Stihovi za moju dusu

[REVELIN]

Čarobna pesma

Vidim te već,
istina-kao u nekoj srebrnoj magli,
ali divno te vidim:
na nogama ti čizme od sedam milja,
u ruci Aladinova lampa,
putuješ na onom čudotvornom tepihu
iz 1001 noći,
prelećeš planine i mora
i dižeš se visoko prema zvezdama

možda ti i ne slutiš
koliko volim tvoju tršavu glavu,
detinju glavu koja miriše na sapun
i penušavi aprilski vetar,

glavu u kojoj stanuju samo boje
visoke,
ogromne,
nedostižne,

glavu koja će shvatiti bezmerja
i razdaljine svetlosnih godina,
nerazumljive cifre
i geometrijske krivulje
i hrabrost svemirskih brodova
što će krenuti sutra
na nova nepoznata sunca

ja sam svoja putovanja
protutnjao pod čelom
i tu su stali prostori
o kojima i ne sanjaš

četiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
tako sam jednom leteo
čak do kumove slame

dve, tri, pet čaša vina
u restoranu kraj reke,
tako sam beskrajno lebdeo
kroz udaljena sazveždja

i jedan običan osmeh,
i jedno jesenje veče,
tako sam tražio nove
zlatogrive komete

tako sam sebi našao
i jednu tihu mudrost
od koje rastu krila

zato i hoću samo da te zamolim:
preleti beskonačnost
i pobedi vreme i maštu,
ali nikad ne zaboravi
kako se korača po zemlji

dodirni rukama prašinu
dalekih dvojnih zvezda,
nek ti se damari usklade
sa ritmovima pulsara,
al nikada ne zaboravi
kako se korača po zemlji

jer ljudska srca
zasadjena su nisko kao kupine
tu, gde su svici crveni džinovi
našeg malenog kosmosa,
tu gde smo sebi načinili
milimetarske beskonačnosti,
a ipak dovoljno glomazne
da se u njima izgubimo:
ja daleko od tebe
kao alfa kentaura,
ti daleko od mene
kao belo zrnevlje vlasica

pronadji nove svetove
i izatkaj im nebo.
I podari im vazduh
da dišu i da ožive

ali nikad ne zaboravi
kako se korača po zemlji.
samo tako se možemo
jedan drugom približiti

četiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
moja i tvoja čaša piva
u restoranu kraj reke,
i moje iskrene oči
i tvoje iskrene oči
u jedno jesenje veče
detinjasto i roditeljsko,

što je ono prostranstvo
koje hoću da pomirim
izmedju moje i tvoje zvezde

Mika Antić

 

[DESTINY kiss]

Ostala si uvek ista​

Odavno vec nisam mislio o tebi
Medju nama dani i godine stoje
Nikada te vise pronasao nebi
Da se jucer nismo vidjeli nas dvoje


Stigao sam kasno, stajao na cesti
I slucajno tebe ugledao tada
Ni slutili nismo da cemo se sresti
Pod svjetlima ovog bezimenog grada


Pricas mi o svemu, hodamo polako
Odavno se nismo isplakali tako



Ostala si uvjek ista
I ove suze na licu tvom
Ostala si uvjek ista
Jedina zena na putu mom
Ostala si uvjek ista​

 

[REVELIN]

U življenju, u trpljenju
srce blijedi,
srce vene,
sjena slijedi
bivšeg mene,
u trpljenju, u življenju.

Izgubih se u traženju.
Ja sam bio,
ja sam i sad.
Nisam bio,
nisam ni sad.
Izgubih se u traženju.

U lutanju, u snovima
noć me rubi,
dan me vraća.
Dan se gubi,
život kraća,
u snovima , u lutanju.

U nadanju, u čekanju
život snijem,
a snom živim.
Srce krijem,
srce krivim
što ne živim,
što još snijem,
u čekanju, u nadanju.

Meša Selimović - Tvrdjava

 

[ivki p]

LJUBAVNA PESMA

Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako, mimo tebe, njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

Rajner Maria Rilke

Duboko veruj u ono sto zelis i zapamti izgubljeno je samo ono cega smo se odrekli! U zivotu pozeli samo jedno-da nikada ne volis izgubljeno i izgubis voljeno!

e da je sve tako jednostavno..

