Stižu me sećanja

[.Gogilli.]

 

[Branko Lori]

Jednom kad oluja prođe,nećeš se sećati kako si je preživeo. Nećeš biti siguran da li je oluja zaista prošla. Ali jedna stvar će biti sigurna. Kad preživiš oluju , nećeš biti ista osoba kao pre oluje. Upravo zato oluje i postoje.
Haruki Murakami

 

[.Gogilli.]

 

[Branko Lori]

Ples na kiši
Negde na kraju leta
kad se oktobar kitio žutim
došla je i sela kraj mene
da me budi pogledom dugim...
A reči nam kao svile
dodiruju dlanove hladne
njene su oči bile samo srca iskrenog gladne.
I sve je bilo tad kao ples na kiši...
ne, nemoj me ljubiti,
samo u meni diši budi sunce što me budi budi
samo tu,
u meni budi budi ono nešto što se okom ne vidi,
al' se u srcu oseti...
A onda,
kad magija prođe
sve su priče nekako iste
dvoje se danas ljube a sutra na sebe ne liče
A ovo, nije ta priča
u kojoj ljubav večito gubi
ovo je priča o nama
kako se bez dodira ljubi...
I sve je bilo tad kao ples na kiši ne,
nemoj me ljubiti,
samo me u sebi diši
budi sunce što me budi budi samo tu,
u meni budi
budi ono nešto što se okom ne vidi, al' se u srcu oseti...

 

[.Gogilli.]

 

[Branko Lori]

I taman kad pomislim
da si vec izbledio,
odnekud se pojavis
kao dim iz pepela...
Uzalud ja krijem se
i od tebe sklanjam se,
prolazis kroz moje sne
prolazis kroz zidove...

Da mi srecu pokvaris
malo da se poigras,
kad na drugog pomislim
misli da mi oteras...
Bilo gde da krenem ja,
okrenes mi znakove
da ka tebi vode svi
i posle tebe,
opet ti...

I taman kad zaboravim
boju tvoga pogleda,
dodjes da me podsetis
kako tuga izgleda...

Da ti glas nepoznajem
mislila bih ljubav je,
da me bol neodaje
mislila bih vecna je...
Bilo gde da krenem ja
okrenes mi znakove
da ka tebi vode svi,
i posle tebe opet,
TI...

 

[.Gogilli.]

 

[.Gogilli.]

 

[Mister]

staju telefonski brojevi koji blijede

Poslije ljubavi
ostaju čase sa ugraviranim monogramima
ukradene po boljim hotelima

Poslije ljubavi
ostaje običaj da se bijelo vino nalijeva u dvije čaše
i da crte budu na istoj visini
Poslije ljubavi
ostaje sto u kavani i začuđen pogled konobara
što nas vidi sa drugima

Poslije ljubavi
ostaje na usnama metalni okus promašenosti
i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6

Poslije ljubavi
ostaje rečenica dobro izgledaš ništa se nisi promijenila,
javi se ponekad
imaš još moj broj

Poslije ljubavi
ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali
poslije ljubavi,
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju tajni znaci,
ljubavne šifre,
ostaje tvoja strana postelje
i strah da će neko iznenada doći,
spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas,
hiljadu i jedna laž.

Poslije ljubavi
ostaje rečenica: „Ja ću prva u kupatilo"
i odgovor: „Zar nećemo zajedno?"
„Ovaj put ne"

Poslije ljubavi
ostaju saučesnici,
čuvari tajne koja nije više tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj ženi.

Poslije ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,
prazno srce,
navika da se pale dvije cigarete istovremeno,
fotografije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nisu voljeli
i cvjećarke koje jesu.

Poslije ljubavi
ostaje povrijeđena sujeta.

Poslije ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge žene.

Poslije ljubavi
ne ostaje ništa .

ostaju telefonski brojevi koji blijede
N.A

 

[.Gogilli.]

 

[Branko Lori]

https://s19.****************/images/200214/2cgtk8jp.jpg

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

 

[Jugoslav Čvarak]

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

Kad me ne bude vise, kad mi tragovi operu kise, ostace dusa da ona zivi da te i dalje voli i da ti se divi! Da te prati u tvojoj tuzi da ti bude smiraj svakoj suzi da te cuva od zla i lazi da ti samoca u noci ublazi. Da te ponovo uspravi i digne da ti ko melem u snove stigne. Da ti vrati osmeh i da opet budes srecna, da zivis zivot do zadnjeg trena! Da shvatis da zivot,vrti se u krugu da zivis i srecu , i strepnju i tugu Da bledi slika onog,koga nema da i to je zivot,a ne uspomena. Da se naucis ziveti sa onim sto je bilo da stvarnost nije ono sto se snilo Da sve lepo iz minulih dana zivi duboko,duboko u nama. Zbog mene,zbog tebe,nastavi dalje jer samo tako zivecu i ja gledajuci svet u tvojim ocima, druzeci se s'tobom u tvojim snovima

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

Ne mogu više da budem sama

Sama sred ljudi, a ulice šumne u gradu

sama sred sale a ona vrvi od sveta

Neću da me zanavek proguta tama

Da mi se poslednji koraci polako prikradu



Meni se s tobom obalom šeta

Kraj naše breze, kraj senke njene na zidu



Svejedno da l' sam ti druga, treća ili peta

Ili ko zna koja žena po redu

Osećam, poslednja sam ti draga žena



Ona koja se uvek najviše voli

Ona s kojom se san nedosanjan sanja,

Ona s kojom rastanak najviše boli



Vidim poslednjim putem nepovratnog trena

vrance vremena obvija predsmrtna pena

mru nežni trenuci proleća i jeseni

Idemo i osećam da je ostala meni

Sva ona u tebi ljubav nedorečena



Mira Alečković

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

Ponijecu samo sjecanja
sapatom mora okupana
kad sam suzama bol placala
kad sam se nas sjecala.
Ponijecu samo glas vjetrova
koji sam pratila
kad sam shvatila
koliko boli tisina prokleta.
Ponijecu mrvice tvojih osjecaja
koje sam dobila
tvoje poglede u kojim sam se stopila
i ostala.
Ponijecu okus nasih noci
kad se pronadjem u samoci
ostavljam ti sve sto sam mogla dati
mozda ti pogled shvati
koliko sam jaka bila
kad sam te zbog tvoje srece napustila.

hurija

 

[Branko Lori]

...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu...Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze, nasmeju, zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi. Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se, drzeci svoju prvu ljubav za ruke, skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....

Desanka Maksimovic

 

[Suljo.L]

 

[vecic]

 

[Branko Lori]

Vremenom ces navici na rastajanje. Naucices da se secas.

A secanje je isto kao i susret. I pomalo ces navici da volis mnoga bica u uspomeni.

Kao sto deo sebe dajes prijateljima, tako ce i oni tebi davati najbolje od sebe.

Na kraju ces videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.

Jednom ces morati da das sve i da te ne boli. Naucices da sanjas.

Da lecis dodirom. Da zadajes mali da bi ublazila veliki bol.. Pavic

 

[Branko Lori]