Stihovi za moju dusu

SIGURNA UZ TEBE

Ništa mi nemoj govoriti
govor mi nije bitan
tišina je istinski razgovor
među onima koji se vole...

Ti si moja ispunjena potreba
jer čuješ pjesmu u srcu mom
u ljubavi se bez riječi voli
i dijele sva očekivanja...

O!!!bože kakve li utjehe
kad se osjećam sigurno s nekim
i kad nemoram vagati riječi
već ih izlijem dahom ljubavi...

Ne zatvaraj vrata svoje tuge
kad osjetiš gorčinu
ja bi kucala na njih
dok ne podjeliš samnom ono
.........čega sam dostojna

Učinio si me sretnom
bez ijednog dodira
bez ijednog znaka
oplemenio si me više no što bi to mogla
...bilo koja vjera
i usrećio više nego sudbina
učinio si to samim tim
što si to što jesi........
 
ZIVOTNI MOTO

Kad se osvrnem malo oko sebe
vidim mnoge greške svoje
kako sam sve gazila pred sobom
a sada ja patim za tobom!!!

Mislim da ovo više nisam ja
u meni se krije neko drugi
uvijek sam bila ponosna i svoja
a sada u duši robinja tvoja...

Možda je sve božija kazna
jer bila sam mlada i važna
moj životni moto bio je uvijek
živi po svome jer jedan je vijek...
 
SECANJE

79d477827097a7413a2bd90.gif


PROŠLI SU DANI I GODINE DUGE
KROZ GLAVU PROLAZE SLIKE OD PRIJE
VIOLINA SVIRA PUNA TUGE
A TVOJA RUKA MOJU GRIJE

SAMO ZA NAS MUZIKA SVIRA
TA PJESMA PUNA SREĆE I BOLA
NEZNAM ZAŠTO DUŠU MI DIRA
KAD OVE NOĆI POSTAJEM TVOJA

BILO JE TO PROLJEĆA DAVNOG
GODINE LETE JEDNA ZA DRUGOM
A JA SE SJEĆAM VREMENA TOG
POMJEŠANA SREĆOM,SMJEHOM I TUGOM...
 
NEMA TE
plavanoc.gif



Još ne shvaćam da te nema
i čekam zvuk tvojih koraka
tražim neka nova lica i tebe u njima
trebam te...kao djetetu majka

Kada bi znao ti bi se vratio
i kao nekad samo dodirnuo
a ja bi znala da si moj
kad bi opet mene ljubio

Još ponekad dođeš u san
i ne shvaćam da te nema
svako jutro isti dan
samo tebe duša treba
 
Dobro

Dvanaest kvadratnih metara od mene -
sve sto nas cetvoro imamo od kuce:
Ljilja, Osja ja i Stene
(jedno kuce.)
Ja sam se mnogo po toplim
zemljama motao,
ali tek te zime uz cvokotanje zuba
shvatio sam sta je toplota -
prijateljstvo, porodica, ljubav.
Napisah li nesto?
Ako jesam,
ma sta ako uspeh da srocim -
to su skivile oci-nebesa
ljubljene moje oci.
Goruce, crne
kao u srne.
Odjednom telefon stade da se koci,
udari uho ko motkom:
glad je sakrila oci otokom.
Lekar mota - za oci gazele
treba toplota, treba zelen.
Na kuci, vec brze voljenoj,
sav strepec - dve mrkvice drzec
za zelen repic.
Ja poklanjah mnogo cveca i slatkisa,
ali u secanju cuvam mrkvice ove
od svega vise, i naramak
brezovih drva.
Mokra i teska gomila trescica,
a svaka treska
tanka obrvica.
Obrazi natekli.
Zenice se spekle.
Neznost i celer
oci da iscele.
Pogled izvuci, gledaj revoluciju.
Meni je lako - ja sam Majakovski,
pa glodjem tako but konjski.

Vladimir Majakovski.
 
TUDJE BREME
049ea1899b7a94e898ac712.gif

Dojadilo nosit ovo breme
moj živte ne poznajem sebe
ko' da mreža na licu se plete
puna sam ti moj živote sjete...

zgaziše me i ljudi i tuga
u tuđini ni brata ni druga
kome reći kada dođe vrijeme
da je teško nosit ovo breme?

Mislila sam da će ruže cvati
ako imaš kome ljubav dati
mislila sam da nemože bolit
ako imaš onog kog ćeš volit...

Ali nije tako moj živote mili
u tuđini moje srce cvili
ima nešto što mi mnogo fali
daj živote ako možeš dati
 
MOLITVA BOGU
Po stoti put ja klečim pred Bogom
molim samo da vrati mi tebe
uzalud osluškujem zvuke sa neba
jer nema te nema kad meni treba...