 

[REVELIN]

Zar nisi ti i onog trena,
O priviđenje moje drago,
Promako kroz noć kao sena,
Nad uzglavlje se moje sago
I šapnuo mi reči nade.
Ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Čuvar duše mlade
Ili kobni duh što kuša mene?
Utišaj sumnje što me guše,
Možda su sve to sanje moje,
Zablude jedne mlade duše,
A sasvim drugo suđeno je...
Nek bude tako! Što da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
Pred tobom suze bola lijem
I molim zaštitu od tebe...


Puškin

 

[Zauzet+]

 

[Neponovljiva Gracija]

PROROK

Otkako mi je vječni sudac
Sveznanje dao svog proroka,
U očima ja ljudi čitam
Stranice zlobe i poroka.

I objavljivat ljubav stadoh,
Nauk pravi Istine same,
Al` tad su stali bližnji moji
Kamenje besno bacat na me.

I pepelom tad posuh glavu,
Iz grada bežah ja k`o skitnica,
U pustinji otada živim
Na hrani Božjoj, kao ptica.

Čuvajuć zavet iskonskoga
Tu sva me bića slušat znaju,
I same zvezde slušaju me,
Dok radosno trepereć sjaju.

A kada opet užurbano
Ja probijem se bučnim gradom,
Starci uz osmeh samoljublja
Potomstvu zbore svome mladom:

„Gledajte: to je primer za vas!
On ohol beše, ne hte s nama,
Budala, htede uvjerit nas
Da Bog mu zbori na usnama!

Gledajte, deco, sad na njega:
Kako je tužan, glednite ga!
I bled i slab i go i bedan,
I kako svaki prezire ga!”

Mihail Jurjevič Ljermontov

 

[SibilaRea]

Mislim da sam je već stavila, nisam sigurna, ako jesam neće škoditi da ponovim...



Ne molim Te, Gospodine, za cuda i videnja,
nego za snagu u svakodnevnom zivotu

nauci me umijecu malih koraka
ucini me sigurnim u razdvajanju vremena,
obdari me osjetljivoscu da odredim sto je veoma vazno,
a sto manje vazno

molim te za razum da odredim suzdrzanost i mjeru,
da kroz zivot ne klizim, vec da razumno odredujem dnevni raspored,
da primjetim svjetlost i vrhunce,
da s vremenom na vrijeme nadem vremena za ljepotu, umjetnost i kulturu

dozvoli mi da spoznam da snovi o proslosti i buducnosti ne vode daleko
pomozi mi da dobro djelujem neposredno,
da sadasnji trenutak prepoznam kao najvazniji

sacuvaj me naivnog stava da u zivotu mora sve dobro proteci
obdari me trijeznom spoznajom da su teskoce,
neuspjesi i udarci stalni pratioci zivota - uz koje rastemo i zrijemo

podsjeti me da srce cesto zamucuje razum
u pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji ce mi strpljivo reci istinu
uvijek cu Tebi i ljudima pustiti da mi govore
istinu ne mozemo reci sami sebi, ona nam biva kazivana
ti znas koliko nam treba prijateljstvo
daj mi da budem dorastao tom najljepsem,
najzahtjevnijem i najosjetljivijem daru

daj mi dovoljno maste da u pravom trenutku,
na pravu adresu uputim paketic dobrote uz popratno pismo ili bez njega

stvori od mene covjeka koji ce brazditi duboko poput broda,
kako bi dotakao i one koji su "ispod"

oslobodi me straha da propustam zivot
ne daj mi ono sto zelim, vec ono sto mi treba

nauci me umijecu malih koraka



Antoine de Saint Exupery

 

[Nina]

Tvoja dusa cuti i govori

Zbog tebe sam oboleo u sebi
gde si ti
I ne smem te vise videti
A gledao bih te
do dna vremena
koje cinis trenutkom
trenutkom sto je vecnost po tebi


Tvoje prisustvo brise staze moje tisine
po kojima lutam u tvome odsustvu
Nemoj da te vidim
Hocu da te naselim zivim sobom
i da prestanem izvan sebe ici tvojim zivotom

Pre nego iz mene moju svest izvedes
daj da te spoznam kao istinu
Pre nego neznano odsumi moj sluh
da te cujem
kao glas koji me na svet dozvao
I pre nego utopim te u svoj vid
da te vidim
kao svetlo koje ostaje u sebi

Traziti te ne znaci ziveti
vec slep moliti gluve ove predele
da se tobom napune
Videti te ne znači umirati
vec rvati se sa senama mutnoga sna
u kome ti iscezavas


Imati te ne znaci hraniti se
vec gladnim grlom tamaniti voce
i zednim grudima presusivati izvore
Izgubiti te ne znaci osiromasiti
vec bojati se pustosi
i naslucivati bedu
koju za sobom ostavljas.

