starije/mladje dete

[Larra]

Da li se kao roditelji drugacije odnosite prema starijem i mladjem detetu? (pusti ga on je mali isl)Kada ste vi bili mali, da li su se roditelji razlicito ponasali prema starijem i mladjem detetu? (znam slucaje - starije su zapustili, pa mladjem seli na vrat, ili obrnuto)

 

[Hellen]

Код мене нема разлике у третману старијег и млађег детета из простог разлога што је разлика међу њима само годину дана...па дођу као вршњаци!

 

[xpajamacax]

uhvatila sam sebe par puta,kada su se oko necega otimali,da sinu 5 god.kazem pusti je molim te,ona je mala :? ona je sada 3 god.
idem po fazonu ti si stariji,pametniji...ali na takve kompromise pristajem ako...
je muz zaspao po podne,pa da ga ne budimo,ili ako smo negde u gostima...jer,moram priznati mala je kao sirena,nista ne pomaze. znam da ce je to proci,samo ka' ce neznamo...
ali nisam naklonjenija ni jednom od njih,on je moja prva ljubav,koja se nije ni malo smanjila njenim rodjenjem,bas kao i ona koja je moja mala devojcica.
u ovom trenutku nemogu biti ravnopravni,on je vec veliki nase komunikacije su potpuno drugacije nego sa njom,jer ona tek pocinje da cavrlja..
kada kupujem njemu,nije pravilo da kupim i njoj,i obrnuto.
naravno to se ne odnosi na sladede i slatkise.
ja sam jos na pocetku mogla bi da odgovorim za par godina

 

[Larra]

Da, to kad su deca mala, pretpostavljam da je prilicno cesto. Problem je sto neki ljudi taj stav zadrze i mnooogo kasnije. "Jao, jeste da nije dao ispit na fakultetu vec 2 godine, ali pusti ga,nije on kao brat, osetljiv je, nezan, pritisli ga tamo..." To bas cesto srecem, i razgovarala sam o tome sa nekoliko ljudi koji isto dozivljavaju u svojim porodicama.

 

[xpajamacax]

ah da znam za takav slucaj...vrlo bliski prijatelji imaju dve cerke.
jedna pametna lepa,ali pomalo buntovnik...ali potpuno ok,ima 15 godina...
starija je.
ova druga debela,razmazena nista je ne razumem kada prica samo se bekelji
nista nije u stanju da uradi sama...uzas,ja bi je tukla
ali...ona je mala i to je faza,ima 13 godina,a ta faza traje boga mi jedno 12 godina
a ova starija,sa njom ne znaju sta da rade,siroti
i jos par primera koji su identicni.
zasto,ne kapiram.
npr.moj brat od tetke je rodjen sa nekim sumom na srcu,koji je valjda u pubertetu prestao,nestao,ali moja sirota sestra,starija u ovom slucaju,je ceo zivot njemu povladjivala,jer
NE ZABORAVI DA KADA JE RODJEN,DA JE MOGAO DA UMRE`!
i tako vec 28 godina
ja sam jedinica,pa nisam iskusila na svojim ledjima,ali nije dobro.

 

[Lexa]

He, pa ja imam suprotan primer.
Dok sam odrastala roditelji su insistirali na nekoj jednakosti, što jedno dobije mora i drugo, kad jedno radi mora i drugo i t. d.
Razlike u ophođenju su postojale, ali su roditelji to pravdali razlikom u polu.
I kad sam malo odrasla zatekla me je situaija u kojoj po nijednom osnovu nismo jednaki. A ne govorim o razlikama u našem ponašanju, o poštovanju naših m-ž suprotnosti, već o svemu po čemu smo nekada bili jednaki, ili bar smatrani jednakim.
Ali, ovo je problem moje (i dobrog dela drugih) sredine.
Nadam se da neću praviti takvu grešku sa svojom decom.

