Има бога , а ево и зашто.
Да бих отворио чланак на Wikipediji Звона Манастира Девич,
написао сам увод следеће садржине:
„Манастир Девич подигао je деспот Ђурађ Бранковић 1434. године.
Од тада је више пута разаран. Најпре га је 1915. опљачкала
аустроугарска војска са вучитрнским беговима, затим су га 1941.
до темеља уништили Шиптари из околних села. Поново је спаљен
2004. и последњи пут опљачкан 1999. године. Због вековних насртаја
на ту чувену светињу, нестали су драгоцени историјски документи о
његовом постојању. Приликом бруталног разарања 2004. нестало је и
звоно, које је дугих шездесет година својим звуцима позивало Србе
из околних четрдесетак села на божју службу. Зато је неопходно да
се стално истражују и сакупљају документи о тој чувеној светињи,
као што то чини неки старимргуд, трагајући за фотографијом манастира,
која му је остала у сећању као дечаку, приликом причеста 1938. Толико
му је била важна да је „саградио“ свој виртуелни Стари Манастир Девич,
у коме је боравило више од сто тридесет хиљада посетилаца.“
Дакле, желео сам да кажем да је у последњем разарању нестало и звон,
које је моја породица поклонила манастиру после Другог светског рата,
и које се са звоника оглашавало више од пола столећа. Добро га памте
насељеници из четрдесетак околних српских села о којима нема више
ни трага. Писмом смо обавестили патријарх, јер смо га из тих времена,
као владику, добро познавали. Желео сам да приложим то писмо (у преводу
на енглеском достављено је и КФОР-у), затим оригинална фотографије сусрета
патријарха са народом, посета сељана манастиру. Звоно су варвари на
тракторској приколици са још једним звоном одвезли у непознатом правцу.
Сматрао сам да поред чланка о Манастиру Девич, треба да отворим
и чланак Звона Манастира Девич, где би било говора и о осталим звонима,
почевши од оног које је поклонио деспот Бранковић, које се чува у Високим
Дечанима.
Мислим да бих доживео непријатности као што је и инжењергарин.
Зато му се захваљујем и позивам га на интернет кафу у Старом
Манастиру Девич. старимргуд.
Ово је текст који сам у оквиру разговора објавио на Wikipediji поводом
настојања администратора да чланак инжењерагарина о тенку
М-84А споје са чланком о тенку М-84. А у питању су различити модели тенкова..
