Stihovi za moju dusu

[Nina]

O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi dušu, nek‘ spokojno sniva.
Dok kraj nas lišće na drveću žuti,
I laste lete put toplijih krajeva.

O sklopi usne, ne miči se, ćuti!
Ostavi misli, nek‘ se bujno roje,
I reč nek‘ tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno sline osećaje moje.

Milan Rakić

 

[Waterfall]

Svaka tvoja reč

Svaka tvoja reč
u meni je do pesme porasla,
svaka tvoja reč.

Svaki tvoj dodir
u meni je do zagrljaja porastao,
svaki tvoj dodir.

Naš slučajni susret
u meni je do života porastao,
naš slučajni susret.

Sve što mi se zbog tebe dogodilo,
kao očarano živi u meni,
i čini se, neće proći,
sve što mi se zbog tebe dogodilo.

I volela bih
da te tek sada volim prvi put.

Volela bih da ne verujem
da će mi srce za tobom proći
kada budeš jednom otišao.

Desanka Maksimović

 

[NIKOS_]

,,Lako je kad te neko ni ne zavoli, tad samo tamna strana srca zaboli. Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli, teško je kad tvoj neko prestane da te voli"

BALASEVIĆ

 

[Mister]

MUDRE ŽENE SE VOLE​

Mudre žene se ne vole.
One su voljene.
Ne daju sebe,
bez garancije
da će dobiti više
od pruženog.
Ne vole dušom,
već umom.
Njima se
ne odaju tajne.
Jer nisu tajna,
koja bi razumela druge.
Ne poklanjaju im se reči,
već pokloni.
O njima se ne govori,
one govore o sebi.
Mudrim ženama
se ne sudi.
Ne procenjuju se.
Za njihove ocene,
nema parametara.
Mudre žene,
nemaju najbolje muškarce.
One koriste ono najbolje
u muškarcu.

Dragana Marković

 

[Waterfall]

Htela bih da te volim

Htela bih da te volim
više nego što mogu
Okrenuta od sveta
bez vremena i prostora
biti urezana u tvom odrazu.
U teskobi postojanja,
htela bih
da svest uronim
u tvoje spokojstvo
oslobađajući se svake suze
koju ipak moram isplakati
na strašnoj granici
izmišljenog odnosa.

Milena Pavlović Barili

 

[Moje ime je Đurđija.]

Iz kojeg si ti svijeta

Iz kojeg si ti svijeta
iz kojeg cvijeta dolaziš
zašto nisi kao i sve druge žene
koje prođu kao sjene
čija se ni imena ne pamte
čiji se dodiri usana zaborave
s prvim jutrom.

Iz koje si ti ljubavi
iz koje knjige
iz kojeg romana
kad mi tako bez ikakvog plana
bez namjere
srce lomiš na dijelove
i noći mi pretvaraš u dane.

Koja si ti žena
kad mi pola života u tebe stane
zbog koje žalim
sve ovo što prebrzo ide
što su jeseni bliže
i što mi se suze prvi puta vide.

Jedino si s neba mogla doći
jer druge putove poznam
i na njima sam s drugima bio sam
Iz kojeg si svijeta
iz kojeg cvijeta nosiš taj miris
da te volim
i nikad ne prebolim.

Željko Krznarić

 

[jabajagi]

 

[Waterfall]

Ko hoće da doživi čudo

Ko hoće da doživi čudo
mora imati srce nevino
kao mleko,
ne sme biti uobraženko,
jer takvu stvoru
doživeti čudo je teško.

Ko hoće detinju radost da nađe
mora umeti da oprosti
onom ko mu podmeće klopke i zamke,
i one će se pretvoriti
u kočije, lađe
i u sanke.

Ko hoće da doživi čudo
mora se radovati kao laste,
mora mu biti dato
da može i zaplakati obilato
i kad do dečaka već odraste.

Ko hoće da doživi čuda
mora verovati da ona postoje
u svetu svuda,
da pokraj zvezda što ih vidimo
i nevidljive zvezde se roje.

Mora verovati međ' glasovima
koji dopiru do našeg uha
u tiho veče
da ih još isto toliko ima,
da i pesma za koju nemamo sluha
svaki čas ukraj nas proteče.

Ko hoće da doživi čudo
ne sme zgaziti na stazi mrava,
ne sme kamenom ptice da tuče,
jer od dvoraca gde čudo spava
ta nežna bića čuvaju ključe.

Desanka Maksimovic

 

[Tea]

Znam da negde luta

Ej, da znam u koje
predele da zađem !
Pa da svoju zvezdu
lutalicu nađem ...

Znam da negde luta
polovina mene,
ne znajući kako
ka meni da krene.

To mi daje nadu
bodri me i snaži,
jer i mene moja
polovina traži.

A možda nas samo
tako malo deli ...
Možda smo se negde
sudarili, sreli.

Na koncertu istom,
uz zanosne zvuke,
možda kao i ja peva,
diže ruke.

A možda kod istih
prijatelja svraća?
Možda mi u robnoj kući
kusur vraća ...

