echinacea
Legenda
- Poruka
- 72.814
-
- Popularno:
- Pećka patrijaršija i zvanično postala...
- Zašto "naša deca" nisu dobila Nobelovu...
- Windows 11 25H2
- Балканска дијаспора се масовно враћа...
- Vučić otkrio kako su Rusi saterali...
- Koji Srbin ne bi želeo da oslobodi...
- Ješić protiv blokadera zbog skupa
- Srbija vs Albanija
- Kakva je glupost rad?
- Grudi su sramota?
Stihovi za moju dusu
- Začetnik teme SlatKis6702
- Datum pokretanja
- Poruka
- 397.380
Poslednja lekcija o nežnosti – Marija Knežević
Kad umrem,
obavezno ostavite prozor otvoren.
Hoću da nastavim da budem prizor
kroz koji sa tobom hodam
korak prirastao uz korak
kao neistražena životinjica
u šetnji
iz jedne u drugu vrstu.
I gramofon da ste mi uključili.
Ne volim tango sa traka,
još manje savršenstvo kompakt diskova.
Želim da na miru igram sa tobom mislima
taj ples koji sam sa sobom pleše.
Nađite mi ploču koja pucketa.
Volim da volim u šumovima.
Otvorite mi sva tvoja pisma.
Žudim da ih njušim,
onako kako sam ih uvek čitala.
Na sto, kraj postelje
koja je uvek i samrtna,
stavite mi školjku i malu mirišljavu sveću.
Ako nađete miris vanile,
puno ste mi učinili.
Ako zapovedni način prevedete
na jezik želje da biva neispunjena,
poveriću vam svog psa.
Kad pomislite da me nema,
ako se ne upitate o poreklu
mojih zahteva,
voleću vas više nego žive.
Kad umrem,
obavezno ostavite prozor otvoren.
Hoću da nastavim da budem prizor
kroz koji sa tobom hodam
korak prirastao uz korak
kao neistražena životinjica
u šetnji
iz jedne u drugu vrstu.
I gramofon da ste mi uključili.
Ne volim tango sa traka,
još manje savršenstvo kompakt diskova.
Želim da na miru igram sa tobom mislima
taj ples koji sam sa sobom pleše.
Nađite mi ploču koja pucketa.
Volim da volim u šumovima.
Otvorite mi sva tvoja pisma.
Žudim da ih njušim,
onako kako sam ih uvek čitala.
Na sto, kraj postelje
koja je uvek i samrtna,
stavite mi školjku i malu mirišljavu sveću.
Ako nađete miris vanile,
puno ste mi učinili.
Ako zapovedni način prevedete
na jezik želje da biva neispunjena,
poveriću vam svog psa.
Kad pomislite da me nema,
ako se ne upitate o poreklu
mojih zahteva,
voleću vas više nego žive.
- Poruka
- 397.380
Mimikrija –Andjelko Zablaćanski
Ne, draga – nisam ja taj do vrha stepenik
Na koji stupaš u halji svilenih strasti
Znaš i ti – ja sam životom rođen pesnik
Otuđen od svake – čak i pesničke vlasti
Nisam ni grana na koju kačiš osmehe
Bestidno lažne s očima na vrhu brega
Nisam anđeo, jer volim i ja neke grehe
Kad stradaš u odricanju od svih i svega
Znaj, niko nije vlasnik pesničkih tapija
A ja ni u vlasti bilo čijih priviđenja
Niti me zadivljuje s vrha mimikrija
Već život bez laži – put nevelikih htenja
Ne molim se u crkvi s tronom mesto oltara
Niti slušam graktanje ptica kreštalica
Lepet njihovih krila čula mi umara
Ne, nisam stepenik prljavih stepenica
15. novembar 2019.
