Stihovi za moju dusu

MAGLA​




Dolazi spolja miris ugljena,
zvuci sirena odjekuju praznim ulicama,
Sunce jutros neće zasjati,
magla miriše na prošlost.
Dok poluotvorenih očiju
tapkam po stolu tražeći cigare
taj čudan miris me podsjeti na nju.
Čujem kroz prozor kako se djeca smiju
dok čekaju školski autobus,
da li ljudi ikad više budu tako sretni?
Sinoć nisam mislio o njoj.
Ni cijelu prošlu godinu,
ali uvijek mi se nekako provuče kroz san.
Samo se osmjehne i nestane,
i ostajem sam,
čekam,
možda danas dođe.
Opet ne volim zimu,
ne volim miris zraka koji me podsjeti
na miris njene kose dok u maglovite
novembarske noći dolazi k’ meni.
Evo kažu i sutra će biti oblačno i maglovito.

fall-fog-girl-umbrella-Favim.com-164817.jpg



Bojan Ždrale
 
Nisam više

Nisam više tvoja prva jutarnja misao,
moja prva jutarnja misli.
Postao sam jedna od briga koje te bude
da bi te podsetile da nemaš snage da brineš
i da ćeš o nama misliti sutra.

Nisam više tvoje dasiporedmene,
moje dasiporedmene.
Sada sam koganemabeznjegasemože,
životidedalje, bilopaprošlo,
moje nemogubeztebe,
moje životjestao,
moje nikadnećeproći.

Nisam više tvoje dobro jutro,
moje dobro jutro.

Goran Tadić
 


Danas trebam nekoga - Milan Troskot

Danas trebam nekoga da mi pomogne nositi kovčeg mojih strahova i zebnji.
Danas trebam nekoga tko je spreman obući moje stare, istrošene cipele i hodati u njima, da makar na tren osjeti moje žuljeve na nogama.
Danas trebam nekoga tko može čuti tihi šapat moje duše i melodiju moje nutrine.
Danas trebam nekoga tko me može vidjeti očima Srca.
Danas trebam nekoga da me čvrsto obavije rukama i zagrli plamenom Ohrabrenja.
Danas trebam nekoga da me na svojim ramenima ponese do obale Spokoja i Nade.
Danas trebam nekoga da me pokrije prekrivačem Ljubavi.
 
Onom sto odlazi Sam

Mora da je bilo tako.
Vrane i pokoji vrabac.
Jugo.
Ruke su sad već mirne
i ne treba ti
svjetlost.
Omča na vratu
k’o zagrljaj.
K’o prsti voljene žene:
vreli i nekako tvoji.
Biće da je bilo tako.
Nestalo je riječi i
ruke su bile
mirne.
Samo vrane i stolica
što cvili
pod nogama.
Sad još samo jedan
korak.
K’o da je prvi.
Od sebe ili sebi?
(Jer, sam si sad i stolica jeca u mraku, pod nogama.)
Ruke se više nikome
ne raduju.
Puštaš ih niz tijelo
i ideš.
Sam.
sam.jpg

Armin Huseinovic
 
Želja

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

D. Konstantinovic

1670445002442.png
 
Moja ljubav je jednostavna, ja volim lako, da se oseti i da ne boli.

Da li je to tesko razumeti, doziveti, osetiti?

Moja ljubav, je tvoja...i tvoja...i svakoga ko oseca moje nesebicne dodire srece i tuge, smeha i suza i svega onog sto nesebicno pruzam.

Da li je to tesko razumeti, doziveti, osetiti?

Moja ljubav, nikada nece biti samo moja, jer davao sam je srcem, ispunjavao tugom, nocima je pokrivao, jutarnjom rosom umivao i pruzao je na dlanu.

Da li je to tesko razumeti, doziveti, osetiti?

Moja ljubav, nije sebicna, u tebi je, moja ljubav te osvaja, prihvati je, moja ljubav pomera sve u tebi, meni, uzmi je...moras..jer, moja ljubav si ti, shvati i prihvati.

Da li je to tesko razumeti, doziveti, osetiti?
 
Tajanstvena

U zanosu,
zaljubljene žene otkrivaju
svoju tajnu i ona je naša
za ceo život.
Jer, ako ljubav obmanuti ume,
ako i žudnja poznaje prevaru,
kada se sjedine lagati ne mogu.