Josip Pupacic

 

[Stormbringer]

Da li je zena ili je san
pozeljna Q... iz kupleraja
dok umornu decu na spavanje salje
i brizna hita u placeni zagrljaj...?

Da li je zena ili je san... ?

 

[arebis777]

...Живимо у чудном времену
у ком је живети исто што и сањати,
и то ми говори да човек
сања свој живот будан.

Богаташ сања своје богатство
које му задаје много брига;
Сиромах сања беду и несрећу,
амбициозан човек свој циљ,
а онај који је повређен, освету;
свако сања само оно што је,
и не знајући за то.

Шта је живот? Лаж,
делић сенке, машта,
усуд? Илузија?
Читав живот је сан,
а снови, о, ироније
су и сами само сан.
(Живот је сан - Калдерон)

 

[Neponovljiva Gracija]

Ljubav, Marija

Nije u pitanju providna tajna koju verglaju jevanđelja:
Ljubi svet!
U meni je ogledalo svih ljubavi.
I nije stvar u tome da li sam nov ili star,
No uzbuna bela kao cvet:
Postići harmoniju čije se munje ukrštaju preko našeg neba.

Ovde sve poetike poniru kao ljubičaste magle:
Kada će jednom potonuti tiranije
I sutonima svih ljudskih beda zarđati noževi naših snova?

Svirepu stvarnost dočarati u ovoj niziji,
U kojoj ljudske baruštine truju sve horizonte.
I ovde moja vera krvari kao rana!
I sve sumnje lice na otkačene revolvere!

Smej se!
Plači!
Često te komedije prevazilaze razum:
Život nam dajte!

Crvena čeljust budućnosti galvanizuje mi mozak.
Nek struje vode!
Nek se raduju putnici!
I nek bude blagoslovena zemlja što miriše na gnoj!
Iz naših vrtoglavica dunuće orkani:
Budalo! šta imas od beskonačnosti?

Kao prasnike ruža vetrovi će doneti daleka buđenja.
Zašto onda da budemo tesni kao grobnice?
Želiš Semiramidine vrtova koji se njišu između neba i zemlje,
Između svih pojmova o snu i javi,
I kao upaljen kreč muči te jedini san
Da se udaviš u belini života...

Na ovim drumovima, drugovi, u ljubavima tražimo isceljenje.
Hej, budućnosti! Ako zaista nikada ne umireš,
U maramicu pretvori moje bdenje
Srce da mi ne prozebe!
Kao da hodam između upaljenih jablanova.
Na jednoj sam obali crvenoj kao koral.
Nemoguće je zamisliti budućnost izvan oblika beskrajne dobrote.
Meke kao trava.
Na ovom drumu jedino sigurno koračamo ka ženi.
Znam da će me jutro onesvestiti u proplanku njene kose.
Neka bude!
Ni jedno stablo ne šumi tako kao lišće naše krvi.

Mužastven kao zemlja, iz mene se dime krateri ljubavi.
Ako je ogledalo duša, ja bih na tvojoj koži napisao samo jednu reč:
Podlac!
Sve tvoje snove bih dao za šaku skakavaca.
Bezumnice!
Kad meso govori otvori usta kao mastan molitvenik.
Ne vidim ti dušu ali ti truli zubi potsećaju na oronuli peščar.
Tvoji plašljivi snovi o bogu liče na štenaru.
Jezik ti je stub izdajstva.
Slobodno priđi!
Priđi javno!
Hodnici ljubavi su najtrijumfalnije kapije.

Što ubuduće da stvaramo jezuitskim misterijama?
Mesnati nož u utrobi žene najlepši je cvet
I sve zaslepljujuće energije protiču kroz mokraćni kanal.
U tebi se zaledile vekovne naslage zabluda.
Kad prilaziš meni govoriš o anđelima.
Neka plove zvezdane eskadrile!
Pljuni u plastron mesečine!
Pusti da spavaju religiozne vrline!
I neka tvoje ubeđenje bude čvrsto kao neophodnost irigatora!

Pogledaj kako kiše ljube zemlju,
Kako je snegovi pokrivaju!
Pogledaj kako se lišće priljubljuje uz oblake
I u belom cvetu kako spokojno spava leptir.
Drugovi!
Telom i ekstazama pokrijmo ljubav i korake.

