Stihovi za moju dusu

[AQUARlUS]

Naposletku
Ti si dobro znala ko sam ja
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za to cak brsljan ne hvata
Zalud izguzvana svila
To je tako
Ne pravi od tuge nauku
Mani svetlo na siedecem bregu
Okopnice moj otisak na tvom jastuku
Kao "jezuska" u snegu
Razbicu gitaru
Crn je mrak ispunjava
Odavno se svoje pesme bojim
Pomera u meni one gene dunava
Pa ja tecem i kad stojim
Ali opet
Dal' bi ikad bila moja ti da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da bas ne umem novce brojati
I da je nista sve sto nudim
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac
Brosic sto se tesko pribada
Da me moze oduvati najblazi nemirac
Da cu u po reci stati
Da se necu osvrtati
Nikada
Redas po vitrini fini porculanski svet
Al' ja sam figurica bez ziga
Pazi
To je bajka sto ti pada na pamet
Fali ti bas ovaj cigan?
Tek u jesen otkriju se boje krosanja
Sve su slicne u leto zeleno
Naposletku
Ti si dobro znala ko sam ja
Cemu suze lepa zeno?
Draga moja, ti si navek znala da sam pajac
Moj je sesir satra pomicna
Usne, tice-rugalice
A u oku tajac
Da sam kaput sa dva lica
Da sam gospo'n propalica
Obicna
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac
I da je nebo moje livada
Da me moze oduvati najblazi nemirac
Da cu u po reci stati
Da se necu osvrtati
Nikada

 

[AQUARlUS]

 

[Nina]

OPROSTI

Oprosti,oprosti mi nocas
sto budna te sanjam
I sto snena
u snove se budne vracam...
Tebe sto:
Ljubav si tudja
i misao si tudja
Ali i zelja uvek,
nepresusna moja.
Oprosti i shvati:
da prebolela,
prebolela te nisam
ni okom ovim bez suza
ni rukom ovom
sto te nesuvislo trazi.
A smejem se
igram, pevam,
na izgled od srece
vrcam,
dok u tami svoje duse
ja za tobom neutesno grcam.
Ja
kletnik i kletva,
Ja
seme i zetva,
Ja pesnik i muza,
Ja obicna ,
tako obicna,
ljudska suza...
Veruj

 

[AQUARlUS]

 

[mari47]

 

[mari47]

SLUTNJE

Kako vreme teče tromo i bezlično,
I bolna se slutnja počinje da budi;
Da i osećaji stare, kao ljudi,
I sve jedno drugom da je tako slično.

Ove besanice nove, rastrzane,
Čini mi se isto kao stari boli;
I sve nove suze što maločas proli,
Ko suze od jučer, ko suze od lane.

I sva ova ljubav koju srce snije
Što se čini tako i mlada i nova -
Sve je osvetnički fantom starih snova;
Kobni eho reči izrečenih prije.​

Jovan Dučić

 

[mari47]

IZMIRENJE

I kada te život bolno razočara,
I kada prestanu i želje i snovi;
Ono što nam vrati jedna suza stara,
Vredi jedan život neznani i novi.

Pamti što je prošlo, s puno vere neme,
Kroz sve dane dugih stradanja i mena;
Čuvaj svoju prošlost za nemirno vreme
Kad se živi još samo od uspomena.

Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadano -
Našto samo suze, našto samo boli ?
I šta da ikad žali srce jadno,
Kada je sve naše, sve što osećamo !

J. Dučić

 

[Neponovljiva Gracija]

LIJEPO JE UĆI U SRCE I UGLEDATI TE

Lijepo je imati dušu koja te voli,
lijepo je imati srce i ugledati te,
lijepo je imati tijelo koje te želi,
i nije to jedino što je toliko lijepo,
lijepo je ući u dušu koja te voli,
lijepo je ući u srce i ugledati te,
lijepo je ući u tijelo koje te želi,
i nije to sve zbog čega je lijepo,
lijepo je pratiti dušu koja te voli,
lijepo je pratiti srce i ugledati te,
lijepo je pratiti tijelo koje te želi.