Iz zbirke Noći vučjeg zova (2020)
Ne, draga – nisam ja taj do vrha stepenik
Na koji stupaš u halji svilenih strasti
Znaš i ti – ja sam životom rođen pesnik
Otuđen od svake – čak i pesničke vlasti
Nisam ni grana na koju kačiš osmehe
Bestidno lažne s očima na vrhu brega
Nisam anđeo, jer volim i ja neke grehe
Kad stradaš u odricanju od svih i svega
Znaj, niko nije vlasnik pesničkih tapija
A ja ni u vlasti bilo čijih priviđenja
Niti me zadivljuje s vrha mimikrija
Već život bez laži – put nevelikih htenja
Ne molim se u crkvi s tronom mesto oltara
Niti slušam graktanje ptica kreštalica
Lepet njihovih krila čula mi umara
Ne, nisam stepenik prljavih stepenica
15. novembar 2019.
Iz zbirke Noći vučjeg zova (2020)
- Poruka
- 397.380
Pesnik – Mihail Ljermontov
Kad je Rafael nadahnuti
Prečiste Deve sveti lik
Kičicom živom naslikao,
Svojom veštinom ushićen
Pred slikom je odjednom pao!
Al’ zanos brzo se čudesni
U mladim grudima stišao,
Premoren slikar, zamukao,
Zaboravio i žar nebeski.
Tako i pesnik: tek što blesne
Kad saspe perom ruke svesne
Svu dušu; lira u času tom
Začara svet, pesnik zanesen
Opeva, vođen rajskim snom
Vas, vas! Idole svoje duše!
I ubrzo mu sni presuše.
Zanos u duši mu nestaje,
Splasnu, iščile i vizije!
No dugo, dugo s tugom vije
One početne doživljaje.
(1828)
Kad je Rafael nadahnuti
Prečiste Deve sveti lik
Kičicom živom naslikao,
Svojom veštinom ushićen
Pred slikom je odjednom pao!
Al’ zanos brzo se čudesni
U mladim grudima stišao,
Premoren slikar, zamukao,
Zaboravio i žar nebeski.
Tako i pesnik: tek što blesne
Kad saspe perom ruke svesne
Svu dušu; lira u času tom
Začara svet, pesnik zanesen
Opeva, vođen rajskim snom
Vas, vas! Idole svoje duše!
I ubrzo mu sni presuše.
Zanos u duši mu nestaje,
Splasnu, iščile i vizije!
No dugo, dugo s tugom vije
One početne doživljaje.
(1828)
- Poruka
- 397.380
Kozorog – Olivera Sinđelić
Ćuk peva, kroz hladan sumrak
vetar plovi bukovom šumom…
Na velikoj steni nad rekom stoji kozorog
ogrnut plaštom tame, ko kakav prastari bog
bdi nepokretan u mesečevoj sjeni…
Posmatra ko šeta lugom, ko ide tamnim drumom…
Blešti smaragdnom bojom ko posut sitnim biserjem
na humci mladog lugara odbačen zmijski svlak
u šarenoj šimskoj stelji međ lišćem i iverjem.
Krst je pojela zemlja, šafran svud procvao,
lipa je stara znak, da je on na smrt ranjen
kraj njenog stabla pao, snom smrtnim tu zaspao…
Našao ga pas u zoru…
Priča se da prvi put to veče
nije ga poveo u goru…
Tiho šumori trava,
u gnezdu pod majčinim krilom
ptiče spokojno spava,
dok Mesec po skromnom stećku milost svog srca sipa,
polako, kruni se, polako, zlatni prah sa starih lipa…
Ćuk peva, kroz hladan sumrak
vetar plovi bukovom šumom…
Na velikoj steni nad rekom stoji kozorog
ogrnut plaštom tame, ko kakav prastari bog
bdi nepokretan u mesečevoj sjeni…
Posmatra ko šeta lugom, ko ide tamnim drumom…
Blešti smaragdnom bojom ko posut sitnim biserjem
na humci mladog lugara odbačen zmijski svlak
u šarenoj šimskoj stelji međ lišćem i iverjem.
Krst je pojela zemlja, šafran svud procvao,
lipa je stara znak, da je on na smrt ranjen
kraj njenog stabla pao, snom smrtnim tu zaspao…
Našao ga pas u zoru…
Priča se da prvi put to veče
nije ga poveo u goru…
Tiho šumori trava,
u gnezdu pod majčinim krilom
ptiče spokojno spava,
dok Mesec po skromnom stećku milost svog srca sipa,
polako, kruni se, polako, zlatni prah sa starih lipa…
- Poruka
- 397.380
Osluškuj ljubav – Dona Ešvort
Ne kažemo uvek volim te
ponekad kažemo
Slabo jedeš
ili Kud ćeš po ovakvom vremenu?