 

[smeh]

Uh... na ovu temu bih mogla pisati romane!
Razlika između brata i mene je 15 meseci (ja sam mlađa), ali s obzirom da smo zajedno odrastali i da sam ja pokazivala znatno više samostalnosti, ne sećam se da sam imala neke "povlastice" u fazonu "ona je mala".
Ipak, mislim da su u silnoj želji da nas vaspitavaju "isto" i da niko ne bude "oštećen" roditelji baš tu napravili grešku budući da smo nas dvoje po karakteru različiti. Ono što mislim da je jedan od ozbiljnijih propusta to je što kod njega nikad nije čak ni probuđena navika da me na neki način štiti kao sestru (nebitno da li mlađu ili stariju), pa se dešavalo da, recimo, izađemo zajedno i da on sve drugarice redom razveze po kućama, a da ja idem peške i to sama.
Ono što meni nikako nije jasno to je da on zaista i dan-danas veruje kako sam ja kao mlađa bila "privilegovana" i (njagov izraz) "oduzimala mu pozicije" kod svih. Ja zaista nikad nisam imala osećaj da je bilo ko "privilegovan", već samo da smo različiti.
Ono što me je uvek nerviralo, to je poređenje tipaČ "A kako on (ona) to može?". I, uopšte mislim da su svi skloni poređenju i upoređivanju dece na ovaj ili onaj način, u čemu nema ničeg lošeg ukoliko se to ne pretvori u takmičenje ko je bolji. Treba prihvatiti različitosti i poštovati svačiju ličnost.
Kad su deca u pitanju, brat ima dva klinca (3 i 5 godina) sa kojima provodim dosta vremena (treba li da naglasim i kako ih obožavam? :wink: ) i zaista se trudim da se ja prilagođavam njima i njihovim potrebama. I makoliko da su slični tačno se vide i razlike i, recimo, nikad nisam dopuštala da samo stariji skuplja igračke (jer je mlađi "mali" - kako nije mali da se igra i napravi nered?!), ali nalazim način da ih stimulišem (pozitivno) i da ni jedan ni u čemu ne bude uskraćen. Istina je da je stariji mnogo više vezan za mene, ali makoliko da mi ta njegova privrženost i neskrvena ljubav prijaju - ne dopuštam da se mali oseti manje voljenim (jer i nije, naravno). Uostalom, ja sam bila mlađe dete pa ga jako dobro razumem :wink: .
O nekim drugim iskustvima - drugi put, da ne budem previše dosadna :wink:

 

[nactu]

Moj mladji brat je kroz zivot prolazio sa svom mogucom i nemogucom podrskom koju su roditelji mogli da mu pruze.
Za mene nije vazilo isto pravilo jer ja sam zaboga starija pametnija ,a pametniji uvek popusta,magarac ostaje.Pa magarac ostade u njihovom stanu i sa njihovom podrskom za svakojake promene posla i niz slicnih epohalnih resenja.
Zato kod mene nema prodju jeftina balkanska roditeljska ideologija pusti mladji je.
Kada moja mladja cerka udari brata on joj uz moju podrsku,a na zgrazavanje kompletne okoline propisno vrati,jer u ovom svetu tesko je izboriti se za svoje mesto pa neka bar podju sa iste startne linije. 8)

 

[gane011]

...
Kada moja mladja cerka udari brata on joj uz moju podrsku,a na zgrazavanje kompletne okoline propisno vrati,jer u ovom svetu tesko je izboriti se za svoje mesto pa neka bar podju sa iste startne linije. 8)

 

[Larra]

Da, cesto se desi da se neki porodicni odnosi iz detinjstva zadrze i pod stare dane. Gledam neke slicne price i medju ljudima od 50...

 

[nactu]

...
Kada moja mladja cerka udari brata on joj uz moju podrsku,a na zgrazavanje kompletne okoline propisno vrati,jer u ovom svetu tesko je izboriti se za svoje mesto pa neka bar podju sa iste startne linije. 8)

 

[sirenica]

Prema svakom detetu se treba odnositi srazmerno njegovom uzrastu i sposobnostima. Ne treba od mladjeg ocekvati da bude "veliki", niti od starijeg traziti da se "spusta na nizi stadijum". Uporedjivanje je apsolutno nepozeljno ( tipa "vidi, kako tvoj brat/sestra ovo ili ono..." ), jer steti izgradnji detetovog karaktera i licnog identiteta.