Radost duše tkaš u zvijezdama,
radosnom srcu postaješ kraljica,
radosno tijelo dojiš nagošću,
i svojom ljubavlju na usnama,
sreću duše tkaš u zvijezdama,
sretnom srcu postaješ kraljica,
sretno tijelo dojiš nagošću,
i kad usnama kružiš po meni,
uzbuđenost duše tkaš u zvijezdama,
uzbuđenom srcu postaješ kraljica,
uzbuđeno tijelo dojiš nagošću.

Dodirom duše grliš moju dušu,
dodirom srca ljubiš moje srce,
dodirom tijela pojiš moje tijelo,
i zbog toga što si tako dragocjena,
poljupcima duše grlim tvoju dušu,
poljupcima srca ljubim tvoje srce,
poljupcima tijela pojim tvoje tijelo,
i uz beskrajno nježno šaputanje,
zagrljajem duše grlim dušu tvoju,
zagrljajem srca ljubim srce tvoje,
zagrljajem tijela pojim tijelo tvoje.

Dušom primam divnu tvoju ljubav,
srcem primam plam tvojih očiju,
tijelom primam mirisne tvoje uzdahe,
i sve što primam negdje pamtim,
dušom pamtim divnu tvoju ljubav,
srcem pamtim plam tvojih očiju,
tijelom pamtim mirisne tvoje uzdahe,
i sve što pamtim negdje čuvam,
u duši čuvam divnu tvoju ljubav,
u srcu čuvam plam tvojih očiju,
u tijelu čuvam mirisne tvoje uzdahe

Zal Kop

 

[Neponovljiva Gracija]

TI SI MOJA IPAK

Ti si cesta slika moje zalosne ljubavi
Ti si moja samoca u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ogradjena zicom
Ti si moja narocito u ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u pocetku odnosio
na nešto drugo
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema
napojamnom
Ti si moja igra koja pocinje kamencicima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa cak i
bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemic koji je nekada živeo na
Kavkazu neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noci
Ti si moja žena - ponocni voz sa jednim
putnikom
Zelezara u kamenom dobu - ti maja ruskaja
zemlja
Jedina žena koju menjam svakog dana
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i ipak
pocinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junacka ljubavkoju sam vec rekao
Ti si moja obecanja koja nikada nisu ništa
znacila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je
poznato
Ti si moja ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i
sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je volela jedna žena
Ti si jedna žena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolazem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepse reci ali nema razloga
Ionako samo nagadjam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolescu izlecena
Ti si moje dete ti ništa ne razumes
I ja doslovno moram reci da te volim.

Matija Beckovic

 

[Nina]

Ulazis u pesmu kao u vrt

Ulazis u pesmu kao u svoj vrt
slazes reci,pomeras mlado drvece
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao sto u san moj
ulazis kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radoscu
docekuje i sunce ti na rame silazi,

i korak ti je lak i necujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noćiu noc tako sa morem
snagu premeravas,umirujes ga
rečima i u poslusnu pticu pretvaras.

Ulazis u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reci ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.

 

[mari47]

SAMOĆA UDVOJE

Dan je bio običan, veče dogoreva u setu.
Maglovito si ušla u neproslavljene reči,
o tome - da je samoća najteže na svetu
i da niko, da se nikom razumom ne izleči.

Nisi ti kakva božica, možda ne ni sova.
Oko mene si krug uzan tek da se diše.
Ti si lopovska ruka koja u meni briše
izmišljeni svet junaka i zvezdanih svatova.

O nema šta da sine i nema šta da cveta-
Samo jedan glas rodjen iz dve krvi
mene olujnog, kada me ništa mrvi,
diže iz ponora i vraća osmehu deteta.

Ako naše nebo tako nisko, tamno bude
da u krvi zagromovi i iz suza suze teku,
potražimo se opet, zaronimo u ljude -
sa suzama najbliži smo u sebi čoveku.

Jedno za drugo mi smo bez obala, dve stene,
nad nepovratnim kopnici, dva obešena viska-
Raširi ruke: ako tako udješ u mene,
biću manje krvav od sopstvenog vriska.


Borislav Zdravković

 

[luna-luna]

Dušo moja ...


Dušo moja, ja ne znam više,
koliko dugo ovdje stojim,
dok gledam kako liju kiše,
pod mračnim prozorima tvojim!