Ne kažemo uvek
Ti si čudo.
Ponekad kažemo
Treba više da veruješ u sebe.
Ne kažemo uvek volim te
Ponekad otvorimo usta
i naša srca
(koja su zapravo puna ljubavi)
izlivamo tako što
prigovaramo, grdimo, kukamo, gušimo.
Možemo da poradimo na tome.
Ljubav ne zvuči uvek kao
Volim te.
Ponekad zvuči kao
Jedi više povrća
Vrati se kući do devet
Nemoj toliko da radiš.
Osluškuj ljubav u svemu što danas čuješ
ne zvuči uvek onako kako bi trebalo.
Ali je tu.
Tu je.
Ne kažemo uvek volim te
ponekad kažemo
Slabo jedeš
ili Kud ćeš po ovakvom vremenu?
Ne kažemo uvek
Ti si čudo.
Ponekad kažemo
Treba više da veruješ u sebe.
Ne kažemo uvek volim te
Ponekad otvorimo usta
i naša srca
(koja su zapravo puna ljubavi)
izlivamo tako što
prigovaramo, grdimo, kukamo, gušimo.
Možemo da poradimo na tome.
Ljubav ne zvuči uvek kao
Volim te.
Ponekad zvuči kao
Jedi više povrća
Vrati se kući do devet
Nemoj toliko da radiš.
Osluškuj ljubav u svemu što danas čuješ
ne zvuči uvek onako kako bi trebalo.
Ali je tu.
Tu je.
Mister
Legenda
- Poruka
- 67.460
Misliš da je teško stihove pisati?
To je samo otisak duše na papiru.
Možeš ga gužvati, paliti, brisati,
al' ne možeš sprečiti strasti da naviru.
Moraš sebi krv isisati,
kožu izvrnuti, to boli, dabome.
Pa, da li je teško pesmu napisati?
Nije teško, kad imaš kome.
G. Tadić
To je samo otisak duše na papiru.
Možeš ga gužvati, paliti, brisati,
al' ne možeš sprečiti strasti da naviru.
Moraš sebi krv isisati,
kožu izvrnuti, to boli, dabome.
Pa, da li je teško pesmu napisati?
Nije teško, kad imaš kome.
G. Tadić
- Poruka
- 397.380
Sam – Edgar Alan Po
Još od detinjstva mog ja nisam
poput drugih bio – niti sam
poput drugih snio – ne mogah
da s drugim duša izmeša dah –
iz izvora tog ne zahvati
ni moja tuga – niti strasti
plam ne znadoh srcu da predam –
i sve što voleh – to voleh sam.
Tad – od detinjstva – prva zora
Života vapi odgovora
iz praizvora dobra i zla,
sred tajne što me obuzela –
iz hučne pene, vodoskoka –
grimiznog vrha planinskoga –
iz Sunca koje me zaseni
zlaćanim bojama jeseni –
iz munje što sinu s nebesa
poštedevši me plamna besa –
oluje od koje se strada,
i oblaka čija gromada
(sred nebesa u toj plaveti)
demonu sliči mojoj svesti.
Sa engleskog prepevao Milan Drašković
Još od detinjstva mog ja nisam
poput drugih bio – niti sam
poput drugih snio – ne mogah
da s drugim duša izmeša dah –
iz izvora tog ne zahvati
ni moja tuga – niti strasti
plam ne znadoh srcu da predam –
i sve što voleh – to voleh sam.
Tad – od detinjstva – prva zora
Života vapi odgovora
iz praizvora dobra i zla,
sred tajne što me obuzela –
iz hučne pene, vodoskoka –
grimiznog vrha planinskoga –
iz Sunca koje me zaseni
zlaćanim bojama jeseni –
iz munje što sinu s nebesa
poštedevši me plamna besa –
oluje od koje se strada,
i oblaka čija gromada
(sred nebesa u toj plaveti)
demonu sliči mojoj svesti.
