Stihovi za moju dusu

[*kiki*]

Zaljubljeni dan


Ovaj je dan
kao otkinut list
samo tisina
i zrak, i ti
on je zarobljen
u velikoj krletki sunca
koju si nosio kroz ulice,
ovaj dan je uhvacen
u mrezi tvog lica
i ne moze izici iz tebe
ne moze se otkotrljati
poput lopte
natrag do mojih nogu,
on je ptica
koja ne dise,
koja se ne cuje,
njega naprosto nema,
Ovaj sam dan izgubila
kao sto se gube kljucevi
kao sto se topi snijeg,
ili zaboravljaju prijatelji,
i ja se vise ne sjecam
njegova okusa
njegove obline
ti si iz njega sve izbacio
Sasvim si ga ocistio
ispraznio, prozracio,
taj dan je zbog toga lagan
poletio je poput balona
nekamo izvane mene,
da bi postao oblak ili kap kise,
taj dan,
bez mirisa, trajanja i boje
potpuno se osamostalio
i ostavio je za sobom
samo tebe.



(Irena Vrkljan)​

 

[Glupachica]

Gledas u mrak nista ne pricas,
slusam ti dah,lak i nemiran.
na prstima se prikradam '
kao kad mesec krade dan
do tvojih tajni da ih otkljucam.

Dal' da te pitam jel to ljubav umire
ili to samo slutnje govore
ili da cutim da te nista ne pitam
i iz tvog oka sve da procitam.

Ne grlis me vise kao pre ipak je sve
deo navike,na prstima se prikradam
kao kad mesec krade dan
do tvojih tajni da ih otkljucam.

 

[IVANUCCIA]

Ajd posto sam tekstopisac red bi bio...

Polako hodam pustinjom sna.
Vidim daleko da sanjas do dna.
Da oaze gazis da dodjes do zedji,
da zelis sto jace da grejes mi dah.

Zelis da stanes, al nemas gde.
Hoces da volis a ne znas kako.
Voleo bi da stvaras
a pust si i sam.

Zelim poljupcem da oprostim,
svim tvojim grehovima.
Zelim srcem da udjem u pustinju sna.
Da ti kazem da sanjam i ja
Kako nasmejani setamo ...iz dana u dan..


trenutna inspiracija..mojoj ljubavi naravno kao i uvek.

 

[Nemir]

Ne secam se trenutka
kada sam ocima listao stranice
neprospavanih noci trazeci nadahnuce
u tihom plesu tvojih koraka
Jutros sam orosen kapima srece i
drugacijim ocima predajem se
dodirima tvoje prisutnosti

Jutros me zapljuskuju slapovi zanosa iz
dubina tvojih razigranih pogleda
Usidren na zatvorenim proplancima
tvoga srca ne zelim koraciti izvan
trenutka sadasnjosti

Kada uz tebe sanjarim ne otvaraj vrata
nekim zalutalim ceznjama
Ostavi me skrivenog od znatizeljnih vetrova
neka se utapam u otkucajima tvoje ljubavi

 

[C.G.B. Spender]

Evo neceg iz mojih mladjih dana:
Pitao sam se kako je kad nekog volis,a odgovor sam saznao kad sam te upoznao,ali eto sad znam i nesto sto nisam hteo,
a to je zivot bez voljene osobe jer svaki moj pokusaj da kazem koliko te volim ti osujetis svojim mislima da je sve to sala,a ustvari najozbiljnija stvar u mom zivotu.Ipak iznova i iznova pokusavam i radujem se svakom trenutku
provedenom blizu tebe pa makar me ti i ne pogledala,mada posle svega gubim nadu,a to je ono najgore,definicija kraja,
ali ma koliko vremena da prodje,ma koliko nade da izgubim ja cu te voleti sve vise i sve jace.

