Stihovi za moju dusu

[REVELIN]

Svjetlost

Samo da se uz tebe budim,
meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mjenu slutim,
da zrak u tvojoj blizini dišem.

Samo da tiho uz tebe šutim
prisutan kao svjetlost bez glasa.
I da ti oči očima ćutim,
kao da ću te izgubiti, sada, ovoga časa.

Enes Kišević

 

[DUNJA W]

 

[STARDUST]

 

[DUNJA W]

VERUJEM


Verujem u prolece ljubavi i njegove bujice,
verujem u dusu duga,praskozorja i sutona,
Verujem u antene sto ih nosim u snovima,
Verujem u slutnje,strepnje,i nagovestaje,
Verujem u prizvuke
Verujem u borove koji se zorama lece,
Verujem u srca koja mogu sve resiti,
Verujem u secanja na detinjstvo omadjijano,
Verujem u radost prastanja,
Verujem u bezazlenost ljudi,zmija,i zveri,
Verujem u nevinost prvih grehova,
Verujem u casovnik sto kuca u zemljanom sredistu,
Verujam u duhove koji zive u osmesima,
Verujem u vasionu srca koja se bude,
Verujem u nepovratnost,i rastanke kraj voda,
Verujem u reku zborava i njenu beskonacnost!

Desanka Maksimovic

 

[Nina]

PLAVA PTICA


ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali sam ja isuviše opasan za nju,
kažem joj, ostani unutra, neću
da te bilo ko
vidi.

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali ja je nalivam viskijem i udišem
dim od cigareta
tako da ***** i barmeni
i bakalini
nikad ne saznaju
da je
unutra.

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali sam ja isuviše opasan za nju,
kažem joj,
miruj, je l' hoćeš nešto da
zabrljaš?
hoćeš da zajebeš
stvar?
hoćeš da mi urnišeš prodaju knjiga u
Evropi?

ima jedna plava ptica u mom srcu koja
želi da izađe
ali sam ja pametan čovek, pustim je napolje
samo ponekad noću
kad svi živi spavaju.
kažem joj, znam da si tu,
i zato ne budi
tužna.
onda je vratim nazad,
ali ona pomalo pevuši
unutra, nisam je baš pustio da
umre
i onda tako spavamo
zajedno
sa našim
tajnim paktom
i sve je to dovoljno lepo da
bi čovek mogao
da zaplače, ali ja ne
plačem, a
vi?


Henri Kinaski

 

[REVELIN]

Zaboravit ćemo ga srce


Zaboravit ćemo ga srce
Noćas, ti i ja !
Ti toplinu smetni s uma
Ja svetlo što mi da


Kada molitvu okončaš,reci
Da pamet zatamnim
Požuri! Ako kasno dođeš
U misli bit ću s njim

Emili Dikinson

 

[mari47]

UNIŠTENJE

Pogodi me Demon kroz moja bespuća.
Lebdi oko mene kao vazduh, svuda;
Prodire u srce i razara pluća,
Ispunja mi dušu čežnjom večnog bluda.

Znajuć da Umetnost ljubav mi je prava,
Uzme katkad oblik divnog ženskog bića,
I pod izgovorom, lažnim, privikava
Moje vrele usne na bezčasna pića.

Vodi me daleko od Božijega oka,
Bez daha i lomna, na pučinu sinju
Dosade što zjapi pusta i duboka;

Baca mi u oči smušene od bdenja,
Zamazane krpe, rane, golotinju,
Sav jezivi priboj u stroj Uništenja !


Šarl Bodler

 

[beatle]

Kad jednom prodje sve
Kad pretvori se u sjecanja
Kad vise nisu vazna lica , imena ni godine
Kad jednom stvorim se ja, pred tvojim vratima.

Da li ces shvatiti sve
Ljubavlju ogrnut me
Da li ces dignut me s koljena, zeljnog tvog oprosta
Kad jednom stvorim se ja, pred tvojim vratima..

 

[Nastassja-]

 

[Nina]

Сутра ће сигурно и кукавице моћи
Оно што данас могу само храбри и прави
Који су у простору између нас и ноћи
Пронашли дивне разлоге другачије љубави

Бранко Миљковић

 

[gost 254762]

mili, učini da čujem srce kako
ludo tuče bilom tvojim..
učini mili moj da te opet i opet zovem svojim,
ispuni mi želju da me opet zagrle tvoje nježne ruke...
zagrli me svojom dušom lutalice....

spusti na obraz moj
poljubac svojih nježnih i vrelih usana...
dozvoli da venema mi protičeš kao rijeka nemirna...
da zaronim ljubavlju svojom u dubinu tvoga pogleda..

ispuni mi želju,,dođi mi opet...
smjesti se tu ovdje kraj mene...
nasloni srce svoje na moje misli...
kroz koje teče tvoja krv moga postojanja...
i divljim tokom rijeke stvara neizgovorene rijeći našeg
pripadanja..

dođi..i zapljusni me slapovima tvojih nježnih osjećaja..
koji se valjaju u pjene..
po meni kao nježne i divlje sjene...
nedaju me i svuda me slijede..
tvoje ruke, tvoje misli nježne...

ispuni mi želju da zaspim na tebi...
kao na mirnoj površini jezera...
da ugasim tragove čežnje i nemira u sebi...
da rasporostremo ležaj snova i želja...
i na njemu samo ti i ja..

