Stihovi za moju dusu

[Sanyia]

Sve je lepeza.
Ruke raširi,
brate.
Bog je središte svega.


Zrake, Federico Garcia Lorca


Vrijeme je kušnja tek
Za bol, a nije lijek,
Drugačije kad se zbilo,
Ni boli nije bilo.

Emily Dickinson



Mnogo zaboravljenog
vraća se opet u dušu
kad procvijetaju trešnje.


Matsuo Bashô

 

[arebis777]

О жено, ти ниси само Божји створ већ и људски; ови те обасипају лепотом из својих срдаца.
Песници испредају за те пређу концима златне фантазије;сликари дају твом облику увек нову бесмртност.
Море даје свој бисер, мајдани своје злато, цветњаци своје цвеће, да те омотају, да те покрију, да те учине драгоценијом.
Жудња мушких срдаца прострла је свој сјај преко твоје младости.
Ти си пола жена, а пола сан.
(Тагоре,Градинар)

 

[arebis777]

Зашто се угаси жижак?
Заогрнух га својом кабаницом да га сачувам од ветра, зато се угаси жижак.
Зашто увену цвет?
Притиснух га на своје срце стрепећи од љубави, зато увену цвет.
Зашто усахну река?
Подигох насип да бих је сачувао само за себе, зато усахну река.
Зашто пуче струна на харфи?
Хтедох да измамим тон који превазилази њену снагу, зато препуче струна.
(Тагоре, Градинар)

 

[REVELIN]

Kaži mi
Da li kad misliš na nas
Tišina vlada poljima
Koja čuvaju sve naše tajne

Sećanja
Imaju pravo na nas
I svakog jutra bude me
Plačem u sebi, lagano umirem

Zašto bih plakao
Ali ponekad, uvek sama od sebe
U more padne u milion još jedna
Topla suza za tebe

Zašto bih plakao
Vidiš ponekad snovi dobiju krila
Evo dajem sve svoje
za godine tvoje
I što si nekad mi bila

Nadam se
Dok dani puze kraj nas
Da možda negde i ugledam
Te stope tvoje čekam čitav vek

Zaveden mirisom sna
Koji krade mi dušu
A znam da nemam pravo
Ne nemam pravo na nas

Zašto bih plakao
Ali ponekad, uvek sama od sebe
U more padne u milion još jedna
Topla suza za tebe

Zašto bih plakao
Vidiš ponekad snovi dobiju krila
Evo dajem sve svoje
za godine tvoje
I što si nekad mi bila

Možda bih plakao...

N.N.

 

[fitolend]

Odlaziš susrećeš druge smeješ se

zaboravljaš ostavljaš samo tragove

Ljubav leti kao ptica hita

Kako uhvatiti pticu a ostaviti je slobodnu

Samo mi ostaje da zaronim pogled put mora

da korak mi nezastane među krivudave ulice

da sebe ne izgubim u podnevnoj žegi

među ljude starog kamenog grada

I kiparisi ćute upijaju nadošlu bol

Ko će smiriti uplašene galebove

Samo ti odzvanja zvuk tvog glasa

Lira pesma pesak i so

Ogromna praznina svemira

nedostupne zvezde koje trepte očima tvojim

sakrivena među gustim cvetovima bogumile

kao jedrenjak belih jedara sečeš plavetnilo

Vidim te u prozorskim oknima

igraš se samnom skrivalica

Ja i grad uspavani melanhonijom

praznim ulicama težimo ka nadi

novog žamora novih lica

očiju neznanih

 

[Nina]

Izvadim iz oluje jedan veliki odsjaj
Gola igra istine
na nosu lezi
ispod cirkusne maske.
Pogled vam iznutra
lomi vidikovu liniju,
suvise usku
da biste mogli shvatiti
da zemlja nije jedini svet zivih.
Trava nice iz semena zla
po parkovima cije klupe
trule od kise...
Vi znate sta je granica.
Kakva steta...
Zato igram protiv
i svaki put iz oluje
izvucem ogromnu svetlost...
T.R.

