko rečeno, skoro samo dobre ljude oko sebe, i zato što se nikada nisam toliko zaboravio da učinim prestup prema nekome od njih, iako sam, da se samo ukazala zgodna prilika, bio u stanju da zaista učinim tako nešto. Samo dobroti bogova zahvaljujem što se nije desilo ništa što bi moglo da me dovede u iskušenje"
O susretu s ljudima: ". U zoru reci samome sebi: Danas ću naići na nametljivog, neblagodarnog, drskog, prepredenog, sklonog klevetama i nedruželjubivog čoveka. Sve te osobine imaju ljudi, jep ne znaju šta je dobro i zlo. Meni, međutim, zato što znam da je suština dobrog u lepom, a suština zla u ružnom, da je i čovek koji greši u srodstvu sa mnom - možda ne po krvi i po začetku, ali po duhu i po tome što je božanskog porekla -meni nijedan od njih ne može nauditi, jep ne može niko da me navede na sramno delo."
O buducnosti i iskusenjima: "Seti se da si star. Ne dopuštaj, dakle, da ti razum robuje. Ne daj mu da ga neprijateljski nagoni povlace tamo-amo! A osim toga, ne ljuti se na svoju sadašnju sudbinu i ne kukaj nad budućom! Božja su dela puna providenja. Slučajni dogadjaji nisu neprirodni. Oni su povezani i isprepletani rukom providjenja"
O smrti: "Seti se koliko si to odlagao i kako si često propuštao i nisi iskoristio priliku koju su ti dali bogov! Ipak krajnje je vreme da postaneš svestan toga sta je svet ciji si ti samo jedan mali deo, i ko je vladar. sveta, čiji si ti izliv. I da je veoma ograničeno tvoje vreme, pa ako ga ne upotrebiš na to da isteraš mrak iz duše, ono će proći nepovratno i biće svršeno s tobom, jer se više neće vratiti"
O osudjivanju drugih: "Ne troši ostatak svoga života u razmišljanju o drugim ljudima, osim ako to služi opštem dobru, jep ćeš, ako se budeš mučio oko toga šta ovaj ili onaj radi i zašto on to radi, šta kaže, šta misli i namerava, i ostalim sličnim pitanjima koja nas odvode od posmatranja našega sopstvenoga uma, biti spreče n da obaviš neki drugi posao. Stoga u nizu predstava treba izbegavati sve što nema osnove i svrhe, a pre svega radoznalost, brigu O stvarima koje te se ne tiču i sve rđave misli".
O svjesnosti Bozijeg prisustva: "Ma šta radio, nemoj raditi protiv svoJe volje, bez ljubavi prema ljudima, bez prethodnog razmišljanja ili ako te što vuče na drugu stranu. Neka ti misli ne budu skrivene uglađenim rečima. Ne govori mnogo i ne započinj i mnogo odjednom: Neka bog u tebi bude gospodar jednog muskog I zrelog bića, politički svesnog muža".
O odrzanju rijeci: "Nikada nemoj smatrati za korisno nešto što bi te jednom moglo prisiliti da ne održiš reč, da zaboraviš na stid, da zamrziš nekoga, da posumnjaš u njega, da ga prokuneš, da se pretvaraš, da zaželiš nešto što bi morao sakriti iza zidova i zavesa".
Zlo u covjeku: "Nikakvo zlo za tebe ne može ponići u duši nekog drugog čoveka, a pogotovu ne u kakvom preokretu ili u promeni tvoje okoline".
O iskusenjima: "Teško meni jadniku kad mi se to moralo desiti!" Nego: "Blago meni što živim bezbrižno, što me sadasnji položaj nije srušio i što se ne bojim budućnosti, iako mi se to desilo."
O dobrom djelu: "...koji je izvrsio dobro delo ne misli mnogo na to, nego je spreman na novo dobro delo, kao što je loza spremna da opet u svoje vreme rodi grožđem. "Da li treba da budemo kao ta bića koja svoja dela čine takoreći nesvesno?" - "Da. Ali mi to treba da radimo svesno! Jer društveno biće, kako kaže jedan filozof, ima tu sposobnost da svesno radi iz osećanja prema opštoj stvari"
Opet o iskusenjima: "Čoveku se nikad ne dešavaju stvari koje on po svojoj prirodi ne bi mogao podneti".