Sa engleskog prepevao Milan Drašković
- Poruka
- 397.380
U mutnim vodama – Marko Ubović
Jedna lepa ukrasna ribica
riba borac
ubila je jednog mužjaka
i jednu ženku
Ostala je sama
sa svojim divnim perajima
sa svojim divnim repom
a onda su je bacili u Dunav
Tamo je videla
velike, čudne ribe
i prvi put u životu
osetila je strah
Jedna lepa ukrasna ribica
riba borac
ubila je jednog mužjaka
i jednu ženku
Ostala je sama
sa svojim divnim perajima
sa svojim divnim repom
a onda su je bacili u Dunav
Tamo je videla
velike, čudne ribe
i prvi put u životu
osetila je strah
echinacea
Legenda
- Poruka
- 72.814
- Poruka
- 397.380
Zdravka Pap
Grliću te
Grliću te srećo
Rukama i srcem
I uvek ću biti tvoja
I nositi brigu za oboje
Grliću te i kad maštam
Dok se ne napijem sreće
I poludim u tebi i meni
I uzmem te samo za sebe
Grliću te i ljubiti dušom
I neću te ostaviti samog
I sama ću sebe promeniti
I tražiti da me zaboraviš
Grliću te i kad plačem
I kad suza broji dane
I kad sama sebi smeta
Što je tebe izabrala
Grliću te
Grliću te srećo
Rukama i srcem
I uvek ću biti tvoja
I nositi brigu za oboje
Grliću te i kad maštam
Dok se ne napijem sreće
I poludim u tebi i meni
I uzmem te samo za sebe
Grliću te i ljubiti dušom
I neću te ostaviti samog
I sama ću sebe promeniti
I tražiti da me zaboraviš
Grliću te i kad plačem
I kad suza broji dane
I kad sama sebi smeta
Što je tebe izabrala
- Poruka
- 397.380
Pošta za Petrograd – Ivan Sokač
Pišem ti stari, znam da si tamo.
Gledaš u bledo, tiho noćno nebo.
Ne prizivam davno odsanjana sunca.
I ne tražim vetar da pristigne amo.
Setiš li se mene kroz noć tvoju belu?
Još se srebrom sjaji okupana Neva.
Usamljeni Sergej u Angleter hotelu.
Opijen i mahnit da l’ još uvek peva?
Od svega što magli samo mi još priče,
u zvezdanom tkanju neba što me mami.
Ostale ko lađar da s palube viče,
kad se svetionik učini u tami.
Pišem ti deda, jer znam da si tamo.
Mraz ti pod kapom, sneg pod korak vrca.
Na studenom trgu samuješ na vetru.
…I ja sam u noći ko bez pola srca.
Budi mi dobro, slušaj šapat Neve.
Nismo stigli do nje ko dva stara druga.
Zalud ti je tuga, sve kroz pesme vidim:
petrogradske noći ko i murske deve.
Pišem ti stari, znam da si tamo.
Gledaš u bledo, tiho noćno nebo.
Ne prizivam davno odsanjana sunca.
I ne tražim vetar da pristigne amo.
Setiš li se mene kroz noć tvoju belu?
Još se srebrom sjaji okupana Neva.
Usamljeni Sergej u Angleter hotelu.
Opijen i mahnit da l’ još uvek peva?
Od svega što magli samo mi još priče,
u zvezdanom tkanju neba što me mami.
Ostale ko lađar da s palube viče,
kad se svetionik učini u tami.
Pišem ti deda, jer znam da si tamo.
Mraz ti pod kapom, sneg pod korak vrca.
Na studenom trgu samuješ na vetru.
…I ja sam u noći ko bez pola srca.
Budi mi dobro, slušaj šapat Neve.
Nismo stigli do nje ko dva stara druga.
Zalud ti je tuga, sve kroz pesme vidim:
petrogradske noći ko i murske deve.
Da si bila tu,...
Da si bila tu, dok sam padao
da si samo bila tu, ja bih noć savladao
da si bila tu,... sve bih umeo
tvoja duga ćutanja,... lako bih razumeo
Bolna svitanja, - broje pitanja
kad se jednom
daje, što se rastaje ?
moja svitanja,.. tugom krojena,
nekad živa, sada siva,... tobom bojena,...
