Stihovi za moju dusu

[STARDUST]

Kisa od suza,kako to boli,
nista se promeniti nece,
nemoj da kazes da zelis poc',
jer ti necu poslati poslednje cvece.
Pristajem da me mrzis,ako to zelis,
ako ti imalo ublazi tugu,
gorak okus u grlu mi stoji
valda cu i ja da nadjem svoju dugu.
Proci cu isopd,da okusim srecu
koja mi uvek okrene ledja,
vidim da neces ili ne zelis,
a to me jos vise vredja.
Molim se Bogu,da greh ti prosti
necu dozvolit nikakvu kaznu,
jer ti nikad neces da upitas mene
za moju dusu praznu.
Budi sretna,tamo gde podjes,
al' jedno moras da znas....
nikad i nikom neces da znacis
kao sto meni pripadas!!!

 

[Slovenska]

* ** *

Naš dan je zelena jabuka
Na dvoje presečena
Gledam te
Ti me ne vidiš
Između nas je slepo sunce
Na stepenicama
Zagrljaj naš rastrgnut
Zoveš me
Ja te ne čujem
Između nas je gluvi vazduh
Po izlozima
Usne moje traže
Tvoj osmeh
Na raskrsnici
Poljubac naš pregažen
Ruku sam ti dao
Ti je ne osećaš
Praznina te je zagrlila
Po trgovima
Suza tvoja traži
Moje oči
Uveče se dan moj mrtav
S mrtvim tvojim danom sastane
Samo u snu
Istim predelom hodamo

Vasko Popa​

 

[REVELIN]

Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.
Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.
Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

Pero Zubac

 

[Nina]

More ima barku,
jedro i katarku.
More, more, budi drug,
daj mi barku jedan krug!
Tako mi se baza
sirom morskih staza...

Lasta ima krila
leti sve do Nila.
Lasto, lasto, budi drug
daj mi krila jedan krug!
Da obidjem lug,
da odem na jug...

Kad mrav zrno srusi,
cuju zecje usi.
Zece, zece, budi drug
daj mi usi jedan krug!
Da oslusnem i ja
kako zito klija...

U ribe peraja
srebrnoga sjaja.
Ribo, ribo, budi drug
daj peraja jedan krug!
Da me zelja mine,
da vidim dubine...

Nocu kraj zivica
svetli fenjer svica.
Svice, svice, budi drug
daj mi fenjer jedan krug!
Pozajmi mi moc
da osvetlim noc.

Na nebu se zvezde
kao ptice gnezde.
Nebo, nebo, budi drug
daj mi zvezdu jedan krug!
Bicu lepsi jos,
kad stavim taj bros...

 

[REVELIN]

Moje posljednje zbogom

Ono što ću ti reći
Neka ostane tajna
Između tebe i mene
Dva srca prividno spojena
Zlatnom niti

Zašto sam čekao
Da se i posljednja
Nada ugasi
Da bih otišao

Sramno priznajem
Da te više
Ne mogu ovako voljeti
Jer me iznova guši
Osjećaj da te nemam
Da ti zagrljajem
Ne mogu pokazati
Gdje pripadaš
Niti ljubiti
Lice andjela

Ja više
Snage nemam
Da budem blizu tebe
Na ovaj način
Jer tvoja hladnoća
U mom srcu
Izaziva jezu

Osjećam
Da polako nestajem
U tvom crnom oku
Treptaja nedostojan
Ne mogu više
Niti govoriti

Nehoteći
Razbila si jednu dušu
Na komade
Slomila si
Hrabrog čovjeka
Čija sam sjenka

Stoga
Neka ovo bude
Moje posljednje zbogom
Zadnji poklon tebi
Anđele bez duše

Ostajem
Vjeran molitvi
Da jednom shvatiš
Šta je prava ljubav
I kako se voli do smrti


nepoznat autor

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Sanjaš,
opet sanjaš...
Šta ce ti sva ta prostranstva
ljubav neznana
Šta ce ti jad posle svega
prozor otvoren u nigdinu
Zrela pahulja snega...
Sanjaš li sanjaš,
budalo mala nepopravljiva
Tragacu srece...

 

[gost 254762]

U godinama sam raskršća
zrelosti i starosti,
kad telo nemoća
i priklanja se slabosti.

U godinama sam svođenja
broja uspeha i padova,
stega i oslobođenja,
spoznaje ljudi, ali i gadova.