O preumljenju: "Ako te neke okolnosti prisile da izgubiš mir, onda se brzo povuci u sebe i nemoj odande izlaziti više no što je potrebno. Bolje ćeš ovladati harmonijom ako joj se neprestano vraćaš".
O vracanju u zemlju iz koje postadosmo: "Smrt je izjednačila Aleksandra Makedonskog i njegovog seiza; jer su obojica primljeni natrag u istu izvornu materiju kosmosa, ili su se na isti način raspali u atome".
Svrha zivota: " Život je kratak, a tvoj boravak na zemlji dao je jedan jedini plod: plemenito mišljenje i čovekoljubiva dela".
O bogatstvu/siromastvu: "Ti se, sigurno, ne ljutiš zato što si težak toliko i toliko funti, a ne, možda, trista? Onda se ne smeš ljutiti ni zato što imaš da živiš samo toliko i toliko godina, a ne više. Jer, kao što si zadovoljan težinom koja je data tvome telu, tako treba da budeš zadovoljan i vremenom koje ti je određeno".
O hedonizmu: " Sve ima svoju svrhu, konj, kao i loza. Sto se čudiš? I sunce može reći: "Stvoreno sam za neko delo." Tako isto i ostala božanstva. Pa zbog čega si onda ti tu? Zbog telesnih naslada? Razmisli može li tvoj razum da se pomiri sa takvom pomisli".
O prastanju: " Primati skromno, a praštati rado".
O ukazivanju na tudje greske: "Ako tvoj bližnji greši, pouči ga ljubazno i objasni mu njegove greške. A ako to ne možeš, onda ili okrivi samoga sebe, ili čak ni to nemoj činiti! "
Marko Anije Ver je rodjen u Spaniji 121. godina. Pradede mu je bio Marko Anije Ver, istaknuti konzul,dok mu je deda bio patricija. Marko Aurelije bijase posljednji od tzv "Pet dobrih rimskih careva" i njegovom smrcu je zavrseno to doba prosperiteta rimske drzave. Marko Anije Ver je usvojen od strane prethodnog cara Antonina Pija kao jedan od zahtjeva koji mu je postavio car Hadrijan, prije nego sto ga je postavio za avgusta. Marko Aurelije je dosao na presto 161. godine kao usvojeni sin Antonina Pija. Njegovu vladavinu ce okarakterisati veliki broj ratova protiv Markomana i Kvada (pominje u svojoj prvoj knjizi). Veliki broj njegovih bitaka se odigrao negdje oko provonicije Dakije, odosno u sjevero-istocnom dijelu carstva. Za Markovo obrazovanje bili su zaduzeni tada najbolji ucitelji: Diognet, Aleksandar iz Kotieona, Rustik, Apolonije... Posredstvom Marka Aurelija ostvarila se koliko-toliko Platonova ideja o caru filozofu, ali koji ce ipak gurnuti carstvom u "novoneronovski i kaliguski period". Naime, Marko Aurelije ce, za razliku od svoja 4 prethodnika, koji su usvojene sinove proglasavali za careve, prema njihovoj sposobnosti, svoga sina proglasiti za avgusta, te uvesti dinasticku liniju nasledjivanja. To ce gurnuti carstvo u veliki broj unutrasnjih sukoba, gladi, bolesti. Njegov sin Komod ce u odnosu na svog oca voditi razuzdan i hedonisticki zivot, te ce zbog toga sici s vlasti 192. godine. Ono sto je poznato za Marka Aurelija, jeste da je u njegovom periodu bilo jedno gonjenje hriscana. Moguca pretpostavka jeste da je to preduzeo njegov sin Komod, koji je proglasen za savladara 177. godine, jer se gonjenje krsilo s Markovim prirodnim nacelom slobode. Marko Aurelije ce umrijeti 180. godine u Vindoboni. Iza sebe je ostavio vise knjiga, koji su sakupljeni u jedno djelo, pod nazivima: "Meditacija"/"O samom sebi". Djelo "o samom sebi" oslikava Marka kao jednog umjetnika koji oslikava autoporter. Znacaj njegovog dnevnika je monolog, gdje se spoznaju principi i iskrenost njegovog ranjivog srca i osjecanja. Vidna je vrlo cesto sumnja koja izbija iz njegovog