Treba jednom srušiti kulu stida,
Koju sagradiše senilni starci i koju nazivaju:
Moral.
Moral je konj koji je crkao na Maratonskim trkama.
Nad glečerima oblaka danas lete avioni.
Radiotelegrafija pokreće lokomotive,
Tiraniju neba ustrelio je brzometni top.
Zašto onda da ne lipše pop
I njegov moral?
Svuda gde ima ljudi moral bi mogao da teče dijamantskim mlazovima sunca
I svuda gde se ravnice ljube sa horizontima
Poljubac čovekov bi mogao biti topao kao hleb.
Gde god drumovi zadiru rezovima noža u zemlju
Čovek bi mogao izvojevati prevlast nad plašnjama potsmešljivim.

Jednom bi trebalo zadaviti malodušnost.
Čemu bi inače služila sva naša razmišljanja o svetu i životu.
Čovek biti!
Čovek!
Prostotom srca zaprepastiti kao što mlaz vode sa brega u ponor pada.

Nijedna mudrost nam ne može dočarati lik ljubavne noći u krevetu.
Nepokretne stvari postaju prijateljski simboli.
Ne uzletati u nebo!
Ostaviti tu magiju deci dok im zubi rastu.
Ima li veće dobrote no biti voljen od nepoznatog?
Primati ljubav kao kolajne!
Tako čovek jedino zaboravlja na prolaznost.

Spavati sa svojim požarom u grubim čaršavima
I svake zore pored čaura snova zaticati gomilu mesa i splet nerava.
S večeri gledati kako se podiže most na Savi,
Crven kao duga!
Pod njim se obale stapaju u poljubac,
I ja se tako stapam mostom nade sa Marijom.

Marija!
Pod nama gori zemlja!
Nebo plamti više nas!
U ovoj noći su tvoja usta kao izvor!
U ovoj noći najmirisnije trave su tvoje kose!
U ovoj noći jedino žubori tvoja krv!
Marija!
Ugasi lampu...
Marija! lete kantaride.
U ogledalu tvoja košulja spava.
Marija! zašto me srce boli?
I zašto ti je koža strašno žuta kao spržena trava?

Obećavam ti da neću piti!
Marija! sve se vino na čaršav tvoje duše proli!
Obećavam ti... picu iz tvog srca,
Da me nikad više glava ne zaboli.

Živim samo za ljubav i njenu zastavu visoko držim u ruci.
Svih sam se mudrosti napio samo za taj pojam.
Kao besno pseto gotov sam svakog da ujedem za srce,
Jer nijedna rana lepše ne cveta na drugom delu tela.

Marija!
Reči su mrtve čaure lišća što sa jasika pada u oktobarske dane.
Samo reč ljubav gori kao sveta vatra koja se nikada ne gasi.
Buktinja je ta na mojim grudima
Ja ću od nje sagoreti, Marija!
Ja ću od nje umreti, Marija!
Ljubav, Marija!
Njom se oprašta na giljotini!
U ime njeno nož se uvlači u korice!
Ona ulepšava drumove i za nju se podižu balkoni!
Ona procvetava vrtove Sevilje
I za nju su grmeli topovi Oktobarske revolucije.

Ljubav, Marija!
Ona je stvorila zastave koje se čuvaju kao relikvije
I zbog toga je crvene boje!
I ja sam zbog nje u tvoje meso zario srce.
Ljubav, Marija!
Ljubav!
Ljubav!

Zašto putuju brodovi?
Zašto se u nebo nebo dižu balkoni?
Kuda to hukte zmijski vozovi?
I za koga cvetaju beladonije?
O, Marija! Šta briše sve naše podlosti,
Prevazilazeći i agonije?

Veliki moj druže!
Samo su na ovom svetu božanski putevi ljubavi
I zbog toga toplo sanjam život kao na zvezdama.
Samo zbog toga sam gotov da se udavim u svačijoj suzi
I nikad da ne budem ništa,
Da isčeznem o pepelu njenog opraštanja.

