Stihovi za moju dusu

[Nina]

Ljubav
To nisu samo reči koje se izgovaraju nasumično
Na trenutak i bez razmišljanja
To su druge stvari koje se osećaju bez govora.
Kada se osmehne, kada se grli

Ljubav
Ne poznaje granice, udaljenosti ili mesto.
Ona nema godina. Možeš stići tamo
Izgubljeni među ljudima ili uljuljkani u pesmi
Za smeh, za plač

Ljubav
To nije samo zvuk reči izgovorenih opušteno
Na trenutak i bez razmišljanja
To su te druge neizgovorene stvari koje se mogu osetiti
Dok se smeška, dok se grli

 

[Plauer1]

ko te ima taj te nema
ko te nema taj te sanja
ko te sanja taj te ljubi
, a ti o tom pojma nemas

 

[faraonn]

...bio je mlad
uz to peta
mada s nevelikom
al ozbiljnom snagom
jednu zenu preko cetrest ljeta
zvao je svojom laficom
i dragom..."
Konstantino_poljac...

 

[jolemisa]

Strepnja

Ne, nemoj mi prići
Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.


Ne, nemoj mi prići
Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanja i stra’.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.


Ne, nemoj mi prići
Našta to i čemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva.

 

[Duki Lu]

Kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne? Kako mimo tebe njom da grlim druge stvari i daljine?Ah, rado bih da sklonim je na koje zaboravljeno mesto usred tmine, u neki strani, tuđi kutak, u kom neće je tvoje njihati dubine.
Ali ipak, sve što dodirne nas dvoje kao gudalo nas neko spaja, koje iz dveju struna jedan mami glas.Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?I koji ovo svirač drži nas?O, pesmo slatka.

Rilke

 

[Nina]

Ljubav

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova želja plava,
Je li želja srca moćnoga i čedna?
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?
Il’ sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na međi toga sna i jave,
Vidim moje srce da čezne i pati.
I suze kad dođu, rane zakrvave —
Ja ni onda od tog ništa neću znati.

Jovan Dučić

 

[Nina]

Radosni bluz

I dok zanimam sebe prostim pitanjima
Zašto više volim bluz od džeza
Gorki list od vinjaka
Suptilnu strast od površnog odnosa
Teži put od običnoga,
Karneval indisponiranih pojava
Iz sopstvene senke
Vešto se kreće i priliku vreba.

Jer, taj roj, ta tamna povorka
Živi od toga
Od nesreće bića,
Ravnodušnosti,
Proklete predaje izvesnosti krajnjeg ishoda,
Arsenal je uvek ubojit i raznovrstan
Napad drukčiji i simultan

Al’ nešto što ne podnosi
To je vizija, budnost
Unutrašnji otpor srca.
Sasvim običan život
Sa jakim i moćnim doživljajima
Gušiće i razarati
Misli oivičene
Beznačajnim konačnostima.

Gotovo je.
Bluz mi je sada za nijansu više
Radostan.

Nemanja Dojčinović

 

[Nina]

Nokturno

Strahujem stalno
od suva lisca
i od livada
kad pada rosa.

Idem da spavam;
ne prenes li me,
srcem cu biti
kraj tebe skoncan.

Sta iz daljine
to jeci? Ljubav.
Vetar po oknu,
ljubavi moja!

Stavih ti nisku
alema zore.
Sto ostavljas me
sred puta toga?

Udaljis li se,
tuzice tica,
i vina nece dati loza.

Sta iz daljine
to jeci? Ljubav.
Vetar po oknu,
ljubavi moja!

Da l ikad znade,
sfingo od snega,
koliko silno

tih praskozorja
voleo bih te,
kad pljusti kisa
i s grana ruse
gnezda se trosna.

Sta iz daljine
to jeci? Ljubav.
Vetar po oknu,
ljubavi moja!

Federiko Garsija Lorka

 

[Nina]

Kad budeš stara – Vilijam Batler Jejts

Kad budeš stara, seda, pred spavanje snena
Dremala kraj vatre, ovu pesmu tada
Uzmi, čitaj i sanjaj kako si bila mlada,
Očiju toplog sjaja i dubokih zena.

I kako mnogi u lepotu tvoju zaljubljeni biše
I kraj tebe iskreni i lažni znaše da se sjate
Dok je samo jedan voleo ti dušu i mislio na te
Kad lepotu tvog lica brige osenčiše.

Pa dok se svijaš kraj toplog vatrinog gnezda
Promrmori setno kako ljubav brzonoga minu,
Preko visokih gora kako se ka nebu vinu
I sakri svoje lice u roju od zvezda.