Da si bila tu,... tad bih shvatio
da si samo bila tu, - život bih pozlatio
da si bila tu, dok sam padao
da si samo bila tu,
da si samo bila tu, ja bih noć savladao
da si bila tu,... sve bih umeo
tvoja duga ćutanja,... lako bih razumeo
Bolna svitanja, - broje pitanja
kad se jednom
daje, što se rastaje ?moja svitanja,.. tugom krojena,
nekad živa, sada siva,... tobom bojena,...
Da si bila tu,... tad bih shvatio
da si samo bila tu, - život bih pozlatio
da si bila tu, dok sam padao
da si samo bila tu,
ja bih noć savladao,...
Daša
Daša
- Poruka
- 397.380
Obrnuta pesma
Nikad se ne zna ko koga lovi,
ko kome kada zamku sprema,
koji su oni, koji su ovi,
gde zverki ima a gde nema.
Tako je to u pravom lovu —
lovac u žbunu, a zec na krovu.
Kada bi zečevi imali puške
sa svojom naravi, toplom zečjom,
oni bi gađnli samo kruške
kao u bajci najlepšoj, dečjoj.
Ni za kakve na svetu novce
zečevi ne bi lovili lovce.
Nikad se ne zna ko koga lovi,
ko kome kada zamku sprema,
koji su oni, koji su ovi,
gde zverki ima a gde nema.
Pero Zubac
Nikad se ne zna ko koga lovi,
ko kome kada zamku sprema,
koji su oni, koji su ovi,
gde zverki ima a gde nema.
Tako je to u pravom lovu —
lovac u žbunu, a zec na krovu.
Kada bi zečevi imali puške
sa svojom naravi, toplom zečjom,
oni bi gađnli samo kruške
kao u bajci najlepšoj, dečjoj.
Ni za kakve na svetu novce
zečevi ne bi lovili lovce.
Nikad se ne zna ko koga lovi,
ko kome kada zamku sprema,
koji su oni, koji su ovi,
gde zverki ima a gde nema.
Pero Zubac
.*omiljeni kompozitor, pesnik i muzikant 
.
.
.. Gledaš u mrak, ništa ne pričaš
Slušam ti dah, lak i nemiran
Na prstima se prikradam
Kao kad mesec krade dan
Do tvojih tajni da ih otključam
--
Da l' da te pitam je l' to ljubav umire
Il' mi to samo slutnje govore
i omiljeni recitator
Slušam ti dah, lak i nemiran
Na prstima se prikradam
Kao kad mesec krade dan
Do tvojih tajni da ih otključam
-
-Da l' da te pitam je l' to ljubav umire
Il' mi to samo slutnje govore
.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 397.380
Dok sam te imao
Jezik sam ptica razaznavao
i tajne ptičije odgonetao
biljke sam razumeo, i u noćima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujući rukopis vetra
uz more, u noći, u planini
tolike nevoljnike saslušati umeo
i činiti im male radosti
bez napora, bez sebičnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i preveć ostane u meni
san sam s radošću na oči nanosio
i buđenju se kao drveće radovao
dok sam te imao…
Pero Zubac
Jezik sam ptica razaznavao
i tajne ptičije odgonetao
biljke sam razumeo, i u noćima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujući rukopis vetra
uz more, u noći, u planini
tolike nevoljnike saslušati umeo
i činiti im male radosti
bez napora, bez sebičnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i preveć ostane u meni
san sam s radošću na oči nanosio
i buđenju se kao drveće radovao
dok sam te imao…
Pero Zubac
Voleo sam te...
(Ka' što te nikad, niko, voleti neće,.. znamm ne zoveš se Lejla, ali primi - ovo kao da jesi
,.. ..pis'o o-tom' i Jesenjin.. i mnogi...
ps: sve mojee (a ima ih) kažu da sam neviđeni Manipulator (ženskim emocijama)..
jbg, možda i jesam,.. ne-znam,.. iskusan sam,.. jedna me je gadno za'ebala,.. (ajd' razmisli, možda si bašTi, - Taa
naučio sam 
,...Zrelo grožđe, brzo prođe,.. al' je najslađee,..
na verandi, u lavandi,...