 

[Dante88]

.....
i taj vazduh koji tvojom sobom kruzi
trazi nacin da se sa tobom druzi
pa kroz odjecu rupice sitne trazi
dodira tvoje koze da osjeti drazi
pa se atomi njegovi cesto posvadjaju
koji ce prije tebe da pogadjaju
pokusavaju neki preko reda da udju
pa od sobe ludoriju prave jos ludju
svi atomi vazduha tvoje sobe
krenuli da tebe nevinu zarobe
nagomilani jedan preko drugog na tebi
u toj sobi se niko nadisao ne bi
za susret sa tobom ja se na to spremam
sad vidim zasto kraj tebe vazduha nemam

ali sa tobom mi on nista ne znaci
jer tvoja pojava energijom zraci
ti si hrana za dusu, voda za tijelo
ti si moje pravo i omiljeno jelo
i kad jedes ti si vise od ostalih
samo sto se grijesis od mrvica malih
jer i one same ljubomoru imaju
od hljeba koji tvoja usta primaju
isto tako i sitne kapi vode
sto niz tvoje glatko lice hode
sto iz case kojom vodu pijes
iskapase da ih svojim licem grijes
pa ne znaju sta bi za njih bolje bilo
jer i da ih popijes njima je to milo

Đ.Đ.Dante (ja)

 

[DUNJA W]

Neko sa svojim bolom ide
Ko s otkritom ranom; svi neka vide.
Drugi ga lvrsto u sebi zgnječi
I ne da mu prijeći u suze i riječi.

Radije ga skriva i tvrdo ga zgusne
U jednu crtu na kraju usne.
Zadršće, zadršće u njoj kadikad,
Ali u riječi se ne javi nikad.

Duša ga u se povuče i smjesti
Na svoje dno: ko more kamen
U njega bačen. More ga prima
Dnom, da ga nikad ne izbaci plima.

D. Cesaric

 

[arebis777]

Говори ми, драгане! Кажи ми речима шта си певао.
Ноћ је тамна. Звезде се изгубише у облацима. Ветар уздише кроз лишће.
Раздрешићу своју косу. Мој плави огртач приљубиће се уза ме као ноћ.
Пригрлићу твоју главу на своја недра и ту у слаткој осами пусти срце нека говори.
Склопићу своје очи и ослушкивати.
Нећу те гледати у лице.
Када се твоје речи заврше, седећемо мирно и ћутати. Само ће
дрвеће у мраку шапутати.
Ноћ ће избледети. Дан ће осванути. И ми ћемо се погледати у очи
и поћи свако својим путем.
Говори ми, драгане! Кажи ми речима шта си певао.
(Тагоре, Градинар)

 

[Nina]

Cak i kad spavamo

Cak i kad spavamo mi bdimo jedno nad drugim
I nasa ljubav teza je od zrelog ploda nekog jezera
Bez smeha i bez placa ona traje oduvek

Iz dana u dan iz noci u noc i posle nas


Pol Elijar

 

[arebis777]

Зашто да те мучим драго моје! Зашто себе да обмањујем а тебе да мучим и тако редом. Ми не можемо једно другом ништа бити, а значимо једно другом толико! Веруј ми, када с'тобом овако отворено разговарам, ти си у свему самном сложна. Но ипак, ја сам избезумљен јер ствари видим онако какве јесу. Лаку ноћ, анђеле и добро јутро! Више те нећу видети. Али ти знаш све, ја имам срце...Све што бих могао рећи глупо је. Ипак ћу те ускоро видети, као што се Звезда види! Размишљај о томе.
(Гете Шарлоти Фон Штајн)

 

[arebis777]

Опет волим живот, а толико сам се била одвојила од њега, опет га волим због вас. Срце ме кори; осећам да сам себи и вама нанела јада. Пре пола године била сам спремна да умрем, али сада више нисам. (Шарлота Фон Штајн Гетеу)

 

[aiva]

Ми носимо сан
да ће се нешто чудесно десити
да се мора десити-
време ће се отворити
срца ће се отворити
врата ће се отворити
планине ће се отворити
пролеће ће шикнути из земље-
наш сан ће се сам отворити
и ми ћемо једног јутра тихо упловити
у луку за коју нисмо ни знали да постоји...
Олав Хаг

 

[bela76]

Te tvoje oci

Te tvoje oči
Uvek će te odati..
Te tvoje oči
Svako će prepoznati
Samo te tvoje oči
Mogu učiniti da i bogovi
Požele da im budu robovi!

Samo te tvoje oči
Kada ne spavaju
U sred noći
Mogu na nebu
Da stvore dugu
Te tvoje oči
Čarobne oči
Jedino zbog njih
Poznajem
Tugu
Te tvoje oči
Tako sjajne
Tako duboke
I beskrajne
Dok spavaš
Sanjajući
Anđele
Te tvoje oči
Jedine oči
Čiji pogled
Nikad ne moli
Te tvoje oči
Jedine oči
Koje kad vidim
Moram da volim!!!!!!!!!!!

