Stihovi za moju dusu

[Nina]

Žene – Dona Ešvort

U ovom životu mi žene smo mnogo toga
majke, sestre, supruge, prijateljice, starateljke.
Mi smo stvoriteljke
mi negujemo
mi smo dom.

Ali iznad svega
mi žene smo magija
mi smo intuicija.

Mi smo proizvod generacija
koje su se borile da se čuju
da im se veruje
da budu osnažene.

A to je moćno.
Kad se žene ujedine
dogodi se magija, prijateljice.

A oni koji vam kažu da nije tako se boje.
Mi se ne bojimo.
Zato se ujedinite u svoj svojoj slavi kad možete
jer možete
jer morate
jer vas pretkinje duboko usađene u vas pozivaju
da to učinite.

I zato što, pre svega,
mi držimo pola neba
a naša polovina mora pokazati onoj drugoj
kakav treba da budeš.

 

[Nina]

Albatros - Šarl Bodler

Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
ladja što nad ljutim vrtlozima plove.

Na daske od krova spuste ih sputane.
Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,
belim i ogromnim krilima skunjeni
mašu k'o veslima na obadve strane.

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan,
krilati se putnik bori s okovima;
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči.

 

[Nina]

Sonet 7 - Vilijam Šekspir

Gle, kad s istoka digne sunce mlado
Plamenu glavu, svako zemno oko
Novom mu svjetlu daje počast rado,
Pogledom dična štujuć ga duboko;
I dok uz strmi nebeski brijeg kroči,
Nalik mladiću kog već zrelost hvata,
Još mu ljepotu smrtne štuju oči,
Prateć ga putem sjajnim poput zlata;
Al umornim kad kolima, s visine,
Napušta dan, ko čovjek koji stari,
Poslušno dotad oko pogled skine
S niske mu staze, motreć druge stvari:
Nezapažen ćeš, kad te svlada tmina,
I ti zać’ tako, ako ne daš sina.

 

[Nina]

Sonet 18 – Vilijem Šekspir

Da kažem da si k’o čari letnjeg dana?
Dok tvoj dražesni lik nežnošću odiše,
Vetar strese majske pupoljke sa grana,
A letnji period kratak je odviše.
Nekad nebesko oko blještavo bukne,
A nekad zlatni nebeski lik potamni.

Lepota od lepote zna da uzmakne,
Zbog slučaja il’ pri prirodnoj promeni.
Ali tvoje leto je večno – ne vene.
Dani bez lepote neće da se dese,
Niti ćeš sa smrti izmešati sene,
Kad te ova pesma u večnost uznese.
Dokle ima daha i gde zena sleti,
Dotle ćeš i ti kroz stihove živeti.

S engleskog prepevao Milan Drašković