 

[DUNJA W]

Koliko koštaju zvezde
nad nekim malim gradićem?
I koliko košta jedno veče,
na njegovoj reci?
Koliko koštaju one žalosne vrbe,
...što se miluju sa vetrom i jezerom?

Koliko koštaju ovi meki oblašci?
I muzika da nas prati?
I koliko bi koštala ova mesečina?
Ili odsjaj grada u reci?

Koliko koštaju moje reči?
I da li uopšte, ičemu vrede?
Ili, možda znaš,
koja je cena moje sreće?!

Koliko košta moje srce?

Znaš li koliko?!
Za tebe...
Samo jedan osmeh tvoj!..♥

 

[duska.vodolija]

Obecanje Svakog dana iste price,
rijeci pune obecanja,
poslje tuge ti dolazis a ja opet osta sama.
Plakala sam mnogo puta al vise necu.
Zato idi iz mog srca ja ti zelim bolju srecu,
Onoga dana kada odes tuga ce mnoga srca sliti
jer onoga koga volim morala sam IZGUBITI..

 

[Zauzet+]

Koji smo danas dan
Mi smo svi dani
Prijateljice moja
Mi smo čitav život
Ljubavi moja
Mi se volimo i mi živimo
A ne znamo šta je to život
I ne znamo šta je to dan
I ne znamo šta je to ljubav

Žak Prever

 

[gost 254762]

Čeznem da ti kažem najdublje riječi
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem
tajnu svoju sali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznam da ti kažem najvjernije riječi
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi
što imam za te; ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sjedim mirno pored tebe;
ali se ne usuđujem; jer bi mi inače
srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju
čine da je bol vječito svjež....

Tagore

 

[STARDUST]

Stani mesece,ti skitnice stara
sto plovis nebom,zvezdice pazis,
reci mi gde si bio,za cime tragas,
i tako lako kroz tamu gazis!

Videh na nebu svetlost sjajnu,
sto ljubav sije po mrkloj tami,
obasja snena i usnula lica
sto ceznu nocom da budu sami!

Kako je lepo poklonit nekom',
srecu,ljubav i lepe snove
usrecit tuzne,nasmejat setne
uzdah odagnat za dane nove!

Izvini sada,moram da jezdim,
putevi dugi zovu me poc'
zurim da sretnem ta draga lica
brzo ce proci i ova noc!!

 

[gost 254762]

Očima duše

Nježnošću ću te darivati
skrivajuć oči ispod plave kose
dok prohujala proljeća prestaneš snivati
skrivena u borama ,što gorke godine nose
osjećaj, harmonija čežnje venama teče
nedodirljivom tebi dubinama mene
što to skriveno grčevito čuvaš
jel možda srce ranjeno u grudima
olujno vrijeme,i mirno nevrijeme
da ne možeš se predat duši žene
koračajuć sjetno,sam među ljudima

Svatko od nas traži,i tražiće dovijeka
svoje bajne snove i bolje neke dane
uvijek istim putem,a želeći drugim
s osmjehom na licu,a skrivajući rane
pa kada snjegovi vremena prekriju sve staze
neznajući kud, očima duše put svoj ćemo naći
kada pokupimo hrabro slomljene ostatke života
kad drugi otrovnim riječima duboko nas poraze
i pomislimo da nikad nećemo voljeti više
srest ćemo nove oči,i srce će zakucat snažno
neka nova duša, dušom će nas taći...

 

[Nina]

Kad već budem mrtav i beo
ja bih ipak nekako hteo
da makar kakva nekakva
svetiljka budem.

W. Borchert

 

[gost 254762]

Kad bi čovjek


Kad bi čovjek mogao reći ono što voli,
kad bi čovjek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svjetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
kad bi čovjek mogao razoriti svoje tijelo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koja se ne zove slava, sreća ili ambicija,
nego ljubav ili želja,
ja bih konačno bio onaj, kako sam se zamišljao,
onaj što svojim jezikom, svojim očima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.

Ne poznajem slobodu osim slobode
da budem zarobljen u nekome
čije ime ne mogu čuti bez uzbuđenja,
zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju,
za koga sam danju i noću ono što želi,
a moj duh i tijelo plove u njegovu duhu i tijelu,
kao izgubljeno drvlje što ga more diže ili topi,
slobodno, sa slobodom ljubavi,
jedinom slobodom koja me ushićuje,
jedinm slobodom za koju umirem.

Ti opravdavaš moje postojanje.
Da te ne poznajem, ne bih živio,
da umirem ne znajući za te, ne bih umro jer nisam ni živio.

