Stihovi za moju dusu

Samo se zaljubiti treba
U život, oblake i vjetar,
U kišu, jesen, u ljeta,
U mijene, nestalnost, u ljude
U drugačije, u isto i snažno,
Od srca uvijek - pa što bude.
U sebe, u tebe, u riječi,
U ljepotu iza vanjštine,
U prepreku što nam se priječi,
U strah i pad s visine.
Samo se ljubiti mora,
Samo to smisla ima
Jer nemamo kud iz kože
- Unatoč svemu, i svima.
 
hqdefault.jpg
 

Tebi je lako

Tebi je lako reći - idem,
jer tamo nisi bila.
Tebi je lako pružiti ruku,
jer još nisi odlazila.

Tebi je lako reći - zbogom
i da je sve to šala.
Tebi je lako, jer ništa ne znaš;
još se nisi rastajala.

Tebi je lako, a ja već znam:
kada se te stvari dese,
svatko kad ode ostavi trag,
a dio života odnese.

Tebi je lako reći - idi
i ni za čim ne žali.
Tebi je lako, jer si dijete -
jer te nisu ostavljali.
A. Dedic
 
Кроз отворен прозор,
несташан и мио,
На завесу ветрић,
невидљиви слеће,
И њоме се игра,
безбрижан и чио,
Ноћ на пољу лежи,
мир се по њој креће.

(Владислав Петковић Дис)
 
LAGANO UMIRE ONAJ KOJI NE PUTUJE

Lagano umire onaj koji ne putuje,
Onaj koji ne čita,
Onaj koji ne sluša muziku,
Onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.

Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
Onaj koji ne prihvata pomođ.

Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika
Postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja.

Onaj koji ne menja rutinu,
Onaj koji se ne usudjuje odenuti u novu boju,
I ne priča s onima koje ne poznaje.

Lagano umire
Onaj koji beži od strasti i njenog vrela emocija;
Onih koje daju sjaj očima i napuštenim srcima.

Lagano umire
Onaj koji ne menja život kad nije zadovoljan
Svojim poslom ili svojom ljubavi,
Onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti
Radi nesigurnosti,
I koji ne ide za svojim snovima.
Onaj koji sebi neće dozvoliti,
Niti jednom u svom životu
Da pobegne od smislenih saveta.

ZŽvi danas.
Reskiraj danas.
Učini danas.
Ne dozvoli sebi lagano umiranje.
Ne zaboravi biti srećan!

Pablo Neruda
 
Razumna žena. Hrabra. Šibana. Borac. Oslonac.
Sada unistena.U glavi vraca scene dugih razmena poruka, njegovog obzirnog nenavaljivanja, stalne prisutnosti, oduševljavanja, razumevanja, podrške. Otvarala se lagano, nepoverljivo ali željno. Ispričala je sve o sebi, pročitala sve o njemu. Želela je da veruje u ljubav koja se uvlači kroz najčudnija mesta, sama sebi krči put. Zašto ne i porukama u inboksu omiljene društvene mreže?
Možda baš nedostatak slike otkriva prave nas, gole temperamente i karaktere, možda se tako duše bolje pronađu.
Pogrešila je.
Sklupčana na podu, jecajima i konjakom, golim kolenima i razmazanom maskarom, rastajala se od sopstvenih zabluda.
„Zbogom, željo!
Hvala što si mi uzburkala baruštinu od krvi, izgleda da sam živa.
Zbogom, nado!
Hvala ti što si samo za moje oči slikala pejzaže nestvarnih mogućnosti, izgleda da volim umetnost.
Zbogom, stranče!
Hvala ti što si mi pokazao da još imam srce, izgleda da je i lomljivo.
Zbogom, glupačo!
Od sutra si opet santa leda sa dubljim ožiljcima i širim osmehom, izgleda da si nasela........
13533066_1772937679619385_5034818401618141463_n.jpg
 
***

Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Žderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš

Vasko Popa
 
OSMIJEH

Nismo se čak ni upoznali
a ja uzimam kopiju tvog osmijeha
bez pitanja
potajno
u prolazu
čim si se udaljila stavio sam ga na lice
izgleda da je to stvarno izvrstan osmijeh
ljudi kraj kojih prolazim
kradu od mene kopije
bez pitanja
potajno
znam to jer sam neke ponovo sreo
prvi put ozbiljni a sada s osmijehom
ukradenim
s mojeg
a zapravo s tvojeg lica.


Ivica Smolec
 
tumblr_ok5c8wKGff1u0k0jlo1_500.jpg


„Govorio je istinu o jačini ljubavi svoje“, začuše se uzdasi njeni.
Oh, kako su mi te reči godile i gasile ovaj plamen u meni.

Utišala je svoj ponos i pitala je za mene, a drugi su joj ovako rekli:
„Nema ni trunke života u njemu, njemu su zemaljski dani istekli.“

Kršila je prste dok su biseri iz narcisa potekli i zalivali ruže pod njima,
a zrna belog grada su se zarivala u usne crvene poput najboljeg vina.

Jazid ibn Muavija​
 
BLESAK

Vratila si mi dane belih ruža,
Donela ljubav iskrenu i čudnu,
Da sanjam, kad mi oči prošlost htednu,
Rumen, što žudno čar mladosti pruža...

I pune sunca, tvoje oči piše,
Bezdan saznanja s usne pune laži,
Vaskrsnuv nežnost, koja oko vlaži,
Jer dasi Boga iz tvog nedra biše.

U vrt gde leže ispijene čaše,
Na 'rpi cveća i zgažena granja,
Ti blesnu sunce svesnog osećanja,
Da dani krina mađijski se zbraše.

Kad u prah padne idol slavom sliven,
Tužno zacvili logor ogoleo,
Priznaću tajom, sam u sebi skriven
Da sam te, više no što znaš voleo.

Milutin Bojic
 
Možeš naći srodnu dušu, dobrog muškarca, pravu ljubav, sve ono što liči na bajku o kojoj maštaju sve žene ovog svijeta. Ali ako negdje na tom putu zalutaš, i naiđeš na nekog od čijeg ti pogleda zadrhti cijelo tijelo i nekog ko te osjeća, ko te obuzima do ludila, a uzima do bola, nije ti više potrebna bajka sa hepi endom. Potreban ti je taj neko kao istina, voda i sloboda. .............

Kao neodjeljivi dio tvoje duše............

36832995_1906283029410223_9066179115744231424_n.jpg
 
PRIVIDJENJA

Zaista,zrak sam samo? I to je sjaj u meni
što se sad,nestajući,rasipa u prazninu
osvetlivši mi put,i bezdan,u isti mah?
Sve su to bile,dakle,prolazne samo seni
na koje sam kroz blagost, i žalost, i tišinu
stresao,ustreptao,svoj zvezdan,zračni,čist prah?

Odlazim,dakle,sa tela toplih, i mladih srna
ledu,na vrhu nekom,u bolnom svom hitanju?
A plač mi samo vraća se,porfiru jednog zrna
što visi,o drhćućem,žarkom,koncu,u svitanju?
Tu,tu bih,u ovom životu,da me oblije slap
svih divota čulnih,kao pad mirisnog mleka
A čini mi se,jedna jedina,takva blista kap
nad peskom pustinja,i tla nad zemljom,daleka.

Zaista,zrak sam samo? I to je sjaj u meni
što se sad,nestajući,rasipa u prazninu
osvetlivši mi put,i bezdan,u isti mah?
Sve su to bile,dakle,prolazne samo seni
na koje sam kroz blagost, i žalost, i tišinu
stresao,ustreptao,svoj zvezdan,zračni,čist prah?

Miloš Crnjanski
 
Ne spavam nocima, kisa opet ponavlja pricu
Gledam kroz prozor
Napolju je leto, a unutra zima
U krevetu te nema i otezano disem
Necu da ti pisem
al' da mi falis..... To ne PRESTAJES

Setnja po kisi, dobra ideja je
Mokrim ulicama, prelistavam izgovore
Na praskozorje, bulevar je pust
Otezano disem, jer vazduh je gust
Telefon vibrira.... pogresan broj
al' da mi falis..... to ne PRESTAJES

Kisa ponavlja pricu
I dalje ne spavam nocima
Gledam kroz prozor i secam se leta
i ako je zima
Opet u krevetu te nema i otezano disem.
Necu da ti pisem
Al' da mi falis.... to ne PRESTAJES
Vagabond - Lutalica (vagabond)
 
I kad god bi mi se cinilo da je sve u redu,da sam konacno pronasla svoj kutak mira,neki cudni osecaji preplavili bi celo telo.Najezila bih se. Utrnula na par minuta.Zanemela.Odlutala.I pocela bih da placem.Govor tela je cudna stvar.Tako je to,valjda,kad volis onog ko nije tu.Tako je to kada nedostajanje ubija.
13516227_1775089312737555_3668039477741116588_n.jpg
 
OSAM IZGUBLJENIH STIHOVA


Prvi je o tebi, ali nedoradjen.
Ono cega nema ostaje i pece.

Drugi je o tebi. Jabuke i voda
drhte u daljini dok uza me hodas.

Treci je o tebi. Ne poznam ga vise.
Samo svjetlo munje, vedro crne kise.

Cetvrti je o tebi. Ne vidim ti oci.
Tragovi u blatu, koraci u noci.

Peti je o tebi, a ti si daleko
do mrtvoga mora otisla si rijekom.

Sesti je o tebi, kao da te ima,
kao da si ovdje. Vece je i zima.

Sedmi je o tebi, jedva da ga cujem.
Pod grlom u mesu skriva se. I ruje.

Osmi je o tebi. Govori i suti.
Ponavlja ga ptica. Ti ga neces cuti.


Zvonimir Golob
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lutkica
Traže srodnu dušu na pogrešnim mestima?
2 3 4
Odgovora
76
Pregleda
1.493
soko stark
soko stark
Nina
Facebook uvodi AI asistenta za upoznavanje srodne duše
Odgovora
9
Pregleda
456
prsho
prsho

Back
Top