vjerovanja, bas kao sto je vidna i bol koju je bolovao u casovima sumnje.. Markovu biografiju cu zakljuciti posljednjim recenicama iz predgovora: "I car-filozof odigrao je samo tri čina. Borio se dok nije iznemogao u borbi i pao, ali nepobeđen. Zar je promašio svoj život zato što nije bio srećan onoliko koliko bi mogao biti da je duže živeo? Mada je odigrao samo tri čina, opet se iz njih vide sve njegove težnje i sva osećanja, svi bolovi, radosti i uživanja, iz kojih jače nego iz pet činova može da sija njegova plemenitost, kao što se sunce ili mesec jasnije primećuje kroz ogolelo granje jesenje šume. U tome su lepota i veličina njegove igre i uloge".
Uprkos tome sto se njegovo djelo sastoji iz 12 knjiga, eticke teme nisu obradjene sistematski, vec se mogu naci dijelovi u svih 12 knjiga. Uprkos sto Marko Aurelije nikada nije bio hriscanin, skoro na svakoj stranici njegove knjige mogu se pronaci recenice, za koje bi se reklo da su principi hriscanskog etosa:
Kada govori o svom ocu - " umeo je da skromno i bez gordosti koristi sve stvari koje život čine lepim, i koje sreća tako obilato nudi; u svojoj skromnosti radovao se onome što je imao, a ono što nije imao, nije mu ni bilo potrebno"
Kada govori o bogovima: " Bogovima imam da zahvalim što sam imao valjane pretke, dobre roditelje, dobru sestru, dobre učitelje, dobru porodicu, rođake i prijatelje; kratko rečeno, skoro samo dobre ljude oko sebe, i zato što se nikada nisam toliko zaboravio da učinim prestup prema nekome od njih, iako sam, da se samo ukazala zgodna prilika, bio u stanju da zaista učinim tako nešto. Samo dobroti bogova zahvaljujem što se nije desilo ništa što bi moglo da me dovede u iskušenje"
O susretu s ljudima: ". U zoru reci samome sebi: Danas ću naići na nametljivog, neblagodarnog, drskog, prepredenog, sklonog klevetama i nedruželjubivog čoveka. Sve te osobine imaju ljudi, jep ne znaju šta je dobro i zlo. Meni, međutim, zato što znam da je suština dobrog u lepom, a suština zla u ružnom, da je i čovek koji greši u srodstvu sa mnom - možda ne po krvi i po začetku, ali po duhu i po tome što je božanskog porekla -meni nijedan od njih ne može nauditi, jep ne može niko da me navede na sramno delo."
O buducnosti i iskusenjima: "Seti se da si star. Ne dopuštaj, dakle, da ti razum robuje. Ne daj mu da ga neprijateljski nagoni povlace tamo-amo! A osim toga, ne ljuti se na svoju sadašnju sudbinu i ne kukaj nad budućom! Božja su dela puna providenja. Slučajni dogadjaji nisu neprirodni. Oni su povezani i isprepletani rukom providjenja"
O smrti: "Seti se koliko si to odlagao i kako si često propuštao i nisi iskoristio priliku koju su ti dali bogov! Ipak krajnje je vreme da postaneš svestan toga sta je svet ciji si ti samo jedan mali deo, i ko je vladar. sveta, čiji si ti izliv. I da je veoma ograničeno tvoje vreme, pa ako ga ne upotrebiš na to da isteraš mrak iz duše, ono će proći nepovratno i biće svršeno s tobom, jer se više neće vratiti"
O osudjivanju drugih: "Ne troši ostatak svoga života u razmišljanju o drugim ljudima, osim ako to služi opštem dobru, jep ćeš, ako se budeš mučio oko toga šta ovaj ili onaj radi i zašto on to radi, šta kaže, šta misli i namerava, i ostalim sličnim pitanjima koja nas odvode od posmatranja našega sopstvenoga uma, biti spreče n da obaviš neki drugi posao. Stoga u nizu predstava treba izbegavati sve što nema osnove i svrhe, a pre svega radoznalost, brigu O stvarima koje te se ne tiču i sve rđave misli".