 

[beatle]

Bio sam korak od dna
a ti si ruku pruzila
bio sam na kisi sam
ti vrata si otvorila

Bila si nekako sva
za mene nestvarna
bila si zena
sto zna da ljubav da.

 

[gost 254762]

Tajna očiju

Duša se ogleda u očima
ponekad pogled otkriva sve
Čovjeku su ružne njegove sudbine
jer oko nikad ne odaje
sve tajne skrivene su u njemu
Kada budeš želio pročitati mene
zagledaj se u zjenice
mojih očiju
i znati ćeš kakva je
moja duša...

 

[gost 254762]

NEMAM MAGIČNU MOĆ

Nemam magičnu moć
da iz života sve ružno izbrišem
ne mogu pretvoriti kamen u cvijet
isčupati sve korijenje tuge
sjajnim zvijezdama ugasiti noć
moje su dubine moje istine
bijelo platno duše još čeka boje duge

Nemam magičnu moć
da uništim izvore sjećanja
i vrelo srce zaledim
hladna stijena da postanem
i sudbinu da pobijedim,sve zaboravim

Nemam ogledalo istine
i odraz u njemu je samo moj
ne mogu promijeniti ćud u ljudima
i stvoriti bolje vrijeme
ne mogu prosjake bogatim učiniti
i izbrisati mržnje sjeme

Mogu dlanom uhvatiti vjetar
i gledati sunce što se rađa
zavoljeti istinu tvoju
pokloniti ti svjetlost svoje nade
i mijenjati samo sebe
mogu prijatelj ti biti
na nemirnom moru tvog života čvrsta lađa
s osmjehom na licu i vjetrom u kosi
što često te se sjeti,mislima daljine
s dušom koja iskušenjima prkosi
mogu voljeti tebe...

 

[REVELIN]

Granice

Ima jedan verlenov stih kojeg se neću setiti,
ima jedna obližnja ulica zabranjena mojim koracima,
ima jedno ogledalo koje me je poslednji put videlo,
ima jedna vrata koja sam zatvorio do kraja sveta.
Među knjigama moje biblioteke (gledam ih)
ima jedna koju nikada neću otvoriti.
Ovog leta ću napuniti pedeset godina;
smrt me nagriza, bez prestanka.

Horhe Luis Borhes

 

[gost 254762]

Treba znati

Smješiti se dalje, da, to treba znati
kada je najbolje ustati od stola,
kada pred nama samo stoje prazni sati
u tome životu glupome do bola.
Trebalo bi znati, ma koliko stoji,
sačuvati ponos, onaj što preosta,
i uprkos svemu prijatelji moji,
zauvijek otići, znati da je dosta.
Pred sudbinom svojom, koja sve ti uze,
kad već ništa nemaš, kada sve si dao,
trebalo bi znati skriti svoje suze.
No ja, srce moje, ja to nisam znao.
Zato treba znati napustiti stol
kad je ljubav tvoja davno pojedena,
ravnodušna lica skriti svoju bol,
zauvijek otići tiho kao sjena.
I usnama treba reći da se smiju
iza maske jada, i stisnuti zube,
a krikovi mržnje u tebi da gnjiju,
te posljednje riječi onih koji ljube.
Treba znati mirno otići na kraju,
ušutkati srce što već umrlo je,
sačuvati obraz ko neki što znaju,
dok još nije pao.
Trebalo je znati,
suviše te volim, ja to nisam znao.

Charles Aznavour

 

[mari47]

Ako možeš

Ako možeš da sačuvaš svoju glavu kad svi oko tebe
gube svoju i okrivljuju te za to;
Ako možeš da veruješ sebi kad svi u tebe sumnjaju
i sam pridodaješ njihovim sumnjama:
Ako možeš da čekaš a da ti ne dosadi čekanje,
ili, ako si prevaren - da sam ne varaš,
ili, ako si omrznut - da sam ne mrziš,
a da pri tom ne izgledaš predobar i premudar.

Ako možeš da sanjaša da snovi ne ovladaju tobom,
Ako možeš da maštaš a da ti mašta ne bude cilj
Ako možeš da se suočiš sa uspehom ili neuspehom
i smatraš te dve varke da su potpuno iste;
Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi, kako bi od nje napravili zamku za budale
ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život
i da, pogrbljen, s dotrajali alatom opet novo stvaraš;

Ako može da prisiliš svoje srce, nerve i tetive
da te služe dugo iako si ih nemilice trošio,
i da izdržiš i kada nema više ničeg u tebi
sem volje koja ti dovikuje: ! Istraj !"

Ako možeš razgovarati sa nižima od sebe
i ne istakneš svoju superiornost,
ili da u društvu sa većima od sebe -
sačuvaš svoje dostojanstvo.

Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravni minut
sadržajem koji traje 60 sekundi -
tvoja je zemlja i sve što je na njoj,
i, iznad svega, bićeš čovek, sine moj!

Rajder Kipling