Vec duze vreme se razmisljam da pokrenem neku ovakvu temu...
Naime, cesto se desava da kad ljudima damo odredjeni status u zivotu na osnovu odnosa koji tad gradimo (tipa, najbitnija si mi osoba u zivotu) i da oni se oni iznenade sto ga ne zadrze ako odnos pocne da stagnira ili propada. Ili prestane.
Nekako, kao da izgube iz vida da je odnos taj koji definise statuse...
A odnos je uvek stvar dvoje ljudi...
Ako je stvar jednoga, onda je fantazija...
E, ono sto me zanima jeste da li se neko iznenadio promenom statusa koji je imao kod vas, a da vam je pre toga odnos otisao u minus?
Pa status najvažnije osobe na svetu može da se promeni i bez prethodnog odlaska u minus, mislim minus mu dođe kao bonus
hoću reći, kad počne minus, počneš da se preispitavaš šta,gde, kako, ali ako te neko o'ladi, 'nako bezveze, kao danas jesmo, sutra ko zna gde smo, e, tada ti je rebus u glavi, zašto, kako, ko je kriv.
Moja drugarica maltene iz pelena pa sve do nedavno odjedared je prestala da me gotivi a da meni nikako nije jasno zašto. Preispitivala sam se milion puta, imam pogan jezik, ali, ona je to navikla od malena, šta bi moglo biti??? Kopala sam i tamo i vamo, po svojoj savesti ponajviše, tek nedavno (posle skoro pet godina) skapirah u čemu je problem.
Ona i ja, ja i ona, to je tako bilo odvajkada, ona se udala, ja se udala ali smo nastavile da se družimo iako nismo baš blizu jedna druge (nekih 100km). Pre deset godina joj je umro muž, 'nako naprasno, srčka, u isto vreme ona ostala bez posla a dvoje dece još uvek studenti. Moralna podrška je bila jedina pomoć koju sam joj mogla pružiti jer sam i sama bila u sličnim govnima sem da je moj matori hvala Bogu i danas živ i zdrav. Posle tri godine je otišla kod majke u Nemačku i za kratko vreme se udala za Nemca, fin čovek, ma duša od čoveka, baš sam je podržavala. E, tada se ona od mene otuđila.
Nedavno, ovog leta sam bila u rodnom kraju, čula da je i ona kod kuće, pohitah da je vidim, nema je reče njena majka. (kasnije se ispostavilo da je bila u drugoj sobi i nije htela da se vidi samnom).
Teta A. i ja smo sedele i divanile o svemu i svačemu, sve sam čekala da će moja C. doći konačno, da je vidim i zagrlim, ali mrka kapa. U razgovoru sa njenom majkom sam shvatila da se C. udala radi zelene karte, da je muž obožava a ona njega prezire, te je mator, te je ćelav, te je ne znam ni ja šta. Pa šta onda, upitah, i moj je već odavno ćelav i prilično mator, pa šta da se radi, vreme napravi sranja od čoveka, a teta A. će: - pa vidi, ti si bila uvek ružnija od nje, uvek si se zadovoljavala manjim od nje, uvek si umela i od malo da napraviš mnogo, eto, sad ona ima to što imaš ti, izgleda joj nije po volji. Uhhhh, pa ja mog matorog volela kad smo se uzeli rekoh, aaaa, daaaa reče teta A. ali tvoj matori nikad nije bio lep kao njen D. nikad ona ne bi takvog nekog mogla da voli, uhhhhh, ako je to, velika je muka čini mi se, rekoh i pobegoh glavom bez obzira
