Stižu me sećanja

[.Gogilli.]

 

[celadon]

Jedina krupna stvar u životu je rađanje novog života.
Tek onda vidiš da stvari ne zavise od toga koliko je nekome stalo do tebe, već koliko je tebi stalo do nekoga.

I, zaista, sve ostalo su - sitnice.

@ tema:

 

[Suljo.L]

 

[Enessa]

 

[Lada]

 

[.Gogilli.]

 

[gost 293964]

 

[Suljo.L]

 

[Lada]

Odsustvo imaginarnog prikazivača „u telu“ uspostavljanje je tematske meritornosti
suspendovane zbilje,
Bitak Drugog je rat, manihejstvo, Nešto, diferentia specifica,
Nojevo plovilo bez jedara i pravca, osmoro ljudi, riblji par,
Repozitorijum krcat bodljama i suvim cvećem,
Nežna plavet nadvi se nad blaženim prividima.

 

[gost 293964]

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

Popodne i kisa ( sa njenog Kosulja za dvoje )

Kiši.A prijatno je.Mali sveži vetar,valjuška talase,i osmehom ih nudi obali.
Moj pogled grli prizor.
Trenutak pre,kiša je padala pljuskom.Podigla je mirise,dremljive iz nedeljnog popodneva.
Prijatnost mirisa u zadovoljstvu,spušta mi otežale kapke.
Udahnem duboko miris,raspoznam notu, ispružim dlan,da dodirnem..Na dlanu neočekivana toplina.
Laki stisak koji me povede ,tišinom osmeha.Malim ulicama šarenih fasada.Zajedno.
Ruka u ruci.Osmeh u osmehu.Iskre u očima.Mirisi...
Istovremeni pokret slobodne ruke.Vrhovi prestića na mojoj usnici,moji na tvojoj...Tvoji skliznu niz lice..Lahor na nama.Mrsi pa upliće nam kosice,praveći blistav deo niti,koji presijava.Čudesno..Zlatoliko..
Stopalima isprepletanih koraka,koji pomalo zastaju tek da se usne sretnu,idemo ka mestu posebne tišine uzdaha..Prolećem u odlasku dana,lako se obmotavamo jedno o drugo..Dodirnuti vršci nosića.Srećni..
Podignuta tvojim rukama ,uspevam da dodirnem dahom ne samo grudi,na koje volim da se naslonim,u sigurnosti,u osluhivanju istosti otkucaja ,pod košuljom za dvoje,već dišem tvoj vratić,bradu..Upijam meku kožu lica i dodirnem ti kapke...
Kiša se svlačila zavodljivo..Mokru me privijaš na tvoje telo,ne samo savršene čvrstine već topline koju mi nesebično daruješ..Plameni jezičci broje zubiće,u pomešanoj igri čula...Pomešane kapi zaostale na usnicama,nestaju pod vrelim, mekim dodirima naših usnica,spojenih ,zajedno..
Udahnem duboko miris tebe...
Miris se razlije...Otvoreni kapci izmedju trepuša upijaju obrise..Dišem te,dok toplina dlanova isijava vrelinu,neugasle čežnje...Šapat nisko,niže od raštrkanih oblačaka koji putuju...Najjače!

 

[Branko Lori]

 

[.Gogilli.]

 

[Lada]

Séquentiel couleur avec mémoire. francuski izraz za "Sekvencijalna boja sa memorijom"), je sistem analogne televiije u boji koji se prvi put počeo primjenjivati u Francuskoj. Izumio ga je tim na čelu sa Henrijem de Franceom kompaniji Compagnie Française de Télévision (kasnije preuzete od Thomsona, danas Tehnicolor). Predstavljao je prvi evropski standard u boji. SECAM se danas postepeno izbacuje iz upotrebe, odnosno zamjenjuje digitalnim sistemom DVB
Koliko sti rada? I sada..... adiu...

 

[celadon]

 

[gost 293964]

 

[Lada]

Sada bludiš ovim predelom bez druma,
na oči mi dolazš iznutra, snagom uma,
stvarnost si a san i mašta si,
ljubomorno te ispitujem:: ti me voliš, je l da?
pa ćeš u doba kad sazrim, jednom, negde,
biti tvoja žena - tome se opet nadam,
A Ja iz sanjarenja u buđenje iznova padam
i znam: žena cu ti biti. Žena i uzdanica,
samo si mi daleko. Preko sedam divljih granica.
A jesen već stiže.
Oh,kakve misli,kakva snovidjenja, kakva secanja dosanjanog sna - jednom!

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

... ja koračam kroz bezvremenu tugu postojanja,
nežnost lebdi u prostoru između višespratnica,
moji prsti dotiču obrazinu stvarnosti,
moje lice zamrljano suzama u ogledalu
nekog izloga – u zoru –
tamo gde više ne želim –
bombone – ili haljine ili japanske
abažure intelekta
vrišteći automobili
ovaj
predeo, ovo groblje
ovu tišinu
samrtne postelje ili planine
koju videh jednom
i nikad više, niti poželeh
da je dozovem u sećanje
u kojem ceo svet koji znam mora da nestane.

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

https://s17.****************/images/190929/e8p4u3k2.jpg

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]