 

[sofffy]

Odlaziš

Kažeš zauvek
uzimaš čak i onaj stari kaput
koji je u ormaru visio
iz čiste sentimentalnosti
i rukavice izmedju ostalog
koje si nosila one hladne zime
kad su ti samo oči bile tople
ljubavi

Ova godina mora da je loše pocela

Ima u tome nešto
što nećemo nikad razumeti
ima tako nekih tuga
koje ne osetiš
i koje te zateknu pri budjenju

I sad ti odlaziš

Nervozno pališ cigaretu
Okreni se još jednom
i pogledaj me u oči
pogledaj u budućnost
koja gori negde daleko
i reci
pošteno od srca

Znas i sama da takvih ljubavi
nema na svetu
i sad kad ideš
izadji tiho na prstima
predji tih par koraka
iz sadašnjosti

Zaustavi vetar

Poneku sitnicu namerno zaboravi
da se možeš vratiti
kad prodju godine
i kad srce sabere sve dobro i loše

Odlaziš

Čak i to činiš na svoj prefinjeni način
u sobi tišina
samo neka pesma na radiju
dopola izgorjela sveća
napolju prve pahulje snega

Kraj koji sam već negde čitao u romanima

Blesav i nepotreban

Ubitačan

Kraj koji ostavlja tragove

Godina će biti loša...


z krznaric​

 

[Maha-maja]

А знаешь, все еще будет...

А знаешь, все еще будет,
Южный ветер еще подует,
И весну еще наколдует,
И память перелистает,
И встретиться нас заставит,
И встретиться нас заставит,
И еще меня на рассвете
Губы твои разбудят.

Счастье — что оно:
Та же птица:
Упустишь — и не поймаешь.
А в клетке ему томиться
Тоже ведь не годится,
Трудно с ним, понимаешь?

Понимаешь, все еще будет.
В сто концов убегают рельсы,
Самолеты уходят в рейсы,
Корабли снимаются с якоря.
Если б помнили это люди,
Если б помнили это люди,
Чаще думали бы о чуде,
Реже бы люди плакали.

Я его не запру безжалостно,
Крыльев не искалечу.
Улетаешь? Лети, пожалуйста.
Знаешь, как отпразднуем встречу

 

[Daringo]

ZAGRLJEN S PJESMOM

Vrti se vrti u svome krugu
Obrci svoju proslost svijete
Ja moram pronaci putanju drugu
Pa makar skocio s planete

Pa makar nigdje mira ne nasao
Pa makar lebdio oko svoje biti
Pa makar sa suncem zauvijek zasao
Samo da nisam u tvojoj orbiti

Ako me ikada i pronadju ljudi
S nekih drugih planeta
Neka me nadju s pjesmom zagrljena
U svijetu izvan svijeta

(Enes Kisevic)

 

[Maha-maja]

Patent-zatvarač skliznuo je na slabine
i sretna oluja tvog ljubavnog tela
usred mrklog mraka
prosula se odjednom.

I haljina padajući na uglačani parket
nije napravila veći šum
od kore narandže kad padne na tepih pod nogama.

Mala sedefna dugmad krckala su kao semenke.

Crvena narandžo
divni plode
vrh tvojih grudi
ucrtao je novu liniju sreće na mom dlanu.

Crvena narandžo
divni plode.
Sunce noći.

Jacques Prevert

 

[fester970]

Ostani djubre do kraja

Dok stojim za sankom delimicno pijan
Mrzeci pomalo i sebe i druge
Ubijam lagano konjak, cigarete
Prijatelje dobre, moje verne sluge

Nisam od onih koji cvile
Vise te nemam i sta tu mogu
Ja cu se posle odvuci kuci
Samo da popijem jos jednu s nogu

Nisi valjda luda da se stidis
Sto si me prognala istocno od raja
Bar se nasmesi kada me vidis
Ostani djubre do kraja

Znam, necu moci jos dugo da zaspim
Beskrajno duge, proklete noci
Kako su pogresni dani bez tebe
Tu mi ni pice ne moze pomoci

Nisi valjda luda da se stidis
Sto si me prognala istocno od raja
Bar se nasmesi kada me vidis
Ostani djubre do kraja

 

[sofffy]

Duga


Mislio sam, mjesečina,
a kada se trgnuh,
znao sam, tišina.