Poslednja izmena:
.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 397.380
Tada
Mrtvi su izašli iz grobova.
Nečujno krenuli svim ljudima.
Polovinom tamne strane glave
Mesec je sijao.
Trava mirisila na
šćućuren cvet.
Sa zaspalih krila
letela pera golubova
Reka je nosila
uspomene riba i lotosa
A celim svetom vladala inspiracija
Tada sam se upiškila
Marina Abramović
Mrtvi su izašli iz grobova.
Nečujno krenuli svim ljudima.
Polovinom tamne strane glave
Mesec je sijao.
Trava mirisila na
šćućuren cvet.
Sa zaspalih krila
letela pera golubova
Reka je nosila
uspomene riba i lotosa
A celim svetom vladala inspiracija
Tada sam se upiškila
Marina Abramović
- Poruka
- 397.380
Kad bih znao
Kad bih znao jezik lavlji
ili kravlji
ili mravlji
kad bih znao jezik mačji
ili račji
ili svračji
kad bih znao jezik ćukova
ili vukova
ili smukova
ala bih rikao cikao
pućpurikao
kukurikao
njištao
vrištao
pištao
šištao
cijukao
pijukao
maukao
arlaukao
ala bih lajao i gugutao
pa makar posle doveka ćutao.
Vlada Stojiljković
Kad bih znao jezik lavlji
ili kravlji
ili mravlji
kad bih znao jezik mačji
ili račji
ili svračji
kad bih znao jezik ćukova
ili vukova
ili smukova
ala bih rikao cikao
pućpurikao
kukurikao
njištao
vrištao
pištao
šištao
cijukao
pijukao
maukao
arlaukao
ala bih lajao i gugutao
pa makar posle doveka ćutao.
Vlada Stojiljković
Tea
Veoma poznat
- Poruka
- 13.013
Prodavala je krizanteme,
oči je imala poput pjesme ove.
Mirisala divno…na samoću,
Tiho se ušuljala u moje snove.
Osmijeh je skrivala iza cvijeća,
al pogled je odavao misli skrite,
drhtavim glasom kada bi rekla...
Samo izvolite!...Šta želite
Postao sam ljubitelj krizantema...
očiju poput pjesme ove,
crnomorskih mirisa slatkih
i nje što ušla je u moje snove.
I svako jutro krizanteme nove
na stolu hotelske sobe slažem,
a očima plavim poput pjesme ove,
sve je već jasno...jasno da lažem.
Dok pjesma plava poput očiju njenih
raspjevala se dušom da joj kraja nema
stojim na obali Crnoga mora,
gledam prodavačicu krizantema.
A.D. Nessebar, na Crnome moru srpanj1998
oči je imala poput pjesme ove.
Mirisala divno…na samoću,
Tiho se ušuljala u moje snove.
Osmijeh je skrivala iza cvijeća,
al pogled je odavao misli skrite,
drhtavim glasom kada bi rekla...
Samo izvolite!...Šta želite
Postao sam ljubitelj krizantema...
očiju poput pjesme ove,
crnomorskih mirisa slatkih
i nje što ušla je u moje snove.
I svako jutro krizanteme nove
na stolu hotelske sobe slažem,
a očima plavim poput pjesme ove,
sve je već jasno...jasno da lažem.
Dok pjesma plava poput očiju njenih
raspjevala se dušom da joj kraja nema
stojim na obali Crnoga mora,
gledam prodavačicu krizantema.
A.D. Nessebar, na Crnome moru srpanj1998
- Poruka
- 42.468
Kako da dušu sputam,
da se tvoje ne takne?
Kako, mimo tebe, njom da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih da sklonim je na koje zaboravljeno mesto
usred tmine, u neki strani, tuđi kut,
u kom neće je tvoje nijati dubine.
Al’ ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko potez gudala nas spaja,
koje iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu?
Ko nas satka? I koji ovo svirač drži nas?
E. M. Rilke
da se tvoje ne takne?