Dušo moja, i kada krenem,
htjeo bih opet da se vratim,
ti ne znaš da je pola mene,
ostalo s tobom da te prati!

Ostalo s tobom da te ljubi,
kada si sama i kad je zima,
jer ja sam onaj, koji gubi,
i prije nego išta ima!

Dušo moja, k'o kaplja vode,
i ti se topiš na mom dlanu,
jer stobom dođe, a bez tebe ode,
stotinu dana u jednom danu!

Dušo moja, ti umorna si,
i bez tebe ti ležaj spremam,
na nekoj zvijezdi, što se gasi,
ja tražim svjetlost, koje nema!

Pod hladnim nebom, ispod granja,
Stavit' ćes glavu na moje grudi,
jer ja sam onaj, koji sanja..

 

[luna-luna]

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vrijeme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek povejruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sjesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu

 

[Nina]

Veceras ti se nudim
bez stida i srama.
Kao nikome...tako,doslo
mi je.
Veceras te molim,
da me milujes
da razlijes svoju strast skrivenu
svuda po mome telu.
Da tvoju muskost osetim
svuda u meni.
Mozes li kazi mi?
Hocu da ti se predam opusteno,
pohotno,divlje vrelo
da me uzimas dok ti se predajem
i da ti ostavljam krvave tragove.
Hocu da me kidas kao
list papira,dok skupljas
moje sokove sa izvorista.
Vlazna sam.znojava sam bas onakva
kakva treba,samo za tebe uvek spremna.
Dok nemir i strast provejavaju
budi se slast u preponima.
Eksplozija je nastala.
Dok budim se..i dolazim sebi...
posle svega ovoga vise
pitala ne bi...zovem te...
Dodji..a znam da..
ne neznam nista osim da te volim ...

 

[luna-luna]

Posalji mi poljubac na kapima kise
Neka se nezno spusti na moje usne
I dozvole da ih upijem
Ja cu znati da si to ti ...

Posalji mi dodir na krilima vetra
Neka se zaplete u moju kosu
I poigra nestasnim pramenovima
Ja cu znati da si to ti ...

Posalji mi osmeh na odsjaju zvezda
Neka zabljesne u mojim ocima
I nikada se ne ugasi
Ja cu znati da si to ti ...

 

[mari47]

MOJA LJUBAV

Ona je moja svetlost i moja praznina
i oči nečije čija me sudbina čeka.
One možda sada samuju kao gorčina,
a možda iskreno lažu ljubav nekog čoveka.

Jedna devojka ne zna da li i ja ljubim
i pita zašto se ne veselim...
O, zašto noćas tako ludo želim
da se zauvek nekuda izgubim ?​

B. Zdravković

 

[DUNJA W]

Kad me više nećeš voljeti
baš me zanima
kako će me boljeti
hoće li krenuti od srca
ili od prstiju
...hoću li vikati
ili žalostan slušati
nekud otputovati
čitati novine isto kao prije
hoću li shvatiti tvoje riječi
hoću li biti očajan
i koji će to biti dan
jer ne znam koje dane biraš
za tužne vijesti
kad me pokretom ruke
svoje nježne ruke
pomakneš od sebe
koga ćeš izvijestiti o svojoj odluci
kome ćeš se pohvaliti
da si imala snage
i da si me pobijedila
kad mi kažeš da me ne voliš
budi nježna kao na početku
jer poraženi su puni tuge.

Zeljko Krznaric

 

[DUNJA W]

"Ja umem....

Da prastam neoprostivo

Da spajam nespojivo
...
Da cuvam izgubljeno

Da vratim nadjeno.

Ja umem....

Da nadjem ostavljeno

Da sastavim rastavljeno

Da nasmejem uplakano

Da vratim nadjeno.

Ja umem....

Da volim nevoljeno

Da kazem nereceno

Da razumem zamisljeno

Da vratim nadjeno.

Ja umem....

Da cekam ispraceno

Da vekujem uzaludno

Da verujem ljudima

Da se nadam cudima.

Ja umem.....

Suzama da se smejem...

Pahuljama srce da ogrejem...

Srcem srce da ispratim

I dugom sve to sebi da vratim.