Rade Drainac

 

[Zauzet+]

 

[Mlavski]

SENTIMENT

Mi neznamo lepotu šaputanja zore
Zveket starog sata da utišamo u sebi


Bojom podočnjaka samilost ne znamo
Od kostura vremena ko smo


Samo točak ljubavi nas okreće u plavom
Osamom razaznajemo prste u kosi reke

 

[REVELIN]

Dame biraju

Gledao sam je
da joj se mutilo u glavi
a oči joj kao od stakla
pogled se gubi i plavi
osećam da bi me dotakla,
ali ja sam birao druge…

Pričao sam
mogla je da me čuje
da se ubije, da se otruje
da mi baca poglede duge,
ali ja sam birao druge…

A onda -
stade muzika i pamet mi stade,
samo čuh na kraju:
Sad dame biraju.

Mogao sam da se bacim
s mosta u Savu
da se kajem
da gubim glavu
da umrem od tuge

Ona je birala druge…

R.Arsenović

 

[DUNJA W]

Mislim da sam je već stavila, nisam sigurna, ako jesam neće škoditi da ponovim...



Ne molim Te, Gospodine, za cuda i videnja,
nego za snagu u svakodnevnom zivotu

nauci me umijecu malih koraka
ucini me sigurnim u razdvajanju vremena,
obdari me osjetljivoscu da odredim sto je veoma vazno,
a sto manje vazno

molim te za razum da odredim suzdrzanost i mjeru,
da kroz zivot ne klizim, vec da razumno odredujem dnevni raspored,
da primjetim svjetlost i vrhunce,
da s vremenom na vrijeme nadem vremena za ljepotu, umjetnost i kulturu

dozvoli mi da spoznam da snovi o proslosti i buducnosti ne vode daleko
pomozi mi da dobro djelujem neposredno,
da sadasnji trenutak prepoznam kao najvazniji

sacuvaj me naivnog stava da u zivotu mora sve dobro proteci
obdari me trijeznom spoznajom da su teskoce,
neuspjesi i udarci stalni pratioci zivota - uz koje rastemo i zrijemo

podsjeti me da srce cesto zamucuje razum
u pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji ce mi strpljivo reci istinu
uvijek cu Tebi i ljudima pustiti da mi govore
istinu ne mozemo reci sami sebi, ona nam biva kazivana
ti znas koliko nam treba prijateljstvo
daj mi da budem dorastao tom najljepsem,
najzahtjevnijem i najosjetljivijem daru

daj mi dovoljno maste da u pravom trenutku,
na pravu adresu uputim paketic dobrote uz popratno pismo ili bez njega

stvori od mene covjeka koji ce brazditi duboko poput broda,
kako bi dotakao i one koji su "ispod"

oslobodi me straha da propustam zivot
ne daj mi ono sto zelim, vec ono sto mi treba

nauci me umijecu malih koraka



Antoine de Saint Exupery

Ovo je sjajno,pa ako si ponovila neka si,treba se povremeno podsetiti ovih mudrih reci...Bravo!

 

[DUNJA W]

U življenju, u trpljenju
srce blijedi,
srce vene,
sjena slijedi
bivšeg mene,
u trpljenju, u življenju.

Izgubih se u traženju.
Ja sam bio,
ja sam i sad.
Nisam bio,
nisam ni sad.
Izgubih se u traženju.

U lutanju, u snovima
noć me rubi,
dan me vraća.
Dan se gubi,
život kraća,
u snovima , u lutanju.

U nadanju, u čekanju
život snijem,
a snom živim.
Srce krijem,
srce krivim
što ne živim,
što još snijem,
u čekanju, u nadanju.

Meša Selimović - Tvrdjava

Rev draga,odlicni stihovi,a i potpis ti je sjajan!

 

[Nina]

Iza tvoga lica k'o iza maske stranac me gleda.
Ti mori srce moje,
kad hoću k tebi, videć stranca, strah mi prići ne da,
pa sumnjam i u oči svoje!
Zar si ti taj što izgledaše najdraži mom biću,
kome sam srce dala?
Da, tvoju dušu sablasnu, kojoj zore ne sviću,
tako sam malo znala.

Minni Nurme

 

[REVELIN]

AKO TI KAŽEM..