Kako, mimo tebe, njom da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih da sklonim je na koje zaboravljeno mesto
usred tmine, u neki strani, tuđi kut,
u kom neće je tvoje nijati dubine.
Al’ ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko potez gudala nas spaja,
koje iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu?
Ko nas satka? I koji ovo svirač drži nas?
E. M. Rilke
- Poruka
- 397.380
Parada idiota – Henrih Sapgir
Idem. A u susret
Idu mi idioti
Idiot bradati
Idiot bezbradi
Idiot sunđerasti
Idiot velikousti
Idiot uglasti
Idiot glavati
Idiot – iz ušiju mi viri čep od vate.
Ide idiot veseli
Ide idiot teški
Ide idiot simpatični
Ide idiot apatični
Ide idiot normalni
Ide idiot bezobrazni
Ide idiot genijalni
Ide idiot epohalni
Jedni idioti prilično obučeni
Drugi slabije – neobrijani zgužvani
Jedni po rimski zamotani u novine
Drugi – u svoje crteže i proračune
Neki svoj stid pokrivaju platom
Neki erudicijom ili zanatom
Veliku sreću
Nose idioti
Mašine i dače
Nose idioti
Ide idiot bez roptanja
„Jesam li samo ja nesretan
Žena mi – histerik
Šef – debil
I ja neurastenik –
Sebe sam uništio“
Idu idioti tegle kombinate
Fabrike naučne institute
Nekakve retorte točkove rakete
Nekakve knjige skulpture nacrte
Nose fotografije mrtve planete
I sasvim nevidljive predmete
Idu idioti idu idioti
Evo njih dvojica istukla su nekog
A dva druga udesila su nekog
Nekakvog kepeca i idiota
Časni idioti
Kao lopate
Blešatvi idioti
Kao plakate
Idioti su uopšte dobra deca
I biti među njima jezivo je
Idiotske pesme pevaju idioti
Idiotske misli misle idioti
I nemaju pojama i neće da znaju idioti
Da su ih odjednom zamislili idioti
Idu vrednice idu diplomate
Idu kolektivi aktivi čete
I duž beskonačne ograde od cigala
Idu idioti idu idioti
Svira orkestar „marš idiota“
Idu – i nema kraja smotri nakaza
I između njih si i sam idiot
Zarobljen opštim vrtlogom
A možda je to normalno? Prirodno?
Postoji kretanje i cilj i sloboda?
Nisu li se uzalud peli na postolja mitraljeza
I kao jesenje lišće ginuli bez broja…
I neka i ja umrem za ideal idiota
S blaženim osmehom idiota
S ruskog preveo Ibrahim Hadžić
Idem. A u susret
Idu mi idioti
Idiot bradati
Idiot bezbradi
Idiot sunđerasti
Idiot velikousti
Idiot uglasti
Idiot glavati
Idiot – iz ušiju mi viri čep od vate.
Ide idiot veseli
Ide idiot teški
Ide idiot simpatični
Ide idiot apatični
Ide idiot normalni
Ide idiot bezobrazni
Ide idiot genijalni
Ide idiot epohalni
Jedni idioti prilično obučeni
Drugi slabije – neobrijani zgužvani
Jedni po rimski zamotani u novine
Drugi – u svoje crteže i proračune
Neki svoj stid pokrivaju platom
Neki erudicijom ili zanatom
Veliku sreću
Nose idioti
Mašine i dače
Nose idioti
Ide idiot bez roptanja
„Jesam li samo ja nesretan
Žena mi – histerik
Šef – debil
I ja neurastenik –
Sebe sam uništio“
Idu idioti tegle kombinate
Fabrike naučne institute
Nekakve retorte točkove rakete
Nekakve knjige skulpture nacrte
Nose fotografije mrtve planete
I sasvim nevidljive predmete
Idu idioti idu idioti
Evo njih dvojica istukla su nekog
A dva druga udesila su nekog
Nekakvog kepeca i idiota
Časni idioti
Kao lopate
Blešatvi idioti
Kao plakate
Idioti su uopšte dobra deca
I biti među njima jezivo je
Idiotske pesme pevaju idioti
Idiotske misli misle idioti
I nemaju pojama i neće da znaju idioti
Da su ih odjednom zamislili idioti
Idu vrednice idu diplomate
Idu kolektivi aktivi čete
I duž beskonačne ograde od cigala
Idu idioti idu idioti
Svira orkestar „marš idiota“
Idu – i nema kraja smotri nakaza
I između njih si i sam idiot
Zarobljen opštim vrtlogom
A možda je to normalno? Prirodno?