Mislio sam, tišina,
a kada otvorih oči,
znao sam, tamnina.

Mislio sam, tamnina,
a kada je pomilovah,
znao sam, milina.

Mislio sam, milina,
a kada su je usne našle,
znao sam, gorčina.





Edvard Kocbek



​

 

[^^AngelGabriel^^]

OTKAD TE NE VIDEH

Vreme teče tako lagano,
tako sporo da disanje boli.
Ne osećam mirise odavno,
niti da me neko i voli.

Veđe su neobično teške,
sklapam ih češće nego kad spavam.
Moje oči su već odavno umorne,
ne mogu više ni da sanjam.

Od izlaska do zalaska sunca,
dan kao da večnost slavi.
U venama mi nema ni krvnog zrnca,
već kolaju sami nečiji otrovi.

Boli najviše spoznaja gora od istine,
umirem lagano,deo po deo.
Više si voleo poljupce njene,
a govorio si da bi od mojih večito ludeo.

Ne znam više ni kako dalje krenuti,
kao što kažu,početi ispočetka.
Ne želim dalje ovo sama proživljavati,
biti bez osećaja,kao neka bez srca lutka...

 

[sofffy]

Volio bih da te nisam sreo
Da te nisam ljubio u noći
Da ti nisam upamtio oči
I na dugu vjernost ti se kleo.


Volio bih da te nisam sreo
Da mi nisi pričala o sebi,
Nikad ne bih maštao o tebi
Nikad ne bi cvijet u polju sveo.


Sve bi ljepše bilo tad
Ja sam drugi čovjek sad
Ne vraćaj se, zbog tebe sam bdjeo
Volio bih da te nisam sreo.


Volio bih da te nisam sreo
Kad smo dugo šutjeli u tami
Za sve ovo mi smo krivi sami
Kao putnik na tvoj prag bi sjeo.

Sve bi ljepše bilo tad
Ja sam drugi čovjek sad
Ne vraćaj se, reći sam ti htio
Volio bih da te nisam sreo.​

 

[Zena s greskom]

ISKRENA PESMA

O,sklopi usne,ne govori,ćuti,

ostavi misli nek se bujno roje,

i reč nek tvoja ničim ne pomuti

bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti,i pusti da sad žile moje

zabrekću novim,zanosnim životom,

da zaboravim da smo tu nas dvoje

pred veličanstvom prirode;a potom,

Kad prođe sve,i malaksalo telo

ponovo padne u običnu čamu,

i život nov i nadahnuće celo

nečujno,tiho potone u tamu,

Ja ću ti,draga,opet reći tada

otužnu pesmu o ljubavi,kako

čeznem i stradam i ljubim te,mada

u tom trenutku ne osećam tako.

I ti ćeš,bedna ženo,kao vazda

slušati ove reči lažne,

i zahvalićeš Bogu što te sazda,

i oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući vrh zaspalih njiva

kako se spušta nema polutama,

ti nećeš znati šta u meni biva-

da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe,kad me

obuzme celog silom koju ima,

i svaki živac rastrese i nadme,

i osećaji navale ko plima!

Za taj trenutak života i milja,

kad zatreperi cela moja snaga,

neka te srce moje blagosilja.

Al' ne volim te,ne volim,draga!

I zato ću ti uvek reći:ćuti,

ostavi dušu nek spokojno sniva,

dok kraj nas lišće na drveću žuti

i tama pada vrh zaspalih njiva.



M.RAKIC

 

[Gde_se_andjeli_igraju...]

Oblaci

Morala bih da pozurim
s opisivanjem oblaka -
po delicu sekunde
prestaju da budu oni, a pocinju da bivaju drugi.