Ti i ja smo se zakleli,
i žudnja se s ljubavlju stopila,
a ipak, nikad mi nisi otkrila,
tu nemirnu zagonetku ko si.
Za mene si večno ostala tajna!

Onda si iznenada otišla,
umorna od mene,
i tako mi nanela poslednju bol;
Ali deo mene ostao je u tebi zarobljen.
Kad ugledam te izdaleka kako ideš vitka,
ja poželim tu nepoznatu lepu ženu
kao da jednom nismo bili par.

H. Hese
 
OKTOBAR

O, tihana blagosti oktobarskog jutra,
tvoje je lišće dozrelo padu,
i vjetar će, bude li u jarosti sutra,
oburvati ga u pustoš svu.
Vrane kriče nad šumom, tu;
a ujutru se mogu sjatiti i otići tek tako.
O, tihana blagosti oktobarskog jutra,
neka otpočnu dana ovoga časi polako.
I neka učini se kraćim dakako.
Srca što prevari nisu protivna,
i nas same prevari svakako.
Otpusti jedan list, cikom zore tek;
a drugi u podne onako;
jedan s drveta naših i drugi odveć dalek.
Uspori sunce blagom izmaglicom,
i opčaraj zemlju ametistom.
Polako, polako.
Za izdašnost vinograda, za grožđe svo,
čiji su listovi već opaljeni mrazom,
i čiji ugrozdani plod mora uzrijevati još pritom,
za dobrobit vinove loze uza zid pruženom.
xOs8tsj.jpg

Robert Frost
 
Put u Mianmar

Budiš me svežim poljupcem u vrat sočnim kao zreo nar,
šapućeš mi na uho nežno da vreme je za put u
Mianmar.

Otvaram oči snene, prihvatam tvoju nežnost kao dar,
a sivo nebo kroz prozor našeg ličnog raja me podseća zašto želim u
Mianmar...

Prebiramo uspomene i one loše ostavljamo na oltar,
jer suvišan su prtljag za zemlju mističnih ptica
-Mianmar

Poslednjim pogledom obuhvatam pustu postelju i oko peći gar...
Ne znam zašto tužna zaključavam stan pre polaska u
Mianmar..?

Tamo božanstva u pagodama prekriva plavi nebeski zar,
mogli bi biti srećni kraj mora na zlatnoj obali
-Mianmar..

.....
Mesec mi je posle ponoći šiljkom srpa kožu zagrebao,
osetila sam tvoju ruku na struku, a san je odlepšao...
...

Budim se i ljubim te.
Pitaš me - odakle toliki žar?
Smešim se u zagrljaju tvom gde čitav moj je svet i moj
- Mianmar


Vesna Sara Tasić
 
Dugo se suska i vec se cinilo
da je sve fama o tom
k'o stara puska prvo se dimilo
a onda grunulo ko grom

Jos nisu pustili tu vest u etar
ali proneo se glas k'o vetar
to se cekalo kad tad
al' eto izvesno je sad
osmeh se vratio u grad



Sprema se festa
silazi s kulice
podesi srce na lupkanje
tu si bar vesta
da sludis ulice
kad uzmes one cipele za cupkanje

U tvom ogledalu je lik iz bajke
za kim zvone daire i balalajke
ono sto je grajilo
ono sto je sjajilo
samo se pritajilo

U tvom ogledalu je lik iz snova
ona stara alias k'o nova
uz tvoj korak okretni
taj karneval pokretni
citav svet je mazoret

Ref.
Po rubu duge hodati
na dlanu mraz zakupiti
sta jos o tebi dodati
da te je lako prodati
al' te je tesko kupiti

Uz grivu vetra poleci
sa svojom senom naci sklad
sudbinu sebi proreci
i biti povod ponekad
da osmeh navrati u grad

Podigni prstic
nacrtaj smajlija
na svaki turobni lik
to je tvoj krstic
tvoja amajlija
koja te izbavlja od svih

U tvom ogledalu je lik iz maste
cujes fanfare i pleh, ma neka praste
zapis je u runama
magija u strunama
praznici su u nama

69771887_2335841733332254_4059502813577740288_n.jpg


 
DVOJE

Ljubeći se od postanja
Kroz maglu svijeta dvoje bludi,
Sa čudnom čežnjom, da se nadju
U metežu stranih ljudi.