 

[Zauzet+]

Za godine tvoje (Van Gogh)

Kazi mi
Da li kad mislis na nas
Tisina vlada poljima
Koja cuvaju sve nase tajne

Secanja
Imaju pravo na nas
I svakog jutra bude me
Placem u sebi, lagano umirem

Zasto bih plakao
Ali ponekad, uvek sama od sebe
U more padne od milion jos jedna
Topla suza za tebe
Zasto bih plakao
Vidis ponekad snovi dobiju krila
Evo dajem sve svoje
za godine tvoje
I sto si nekad mi bila

Nadam se
Dok dani puze kraj nas
Da mozda negde i ugledam
Te stope tvoje cekam citav vek

Zaveden mirisom sna
Koji krade mi dusu
A znam da nemam pravo
Ne nemam pravo na nas

Mozda bih plakao...

 

[Lila_]

Iv Bonfoa

SVETLOST, IZMENJENA

Mi se ne vidimo više u istom svetlu,
Mi nemamo više iste oči, niti ruke,
Sad je stablo bliže, a glas izvora je življi,
Koraci su naši dublji među umrlima.

Bože koji nisi, ruku stavi nam na rame,
Težinom povratka svoga ocrtaj nam telo,
Nek nam s dušama se ne mešaju već te zvezde,
Te šume, ti ptičji krici, te sene i dani.

K'o što plod se kida, oporeci se u nama,
Zbriši nas u sebi. I nama razotkrij
Smisao tajnovit onog posve jednostavnog
Što bez vatre pade u reči bez ljubavi.

 

[Kalamiti Dzejn]

Uzalud joj se divim

Malo je jedna pesma
da svoju ljubav opišem
prema onoj koja nezna
da mi želje inspiriše

Malo je život jedan
da kažem sve što želim
dok kraj izvora stojim žedan
i uzdahe besplatno delim

Malo je jedna poema
da svoju žedj opišem
kad ona koju želim pojma nema
da zbog nje na škrge dišem

Uzalud joj se divim
i u pesmama u zagrljaj hitam
kad ona tamo svoj život živi
a poeziju odavno ne čita

Milan Višnjić

 

[Slovenska]

Zaboravicemo ga, srce,
Noćas, ti i ja!
Ti toplinu smetni s uma
Ja svetlo što mi da.
Kad molitvu okončaš, reci
Da pamet zatamnim.
Požuri!
Ako kasno dodješ
U mislima biću s njim
.
EMILI DIKINSON

 

[DUNJA W]

Kao da mi je neko
zavezao sve misli u glavi
i kao da mi ne da poleteti pesmom u oblake
Tako sam ranjiva na pragu predvečerja
zbunjenim kišama okupana
buketima čežnje ispunjena
I kad prolije se miris belih jorgovana u vrtu
Dođe mi vriskom dohvatiti mesec i ogoliti ljepotu neba
Šutnjom obeshrabriti tvoje pohode po mojim usnama
Beskrajno dugo stajati na osami dok mi vetar drhti kroz tijelo
Dopustit ću tvojim koracima zajedničko trčanje prema zvezdama
Jer želja za tobom uvek je jača od svih zabrana koje mi rovare u mislima...

(E. Kraljić)

 

[REVELIN]

Sanjarenje

Ponekad sanjam da imam krila
i sedam svojih tovara zlata,
da mogu svakom ko dobra vila
staviti dukat, tiho, kraj vrata.

Sanjarim: štapić čarobni imam
i menjam, tako, svet preko noći...
sanjarim kako bolesne primam
i kako svakom mogu pomoći.

I tako rastem, snovima vođen,
pomalo tužan, jer nemam krila.
Ali ja takav, kakav sam rođen,
bar imam srce kao ta vila.

Tako ne mogu nikom pomoći
jer nemam štapić da zlato delim
i nikom neću do praga doći.
Ali bar sanjam, ali bar želim.

Nedeljko Popadić

 

[STARDUST]

Odlazim,.....nista to cudno nije,
tuga kad skupi sav svoj jad,
nema te zelje niti htenja
da utali ljubavi glad.
Sobica mala,tama u njoj,
upalih svecu,da tminu razbijem
ugledah ikonu svetu, na zidu stoji
kao da moga srca otkucaj broji.
Presveta Majko,molim se tebi,
budi k'o uvek pored mene
zastiti,i daj mi snage
da mi u zivotu bolje krene.
Nedaj da dusa uvek boli,
pomozi svakom ko gorko pati
ruku mu pruzi presvetlu tvoju
i u zivot ga njegov vrati.
Odlazim sad...tako je bolje,
za mene ovde nema sreca
dok pisem ove redove zadnje
tiho dogori poslednja sveca!!

