Stihovi za moju dusu

Balada o prolaznosti

Kad lutali smo svijetom ko rasprsene sjene ,
govorili smo sebi :to je za neko vrijeme,
i neznajuci da smo na izgubljenom brodu
mi vikali smo:kopno,dok gledali smo vodu.

Kad ljubili smo kratko,u tuzi kisne noci
govorili smo za sé da ljubav tek ce doci.
Postavljali smo stvari a opet ne zadugo
za sva smo mjesta rekli:odredit cemo drugo.
Kad radjala se sreca i cekala je slava
pomisljali smo opet : to nije ona prava.

Kad prijatelja nema,a dani idu sporo
govorili smo za sé da vracaju se skoro.
Gdje najvise smo dali dobivali smo manje
al mislili smo,to je tek privremeno stanje.

Kad gubili smo zivot ,govorili smo neka
i vjerovali cvrsto da pravi tek nas ceka.
Putovali smo dalje kad davno smo stigli
tek poceli smo nesto a drugo vec smo bili.

I ostali smo tako kraj vode nerazjasnjeni sasvim
i pomalo van mode.
U zapocetoj prici u ljubavi bez traga
jer svakoj smo se kuci priblizili do praga.

U privremenom redu nekoristenih stvari
ni osjetili nismo da smo i stari,
dok vjerovali jos smo da samo put se mijenja
mi rekli smo si zbogom govorec' dovidjenja.

A.Dedic
_________________
 
Krik

Citavog dana bol mi buja,
Zamjetljiv tek u glasu tihom,
Al dode noc i razlije se
I najedanput kriknem stihom.

Zavrisnuvsi svoj vrisak u svijet
Da uokolo trazi jeku,
Razdijelio sam svoje srce
Med bracu neznanu, daleku,

I krik moj luta, luta, luta,
A kada srodno srce prene,
Da l' ono sluti da je pusten
Iz noci mucne, probdivene?

D. Cesarić
 
Voda

Pusti neka voda nosi u zaborav
Obale su prazne kao pustinja
i samo ljudi sto pogledom
prate sta nosi matica
Oci su nam prazne kao pustinja
i ugriz na usni sto kaze,
tu je nekad bio okean
Daleki gradovi na vodi
Kao brodovi na vodi
Ti znas, ti znas
Voda nosi sve
pusti neka voda nosi u zaborav

Pusti neka voda nosi...

M.Mladenovic (EKV)
 
najsladjana:
SlatKis:
Tesko je pronaci reci jer je onih pravih tako malo,
i zar su uopste potrebne reci
da shvatis da mi je do tebe stalo........
Kliknite za proširenje...

Ako vec pisete najromanticnije stihove onda nek oni imaju neku vrednost, a ne da medju njima budu prazne sms poruke! ne mislim da vredjam samo mislim da se te svari ipak razlikuju :(
Kliknite za proširenje...

jesi li procitala citavu temu? Mislim da nisi... Vec nekoliko strana ove teme preovladava samo poezija...

Osim toga zasto bi ogranicavala necije pravo da iskaze sta zeli... Mozda su te reci trenutno nezgrapne, ali kako ce ljudi nauciti da svoja osecanja izraze na najbolji nacin ako im ne dajemo priliku. Treba im dati priliku. Sta ti kazes? ;)
 

Da znam dragi kako ti je kada
citas pesme moje pisala bih jos
tuznije da rasplacem srce
tvoje. Pesme su mi pune bola
svaka od njih nesto znaci ,
zato dragi kad ih citas
SUZE PUSTI AL NEPLACI.
Gledam momci i devojke zagrljeni
kako secu a za tebe srce pati
zato drugog trazit necu.
Kada podjes na vencanje jednog dana srce
ce mi bolno reci ZBOGOM NADO NEGOVANA.
Ti ces s´njom tada biti sav u sreci
i radosti a za mene ce to biti dan
placa i zalosti. Kada cujes da me nema
osetices sta je bol, jer bas tako
nece moci niko kao ja da te voli.
Zali ces tada dragi da ne zivis ni
dan duze poci ces mi na grob da mi
stavis na grob ruze. Tesko ces mi
grob pronaci bice sav u gustoj travi
jer ja nemam nikog ko ce grob da mi popravi.
Seti ces se tad mog lica iz kojeg
jos ljubav zraci setices se pesme moje
SUZE PUSTI AL NEPLACI. Kada dodjes na moj
grob sagni glav u spusti lice
a iz groba ces cuti reci:
JOS TE VOLIM NEVERNICE.
 