 

[smeh]

Upravo mi je na vratima bio jedan "savršeni" (stariji) sin koji je i sa 40 godina dete (bez navodnika!).
Nikad nisam videla da roditelji prave toliku razliku među decom i da od njih naprave ono što su ovi uradili (inače se radi o sinovima sestre mog oca).
Naime, pošto smo bliskih godina, a imali smo istu babu i dedu, u detinjstvu smo dosta vremena provodili zajedno.
Za roditelje je stariji uvek, ali baš uvek bio savršen, uvek hvaljen, njegovi uspesi dizani do zvezda, dok je mlađi rastao u njegovoj potpunoj senci i poklanjano mu je neuporedivo manje pažnje. Igrom slučaja imali su istu učiteljicu (koja je, takođe, obožavala starijeg), iste nastavnike, a ako se neko usudio da nedovoljno pohvali njihovog sina, naravno da je bio loš pedagog i "mrzeo" tako idealno biće.
Dok je stariji kao sasvim prosečan đak, poslat na studije (za četiri godine koliko je proveo na elektrotehnici sa plaćenim stanom i ostalim troškovima položio je dva ispita - odbranu i socijologiju!), za mlađeg "nije bilo novca", tako da se posle srednje škole zaposlio.
Normalan čovek ne bi poverovao u ono što se u toj porodici dešavalo!
Rezultat je, naravno, sasvim suprotan.
Mlađi se oženio vrlo pametnom i pažljivom ženom, brak im je više nego pristojan, imaju sjajnog klinca i taštu koja se sa zetom slaže - savršeno :wink: !
Stariji je, nakon što je napustio studije kao suviše pametan da bi tamo gubio vreme, uz silne intervencije dobio posao u retko dobroj firmi, ali je bio suviše pametan da bi se tu zadržao - kad ga svi mrze! Odlazio je iz kuće nekoliko puta sa "velikim ljubavima" i vraćao se kod mame, jer su sve to bile pokvarene žene koje ga nisu razumele i želele samo da ga "maznu". Trenutno je u roditeljskoj kući sa novom ženom koja je rodila i dete, ali je još u formalnom braku sa nekim drugim! Radi privatno kad mu se prohte, ali je, naravno, nezadovoljan jer njegov rad niko ne ceni toliko koliko on misli da vredi!
Ako neko misli da preterujem - vara se, na žalost. Istina je da sam ja još kao dete uvek u zaštitu uzimala mlađeg i da smo i dan-danas dobri i bliski, ali je za neverovati ono što se u toj porodici dešavalo i šta se od te dece napravilo.
Ispadne da su starijem sinu najgori neprijatelji bili upravo roditelji koji su od njaga napravili takvog samoživog prepotentnog i nezadovoljnog sebičnjaka. To što mu je, nakon majčine smrti, otac poklonio sve što ima (isključujući mlađeg sina potpuno iz svega iako je ovaj maksimalno korektan prema roditeljima pa čak i bratu koji ga je urnisao čitav život), sigurno ne ublažava stvar...

 

[plava laguna]

Citajuci ono sto ste napisali, nametnula mi se konstatacija da ne postoje dva ista coveka, pa tako ni dva ista deteta. Zapitala sam se da li se prema svim ljudima odnosimo identicno, da li o svim ljudima mislim identicno, naravno da ne. Odakle onda ideja da bismo trebali prema deci da se odnosimi identicno?! Ili je to klise u koji smo zapali i necija izmisljotina da deca moraju u svako trenutku da imaju isti tretman. Verujem da svi jednako volimo svoju decu, ali odnos prema njima... Pa zar je moguce da je identican u svakom trenutku prema svakom od dece?!