Treba mi samo jedna topla rijec
i zagrljaj čvrsti za pouzdanje
al ljubav tvoja umrla je već
čak te i viđam sve manje i manje...

Sve manje se nadam povratku tvom
al uzdah me guši od susreta s tobom
ta će mi slika zauvijek ostati
i dalje kroz život me pratiti...
 
Tvoja tisina
pise duga pisma
i tvoja odsutnost
nema svoje ime.

Sa druge strane razuma
jos uvek dolutas
sanjiv i detinjasto zanesen
nekim tako obicnim stvarima.

Ostavis otiske prstiju
izguzvanu postelju
i par stihova pride

Da ne zaboravim
i nikada sebi ne oprostim
sto te sa svakim jutrom
opet izgubim..

Tebe koji si dan
i noc
i onaj san
koji se ceka
zivotima uzastopno..
 
Tvoja dusa cuti i govori

Zbog tebe sam oboleo u sebi
gde si ti
I ne smem te vise videti
A gledao bih te
do dna vremena
koje cinis trenutkom
trenutkom sto je vecnost po tebi

Tvoje prisustvo brise staze moje tisine
po kojima lutam u tvome odsustvu
Nemoj da te vidim
Hocu da te naselim zivim sobom
i da prestanem izvan sebe ici tvojim zivotom

Pre nego iz mene moju svest izvedes
daj da te spoznam kao istinu
Pre nego neznano odsumi moj sluh
da te cujem
kao glas koji me na svet dozvao
I pre nego utopim te u svoj vid
da te vidim
kao svetlo koje ostaje u sebi

Traziti te ne znaci ziveti
vec slep moliti gluve ove predele
da se tobom napune
Videti te ne znači umirati
vec rvati se sa senama mutnoga sna
u kome ti iscezavas

Imati te ne znaci hraniti se
vec gladnim grlom tamaniti voce
i zednim grudima presusivati izvore
Izgubiti te ne znaci osiromasiti
vec bojati se pustosi
i naslucivati bedu
koju za sobom ostavljas.

Josip Pupacic
 
ROMANSA

Na svet sam došao sličan ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.

I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.

U nebo sam se sunovratio.
Sa svima sam se vlažno ljubio.

I kome treba, nežnost vratio.
I kome treba, bol izgubio.

Bičevi grana... Rebra plota...
Vetrovi sumrak za rukav vuku.

Šta sam to imao od života?
Nečiju kosu... Nečiju ruku...

I jedno srce ustreptalo.
I dva-tri osmeha tiha i prosta.

Sve je to ponekad tako malo.
Sve je to, videćeš, sasvim dosta.


Mika Antić
 
Oboji nocas u crveno
sve pohote.
Pospi po meni sebe
Zamrsi prste
u uzarenoj kosi
boje purpura.
Dahom ljubi,
usnama izlomi,
do kosti.
Izlij po meni
sve lave vulkana.
Popali fenjere,
raspali vatre,
gorimo.
Bedrima njisi
u taktu tanga
ljubavi.
Mirisom cu ti dusu
opiti za ceo vek.
Latice crvene
mojih krvnih zrnaca
pokupi nocas
pa da lijem ti
kroz vene
kao kob,
u nezasitoj zelji
da me imas.
 
Posle ljubavi
Oprastamo se,
oprastamo se i strasno dugim nogama
odlazimo u svet.

Ti u svoju mladost
onuda iza fabrika,
iza pristanista
i mosta,
niz raskrsca koja se razilaze kao posvadjani ljudi.

Ja u svoju mladost
onuda uz prugu,
gdje trava ima okus vode,
peska
i sunca.

Nikad vise necemo sedeti u istoj klupi
ni jedno od drugog prepisivati zadatke,
ni deliti uzinu na odmoru.
Nikada se vise necu smejati tvojim olinjalim lutkama
ni ti mom neukrocenom zvrku na temenu
za koji su me vecito cupkali
oni sto sede iza nas.
Nije ovo vise zavrsena samo jedna skolska godina.
Kazu:
gotovo je detinjstvo.
Jedno veliko detinjstvo danas je gotovo.

Kazu,
i svi su zajedno radosni
i kotrljaju se niz stepenice kao saka prosutih klikera,
i svi su smesni od zadovoljstva
kao plastelinske figure,
i svi su sareni i cudni
kao grad za vreme velikih praznika.