Ja umem...."

 

[Nina]

Moja konacna presuda
je strast i vatra u grudima
ona se ne stisava sve jace i jace udara.
I tvoja neobuzdana zelja..
prepustam joj se tako sam htela.

U ovoj noci ludila,milujem te rukama,
grebem noktima dok svaki moj sok ispijas.
dok mi na uvo sapuces ja te kidam zubima.
Uzimas me u vatri plamenoj,
zelim te vec dugo i neobuzdano.
Nek bude ovo konacna presuda,
po mom telu ostavljas pecat olujnih vetrova.
Po mome telu ostaje krvavi potpis tvojih usana,
moja su nedra za tebe lirska radovanja.
Rodjena sam kao vatra strasti i nemira.
Ovde nema tisine,samo cujem uzdahe
uzivam u ove trenutke dok ti se predajem
dok me uzimas celu,ostaju tragovi na kozi
u raspusnoj zelji moja pohota se kupa.

 

[mari47]

 

[gost 248950]

Čardak ni na nebu ni na bu


tko zna koliko dugo,
ti Nepoznati Netko,
a da ni ne znaš
sjediš gol iza kuće koju je sagradila riječ moga oca
i treniraš znojnim rukama
ogromno čarobno ravnalo i šestar
ne bi li mi precizno izjavili ljubav
kad bude vrijeme za to.
ali ja, svedena na kopulu svojih roditelja
predugo pušem sama u ugašene plahte
na dječjem krevetu otišlih federa.
s moje krovne tv antene vije se svilena spavaćica,
moja zastava spavanja
i gle, smije li se, vije li se,
onako otkopčana
eterična...
doći će je obući sva dobra stvorenja
s onoga svijeta
prije nego na neko vrijeme i ja
otpješačim u tu bijelu sablast
(ne čekaj me)

Dorta Jagić

 

[arebis777]

Држим јој руке и стежем је на своје груди.
Покушавам да испуним своје наручје њеном љупкошћу,
да пољупцима опљачкам њен сладак осмех, да очима својим
испијем њене тамне погледе.
Али, авај, где је то све? Ко може лишити небо његова плаветнила?
Покушавам да схватим лепоту, али ми она измиче и оставља ми
на рукама само тело.
Преварен и уморан, враћам се.
Како може тело дотаћи цвет који сме да додирне једино душа?

Тагоре - "Градинар"

 

[luna-luna]

Volim ti kosu, i tvoje oči
Volim kad čekam hoćeš li doći
Volim ti ruku kojom ti pišeš
Volim te slušati kad kraj mene dišeš

Volim kad hodaš i kako se smeješ
Volim tvoj ponos i suze što kriješ
Volim kad ćutiš kada se ljutiš
Volim te više nego što slutiš

Hej, da si vino da te popijem
Još jače s tobom da se opijem
Da mi k''o vino kreneš niz vene
Jer ti si jedini stvoren za mene

Volim kad sanjaš kad pričaš u snu
Volim kad hodas po tlu
Volim kad lažeš kada mi mutiš
Volim te više nego što slutiš

 

[Neponovljiva Gracija]

Igrajuci se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
u susedne budućnosti?

Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.

Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budeš odvažio.

Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi još otkrio,
jer nisi ga ni tražio.

Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.

Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.

Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.

M.A.

 

[Daringo]

BUDI SUNCE POEZIJE

Budi vječni valcer vir... Vtrlog vjetra nek te vije
Budi glazbe dubok mir...Budi sunce poezije

Budi sve što ja ne mogu...Što mi drugi zgazi, uze
Vrati u ljubav vjeru Bogu... Vrati vatri iskru suze

Budi takva kakva jesi... Ne mijenjaj se za sva blaga
Uvijek nek te miso resi...Ona tiha patnja draga

Ma koliko bila žena... Uvijek više tajna budi
Budi šutnja, al' iskrena...nek te vječno slute ljudi

I daj duši svojoj strepnju...Neka čezne, ljubi, pati
Daj ljepoti smrti zebnju...I u ljubav vjeru vrati

Budi suza na dnu mora... Što je osmijeh oka krije
Budi žubor sa izvora... Budi sunce poezije

(Enes Kisevic)