Poznao je nisam,
mada sam je sreo ...
Prepoznaću ko je
kad Bog bude hteo.

I tako, ko senka
tumaram kroz dane
čekajući kad će
konačno da bane.

Da slavimo veče
kada smo se sreli !
Svako sebe nađe,
samo ako želi.

Nedeljko Popadić

 

[Nina]

Kaži zašto me ostavi

Kaži, zašto me ostavi
Srce ispuni tugom
Kaži, zašto zaboravi
Ljubav svu našu ti

Drugom kada si otišla
Osmeh krio je boli
Ipak tiho si plakala
Kad se rastasmo mi

Svi moji dani tužni su
Bez ta dva oka blaga
Vrati se, skrati patnju tu
Sve ti opraštam draga

Kaži, zašto me ostavi
Sruši sve divne snove
Kaži, zašto zaboravi
Ljubav svu našu ti

Vrati se, skrati patnju tu
Sve ti oprastam, draga

Kaži, zašto me ostavi
Srce ispuni tugom
Kaži, zašto zaboravi
Ljubav svu našu ti

 

[Nina]

To je jednostavno tako

tako ponekad kada ti sve izgleda
kao noćna mora
kad se sve uroti
i razdire
i sati, dani, nedelje
godine

izgledaju upropašteni
ispružen na krevetu
u mraku
s pogledom u tavanicu
dođe mi misao koju će
mnogi smatrati nepriličnom:

još je lepo biti Bukovski.

Čarls Bukovski

 

[POBEDNICKI]

Kad žena zavoli
Ima oči djeteta...

Cetinski

 

[Moje ime je Đurđija.]

Povratnici

Onaj sam kojeg ne zanima da
ćutanjem stekne
bilo kakvo preimućstvo, niti snagu
nad tobom.
Želim samo da te ponovo upoznam
kao meni rođenu.
Ako prisloniš dlan na bubanj u
mojim prsima,
osetićeš da je to tvoj maternji ritam.
Ako spustim uho na damar u
tvojim grudima,
biće jednako.

Sastaviti mnoge krajeve i početke,
u jednom klupku života,
veština je onih koji odano vole.
Zagristi bez računa u gorko jezgro
divljine u drugome.
Pitomina se sama otkrije
kada uzajamno prihvatimo
širenje neukroćene vegetacije duše.

Onaj sam kojeg nećeš videti u
drugoj doslednosti osim u
istrajnom vraćanju tebi i radosnom
prepoznavanju svake tople vidre u
bujici tvoje najdublje prirode.

Naša su tela popis prilagođenih priča
koje smo
pripovedali javno i onih željenih, koje
smo bezglasno izgovarali u
molitvenom tajanstvu srca.
Naša su tela sabir doživljenog,
dostupnog i nedohvatnog, a ništa
naše zaista nije osim mogućnosti
da opet načinimo
zajedničke ureze u zlatnom
linoleumu postojanja.

Ti i ja smo povratnici u ljubav. Negde
posred karlice univerzuma nalazi se
mesto s kojeg još nerođena sunca
sanjaju naše nepočinjene greške.

Potrošiće se večnost ovog leta.
Potrošiće se i prilike za moja
upoznavanja s tobom.
Ali voljenja kao zamajci koji
neprekidno pokreću
mlade svetove, ostaće i onda kada ni
tvoja ni moja snaga ne budu više u
službi održavanja ove stvarnosti koju
cela čovečanstva drže za jedinu.


— Miloš Zubac

 

[Nina]

Šta sanjam i sta mi se događa

Iza predgradja, daleko, na kraj suma,
Koje bojazljivo kruze oko grada,
Na strmoj i neplodnoj ravni,
Bez imena i lepote,
Opet te nadjoh.

Zarobljen u jedva cujnom zvuku,
Koji prolazi osamljen ovim krajem,
To si ti, smislu i zaboravu,
Svih puteva i snova.
Bez snova. Bez reci.
Same zvezde silaze
U skut zaspalu prosjaku.

To mi se opet javljas ti, u zvuku,
I ovo se cudo nece objaviti nikad,
Nego ce uvek cutke rasti u meni,
Dok me ne ispuni svega
I ne ponese
Kao najsnaznija krila.

Ivo Andrić

 

[...indigo child...]

 

[Mister]

BLIZINA​

Blizina je odvratna.
Ona muti pamet
i laže
bezočno, kao očajni udvarač.
A ako ti blizina kaže
čije su oči draže
I pali plamen…
Ne trebaju mi
tvoje oči
toplota.
I onako gledam u zvezde,
a grejaću se ko I do sad
beskućnički, slobodno
trljati ruke
duvati sebi
u dušu.

Dušan Jovičić

 

[Nina]

Ponovni susret

Da li si mogla da zaboraviš
da je tvoja ruka nekada u mojoj ležala
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju
s mojih usana na tvoje prelila
i da je tvoja kosa plava
čitavo jedno kratko proleće
ogrtač sreće mojoj ljubavi bila
i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan
sada siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i naših malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme briše i srce zaboravlja
a časovi sreće ostaju
njihov je sjaj u nama.