O svjesnosti Bozijeg prisustva: "Ma šta radio, nemoj raditi protiv svoJe volje, bez ljubavi prema ljudima, bez prethodnog razmišljanja ili ako te što vuče na drugu stranu. Neka ti misli ne budu skrivene uglađenim rečima. Ne govori mnogo i ne započinj i mnogo odjednom: Neka bog u tebi bude gospodar jednog muskog I zrelog bića, politički svesnog muža".
O odrzanju rijeci: "Nikada nemoj smatrati za korisno nešto što bi te jednom moglo prisiliti da ne održiš reč, da zaboraviš na stid, da zamrziš nekoga, da posumnjaš u njega, da ga prokuneš, da se pretvaraš, da zaželiš nešto što bi morao sakriti iza zidova i zavesa".
Zlo u covjeku: "Nikakvo zlo za tebe ne može ponići u duši nekog drugog čoveka, a pogotovu ne u kakvom preokretu ili u promeni tvoje okoline".
O iskusenjima: "Teško meni jadniku kad mi se to moralo desiti!" Nego: "Blago meni što živim bezbrižno, što me sadasnji položaj nije srušio i što se ne bojim budućnosti, iako mi se to desilo."
O dobrom djelu: "...koji je izvrsio dobro delo ne misli mnogo na to, nego je spreman na novo dobro delo, kao što je loza spremna da opet u svoje vreme rodi grožđem. "Da li treba da budemo kao ta bića koja svoja dela čine takoreći nesvesno?" - "Da. Ali mi to treba da radimo svesno! Jer društveno biće, kako kaže jedan filozof, ima tu sposobnost da svesno radi iz osećanja prema opštoj stvari"
Opet o iskusenjima: "Čoveku se nikad ne dešavaju stvari koje on po svojoj prirodi ne bi mogao podneti".
O preumljenju: "Ako te neke okolnosti prisile da izgubiš mir, onda se brzo povuci u sebe i nemoj odande izlaziti više no što je potrebno. Bolje ćeš ovladati harmonijom ako joj se neprestano vraćaš".
O vracanju u zemlju iz koje postadosmo: "Smrt je izjednačila Aleksandra Makedonskog i njegovog seiza; jer su obojica primljeni natrag u istu izvornu materiju kosmosa, ili su se na isti način raspali u atome".
Svrha zivota: " Život je kratak, a tvoj boravak na zemlji dao je jedan jedini plod: plemenito mišljenje i čovekoljubiva dela".
O bogatstvu/siromastvu: "Ti se, sigurno, ne ljutiš zato što si težak toliko i toliko funti, a ne, možda, trista? Onda se ne smeš ljutiti ni zato što imaš da živiš samo toliko i toliko godina, a ne više. Jer, kao što si zadovoljan težinom koja je data tvome telu, tako treba da budeš zadovoljan i vremenom koje ti je određeno".
O hedonizmu: " Sve ima svoju svrhu, konj, kao i loza. Sto se čudiš? I sunce može reći: "Stvoreno sam za neko delo." Tako isto i ostala božanstva. Pa zbog čega si onda ti tu? Zbog telesnih naslada? Razmisli može li tvoj razum da se pomiri sa takvom pomisli".
O prastanju: " Primati skromno, a praštati rado".
O ukazivanju na tudje greske: "Ako tvoj bližnji greši, pouči ga ljubazno i objasni mu njegove greške. A ako to ne možeš, onda ili okrivi samoga sebe, ili čak ni to nemoj činiti! "