Njihovo svojstvo -
nikada se ne ponavljati
u oblicima, nijansama, pozama i redjanju.

Neoptereceni secanjem na bilo sta,
bez napora se dizu iznad cinjenica.

Kao nekakvi svedoci bilo cega -
smesta se razgone na sve strane.

U poredjenju s oblacima
zivot se cini utemeljen,
i gotovo trajan i vecan.

U odnosu na oblake
cak i kamen lici na brata,
na koga se mozes osloniti,
dok su oni poput dalekih i vetropirastih rodjaka.

Neka ljudi, ako hoce, postoje,
a posle neka redom umiru,
njih, oblake, briga za sve to,
veoma cudno.

Nad celim Tvojim
i mojim, jos ne celim, zivotom,
paradiraju u raskosi kao sto su paradirali.

Nemaju obavezu da zajedno s nama nestaju.

Da bi plovili, ne moraju da budu vidjeni.

Vislava Simborska

 

[Gde_se_andjeli_igraju...]

Korak niz ulicu ( )

Ne možeš da veruješ da cu da izadjem iz stana
i da sam pošla da se ne okrenem?
Kafa na pola,
rec na pola,
osmeh do pola.
"Tek tako cu poci, cak i da ne trepnem?!"
Noga ce mi do kraja sigurna ostati?

Pa kad sam ja izašla iz stana Stefana Pfeistlingera,
gde necu iz tvoga, mali amateru,
sa šupljom pricom i šupljim pogledom?
Pa, kad sam se ja spustila u noc, na kocku,
i kad sam znala da necu da trpim,
ja sam sebi odabrala granicu
jasno je povukla, markerom na belom
Pa, kad sam ja izašla iz stana gde je sve mirisalo
na moju dušu i moj san,
kad sam uspela da nadem svoju Tatjanu
i da je privijem kao cudnu ženu, oživljenu iz sna,
a ti nisi ni senka sna,
pa, ja mogu još sto puta u tvoju kucu da udjem,
samo da ti pokažem da mogu da izadjem,
i da cu te još sto puta videti sa otvorenim ustima,
jer kad sam ja izašla iz njegovog stana
ja sad mogu da izadjem i iz same sebe
nema više tog poznatog osecaja kog se ne bih mogla odreci,
a kako se tek onda lako odricem tudjiih bezmirisnih prostora,
iznajmljenih apartmana sa šarenih razglednica.

Onaj ko izade iz stana Stefana Pfeistlingera-
on je odabrao da se ne zadržava bilo gde
on je odabrao da odlazi,
on je odabrao da se odrice,
i da ne pita za smisao ili razlog,
on je naucio da se ne okrece.
A ti me gledaš nakrenute glave,
podbocenog lakta jeftinog ljubavnika iz crno belih filmova,
"Jesam li sigurna"-pitaš- "Zar cu otici", igra ti leva obrva.
Pa, znaš li ti kome govoriš…?
Desi li ti se nekad da kažeš:
"Ovde sam vec bio, sve mi je poznato, moje boje i moj dah,
možda sam sanjao a možda i živeo
pre nekh trista godinabaš ovde,
pa, iz minuta u minut lagano prepozajem",
I dodirneš sve ponovo,
a kao da sebe iznutra dodiruješ,
ili dušu neke tamo daleke bake
koja se u mduvremenu u tebi naselila,
I covek koga gledaš lici na crtane cica Gliše iz detinjstva
Sneške Belice, nacrtana vešala il nevešte crteže
što se cuvaju u nekoj fioci
i sa osmehom odeš i ne tražiš odgovor,
jer se i ne pitaš,
predaš se osecaju i hodaš i odlaziš
u noc, na drum, taksi il kocije
pitanje je veka, al su oci iste i duše su iste
I, dok silazuš stepenicama, sto ti duhova govori:"VRATI SE",
Al ti jedan, tvoj glas, kaže: "Idi, ni rodena nisi da se zaustavljaš",
to što si prepoznao ne znaci da si našao
Ii nikad necu saznati da li se kajem,
ali znam da bih opet otišla.
A ti me sad gledaš ko umorni lovac,
važan i siguran, a da sam ti ja ženica
što treba da ocisti divljac prijateljima koje cekamo na veceri,
A tebi bih grkljan, kad bih htela, sa dva zuba prerezala,
ispljunula, pa s krvavim usnama kroz otvorena vrata…