 

[arebis777]

Кога ли љуби сада она млада жена? Она млада жена коју сам нашао једног лета лепу и дозрелу од шеснаест година, пролази - Бог зна зашто - јутрос мојим сећањем.
Кога љуби сада она млада жена?
Једном сам на малоруској равни нашао црвен и крупан цвет:
његова сочна чашка, кратка цвата, нудила је, у широко раствореним латицама,
своје надрасле прашнике свим ветровима.
Кога љуби сада она млада жена?
Никад није било између нас речи (ја сам тешко разумевао њен језик)
и наш однос није имао никада одређеног имена.
Под звездама сам је љубио до умора и до поноћи
сам лежао на трави, с'главом у њеном крилу.
То је била жена створена за љубав и предавала се нема од страсти
и сузних очију, шапћући испрекидане речи о верности.
Кога ли сада љуби она млада жена?
(Иво Андрић)

 

[arebis777]

The principles of lust are easy to understand
do what you feel, feel until the end.
The principles of lust burned in your mind,
do what you want, do it until you're fine...
(Enigma)

 

[arebis777]

О преосвећена, о свесилна, бацати мене на источњачки начин у прах пред сликом којој се ругам! Када си за мене "ти", онда , за име Бога, никаквог више "ви"! Како сам само чекао твоје писмо, најзад га отворих и опет видим "ви". Нека сад лежи, морам најпре да променим у њему сва та "ви". За казну не пишем ништа о себи и о својој љубави, чућеш само како су други и како сам ја међу њима.
У међувремену друга страна се осушила, а ја сам поправио твоје писмо и прецртао сам сва "ви". Тек сада ће то бити писмо! Извини што због те ситнице дижем толику галаму! Када би говорила о трећим лицима било шта...допусти да ово буде последњи пут, и опрости.
(Гете Шарлоти Фон Штајн)

 

[aiva]

Стална си гошћа у дубинама мог погледа.
Твоја су стопала ружичаста од огња мог чежњивог срца.
Моје срце налази своје небо у твојим очима. То је бесцено благо овог света.
...Покушавам да испуним своје наручје твојом љупкошћу,
да пољупцима опљачкам твој сладак осмех,
да очима својим испијем твоје тамне погледе.
Али, како може тело дотаћи цвет који сме да додирне једино душа?
Тагоре

 

[karpos]

POSTOJI SIGURNO NEKO

Postoji sigurno neko
Ko me jednom ubio
A zatim otišao
Na vrhovima prstiju
Ne narušivši svoj savršeni ples.

Zaboravio me položiti na krevet
I ostavio me da stojim
Svezana čvrsto
Na putu
Sa srcem zarobljenim kao i pre
S očima nalik
Na njihov odraz u vodi još čist.

Zaboravio izbrisati lepotu sveta
Oko mene
Zaboravio sklopiti moje oči gladne
I dopustio im tu pustu strast.

Anne Hébert

 

[Nina]

...sanjas
opet sanjas
sto ce ti sva ta prostranstva
ljubav neznana
sta ce ti jad posle svega
prozor otvoren u nigdinu
zrela pahulja snega
sanjas li sanjas
budalo nepopravljiva
tragacu srece....

Z.Krznaric

 

[Neponovljiva Gracija]

JEDNO

Da, mogli smo biti jedno,
koren u korenu, kap u kapi
i smrt u smrti,
jedno, što se lako hirurškim rezom
preseče na dva dela
koja posle uglavnom
ničemu ne služe,
osim nadogradnji neke druge
osakaćene jednine
sa kojom se navek ne može
uklopiti.

Greška je bila u tvojim učiteljima
punim nervozne dosade
koji te nisu naučili
nežnom razarenju, lepršavom a
lažnom odevanju milosrđem,
onom što guta svog protivnika
ljupkim manirima, fine dame.

Poklonio sam ti vreme beskrajnih
opomena, besanicu svog
tkiva, strah od duboke
mutne vode, ako samo zatvorim
oči, nisi mogla da me kupiš
presovanim uspomenama.

Živi se, u spavaćici
zaštićena foteljom, na grudima stežeš
jastuk, to je najbrži
način da dođeš do sebe
one prave kakva si oduvek trebala biti,
jedno… možda jedno… negde u hladu
druge varoši… jedno čeka uporno…
dan svog krunisanja… tvojim šapatom…

Gorica Margo Maldini

 

[arebis777]

Жене, ја не знам коме сте ви биле блага киша јутарња, али у наш живот улазите као пљусци ношени вихорима. Преко ваших белих телеса пени се бучно живот наш, зауставља се у вирове и пада у стрмоглавице.
Ту мудрости није лек, ни старости не помаже и кад све умукне ваш је глас још у билу крви моје.
(Иво Андрић)

 

[DESTINY kiss]

Svidjas mi se kad sutis - Pablo Neruda

Sviđaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna,
i čujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Čini mi se kao da su ti letjele oči
i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.
Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom
izranjaš iz stvari, ispunjena dušom mojom.
Leptirice sna, duši mojoj si slična,
i slična si reči melanholija.
Sviđas mi se kada šutiš i kad si kao udaljena.
I kada kao da se žališ, leptiricu u gukanju.
I čujes me izdaleka, i glas moj ne dostiže te:
Pusti me da šutim s mučanjem tvojim.
Pusti me da ti govorim takođe s tvojom šutnjom
jasnom kao sveća jedna, prostom kao jedan prsten.
kao noć si, šutljiva, zvezdana.
Šutnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna.
Sviđas mi se kad šutis jer si kao odsutna.
Udaljena i bolna kao da si umrla.
Jedna reč tada, osmeh dovoljan je jedan.
I veseo sam, veseo što nije tačno.​

 

[REVELIN]

Hemisfera u kosi


Dopusti mi da udišem dugo ,dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao što žedan uranja glavu u vodu izvora
i da mašem njima
kao mirišljavom maramicom
istresajući iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati šta sve vidim
šta sve osecam
šta sve čujem u tvojim kosama
moja duša lebdi na mirisima
kao što duša drugih lebdi na muzici.
Tvoje kose kriju ceo jedan svet
pun jedara i jarbola,
u njima leže velika mora
čiji me monsuni nose prema
blaženim podnebljima
gde je prostor plavetniji i dublji
gde je vazduh mirišljav
od plodova lišća i ljudske puti
U okeanu tvojih kosa
nazirem luku
punu tužnih pesama
krepkih ljudi
svih nacija
ladja svih oblika
koje ocrtavaju svoju tananu složenu arhitekturu
na beskrajnom nebu
gde počiva večna toplota.
U milovanju tvojih kosa
ponovo nalazim malaksalu tugu
dugih časova
provedenih na divanu
u kabini neke lepe ladje
koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure
izmedju saksija sa cvećem
i praznih posuda iz kojih struji svežina
u toplom domu tvojih kosa
udišem miris duvana izmešan s' opijumom,šećerom
u noći tvojih kosa vidim
blistavo plavetnilo tropskog neba.
U maljavim pribežjima tvojih kosa
opijam se mirisima sačinjenim od šumske smole ,mošusa i kokosovog ulja.
Dopusti mi da ujedam
tvoje crne teške pletenice,
Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose
čini mi se da jedem uspomene...

Charles Baudelaire​

 

[Neponovljiva Gracija]

DUGO ŽIVIM NA OVOM MESTU

Dugo živim na ovom mestu
nad kojim struje planinski izvori
i deca leptire love
a borovi u nemoj visini
razlistavaju tišinu vekova.
Dugo živim na ovom mestu
i polako tamnim od vremena.
Gledaj, kažem, gledaj kakav si:
sebe da ne prepoznaš.
Oči su ove nekad imale dubine
kroz koje su želje tvoje ronile
ko ždralovi kroz sunčevinu,
sad samo su dve suvodolice
za slučajnih kiša noćivanja.
Nekad su ruke ove orale
po trošnoj zemlji tvojih lutanja,
a sada liče na stabljike vrbove
račvaste nad vodama nerotkinje.

Nekad si, kažem, i ti kao deca
igrao s leptirima u ruci
a od njihovog zlatnog praha
cvetale su višnje u tvom vrtu.

Zašto si bio nepažljiv
te dopusti da svi uginu među tvojim prstima,
zašto ne shvati da najveća je mudrost
da imaš jednog živog leptira iz svog detinjstva,
jednu toplu zvezdu na dlanu
da prosvetli ovo mesto
mesto gde dugo si osamljen živeo
dugo živeo od vremena pocrneo.

Aco Šopov