Razmišljaju o sebi često
I prevarit će se kadikad,
Da su jedno drugo našli,
A neće se naći nikad.

Pa ipak, on će jednom doć
U sobu onoga hotela,
U kom je ona cijelu noć
Uz uzdisaje mora bdjela.

Pred zoru, kad u krevet legne,
Na onu misleć koju traži,
Ni slutit neće, da mu jorgan
Pokrivaše već njene draži.

I možda će u restoranu
Iz one čase on da pije,
Na kojoj bjehu njena usta
Nekoliko dana prije.

Dobriša Cesarić
 
...boli me neizgovorena rijec
koja je mozda i lozinka bila
da se samo okrenes
i podjes istim putem
da znam kuda ces
i ko ceka na tvoje korake tihe
da mu posaljem moje zelje
i da zna so ne volis
jer je previse dva puta
da lutas
meni je lako
ne cekam mogu i da zaspim
u snu si sigurno
ona koja me nece mimoici
a kad zaspim
ja imam sve spremljeno
ikebanisano i zaliveno
muzikom
...ti ces biti pokrivena andjeoskim
likom
i neces moci da me ostavis samog
u ruhu si
i duhu
andjela...
 
Trebaćeš mi u starosti

Trebaćeš mi u starosti, kad budem gunđao,
jer ne znam gde su mi naočare,
da kažeš: "Eto ti ih na nosu, bleso matora.
Tako bi ti i srce još uvek tražio,
da nije bilo mene
da kažem da je na svom mestu".

Trebaćeš mi u starosti,
da te se sa radošću sećamo,
umesto da te se sećam sa tugom.

Trebaćeš mi u starosti, da te opomenem
kad kažeš: "E, kad se setim kakva sam bila",
da ne smeš tako govoriti u mom prisustvu,
jer si mi lepša no ikada.

Trebaćeš mi u starosti, da joj se rugamo
kada nas pita gde nam je bila mladost.
Trebaćeš mi u starosti, kad izlapim,
da kažeš: "Bolje mozak, nego srce".

Trebaćeš mi u starosti,
da ne dopustiš da ostarimo.

Trebaćeš mi u starosti, da kažeš:
"A rekao si da me ne možeš voleti jače".

Trebaćeš mi u starosti, da me grdiš
što tvrdim da doktori nemaju pojma
i ne pijem lekove,
jer si ti najbolji lek za moje srce.

Trebaćeš mi u starosti,
da me izbaciš iz kuhinje, kad praviš kolače:
"Strpi se, gori si od deteta".

Trebaćeš mi u starosti,
kao što mi trebaš sada, ali mnogo više.

Trebaćeš mi u starosti, da me pitaš:
"Nije ti valjda opet do toga?",
a ja da kažem: "Meni je uvek do tebe".

Trebaćeš mi u starosti, da kažeš: "Izvini što sam vikala",
a ja da te tešim: "Nisam te ni shvatio ozbiljno".

Trebaćeš mi u starosti, kad me zoveš DEDA,
da kažem: "Reci, pile moje malo, pirgavo".

Trebaćeš mi u starosti,
da te volim
i kada me starost napusti.

Goran Tadić
 
***

Naš dan je zelena jabuka
Na dvoje presečena.

Gledam te.
Ti me ne vidiš.
Između nas je slepo sunce.

Na stepenicama
Zagrljaj naš rastrgnut.

Zoveš me
Ja te ne čujem.
Između nas je gluhi vazduh.

Po izlozima usne moje traže
Tvoj osmeh.

Na raskrsnici
Poljubac naš pregažen.

Ruku sam ti dao
Ti je ne osećaš.
Praznina te je zagrlila.

Po trgovima
Suza tvoja traži
Moje oči.

Uveče se dan moj mrtav
S mrtvim danom tvojim sastane.

Samo u snu istim predelima hodamo.

Vasko Popa
 
Sretneš je

Sretneš je na jednom sunčevom zraku
Na jedinom putu koji nekuda vodi.

Opasnost poigrava pred njom
Pokazuje joj karte sve teže i teže
I svetove ljulja.

Ona ide sve lepša i lepša
Smeje se
I osmehom ravnotežu održava.

Sretneš je i ne veruješ
I nikada nećeš verovati
Da si je sreo.

Vasko Popa
 

Back
Top