 

[Kalamiti Dzejn]

"Mi smo se suvise sretali..."
Mi smo se suvise sretali na raskrscima neznanim
Mada smo razlicitim putevima koracali
Tinjalo nebo vecernje u siprazima zvezdanim
I uvek oblaci zdralova sa prolecem se vracali.

Mi smo se suvise sretali a reci rekli nismo
I u leta kovrdzava sa preplanulim licima
Pod kapom zelenih dudova za casak zastali smo
Pa onda prosli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
I vetar kisama umio sivo popodne ogolelo
A putevi se duzili i raskrsca su zudela
Za nesto kratko u susretu sto se toliko volelo.

U zime snezne, pobelele k'o tvoji isprani dlanovi
Dugo si, dugo cekala pod jablanom, na smetu
I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom
Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskrscu necu te videti vise
Pruzices nekome dlanove, prestace putovanja
I pod krov neki svratices da se sklonis od kise.

Spusticu tvoju maramu usput kraj putokaza
I sa vetrom - drugarom otici nabranih vedja
Jer meni zivot prestaje ako sidjem sa staza
I pred necijim vratima skinem torbu sa ledja.

 

[Slovenska]

Kad zaboravis nedelju

A kad zaboraviš šarene pokrivače srijedom i subotom
A naročito kad zaboraviš nedjelju;
Kad zaboraviš naše trenutke nedjeljom u krevetu,
Ili mene kako sjedim na radijatoru ulične sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kućnim ogrtačem nenadanja;
I ništa ne moram raditi, i sretna sam . . .
I kad ponedjeljak ne bi nikad trebao doći!
Kad to zaboraviš kažem . . .
I kako si psovao ako bi netko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konačno odlazili na nedjeljni ručak;
U stvari, kroz uličnu sobu do stola zamrljanog tintom
u jugozapadnom kutu, na nedjeljni ručak.
A to je uvijek bilo pile s tjesteninom, ili pile s rižom, i salata,
pa raženi kruh i čaj, i kolačići s čokoladnim mrvicama.
Kažem, kad to zaboraviš . . .
Kad zaboraviš moj tihi predosjećaj
Da će rat završiti prije nego dođe red na tebe;
I kako smo se konačno svlačili,
Gasili svjetlo, uranjali u krevet,
Ležali načas opušteni u nedjeljno svježoj posteljini
I nježno se slivali jedno u drugo . . .
Kada, kažem zaboraviš sve to,
Tada možeš reći, tada ću možda povjerovati
Da si me dobro zaboravio.

Gvendolin Bruks​

 

[_provincijalka_]

Spiram te sa kože,
Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskašljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo šljunak u krvi,
Ljuštim te sa nokata
Oštrim nožem kajačem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reči te se odriču i
u laž me ušuškuju,
Nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa iščeznućem,
Istresam te iz džepova
starih košulja,
Stružem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinački sneg,
Proklinjem pesme
u kojima stanuješ,
jedeš, spavaš, umivaš se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kišama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reči,
Samo da postojiš.
Kako ćeš i ovu
Molitvu čitati
Ako te nema
Ako uporno tvrdiš
Da te nema,
Da sam te
izmislio.

Pero Zubac

 

[mari47]

Već dolazi rijeka

Kad neko ode iz tvoga života
sve ode s njim, sve što je dotakla
njegova ruka, i ništa neće biti isto
prazna postelja i otvorena vrata sobe.

Prolazit će dani, prolazit će noći
jednog jutra ništa neće biti tvoje.
Na putu koji vodi na četiri strane svijeta
tvoj vlak će stati daleko od grada.

Još samo trenutak i ti ćeš otići,
tvoje mjesto ostaće prazno.
Jedan za drugim ustat će prijatelji
i ponovo će sve biti zaboravljeno.

Ne pitaj ništa, zatvori oči,
neka padne zastor, svetla su pogašena.
Još samo časak i ti ćeš otići,
već dolazi rijeka koja će te odnjeti sa sobom.

Z.Golob

 

[gost 254762]

na pitanje ZAŠTO?
odgovora nema
nošena olujnim vjetrom
punim teških kišnih kapi
odlazim...
srce mi je nevjerom otrovano
duša mi izdajom pokošena
licem mi se suza tuge slijeva
jer odgovora nema
ZAŠTO?
zaustaviti ću srce svoje
neka ništa ne kaže više
ono je ionako reklo i dalo
previše...
u mojim snovima postojala je
jedna mirisna, prekrasna plava livada
puna ljubavi a na njoj ja i ti
ali, u toj livadi tvoja ljubav
srce drugoj pokloni ,
mene ostavi i izda
mojim obrazom suza boli
prolazi
moje srce jeca i govori
"pusti, tako je moralo biti
i tiho tiše kreni dalje
a usne neka ti šute "
odlazim
kao ptica ranjena
mirisom kiše nošena
tugom ogrnuta ...
ZAŠTO?