Ja nisam od onih na koje te je upozoravala majka
zato ne brini, za ovakve nije ni znala da postoje,
ja ne odlazim da bi me ti molio da se vratim,
ja mogu biti sve što poželim, ali ne mogu biti lošija nego što jesam…

I zato-otkljucaj mi vrata, prospi vino i zaboravi da sam ikada
i prešla prag tvoga stana.



Jelena Lukic

 

[Anchika_Sweet_Angel]

Zaljubljeni dan


Ovaj je dan
kao otkinut list
samo tisina
i zrak, i ti
on je zarobljen
u velikoj krletki sunca
koju si nosio kroz ulice,
ovaj dan je uhvacen
u mrezi tvog lica
i ne moze izici iz tebe
ne moze se otkotrljati
poput lopte
natrag do mojih nogu,
on je ptica
koja ne dise,
koja se ne cuje,
njega naprosto nema,
Ovaj sam dan izgubila
kao sto se gube kljucevi
kao sto se topi snijeg,
ili zaboravljaju prijatelji,
i ja se vise ne sjecam
njegova okusa
njegove obline
ti si iz njega sve izbacio
Sasvim si ga ocistio
ispraznio, prozracio,
taj dan je zbog toga lagan
poletio je poput balona
nekamo izvane mene,
da bi postao oblak ili kap kise,
taj dan,
bez mirisa, trajanja i boje
potpuno se osamostalio
i ostavio je za sobom
samo tebe.



(Irena Vrkljan)​

prelepo...

 

[sofffy]

Тин Ујевић - Играчка вјетрова

Пати без суза, живи без псовке,
и буди мирно несретан.
Таште су сузе, а јадиковке
ублажит неће горки сан.

Подај се пјаном вјетру живота,
па нек те вије било куд,
пусти ко листак нека те мота
у луди полет вихор луд.

Лети ко лишће што вир га вије
за лет си душо створена.
За земљу није, за покој није
цвијет што нема коријена.​

 

[*kiki*]

prelepo...

Mi smo se sreli



Mi smo se sreli na zvijezdi što se zove Zemlja.
Naš put kroz vrijeme u ovaj čas (čas svijetli kao cilj )
stoji za nama dalek, gotovo beskrajan,
da smo već zaboravili naš početak odakle smo pošli.
Sada stoji ruka u ruci, pogled u pogledu.
Kroz naše ruke, i kroz naše poglede zagrlile su se naše duše.
O kad se opet rastanemo
i pođemo na naše tamne putove kroz beskraj,
na kojoj ćemo se opet sresti zvijezdi?
I hoće li pri novom susretu opet naše duše zadrhtati
u tamnom sjećanju da bijasmo nekada ljudi
koji su se ljubili na nekoj zvijezdi što se zove
Zemlja?

(A.B.Simic)​

 

[^^AngelGabriel^^]

Cekacu,
ali se bojim neces me pronaci,
jer jos ne znam kuda me vodi put,
hocu li u magline Mlecnog puta zaci
ili medju zvezde vladichice,
kamo ne zalazi zemaljski niko,
koje ne poznaje ni zaoblacni vihor…

Cekacu,
no dospem li do bezvazdusnih prostora,
do najstarijeg vecnosti zraka,
mozda cak iza suncevih zraka,
plasim se da necu ti docuti koraka…

Cekacu,
ali sumnjam da ces me naci
u svemiru ogromnom…
Besputan je ovaj nebeski svod,
staze njegove poznaje samo grom
i oblaka ponekog putnik brod…

Cekacu,
mozda u cauri zlatnoj
koju svilena buba vecnosti prede,
ali se bojim hoce li ti biti dato
dospeti do svetlosti
pred kojom i sunca blede….