I.

Kada vidim tvoje lice
uvjek osjetim toplinu
koju nosi ljetnja noć.
Dodirnem li tvoje ruke
uvjek osjetim toplinu
bez koje neću moć

Kad nas napuste voljena
sve radosti iz mladosti
čak i kada bude teško
do kraja svog života
od tebe neću poć

I kad dođe dan
taj zadnji dan
i kad prođe san
taj zadnji san
kad nemiri budu dio nas
i kada nam kucne zadnji čas
i tada ću Deni kao i sad
da te volim ja…

II.

Sve nježne rječi svjeta
sačuvao sam za te
u pjesmama mojim
sve njezne rječi sveta
da tebe meni vrate
moja čežnjo davna

Sve nježne rječi svjeta
za duge nježne sate
samoće se bojim
sve njezne rječi svjeta
sačuvao sam za te
moja zvjezdo sjajna

Magdalena, Magdalena
moje nebo, moje sunce, moja duga
Magdalena, Magdalena
moja sreća, moja radost, moja tuga

Magdalena, magdalena
moja ruža, moja nada, moja sudba
Magdalena, Magdalena
moja patnja, moja tajna, moja ljubav
još te molim Magdalena
da se vratiš Magdalena…

(Molitva za Magdalenu – Oliver Dragojević)

III.

Na pragu svojih dvadesetih
Bio sam laka roba
Bile su moderne barabe onih dana
Ne zelim svega ni da se setim
Hteo sam eto sve da probam
Zvalo me zabranjeno voće
Sa raznih grana

Sad žalim dan
Al šta sam znao ja
Ti si bila još devojčica
Leteo je kao leptir
Tvoj čuperak
Drugi bi sve imalo smisao
Drukčije bi život disao
Da sam znao da postojiš
Olivera

Možda sam a da nisam znao
Pred isti izlog s tobom stao
Možda smo zajedno iz voza negde sišli
Mozda si sasvim blizu bila
Ulicom mojom prolazila
I možda smo se za trenutak
mimoišli

Sad žalim dan al šta sam znao ja
Ti si bila još devojčica
Daleko od moga oka
I mog pera
Drugi bi sve imalo smisao
Ne bi svakoj pesme pisao
Da sam znao da postojiš
Olivera

Drugi bi sve imalo smisao
Ja bi iz te gužve zbrisao
I nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram
Znao bi gde da sebi nađem mir
Skrio se u tamni manastir
Čekao da ti odrasteš
Olivera…
(Đorđe Balašević)

IV. CESARICA (Oliver Dragojević)

Zlatni konci lipnje zore
došli su u njene dvore
da bi moju ljubav budili
svitlo nek joj ljubi lice
lipo ka u cesarice
kad je ja ne mogu ljubiti.

Zlatna mriža njenog tila
dušu mi je uhvatila
da je bacim nazad u more
svake noći prije zore
dolazim u njene dvore
vile, dvore moje pokore

Cilega života ja sam htia samo nju
da do njenog srca nađem put
cilega života moje tilo je bez nje
ka cviće bez vode
Zlatna mriža njenog tila
dušu mi je uhvatila
da je bacim nazad u more
svake noći prije zore
dolazim u njene dvore
vile, dvore moje pokore

Cilega života ja sam htia samo nju
da do njenog srca nađem put
cilega života moje tilo je bez nje
ka cviće bez vode



VJERUJ U LJUBAV – Oliver Dragojevi

Vjeruj u ljubav
Jer ljubav je sve
Vjeruj u ljubav
Ne živi bez nje.
Vjeruj u ljubav
I sačuvaj nju
Vjeruj u ljubav
U dobru I zlu.

Daj mi svoju ruku sad
Neka ljubav veže nas
Daj mi svoju ruku sad
Kao jedan cvjet
Daj mi ruku svoju sad
Prava ljubav je uz nas
Nek nas vodi u sretniji svjet

Vjeruj u ljubav
Jer ljubav je sve
Vjeruj u ljubav
Ne živi bez nje.
Vjeruj u ljubav
I sačuvaj nju
Vjeruj u ljubav
U dobru I zlu

Daj mi svoju ruku sad
Neka ljubav veže nas
Daj mi svoju ruku sad
Kao jedan cvjet
Daj mi svoju ruku sad
Prava ljubav je uz nas
Ona može promjeniti svjet.
 
Gibonni - Libar

U libar svojih dugova
Upisi mene
Jer odavno te kupujem
S onim sto si htjela cut'

Od straha da ne potone
Tvoja ljubav za mene
Kao pcela u zlici caja dok drzi dah
Ja nemam razloga za strah

Dajem ti verse i note
Sve moje sarene perle na dar
Jos te mogu pjesmom kupiti
Lukavo i slatkorjecivo
Jos uvijek mogu ti podvaliti ljubav

I sve cu ti obecati
Bas sve sto hoces
Moju kozu, moju kost
I lice koje pozelis

Od straha da ne potone
Tvoja ljubav za mene
Kao pcela u zlici caja dok drzi dah
Ja nemam razloga za strah

Dajem ti verse i note
Sve moje sarene perle na dar
Jos te mogu pjesmom kupiti
Lukavo i slatkorjecivo
Jos uvijek mogu ti podvaliti ljubav
Ljubav...

(dajem ti verse i note)
(sve moje sarene perle na dar)
Jos te mogu pjesmom kupiti
Lukavo i slatkorjecivo
Jos uvijek mogu ti podvaliti ljubav

Jos uvijek mogu...
Jos uvijek mogu ti podvaliti ljubav
Ljubav...


Teh ma hi seva hilejda
s'n a heja, s'n deja peji
lej sen da ti veh s'n vejdela
jon di sejla vih s'n da
lej sen da ti veh s'n vej de la
heya.
 
Ana Stanic - Vidim te kad

Vidim te kad zatvorim oci
vidim te kad podjem na spavanje
sanjam u mraku po svetlu da hodamo
na jastuku sto plovi iznad oblaka

Treba mi neko sa tvojim licem
treba mi neko, ko zna da oseca
da grli me neko, sa hiljadu dodira
ja pricam ti sve, da li cujes me

I mada niko ne zna
ko i niko ne zna
gde ja u sebi krijem te
Ja ne umem da mastam
ja ne zelim da sanjam
ako deo sna, nismo ti i ja

Ja ne mogu da spavam
ja ne zelim da sanjam
ako deo sna, nismo ti i ja

Treba mi neko sa tvojim licem
treba mi neko, ko zna da oseca
vreme za neznost, koja nedostaje
da te sanjam to je sve, sto mi ostaje

I mada niko ne zna
ko i niko ne zna
gde ja u sebi krijem te
Ja ne umem da mastm
ja ne zelim da sanjam
ako deo sna, nismo ti i ja

Ja ne mogu da spavam
ja ne zelim da sanjam
ako deo sna, nismo ti i ja

Oci zatvorim ti, ti mi donosis mir
ja od zelja te pravim
dan sto pocinje zna, da te nema, ja
ne bih se ni budila

Ja ne umem da mastam
ja ne zelim da sanjam
ako deo sna, nismo ti i ja
Ja ne mogu da spavam
ja ne zelim da sanjam
ako deo sna, nismo ti i ja

oci zatvorim ti, ti mi donosis mir
ja od zelja te pravim
dan sto pocinje zna, da te nema, ja
ne bih se ni budila
 
Стрепње

Не, немој ми прићи, Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекања и страх.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашто то и чему?
Издалека само све ко звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек ми не приђу ока твоја два.


Što to bješe ljubav?

Gde li si se dosad skrivala?
Znam, negde si uživala.
Kad god došla - dobrodošla mi,
jer, jedno za drugo mi smo stvoreni.

Ja odavno nikog ne ljubim
I spreman sam sve da izgubim.
Kad god došla - dobrodošla mi,
jer, jedno za drugo mi smo stvoreni.

Podsjeti me što to bješe ljubav?
I, bar na tren, biti zaljubljen?
Što to bješe, što to bješe ljubav?
I, bar na tren, biti zaljubljen?
 
Tatjanino pismo Onjeginu

Pišem vam-šta bih znala bolje?
I šta vam više mogu reći?
Sad zavisi od vaše volje
prezrenje vaše da l' ću steći,
al' ako vas moj udes hudi
bar malo trone i uzbudi,
vi me se nećete odreći.

Da ćutim ja sam prvo htela,
i za sramotu mojih jada
ne biste znali ni vi sada,
bar da se nadam da sam smela
da ćete opet k nama doći
i da ću ma i retko moći
u selu da vas vidim našem,
da se veselim glasu vašem,
da vam što kažem, pa da zatim
o istom mislim i da patim
dane i noći duge sama
dok ne dodjete opet k nama.
Al' osobenjak vi ste, znamo,
i teška vam je selska čama,
a mi...mi ničim ne blistamo,
no iskreno smo radi vama.
Što dodjoste u naše selo?
U stepi, gde moj život traje,
ja ne bih srela vas zacelo
i ne bih znala patnja šta je,
Smirivši burne osećaje,
možda bih jednom (ko će znati?)
po srcu našla druga verna
i bila bih mu žena smerna,
a svojoj deci dobra mati.

Drugi!...A' ne, ja nikom ne bi'
na svetu dala srce svoje!
Oduvek tako pisano je...
Nebo je mene dalo tebi;
moj život sav je jemstvo bio
da ću te sresti izmedj' ljudi;
znam, bog je tebe uputio,
moj zaštitnik do groba budi...
U snove si mi dolazio,
i nevidjen si bio mio,
tvoj pogled me je svud proganj'o,
u duši davno glas odzvanj'o...

Ne, nije mi se san to snio,
jer čim si uš'o, ja sam znala,
sva premrla i usplamsala,
i rekla: on je ovo bio!
Ja tebe često slušah sama;
govorio si sa mnom jednom
kad prosjaku pomagah bednom
i kada blažih molitvama
buru i jad u srcu čednom.
Zar nisi ti i onog trena,
o prividjenje moje drago,
promak'o kroz noć kao sena,
nad uzglavlje se moje sag'o
i šapnuo mi reči nade
ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Čuvar duše mlade
il' kobni duh što kuša mene?
Utišaj sumnje što mene guše.
Možda su sve to sanje moje,
zablude jedne mlade duše,
a sasvim drugo sudjeno je...
Nek bude tako! Što da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
pred tobom suze bola lijem
i molim zaštitu od tebe...
Zamisli: ja sam ovde sama
i nikog nema da me shvati,
sustajem i moj um se slama,
a nemo moje srce pati.
Čekam te: nade glas u meni
bar pogledom oživi jednim,
ili iz teškog sna me preni
prekorom gorkim i pravednim.
Završih! Da pročitam strepim...
Od stida više nemam daha...
Al' vaša čast mi jemči lepim
i predajem se njoj bez straha...
 
Vazno je, mozda, i to da znamo:
covek je zeljen tek ako zeli.
I ako celoga sebe damo-
tek tada mozemo biti celi.

Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene, istovetne.
I samo onda, kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.

("Opomena"- Mika Antic) :lol:
 
PRIVIDJENJA

Zaista,zrak sam samo? I to je sjaj u meni
što se sad,nestajući,rasipa u prazninu
osvetlivši mi put,i bezdan,u isti mah?
Sve su to bile,dakle,prolazne samo seni
na koje sam kroz blagost, i žalost, i tišinu
stresao,ustreptao,svoj zvezdan,zračni,čist prah?

Odlazim,dakle,sa tela toplih, i mladih srna
ledu,na vrhu nekom,u bolnom svom hitanju?
A plač mi samo vraća se,porfiru jednog zrna
što visi,o drhćućem,žarkom,koncu,u svitanju?
Tu,tu bih,u ovom životu,da me oblije slap
svih divota čulnih,kao pad mirisnog mleka
A čini mi se,jedna jedina,takva blista kap
nad peskom pustinja,i tla nad zemljom,daleka.

Zaista,zrak sam samo? I to je sjaj u meni
što se sad,nestajući,rasipa u prazninu
osvetlivši mi put,i bezdan,u isti mah?
Sve su to bile,dakle,prolazne samo seni
na koje sam kroz blagost, i žalost, i tišinu
stresao,ustreptao,svoj zvezdan,zračni,čist prah?

Miloš Crnjanski
u Danskoj 1929.
 
PRIVIDJENJA

Zaista,zrak sam samo? I to je sjaj u meni
što se sad,nestajući,rasipa u prazninu
osvetlivši mi put,i bezdan,u isti mah?
Sve su to bile,dakle,prolazne samo seni
na koje sam kroz blagost, i žalost, i tišinu
stresao,ustreptao,svoj zvezdan,zračni,čist prah?

Odlazim,dakle,sa tela toplih, i mladih srna
ledu,na vrhu nekom,u bolnom svom hitanju?
A plač mi samo vraća se,porfiru jednog zrna
što visi,o drhćućem,žarkom,koncu,u svitanju?
Tu,tu bih,u ovom životu,da me oblije slap
svih divota čulnih,kao pad mirisnog mleka
A čini mi se,jedna jedina,takva blista kap
nad peskom pustinja,i tla nad zemljom,daleka.

Zaista,zrak sam samo? I to je sjaj u meni
što se sad,nestajući,rasipa u prazninu
osvetlivši mi put,i bezdan,u isti mah?
Sve su to bile,dakle,prolazne samo seni
na koje sam kroz blagost, i žalost, i tišinu
stresao,ustreptao,svoj zvezdan,zračni,čist prah?

Miloš Crnjanski
u Danskoj 1929.
 
STO TE NEMA?...


KAD NA MLADO POLJSKO CV'JECE
BISER NIZE PONOC NIJEMA,
KROZ GRUDI MI ZELJA L'JECE:
"STO TE NEMA,STO TE NEMA"

kAD MI SANAK POKOJ DADE
I DUSA SE MIRU SPREMA,
KROZ SRCE SE GLASAK KRADE:
"STO TE NEMA,STO TE NEMA?"

VEDRI ISTOK KAD ZARUDI
U TREPETU OD ALEMA
I TAD DUSA PJESMU BUDI:
"STO TE NEMA,STO TE NEMA?"

I U CASU BUJNE SRECE
I KAD TUGA UZDAH SPREMA,
MOJA LJUBAV PJESMU KRECE:
"STO TE NEMA,STO TE NEMA?"

ALEKSA SANTIC

 
Maja Markovic
Nasa ljubav je

Tvoja ce ruka moju da vodi gde nikad nisam bila
tamo gde su jutra snena nebo kao svila
od ovoga grada do poslednje luke
tebi dajem sve
pruzam ti ove ruke zauvek

Tvoja ce ruka moju da vodi po horizontu plavom
preci cemo sedam mora i ici snom i javom
sto dalje od bola i samoce koja umara
pocicemo sami ti i ja

Nasa ljubav je snagom sudbine
tragom vetrova presla pustinje
do kraja sveta,svemira dalje od bola nemira
ti ces mene sutra odvesti
Nasu ljubav je zora umila
nasa ljubav se u more uliva
ja sam kraj tebe pronasla mir
nece me odvuci vir niti mutne vode dok si samnom ti

Tvoja ce ruka moju da vodi gde nikad nisam bila
tamo gde su jutra snena nebo kao svila
od ovoga grada do poslednje luke
tebi dajem sve
pruzam ti ove ruke zauvek

Nasa ljubav je snagom sudbine
tragom vetrova presla pustinje
do kraja sveta,svemira dalje od bola nemira
ti ces mene sutra odvesti
Nasu ljubav je zora umila
nasa ljubav se u more uliva
ja sam kraj tebe pronasla mir
nece me odvuci vir niti mutne vode dok si samnom ti
 
Kemal Monteno - Duso moja

Duso moja ja ne znam vise
koliko dugo ovdje stojim,
dok slusam kako liju kise
pod mracnim prozorima tvojim.