Preveo Milomir Ilić

 

[AleksaJ]

from underworld
after having appeased
Hades himself with my lyre
I lead you by the numb hand

'turn and look at her'
she whispered in my ear

while your image
disintegrate and fade
she giggled .. the last one from ..
Pandora's broken jar

vain hope

 

[Nina]

 

[Nina]

Sonet za tren ljubavi – Milan Drašković

Okružen preprekama pri igri sa sudbinom,
bez obaziranja na znak da nema pomoći,
biti na tren zaštićen pred poslednjom obmanom –
ritualna mandala u začaranoj noći.

Božansko proviđenje haos da se obuzda,
noć kada karma vodi ka magičnom raspletu,
u sudbonosnom času pri naklonosti zvezda,
tela da se prepletu za ljubav u sonetu.

Zaštita od privida u Kuli van vremena,
praćeno zujem pčela odgonetanje snova,
dok se kroz lavirint tajne luta iznova.

Snove kada opseda daleka uspomena,
kod tumačenja doći do pravog odgovora –
za tren njene ljubavi sred skerletnog dekora.

 

[Nina]

Uplašena golubica– Anatolij Dnjistrovij

Uskoro ćeš ostati nezaštićena
čekaćeš jutarnje sunce
da zaspiš izljubljena
iscrpljena
uskoro će doći san
kao crna teška voda
san koji nigde ne nestaje

tvoja želja da se vratiš kući
ličiće na kadrove
nemog
crno-belog filma

i prolećnom grmljavinom uplašena golubica
ostaviće našu prozorsku dasku
moja hrabrost da te ostavim
bespomoćna je kao mače koje je upalo u vodu

 

[Mister]

Tragovi stopala u pijesku
nestaju pod valovima
nadolazećeg mora
u kojem se otapaju
sunce i likovi brodova.

Galebovi lete
visoko.

Tvoje oči
ogledalo su svijeta oko nas.

Saša Petar

 

[Nina]

Poslednja lekcija o nežnosti – Marija Knežević

Kad umrem,
obavezno ostavite prozor otvoren.
Hoću da nastavim da budem prizor
kroz koji sa tobom hodam
korak prirastao uz korak
kao neistražena životinjica
u šetnji
iz jedne u drugu vrstu.

I gramofon da ste mi uključili.
Ne volim tango sa traka,
još manje savršenstvo kompakt diskova.
Želim da na miru igram sa tobom
mislima
taj ples koji sam sa sobom pleše.
Nađite mi ploču koja pucketa.
Volim da volim u šumovima.

Otvorite mi sva tvoja pisma.
Žudim da ih njušim,
onako kako sam ih uvek čitala.

Na sto, kraj postelje
koja je uvek i samrtna,
stavite mi školjku i malu mirišljavu sveću.
Ako nađete miris vanile,
puno ste mi učinili.

Ako zapovedni način prevedete
na jezik želje da biva neispunjena,
poveriću vam svog psa.
Kad pomislite da me nema,
ako se ne upitate o poreklu
mojih zahteva,
voleću vas više
nego žive.

 

[Nina]

Doći će smrt i imaće tvoje oči – Ćezare Paveze

Doći će smrt i imaće tvoje oči –
ta smrt što nas saleće
od jutra do večeri, besana
i gluva, kao stara griža savesti
ili besmislena mana. Tvoje oči
biće uzaludna reč,
prigušen krik, muk.

Vidiš ih tako svakog jutra
kada se nadnosiš nad sobom
u ogledalu. O draga nado,
toga dana i mi ćemo znati
da jesi život i ništavilo.

Za svakoga smrt ima pogled.
Doći će smrt i imaće tvoje oči.
Biće poput ispravljanja mane,
Kao zurenje u ogledalo
iz koga izranja mrtvo lice,
kao slušanje zatvorenih usta.
Sići ćemo u bezdane nemi.

 

[Jan Hus]

 

[Plant]

Ja dajem ništa ili sve
ili volim ili ne
i zato te ***

Nisam te zbog lepote voleo
godine ti kažu
ja sam se u životu zakleo
i s tobom stario
jer jedina si bila ti
- jedina ćeš ostati -
.* * * ..
Svee, prolazno je sve,..
samo prava ljubav ne
ona ostaje

Ti sve moje tuge lečiš za tren
sa tobom zauvek
ja mlad ostajem
​

***Magdalena Zlatkoska​

 

[Nina]

Ljubav nema bolje dane
Duško Ttrifunović

Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše.

Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče.

Ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi.

Nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane.