Samo ja znam:
nikada vise,
nikada vise ,
necemo se uhvatiti za ruke
ni hodati od ugla do ugla
i pokusavati uzalud da se setimo dok cutimo
necega vrlo vaznog,
necega toliko ogromno vaznog
cega se razdvojeni nikada vise necemo moci setiti.

M.Antić
 
ZAHVALNOST


Mnogo zahvaljujem
onima koje ne volim.
...Olakšanje s kojim se mirim
što su bliži nekom drugom.

Radost što ja nisam
vuk njihovih ovčica.

Mir mi s njima
i sloboda mi s njima,
a to ljubav ne može dati,
niti oduzeti.

Ne čekam na njih
od prozora do vrata.
Strpljiva
gotovo kao sunčev časovnik,
razumem ono
što ljubav ne razume,
praštam ono
što ljubav nikad oprostila ne bi.

Od susreta do pisma
protiče ne večnost,
već prosto nekoliko dana ili nedelja.

Putovanja s njima uvek su uspešna,
koncerti slušani,
hramovi posećeni,
predeli izraziti.

A kad nas deli
sedam gora i reka,
to su gore i reke
dobro poznate s mape.

Njihova je zasluga
ako živim u trima dimenzijama,
u prostoru neliričnom i neretoričkom,
sa horizontom pravim, jer je pokretljiv.

Sami ne znaju
koliko nose u praznim rukama.

"Ništa im nisam kriva" -
rekla bi ljubav
na tu otvorenu temu.


Vislava Šimborska
 
LJUBAV

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova želja plava,
Je li želja srca moćnoga i čedna
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?
Il sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na medju toga sna i jave,
Vidim moje srce da čezne i pati.
I suze kad dodju, rane zakrvave
Ja ni onda od tog ništa neću znati.


J. Dučić
 
Jesam li ti priznala nekada
koliko se plašim tvog pogleda?
Bojim se da ću nestati
u dubini tvojih tamnih očiju,
nemoćna da pronadjem izlaz...

Jesam li ti nekada priznala
koliko se plašim tvog dodira?
Bojim se da ću, ako me takneš,
nošena krilima probudjenih osećanja,
daleko, daleko, odleteti
i neću imati snage da... se vratim.

Jesam li ti nekada priznala
koliko se plašim tvog poljupca?
Bojim se da će tvoje meke usne,
žarom dodira svojih,
otopiti sve moje oklope
i da ću biti još ranjivija, nemoćnija...

Jesam li ti priznala nekada
koliko se plašim sebe?
Plašim se da će me svi moji strahovi
naterati da pobegnem...
A onda ću biti nemoćna
da živim bez tebe...
 
HOCU SA NJIM SRETNA BIT

Cemu taj pogled ..pun mrznje ..pun bijesa
zar te ne boli srce tvrdo kao kamen
Pa i ti si samo covjek od krvi i mesa
dusa ti je zarobljena u mracnom tvom svijetu
Zasto ne dozvolis srcu da nekog iskreno zavoli

Pusti ljubav neka ude ponovo u srce tvoje
pusti ljubav nek vlada
jer ljubav je puno ljepsa od mrznje
i vjeruj bit ce ti puno ljepse nego sto je sad


Dopusti dusi nek poleti u visine
daleko negdje u svijet ljubavi i istine
Tamo gdje covjek covjeka voli
mjesto gdje nece biti tuge ..lazi

Osjeti drhtaj srca kada nekom stavis osmijeh na lice
oslobodi svoju dusu nek leti poput ptice
Ucini nekom dobro ..uljepsaj mu dan
trazi novu ljubav i uz pomoc te ljubavi
ostvari neki drugi mozda ljepsi san

Vjeruj bit ce bolje za oboje...bez lazi
bez glume...
otvori srce za druge i svatit ces
koliko lako je pustit me ..

Pustit me da i moja dusa odleti
tamo gdje odavno pripada
pusti da krenem jedinim putem
ka svojoj sreci

Pusti me
jer moja dusa jedino sa njim mirna moze bit
Pusti me da mogu sa njim sretna bit
 