Herman Hese

 

[причалица]

Samo da se uz tebe budim,
meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mijenu slutim,
da zrak u tvojoj blizini dišem.

Samo da tiho uz tebe šutim
prisutan kao svjetlost bez glasa.
I da ti oči očima ćutim,
kao da ću te izgubiti sad,
ovoga časa.

Enes Kišević

 

[POBEDNICKI]

Pustite moje oči,
Nek ugase davne noći.
Stan u kome je ostao svet,
braon vrata i zlatni broj pet.

Pustite moje ruke,
da prodju gorke muke.
Znaš šta me muči,
ispred vrata mačka čuči.

Ti ćeš cigaretu, ja ni viski,
poneo sam vodu i osmeh bliski.
Lagao sam i lažem opet
nisam te voleo, i sad sam proklet.

Za mene si ginula i izgubila sve,
uspeo sam, ubio sam te.
Raspadam se na trista komada,
a ti ostarila si tako mlada.

 

[NIKOS_]

,, Ljubav, kada je pronađete, će biti vredna svakog trenutka, i svakog vašeg uspona i pada. Ljubav, iako možda nekada može da izbledi kao stara fotografija, nikada neće odustati od vas. Jer, ljubav koja je otišla, nije izgubljena. Pronaći će vas opet, jednog dana, i vrlo verovatno onda kada se budete najmanje nadali ili budete to želeli. Ljubav ne igra po ničijim pravilima."

 

[medozarr]

Možda nas sudba nije planirala
Možda umišljah pod kožom tebe
Bila je pogrešna na pravi način
Ipak je volela jedino sebe
Pusti me na minut, biću u redu
Možda sat, dva ili par dana
Tako je s tugom, oduži nekad
Patnja od večnosti nije mi strana
Propale nade, izgubljen san
Plakati, žaliti, zbog tog je glupo
Samo ti idi u očekivanja nova
Jer stare iluzije koštaju skupo
Strahovi u kojim se porazi broje
Tako su uporni, nemaju granice
Gde ljubav živi samo u priči
Uvek joj fale poslednje stranice
Za nama posle nemoj da žališ
Kad budeš čitala pesme ko pismo
Videćeš ko je sve u ljubavi uspio.
A mi očito nismo.
Savo Cvijetinovic

 

[POBEDNICKI]

,, Ljubav, kada je pronađete, će biti vredna svakog trenutka, i svakog vašeg uspona i pada. Ljubav, iako možda nekada može da izbledi kao stara fotografija, nikada neće odustati od vas. Jer, ljubav koja je otišla, nije izgubljena. Pronaći će vas opet, jednog dana, i vrlo verovatno onda kada se budete najmanje nadali ili budete to želeli. Ljubav ne igra po ničijim pravilima."

Pravila ne postoje. Sami ih odredjujemo ali moramo da znamo što želimo. Malu ili veliku ljubav. Novac ili emocije iz te ljubavi. Ili nećemo ništa, samo smo ukleti pa nas bumeranzi kidaju kad udaraju u lice. Kažite Nikose, griješim li?

 

[Mister]

ZAHVALNICA

Svakog dana kada otvorim oči
Pročitam
kako je neko mlad oduzeo sebi život
Ili je neko nekog roknuo zbog par grama.

Svakog dana gase se životi
Zbog gubitka posla
Živaca
Preljube
Siromaštva
Hleba starog tri dana
Pregaženih ljubimaca
Smrti roditelja
Raka
Bolesti
Ljubavi
Ciroze jetre
Depresije
Zavisnošću.

Svakog dana
Sam i više nego zahvalan
Jer mi je od svega toga
Život uzela poezija.

Stefan Kirilov

 

[POBEDNICKI]

ZAHVALNICA

Svakog dana kada otvorim oči
Pročitam
kako je neko mlad oduzeo sebi život
Ili je neko nekog roknuo zbog par grama.

Svakog dana gase se životi
Zbog gubitka posla
Živaca
Preljube
Siromaštva
Hleba starog tri dana
Pregaženih ljubimaca
Smrti roditelja
Raka
Bolesti
Ljubavi
Ciroze jetre
Depresije
Zavisnošću.

Svakog dana
Sam i više nego zahvalan
Jer mi je od svega toga
Život uzela poezija.

Stefan Kirilov

Poezija je ljubav

 

[Nina]

Tajna

Ožiljak prerušen u tajnu,
tajnu koju moram da krijem,
jer sreli smo se na putu
između da i ne,
na putu između sna i jave,
između smeha i straha,
gorčine i srama.

Tražim kutak gde postoji nada,
parče neba koji vodi obali,
svetlost morske pene,
tražim mir u tvom snu,
da mi pokaže put do svetlosti.

Kada budem prestala
da čeznem za tobom
s nama će zauvek nestati
mnogo nedorečenog šaputanja,
lepršava naša nadanja,
odjeci naših koraka,
tišina u mojim grudima,
i noć, ta bolna tačka mojih nemira
što prodire kroz zavesu zaborava.

Mirjana Vujičić