pismo Tabu:
Dragi Tabe, pišem ti ovo pismo bez brushaltera ali u gaćkama
sve strepeći u neznanju a da naučim kako se otvaraju udihtani neprolazi
verujući da razum nema tu energiju kao inercija minulog rada
ali sa nestrpljenjem deteta ispred poslastičarnice na ishod čudesne slasti
kakav bi košmar od protoka nastao da se kojim slučajem
zaprepastiš i probudiš u naručju nepredvidive neobuzdanosti
Dragi Tabe, pišem ti ovo pismo u brushalteru ali bez ostale posteljine
sve verujući da tragove nisi džaba ostavljao u vidu listova kupusa tek
rebusa za zečice i specijalitet u ljubavnom zagrljaju te dvojine sa krčkanjem od dana života
koje bi da te prate a koje loviš u zasedi lovca tek nežnog licemera u najavi.
Dragi Tabe, pišem ti ovo pismo bez brushaltera i gatjki promrzlog dupenceta
osokoljena iskustvom okoline koja tvrdnje pretvara u sprdnje i trajanje trampi za kajanje
svetski nobles na delu u predelu Venerinog brega bez dvojbe i stega do utega
kako se razbija emocija deflorisanjem praznog platna sa više klatna u ustima korisnika
jezičkih disonantnih skokova od guze ko Rusije do prevoja Podmoskovlja
Dragi Tabe, pišem ti ovo pismo sa razudjenim elementima nagosti, bez zavisti
svekolike razonode i trača, bez aduta i plača i emotivnih harača i narikača
koliko za tvoje širine i dužine profircanog duševnog štofa i kada jesi u vrtlogu vlasti od strasti
i dominacije u svemiru i misli što etar plodi poput jedrilica na vodi belasanjem, talasanjem
falusoidnih totema duboko korenitih zaoranih putanja svih ženskih strahova od eha prodiranja
i nestajanja...i nestajanja...i nestajanja..i nestajanja...i nestajanja...
Dragi Tabe, pišem ti ovo pismo k'o od majke gola..malce prehladjena ali ohola
leži ti to spremanje specijaliteta.od pravca kuhinja pa do kreveta, sa i bez prekida
koliko da da se udahne malo života pa nanovo na posao...čudna neka golgota
kada nas iznenadi leptir u letu i slastan nektar na ponudjenom cvetu
a zaboravimo da je nagota samo deo ciklusa kao čistota bez podmuklih zamki
takav raritet smešten negde ispod krila dojki i neba...jasna potreba, tek vazduh tek kora hleba