Cekacu,
samo jos ne poznajem vasionu,
ne poznajem njene medje,
i ne mogu ti sada reci
dodji na zvezdu ovu ili onu,
na ovo ili ono sazvezdje…

 

[Dorroty]

LJUBAVNA PESMA

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Jovan Dučić

 

[Maha-maja]

Je vous parle d'un temps, que les moins de vingt ans, ne peuvent pas connaître
Montmartre en ce temps-là, accrochait ses lilas, jusque sous nos fenêtres
Et si l'humble garni, qui nous servait de nid, ne payait pas de mine
C'est là qu'on s'est connu, moi qui criait famine, et toi qui posais nue

REFRAIN :
La bohème, la bohème
Ça voulait dire on est heureux
La bohème, la bohème
Nous ne mangions qu'un jour sur deux

Dans les cafés voisins, nous étions quelques-uns, qui attendions la gloire
Et bien que miséreux, avec le ventre creux, nous ne cessions d'y croire
Et quand quelque bistro, contre un bon repas chaud, nous prenait une toile
Nous récitions des vers, groupés autour du poêle, en oubliant l'hiver

REFRAIN :
La bohème, la bohème
Ça voulait dire tu es jolie
La bohème, la bohème
Et nous avions tous du génie

Souvent il m'arrivait, devant mon chevalet, de passer des nuits blanches
Retouchant le dessin, de la ligne d'un sein, du galbe d'une hanche
Et ce n'est qu'au matin, qu'on s'assayait enfin, devant un café-crème
Epuisés mais ravis, fallait-il que l'on s'aime, et qu'on aime la vie

REFRAIN :
La bohème, la bohème
Ça voulait dire on a vingt ans
La bohème, la bohème
Et nous vivions de l'air du temps

Quand au hasard des jours, je m'en vais faire un tour, à mon ancienne adresse
Je ne reconnais plus, ni les murs, ni les rues, qui ont vu ma jeunesse
En haut d'un escalier, je cherche l'atelier, dont plus rien ne subsiste
Dans son nouveau décor, Montmartre semble triste, et les lilas sont morts

REFRAIN :
La bohème, la bohème
On était jeunes, on était fous
La bohème, la bohème
Ça ne veut plus rien dire du tout

CHARLES AZNAVOUR

 

[NaraYan]

And if you say "This life ain't good enough"
I would give
My world to lift you up
I could change
My life to better suit your mood...

 

[^^AngelGabriel^^]

Tražim te medu zvijezdama i izvorima snova,
Tražim te u mraku samoce i ocima prolaznika,
Tražim te u oku koje suzom vlažim,
Znam da je uzalud, a ja te ipak tražim!

Ti si tu na usnama što mi gore,
Ti si tu gdje je srce moje,
Ti si tu teceš mi kroz vene,
Ti si tu, a nisi kraj mene!

Traži mi život i tebi cu ga dati,
Traži da umrem i srce ce stati,
Ali nikad ne traži da odeš od mene
Jer mi umjesto krvi ti teceš kroz vene
​

 

[Design_of_nature]

Slovenska...

Nosen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zasto, ko da zna, al' to sam jutro docekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teskim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tuzni treci cin.
Nek mi ne drze govore, nek drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.

O, zagrli me sad, jako, najbolje sto znas
i nemoj crnoj ptici da me daš.

O ne, ne brini, proci ce za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam sta mu je,

sto luduje, od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska.

Uplasi me sjaj milion sveca kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zasto se sve to desava, dal' covek ista resava
il' smo samo tu zbog ravnoteže medju zvezdama?

O, zagrli me sad, jako, najbolje sto znas
i nemoj crnoj ptici da me daš.

O ne, ne brini, proci ce za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam sta mu je,

sto luduje, od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska