Stihovi za moju dusu

[Branko Lori]

Ti si moj grijeh

U mislima si mojim.
U mome snu i dahu,
u svakoj mojoj kretnji.
U bijelom i u crnom,
u dodiru i mraku,
u zanosu i strepnji.
Znam prekasno je za nas
i ljubav nasu prijece,
al' slutim da smo jedno.
K'o obala i more,
k'o jutro i k'o vecer
k'o ladja i k'o jedro.

Ti moj si grijeh
moja ljubav,
gorki pelin
suze i smijeh,
sve sto gubim,
sve sto zelim
Ti si moj si grijeh,
igra vala,
igra sjene suze i smijeh,
san i zbilja jedne zene.

 

[Alster]

Ulazim i izlazim
na prednji ulaz
dolazim i odlazim
nogu pred nogu
korak po korak
želeo bih da je uvek tako
želeo bih
da sam čitav dan
budan i umoran
mislim da spavam
mislim da sanjam
ispred i iznad
pored ponekad
ličim na sebe
dok mislim na tebe
poznajem i raspoznajem
tebe na staklu
staklo na koži
želeo bih
da je uvek tako
zeleo bih
da sam čitav dan
budan i umoran
mislim da spavam
mislim da sanjam
to nisam ja..... ...........EKV........

 

[gost 359182]

Dodir

Noćas me u snu tače neka ruka,
Ne znam koja,
Sasvim kratko,
Samo večnost do tri dok izbroja.
I od tog dodira dođe do spoja
Mene i nekog zvezdanog sveta
Ne znam sa kojom od bezbroja
Maglina, zvezda i planeta,
Sa kojom od duga.
Samo nijednoga nebeskog sloja,
Nijednog kruga,
Ne mogoh se setiti kad se prenuh

Sem one ruke
Zaboravih sve u trenu.


Desanka Maksimović

 

[*pustinjakinja]

"...Hoćeš li dozvoliti da te dodirnem
i u nepoznatoj slici nađem poznate boje,
hoćeš li me zaštiti od tmine i praznine
u koju me šalju magle zaborava?

Ako zaboravim ko sam
hoćeš li me i ti zaboraviti,
poreći
odreći,
ili ćeš mojim prstima, da me nađu,
pomoći? "

 

[Mister]

Da bih rekao što želim dosta je jedna riječ,
ali tu su i ostale da bi nastanile tišinu.
Da bih rekao što želim dosta je jedna ruža,
jedan plamen za moje vlažne prste.
Nedostaju mi ruke, nedostaje mi žito i zubi
da bih te primio i da bih te zaboravio.
Vjetar podiže iz pijeska moje ime
i ono kaplje na mene poput žedne kiše.
Postoje dani u kojima je sve zapisano,
postoje godine i prazno lišće jeseni.
O tebi znam samo da si bila,samo da živiš,
i pamtim samo ono čega se ti ne sjećaš.
Naga, ti se stidiš svoje sanjive nježnosti
kao stablo koje vjetar pokriva lišćem.
Daleko je djetinjstvo koje zaboravljam
ti ostavljaš svoj život kao da ti ne pripada.
I sada sniježi po njemu gusta kiša i ja koji stojim
kraj prozora nekog vlaka koji bez mene odlazi.
Da bih rekao što mi nedostaje, izmišljam riječi
kao što su: nekad, i zauvijek, i nikada više.
Zvonimir Golob

 

[Branko Lori]

 

[gost 359182]

Kupi mi vreme koje sam prodala
Na glupe stvari i nevažna lica
Sada mi ono nedostaje
I tražim minute u hiljadu sitnica

Kupi mi vreme koje sam sanjala
I u snovima lenjo provodila
Tamo sam nekog tražila
I često od svakog tamo se sakrila

Kupi mi vreme koje mi nedostaje
Sada kada ga imam tako malo
Voz koji ode nema ga više
A moj život stoji i još malo kuca
U mestu će stati vremene sve tiše i tiše...

 

[Jan Hus]

 

[Svjetlanaa]

 

[Branko Lori]

http://fs5.****************/images/170330/3uc24cay.jpg
Azra

Kraj tanana šadrvana
Gdje žubori voda živa
Šetala se svakog dana,
Sultanova ćerka mila.

Svako veče jedno ropče
stajalo kraj šadrvana,
Kako vrijeme prolazilo;
Sve je bljeđe, bljeđe bilo.

Pitala ga jednog dana
Sultanova ćerka mila:
"Kazuj robe, odakle si,
iz plemena kojega si?"

"Ja se zovem El Muhamed
iz plemena starih Azra
Što za ljubav glavu gube
I umiru kada ljube."

H. Heine

 

[gost 359182]

I ja uvijek kad zažmirim kažem:
„Samo srce da osjeti draž.“
Život vara, no i on nekada
radostima ukrašava laž.

 

[Rusalka]

More se već povuklo u daljine
A ti
Ko alga što vetar je miluje nežno
Na pesku postelje u snu se protežeš
Demoni i divote
Vetrovi i plime
More se već povuklo u daljine
Ali u tvojim očima poluotvorenim
Dva mala vala
Su ostala
Demoni i divote
Vetrovi i plime
Dva mala vala da me utope.
Žak Prever​

 

[gost 359182]

ČEKAJ ME

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Cekaj i kad vrućine zapeku,
i kad mećava briše,
čekaj i kad druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kad pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kad čekanje dojadi
svakom ko čeka.

Čekaj me i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu. -
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu.

KONSTANTIN SIMONOV

 

[Suljo.L]

 

[pahuljica*]

"I kad te ne zovem, na tebe ipak čekam. Uđi, meni su uvek snovi dragi gosti."
~ Mira Alečković

 

[Svjetlanaa]

 

[*pustinjakinja]

 

[gost 359182]

Posle nekog vremena naučiš
suptilnu razliku
izmedju držati se za ruke i okovati svoju dušu u lance.
I naučiš
da ljubav ne znači oslanjati se na nekoga
I da imati društvo ne znači sigurnost.
I počinješ da učiš
da poljupci nisu ugovori
i da pokloni nisu obećanja.
I počinješ da prihvataš svoje poraze
Sa podignutom glavom i očima koja gledaju napred.
Sa lepotom zene
A ne sa tugom deteta.
I naučiš da stvaraš svoje puteve iz ovog trenutka
Jer je sutrašnjica
Suviše neizvesna za planove
A budućnost ponekad propadne
Na sred puta.
Posle nekog vremena naučiš
Da i sunce isprži ako tražiš suviše.
Tako, sadiš svoju sopstvenu baštu
I ulepšavaš svoju sopstvenu dušu
Umesto da čekaš
Da ti neko donese cveće.
I naučiš
Da stvarno možeš da izdržiš
I da si stvarno jaka
I da stvarno imaš svoju vrednost.
I naučiš
čak i sa zbogom, ti učiš.

 

[Jan Hus]

 

[meseceva rosa]

Potrebno mi je dušo

Potrebno mi je, s vremena na vreme,
da verujem kako nekog volim,
na cesti, neku blagu ženu po hodu prepoznajem,
i trpim, kao, zbog nje.

Pa kada legne noć u moju sobu, na sto i postelju -
zamišljam: ona će ujutru stići,
mehko ključ u tužnoj bravi okrenuti,
nad postelju mi se nadnijeti,
kao majka - čist oprez u brižnom kretu,
čednost u živoj ruci, pod kojom oči otvaram,
i dodirujem je, govoreći:
"Potrebno mi je, dušo, s vremena na vrijeme,
da vjerujem kako nekog volim, i ljubim,
u jutrima ovim, punim strave, a pustim..."

(Abdulah Sidran

 

[Suljo.L]

 

[Branko Lori]

 

[Suljo.L]

 

[gost 359182]

............ Pesma ženi

Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota, koliko si tajna;
I samo istina, koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka -
Jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna kao mladost; neka
Tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva;
U velikom bolu, ljubav svoju metu;
Istina je samo što duša prosneva;
Poljubac je susret najveći na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
Tvoj je plašt sunčani od mog sna uspreden;
Ti beše misao moja očarana;
Simbol svih taština porazan i leden, -

A ti ne postojiš nit si postojala;
Rođena u mojoj tišini i čami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala:
Jer sve što ljubimo
Stvorili smo sami.

Jovan Dučić

 

[Suljo.L]