Postoji kretanje i cilj i sloboda?
Nisu li se uzalud peli na postolja mitraljeza
I kao jesenje lišće ginuli bez broja…
I neka i ja umrem za ideal idiota
S blaženim osmehom idiota
S ruskog preveo Ibrahim Hadžić
- Poruka
- 42.468
Ulica Gorkih Jagoda 
Dobrodošla,
u ulicu Gorkih Jagoda... broj pet!
Tu na uglu, s ulicom Spaljenih pisama i
Mrtvih Nadanja,
stanujem ja.
Svako jutro, odem do ćoška
Bulevara Prevara.
Tu kupim novine -
"24 časa života manje".
Pogledam oglase,
rubrika "Nadanja",
ali ništa novo...
Čak se i staro razgrabilo!
Oko podne,
sednem u park,
pokraj reke Sećanja,
i gledam kako otiču
nabujale misli...
Popodne je moje vreme,
kada ručam u restoranu
"Prvi poljubac".
Odmah je tu, na trgu Ironije.
Pitam koji je danas dan
crno-belog kelnera...
(Pošto znam koji je specijalitet,
kojeg dana na meniju...)
"Koji je danas dan...?!"
reče kelner...
"Mislim gospodine, da je danas
Patetični dan!"
"Bože!
Zakleo bih se da je danas
Očajni dan!
Kako prođe nedelja!"
Za Patetični dan,
obično je na meniju
"teška Glupost,
filovana s divljom ljubomorom"
"Moje omiljeno!"
pomislih.
"Još nešto gospodine?!"
bio je ljubazan kelner.
"Možda... preliv od intriga,
s jednom toplom, sočnom laži!?"
"Mogu li Vam preporučiti
samosažaljenje uz to?!"
"Ko kuva danas?!"
pitah.
"Đavo, čini mi se...
ili Vaša bivša!
Ako joj je počela smena?!"
"Daj!, 'Ajde!"
"A, za desert?!"
"Možda neki bol,
u predelu grudi?!"
"Naravno gospodine... Sve za Vas!"
Ratko Petrović
Dobrodošla,
u ulicu Gorkih Jagoda... broj pet!
Tu na uglu, s ulicom Spaljenih pisama i
Mrtvih Nadanja,
stanujem ja.
Svako jutro, odem do ćoška
Bulevara Prevara.
Tu kupim novine -
"24 časa života manje".
Pogledam oglase,
rubrika "Nadanja",
ali ništa novo...
Čak se i staro razgrabilo!
Oko podne,
sednem u park,
pokraj reke Sećanja,
i gledam kako otiču
nabujale misli...
Popodne je moje vreme,
kada ručam u restoranu
"Prvi poljubac".
Odmah je tu, na trgu Ironije.
Pitam koji je danas dan
crno-belog kelnera...
(Pošto znam koji je specijalitet,
kojeg dana na meniju...)
"Koji je danas dan...?!"
reče kelner...
"Mislim gospodine, da je danas
Patetični dan!"
"Bože!
Zakleo bih se da je danas
Očajni dan!
Kako prođe nedelja!"
Za Patetični dan,
obično je na meniju
"teška Glupost,
filovana s divljom ljubomorom"
"Moje omiljeno!"
pomislih.
"Još nešto gospodine?!"
bio je ljubazan kelner.
"Možda... preliv od intriga,
s jednom toplom, sočnom laži!?"
"Mogu li Vam preporučiti
samosažaljenje uz to?!"
"Ko kuva danas?!"
pitah.
"Đavo, čini mi se...
ili Vaša bivša!
Ako joj je počela smena?!"
"Daj!, 'Ajde!"
"A, za desert?!"
"Možda neki bol,
u predelu grudi?!"
"Naravno gospodine... Sve za Vas!"
Ratko Petrović