Tišina


Izreći ću tvoje ime negdje pred svitanje
samo jednom još
a onda zanijemiti
želje zapečatiti šutnjom
i povezati čvrstim konopom stvarnosti
(neraskidive čvorove zavezat ću
da ih neumoljive ruke vremena
nikad više ne raspetljaju)

kako ću dalje ,pitaš se

ne brini,
ja umijem trajati u tišini
ja umijem šutjeti
opkoljena osmijesima nekih sretnijih ljudi
i hoditi svijetom zaštićena neprobojnim oklopom
naizgledna bezosjećajnosti
učahurena u iluziju zadovoljstva
šutke ispraćati zalutale udvarače
željne tek pokojeg ishitrenog zagrljaja

ja mogu dočekivati zore usplahirenih ruku
i očiju upalih od nesnivanja
ali bez i jednog uzdaha odbjeglog
(toliko je u meni prkosa skorenog)
ja umijem satima stajati na kiši
bez da itko pomisli da plačem

samo još jednom izgovorit ću ime tvoje
tiho
jedva čujno
da ne uznemiri vjetrove
ledeni zvuk moga glasa
otrgnut iz jecaja neke zaboravljene jeke
da ne obesčastim s tih nekoliko slova
sve raspamećene uzlete duša
za nekih sretnijih vremena
da ne pomisliš kako žalim
za riječima nekim
prešućenim
izgovorenim
ili tek u misao zemetnutim

i šutjet ću danima
godinama
okamenjena od straha
da glas mi se slučajno ne omakne
kad san me ipak prevari
u noći nekoj
od guste tuge satkanoj

šutjet ću sve dok
obeshrabren
ne svikneš na tišinu mog glasa
i dok presahle usne ne zaborave
kako se uopće zoveš


Mirjana Marković bloghr
 
Zatvoriti otvorene puteve,
upaliti ugašena svetla,
naći izgubljene stihove,
to je umeće celog sveta.
Ne zatvaraj svoja otvorena vrata,
pusti ljude neka ti govore,
a kad se jednog dana zamisliš
i duša utone u more,
setices se da si nepoverljiv bio,
jer si svoje snove u sebi snio.
Zato, prijatelju daleki,
otvori već otvorene puteve,
upali ugašena svetla
i naći ćeš izgubljene stihove
u očima nepoznatog sveta.

Mirel Vega
 
Kaži, zašto me ostavi


Kazi, zašto me ostavi
srce ispuni tugom
kaži, zašto zaboravi
ljubav svu našu ti

Drugom kada si otišla
osmjeh krio je boli
ipak tiho si plakala
kad se rastasmo mi

Svi moji dani tužni su
bez ta dva oka blaga
vrati se, skrati patnju tu
sve ti opraštam, draga

Kaži, zašto me ostavi
sruši sve divne snove
kaži, zašto zaboravi
ljubav svu našu ti

Vrati se, skrati patnju tu
sve ti opraštam, draga

Kaži, zašto me ostavi
sruši sve divne snove
kaži, zašto zaboravi
ljubav svu našu ti
 
Jedna noć
Na trošnoj klupi, blizu starog zida,
gde burjan raste, i predeo pust
pred mutnim okom gubi se iz vida,
sanjivi bršljan nikao je gust.

Bilo je veče. Po nebeskom visu
kandila bleda sipala su zrak,
i budni popac pevao je blizu,
kroz tiho veče i duboki mrak.

O, bajne noći! - mislio sam tada,
i opet meni beše pusto sve -
ko mladom orlu, kad ga želja svlada,
što napred hoće - ali ne zna gde.

I laki šušanj iz misli me trže;
to beše anđo nespokojstva mog,
i noć se uzvi, i koprenu vrže
na bledo čelo pratioca svog...

A sanjiv bršljan iz trave se diže -
ja strasno grlih njezin mili stas,
a on joj blago do kosice stiže,
i vencem uvi raspletenu vlas.

Vojislav Ilić.
 

BALADA IZ PREDGRADJA

...I lije na uglu petrolejska lampa
Svjetlost crvenkasto zutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu.

I uvijek ista sirotinja udje
U njezinu svjetlost iz mraka,
I s licem na kojem su obicno brige
Predje je u par koraka.

A jedne veceri nekoga nema,
A moro bi proc;
I lampa gori,
I gori u magli,
I vec je noc.

I nema ga sutra, ni preksutra ne,
I vele da bolestan lezi,
I nema ga mjesec, i nema ga dva,
I zima je vec,
I snijezi...

A prolaze kao i dosada ljudi,
I maj vec mirise -
A njega nema, i nema, i nema,
I nema ga vise...

I lije na uglu petrolejska lampa
Svjetlost crvenkastozutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu

Dobrisa Cesaric
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lutkica
Traže srodnu dušu na pogrešnim mestima?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.283
soko stark
soko stark
Džudi S
  • Anketa Anketa
Sajtovi za upoznavanje
Odgovora
18
Pregleda
720
bezimeni1
B
Nina
Facebook uvodi AI asistenta za upoznavanje srodne duše
Odgovora
6
Pregleda
296
Džudi S
Džudi S

Back
Top