( se te falo que nao ha outrio rio..)

ako ti kažem da nema druge rijeke prije ponora
i da upravo po njoj vjetrovi uzmiču s pristaništa
ako ti kažem da znam svu istinu premda je
ne primjenjujem ( porculani okrajci šume glas)

ti kažeš: trebalo mi je dugo vremena da shvatim kako
stvari žive a da više ne mogu prevariti dane
zašto baš danas ne saznati ime svih ptica?

drugo je već ljeto što se bliži pa mislim: teško
je naučiti napamet lice novih prijatelja jer
još ćutim jezero kolibu i kažem: kao da

nema drugog proljeća što se raspršuje
tijelom kao da samoća uranja u veliki
ocean obilazeći sve riječi zacrtavajući
u pješčanim ostacima pomni obris žudnje

Juao L.B.Guimaraes

 

[Nina]

Naša sumnja je svedočanstvo
naše nemoći,
dokaz da smo razumeli zakone sudbine
iako smo, ne jednom,
iskušavali svoj razum,
pa i onda kad smo otkrili
da molitva ne nalazi utočište,
niti naša tuga, u nesavršenstvu
patnje i nemoći da ljubav sačuvamo.

Ali, titraj duše se ne plaši
nemoći, ni prolaznog,
već veliča trenutak u kome smo spoznali
da pripadamo jedno drugom.

Dragan Dragojlovic

 

[REVELIN]

U nekim maglovitim, besanim noćima,
Kad mi drhtaji čežnje ne daju mira,
Želim vidjeti svoj odraz u njegovim očima
No tražeći drago mi lice, ruke i dodire
Nalazim samo hladnu prazninu postelje.

Pojavljuje mi se u snovima
Kakav i u stvarnoj zbilji jest –
Nasmijan, riječit, poželjan, lijep;
A kad njegov lik nesta s naletom jutra
Promotrim ga kratko na fotografijama.
Izdržavam razdvojenost trudeći se da ne mislim,

Ali ne mogu se zavaravati da ne osjetim
Blizinu njegovog krasotnog tijela,
More poljubaca, osjećanja, uzdisaja,
Premda ga kraj mene fizički nema.

Radostan našim ponovnim susretom,
Mogao bih mu kazati bezbroj riječi osmijehom
Znajući da bi svaka govorila jednako –
Koliko mi je mio, koliko ga volim i osjećam,
Koliko sam njemu potpuno predan; iako

I tada se znatiželjno zapitam
Da li se između nas razvija
Fatalnost ljubavi slobodne,
Putenost žudnje čiste
Ili oboje - u izrazu ljubavne požude.


Noel Leon

 

[DUNJA W]

Kad bih mogao...

Kad bih mogao recimo danas
Nekom snagom svoje ruke
Srca
Bilo čega
Izbrisati prošlost i sve što je bilo
Prepustiti nekom drugom
Ja bih to napravio, milo moje
Jer ponekad znam
Vlakovi zakasne
Avioni se sruše
Ponekad neke svjetlosti zavaraju duše
Pa i život nam je netko možda
Postavio na krive strane
Promiješao karte
Možda slučajno tko će ga znati
Ali kad bih mogao
Kad bi dao Bog i rekao
Što želiš vrati
Ja bih tebe vratio na početak
Da otvorim prvi ta vrata do tebe
I eto dao bih sebe
I sve što je bilo
Izbrisao prošlost
I sve zaboravio dane
Da mi u sjećanje samo tvoja ljubav stane

Željko Krznarić

 

[DUNJA W]

Koje riječi treba reći?

Koje riječi treba reći?

Koje riječi treba reći da bi se drugi radovali?
Koje riječi treba reći da bi drugi bili sretni?
Treba li reći "prijateljstvo" ili riječ "sloga"?
Možda treba reći i "sloboda"?
Treba li drugoga uzeti za ruku?
Koje riječi treba reći da bi se darovala ljubav?
Koje riječi treba reći da bi se darovala nježnost?
Treba li reći "volim te"? Treba li to uvijek govoriti?
Treba li reći riječ "djeca"?
Ili te treba uzeti za ruku?
Koje riječi treba izreći? Koje riječi?
A što ako ništa ne kažem, ako šutim?
Ako te jednostavno gledam i nasmiješim ti se.
Tada će moja ruka sama od sebe uzeti tvoju ruku
i ti ćeš sve te riječi čuti u mojoj šutnji.

Bruno Ferrero

 

[zobana]

Ljubavna pesma

Kako da dušu sputam, da se tvoje
Ne takne? Kako mimo tebe njom
Da grlim druge stvari i daljine?
Al' rado bih da sklonim je na koje
Zaboravljeno mesto usred tmine,
U neki strani tudji kut, u kom
Neće je tvoje nijati dubine.

Al' ipak sve što dodirne nas dvoje
Ko potez gudala nas spaja, koje
Iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ono svirac drži nas?
O, pesmo slatka?


R. M. Rilke

 

[Nina]

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

Dusko Trifunovic