 

[gost 254762]

život


Čovječji život, kako Sokrat zbori,
kada poslovnost mučna njim ovlada,
potok je što se razlijeva i pada
dok se s olujom bijesnom mutan bori.

A život onog što mir sebi stvori
sličan je blagom izvoru iz hlada
koji grgoljav, tih i prepun sklada
kroz šarno cvijeće sveudilj žubori.


O kakvo li je bogatstvo i sreća
za onog koji samo dobro cijeni
kada slobodu u duši osjeća.

Jer poslovi su vazda otrov ljuti!
Blažen tko živi ko izvor maleni
što spor i miran nikad se ne muti!

Lope de Vega

 

[Nina]

Samo jedna vrata do Raja
Živimo svakog dana i sata.
Samo jedna vrata do Raja,
A iapk nam je van dohvata
Da otvorimo ta vrata Rajska
I stignemo do sreće.
Samo jedna vrata do Raja,
al ključ u bravu neće.
Samo jedna vrata do Raja,
al kad se tamo kreće?

 

[REVELIN]

Poslije ljubavi


Poslije ljubavi
ostaju telefonski računi koji blijede

Poslije ljubavi
ostaju čaše sa ugraviranim monogramima
ukradene po boljim hotelima

Poslije ljubavi
ostaje običaj da se bijelo vino nalijeva u dvije čaše
i da crte budu na istoj visini

Poslije ljubavi
ostaje sto u kavani i zacudjen pogled konobara
sto nas vidi s nekim drugim

Poslije ljubavi
ostaje na usnama metalni okus promašenosti
i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6

Poslije ljubavi
ostaje rečenica - dobro izgledaš, ništa se nisi promijenila
javi se ponekad,
imaš još moj broj

Poslije ljubavi
ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali

Poslije ljubavi,
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju tajni znaci,
ljubavne šifre,
ostaje tvoja strana postelje
i strah da će neko iznenada doći,
spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas,
hiljadu i jedna laž.

Poslije ljubavi
ostaje rečenica- ja ću prva u kupatilo-
i odgovor - zar nećemo zajedno?-
-ovaj put ne-

Poslije ljubavi
ostaju saučesnici,
čuvari tajne koja nije više tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj ženi

Poslije ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,
prazno srce,
navika da se pale dvije cigarete istovremeno,
fotografije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nisu voljeli
i cvjećarke koje jesu.

Poslije ljubavi
ostaje povrijeđena sujeta.

Poslije ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge žene.

Poslije ljubavi
ne ostaje ništa...

Arsen Dedić

 

[gost 254762]

Osmijeh ne košta ništa,
a djeluje čudesno!.
Obogaćuje onoga kome je namijenjen,
a ne osiromašuje onoga koji ga poklanja.
Bljesne poput munje,
ali sjećanje može trajati zauvijek.
Nitko nije toliko bogat,
niti toliko siromašan da bi ga
sebi morao uskratiti.
Svatko njime samo dobiva.
Osmijeh donosi sreću u kuću,
pozdrav prijatelju.
On je odmor umornome,
putokaz izgubljenome,
sunčeva zraka žalosnome
i najbolji prirodni lijek protiv ljutnje.
Ali, ne može ga se kupiti,
izmoliti, posuditi ili ukrasti,
jer vrijedi zapravo jedino kad se
poklanja

 

[Marcipa]

Nikada ne kazes rec koju bi trebalo.

Da te ne bih ocenio, izmices mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomesao s mnogima, stojis odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;
Nikada ne ides putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev je veci od prohteva drugih, zato cutis,
Pritvornom ravnodusnoscu ne hajes za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;
Nikada ne uzimas sto bi trebalo.

Rabindranat Tagore

 

[DUNJA W]

Reci, kad bi moj osmah bled,
rastopio se kao cvet
pola san a pola led.

Kad bih jos jednom
mogao da volim...

Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i zivot bio manje lud?

Ili bih i tad kao sad
mogao da se smesim i razbolim,
i da umrem?

Kad bih jos jednom
osetio da volim, volim?

M. Crnjanski