- Poruka
- 388.160
Stefan Uroš III Nemanjić poznatiji kao Stefan Dečanski, bio je kralj Srbije iz porodice Nemanjića, sin kralja Milutina (1282—1321) i otac Stefana Dušana (kralj 1331—1346, car 1346—1355). 1321. do 1331. godine i potiče iz dinastije Nemanjića
Zahvaljujući pobedi u bici kod Velbužda 1330. godine, Stefan Dečanski uspeo je da od Srbije stvori jednu od najmoćnijih država na Balkanu.
Oženio se bugarskom princezom Teodorom sa kojom je imao sinove Dušana i Dušicu i ćerku Jelenu
U drugom braku, sa vizantijskom princezom Marijom Paleolog, kralj Stefan Dečanski imao je bar dvoje dece: cara Simeon Sinišu i Teodoru.
Stefanovi roditelji bili su kralj Milutin i kraljica Ana,ćerka bugarskog cara.Medjutim pošto je Milutinov brak sa Anom bio drugi po redu od ukupno tri,
njihov brak proglašen je nevažećim, te je tako Stefan Dečanski ostao uskraćen za pravo na presto.
Uroš III dobio je upravu nad Zetom oko 1308. godine i pobunio se protiv oca kralja Milutina . Malo pisanih podataka o toj buni imamo. Pobuna Uroša III bila je krajem 1313. godine, ili početkom 1314. godine i možda je posle pomirenja Dragutina i Milutina pomislio da je ugroženo njegovo pravo da nasledi presto. Prema Danilovom zborniku Stefana Uroša III je na pobunu nagovorila njegova vlastela. Milutin je, skupivši vojsku krenuo na sina, koji se pred očevom silom povukao preko Bojane. Arhiepiskop Danilo II u svom delu „Žitija srpskih kraljeva i arhiepiskopa" piše da je Milutin tada sinu ponudio pregovore i da je Stefan dirnut otišao ocu i molio za oproštenje. Međutim, kada se Milutin dočepao Stefana nije imao milosti. Stefan Uroš III je bio okovan i poslat u Skoplje gde je oslepljen i poslat u Carigrad.
Ipak, Stefan Uroš III nije bio potpuno oslepljen. Izvršilac kazne bio je potkupljen, ili je bio oslepljen samo delimično (usijani legen nije probio zenice),
ali je Stefan Uroš III iz straha od kralja Milutina do njegove smrti nosio povez preko očiju.
Osećajući približavanje smrti, najranije krajem 1320. godine, ili verovatnije početkom 1321. kralj Milutin dozvolio je da se Uroš III vrati iz progonstva.
Posle njegovog povratka, 29. oktobra 1321. godine Milutin je umro u svom dvoru u Nerodimlju.
Kada je proglašeno da je kralj Milutin umro, Stefan Dečanski je objavio da mu je vid vratio Sveti Nikola i skinuo je povez koji je do tada nosio.Osnovao je jaku i stabilnu stranku na ciju je stranu stala i crkva.Predložio je Konstantinu, Milutinovom sinu iz prvog braka, koji ga nasledio na prestolu, da dele vlast.Konstantion je odbio ponudi i tiome započeo borbu za nasledje.
Konstantin je surovo nastradao u ovoj borbi.Ubijen je tako što su ga klinovima pričvrstili za dasklu,a potom ga presekli na pola.Neki spisi kažu da je Stefan Dečanski
od njegove lobanje napravio pehar iz kog je pio.Godine 1322,na Bogojavljenje , Stefan Dečanski krunisan je za kralja.
Za vreme svoje vladavine Stefan Dečanski je proširio Srbiju ka jugu, a nakon svoje najznačajnije bitk kod Velbužda, protiv Stefana se pobunio sin Dušan,
time je doživeo isto ono sto je on uradio svom ocu..
Prema pisanju Nićifora Grigora 1331. godine mladi kralj Dušan je imao dvadeset dve godine.Ohrabren od njegove vlastele, mladi kralj Dušan odlučio je da postane vođa pobune protiv oca kralja Uroša III, a u drugoj polovini avgusta 1331. godine pobunjenici su brzo stigli od Skadra do područja Lipljana, to jest kraljevog dvora Nerodimlje. U blizini Nerodimlja se nalazila tvrđava Petrič, koja je služila kao sklonište kralju u slučaju opasnosti i kralj Uroš III je uspeo da pobegne u tvrđavu Petrič, ali se brzo predao, a Dušan se krunisao za kralja 8. septembra 1331. godine u hramu blizu tvrđave Svrčin.
Više od mesec dana posle Dušanovog krunisanja, zatvoreni kralj Dečanski je umro 11. novembra 1331. godine. Anonimni nastavljač Danila zapisao je da je zarobljeni kralj Dečanski odveden sa ženom u tvrđavu Zvečan na severu Kosovskog polja i da je tamo trebalo da bude čuvan, dok se ne izmiri sa Dušanom, ali “kada se niko nije nadao kralj Uroš III predade duh svoj Gospodu”.“I preneseno bi njegovo telo,i položiše ga u rukotvorenom njegovom manastiru Dečani.”
Po Danilovom učeniku, zatvoreni Dečanski je umro iznenada, ali nije napisano da li se to desilo nenasilnom smrću, ili je ubijen.
Drugi izvori tvrde da je Dušan popustio pred navaljivanjem moćne vlastele i odobrio, ili naredio da se Dečanski pogubi.
Za smrt kralja Dečanskog vezana je i legenda o prokletstvu Dušanovih kasnijih potomaka, a kasnije i cele srpske države. Naime Dečanski je, kada su došli ljudi da ga ubiju, prokleo sina i njegove potomke. Mada se ovo prokletstvo nije ispunilo na sinu, palo je ipak na njegova unuka Uroša, koji je izgubio Carstvo. Ova legenda je trajala mnogo vekova, a svi su se tog prokletstva setili onda kada je knez Lazar sa svojim ratnicima pao na Kosovu, a Srbija pala pod Turke.
Motiv ove navodne kletve je iskorišćen kao jedan od glavnih motiva u istorijskoj tragediji „Smrt Uroša V“ Stefana Stefanovića.
Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog mučenika Stefana Dečanskog (Mratindan) 11/24. novembra.
Njemu je posvećena Crkva Svetog Kralja Stefana Dečanskog u Železniku.
Cetinjski manastir čuva njegovu krunu.
(telegraf/wikipedija)