 

[Plant]

Na kraju ostane sjećanje
I nemirna praznina
Bio si bolji nego što bih ikad priznala
Gdje god da pogledam, vidim te
I u tami punog kina
Oči ti blistaju, tko je ona?
Da l' ti znači kao ja?
I sretnu nam se pogledi
U oku ti se ne vidi
Stranac,...
Samo mi ne budi stranac
Sama,..
Ovog puta bojim se
Stranac,..
Samo mi ne budi stranac,..

Što me osvoji slatko i lako,.. i zauvijek
Volim te, ah-ah
Na kraju ostane kajanje
Izgovoreno ništa
Bila sam hladna i sebična a
Pokvarila sam sve
Ljeto i jesen su otišli
Došuljala se zima
Od tebe vijesti ne dolaze
Sve što znam je čekanje
Kad sretnu nam se pogledi
U oku ti se ne vidi
Stranac
Samo mi ne budi stranac
Sama
Ovog puta bojim se
Stranac
Samo mi ne budi stranac
Što me osvoji slatko i lako i zauvijek
Volim te, ah-ah
---------------------
ps: 'ajde priznaj

 

[Nina]

Vladislav Petković Dis
(10 mart 1880-maj 1917)

Možda spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.

U snu svome nisam znao za buđenja moć.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice ne znam kakvo,možda dečije,
Staru pesmu,stare zvezde, neki stari dan,
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il’ te oči da su moja duša van mene;
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih:
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oči da su baš one
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu da me vide šta li radim sam.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.

Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad;
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas,
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

 

[Nina]

Gresio sam mnogo i sad mi je zao
i sto nisam vise i sto nisam ludje
jer,samo ce gresi kad budem pao
biti samo moji - sve je drugo tudje.

Gresio sam mnogo,ucio da stradam,
leteo sam iznad vase mere stroge,
gresio sam, jesam,
i jos cu,bar se nadam,
svojim divnim grehom da usrecim mnoge.

Gresio sam,priznajem,nisam bio cvece,
gresio i za vas koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko nece,
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

Dusko Trifunovic

 

[Nina]

Sene – Dona Ešvort

Svi smo se mi trzali iz sna
usred noći
iznenada uplašeni
senkom što čuči
u uglu sobe

dok nam srca biju u ušima
skačemo da upalimo svetlo
samo da bi nas dočekala
gomila odeće na stolici

život je takav
obasjajte mračne uglove
svog uma
dobro pogledajte
strašne delove
u koje se bojite ući
oni su sasvim drugačiji
kad su osvetljeni
ne mogu imati nikakvu moć nad vama
u blistavilu vašeg sjaja

obasjajte ih, prijatelji
obasjajte senke i
i oterajte ih
zauvek.

 

[Nina]

Ulica gospodara Jevrema – Olivera Sinđelić

Pogasi svetiljke na tremu
mali moj prijatelju svitče,
ne čekamo više nikog.

Gledaj,
po tamnom modrom nebu
zvezdana livada niče.

Ponoć se polako bliži,
sporo teku minuti,
sat sa crkvenog tornja sve vidi,
sve pamti, a mudro ćuti…

Zaključaj vrata svitče,
ti i ja smo sada sami,
ne znaš ko noću kud ide,
ni šta se sve krije u tami…

Prekrstiću te mali svitče,
vreme je da se sneva,
oslušni, kiša kaplje
i pesmu svoju peva…

Volim što si ti sad sa mnom,
oduvek drag si mi bio,
nisam ni znala svitče
da si se pod ognjištem krio…

Ne gledaj kroz prozor svitče
to samo kiša pada,
sijaju zvezde na nebu
i svetlosti ovog grada.

Ne osluškuj korake svitče
u ovoj zvezdanoj noći,
zaključana je kapija stara,
niko nam ne može doći.

Dok ponoć crna krila
nad našim gradom širi,
ulična svetiljka pod lipom
pospano trepće i žmiri…

Spavaj spokojno svitče
noćas na mome dlanu,
probudiće nas ujutro sunce,
radujmo se novom danu.

Sklopi očice svitče,
poklopiše se kazaljke sata,
ne čekamo više nikog-
sam je zatvorio sva vrata.

 

[Nina]

Voleće me do poslednje pare – Momir Vasić

Klela mi se poštenjem i čašću
da volela nije s takvom strašću
i u sreću svoje majke stare,
verna biće do poslednje pare.

Klela mi se u oca i majku,
da će život pretvorit’ mi u bajku
i u oči bez imalo stida,
dok s računa moje novce skida.

Klela mi se da nikada prije
nešto slično doživela nije
i u usne ko latice ruže,
da nam sreća potraje što duže.

Ja naivan, ona luda, mlada,
osta nula od bankovnog salda,
ona ode nisam je ni tako,
što je slatko to i traje kratko.