Duso moja i kada krenem
tako bih rado da se vratim,
ti ne znas da je pola mene
ostalo s' tobom da te prati.

Ostalo s' tobom da te ljubi
kad budes sama i bude zima,
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego ista ima.

Duso moja k'o kaplja vode
i ti se topis na mom dlanu,
jer s' tobom dodje i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu.

Duso moja ti umorna si
i bez tebe ti lezaj spremam,
na nekoj zvijezdi sto se gasi
ja trazim svjetlo koje nemam.

Pod hladnim nebom ispod granja
stavices glavu na moje grudi,
jer ja sam onaj koji sanja
i zato necu da te budim.
 
NAUSNICA
Nocas me je nesto nezno
ko mesecev sjaj dotaklo
oh,pa to se draga u snu
tvoje srce tu pomaklo

Zveckanje sam zlata cuo
kao lepet krila ptica
to me zvoncem dodirnula
tvoja zlatna nausnica




Volim te,nocu,tiho
da ne probudim usnule prozore
grleci grcevito jastuk
i sapucuci kroz san tvoje ime
sasvim tiho
da me ne cuju usnule lutke

Uskovitlana,vrela reka
izmedju noci i dana
moj pakleni ponos
kamen o vretu ljubavi
zeljom iskidan,suzama ispran
ali cvrst
nepremostiv!

Zelim te,nocu,tiho
kao zvezdu
uz casu vrelog,mirisnog kuvanog vina
i pregrst pijanih stihova
za laku noc,za nova svitanja
 
...There's a picture that I carry
One we made some time ago
If they ask who's in the picture with me
I say just a girl I used to know


Just some one I used to stroll around with
Just a friend from long ago
I don't tell them how lost I am without you
I say just a girl I used to know...
 
Ne volim jesen

Ne volim jesen,
sivilo oktobarskih dana...
Ne volim kisu
i tezak magleni pokrivac...

Ne volim tugu
koja, kao nezvani gost...
...dolazi u nezgodan cas
i ubija osmehe...

..osmehe na licima
umornih ljudi.
Ne volim zutinu lisca
koje pada i trune...

Ne volim secanja
koja donose ovi dani...
I kao da nije dosta toga,
tada se uvek setim nje...

Oktobar, 2003
 
ODLAZAK
Tvoj odlazak i moje suze
jesen golisavog bola
jesen koja i tebe uze
odlazis,ostajem ja,jesen i suze
Vihorom nosena ti juris
sama u jesenja jutra
na usnama ti zamiru reci
ostajemo u nadi za jedno sutra
Sa nama,u nama
zivece nada protkana ceznjom
i jedna ljubav prepustena nadi
dodji,cekam te,dok smo jos mladi...
 
Gdje da putujem?
Gdje da ostanem?
uz tebe ja sam sve vidio

stare mostove
mokre ulice
duge obale i more nemirno
svijet dok se rusio

Nije istina
da zboravljam
sva tvoja nadanja
i stradanja

al' ne zaboravi
da sam najbolji
kog si ikada mogla imati
tek ces se kajati
kao ja

Koliko sam lazi izreko
toliko sam zla sebi nanio
al' nesto se u meni slomilo
i dusu sam otvorio

koliko sam zora svanuo
toliko ti dusu ranio
i ne moze mi pomoci ni Bog
da nadjem put do srca tvog

V.G.
 
ISKRENA PESMA



O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I reč nek tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.


Ćuti, i pusti da sad žile moje
Zabrekću novim, zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred veličinom prirode; a potom,


Kad prođe sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u običnu čamu,
I život nov i nadahnuće celo
Nečujno, tiho potone u tamu,


Ja ću ti draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
Čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako.


I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda
Slušati radom ove reči lažne,
I zahvalićeš Bogu što te sazda,
I oči će ti biti suzom vlažne.


I gledajući vrh zaspalih njiva
Kako se spušta nema polutama,
Ti nećeš znati šta u meni biva
Da ja u tebi volim sebe sama,


I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I osećaji navale ko plima!


Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, na volim te, draga!


I zato ću ti uvek reći: ćuti,
Ostavi dušu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lišće na drvetu žuti
I tama pada vrh zaspalih njiva

Milan Rakić........................................................
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top