Ukratko, svaka nauka koja se tice covekovih odluka i covekovog postojanja je striktno empirijska, dok sve sto se ne tice coveka i predstavljeno je kroz najmanje cinioce je egzaktna nauka.
Drugim recima, egzaktna nauka je korektnija u metodici, dok je kod empirijske potrebno kontantno imati u obziru raznorazne varijacije.
Filozofija se svakako tice naseg, realnog sveta. Samo zato sto je ne vidimo ispred sebe kao parce hleba sa dzemom od sljiva ne znaci da se ne radi o nauci, odnosno naucnoj sferi.
Ovo su stvari za peti razred O.S. sto se mene tice. I ne, niko nije nista pametniji ako Filozofiju izdvaja od Naucne sfere. kategorizacija je sasvim primenljiva i korisna u procesu ucenja i izucavanja, a sopstveni, tj. licni dozivljaj je u siroj slici apsolutno nebitan niti stvara povoljnu i konstruktivnu diskusiju. Na kraju se svodi na pricanje u prazno.
Sto se tice matematike i jezika, to su takozvane formalne nauke s obzirom da se celoukupna sfera odnosi na posmatranje i analiziranje, sto zbog donosenja rezultata, sto zbog prirode u izradi metode.
Podela na drustvene i prirodne nauke moze da prodje samo u odabiru skole, tj. odabiru predmeta i njihove kategorizacije u gimnazijama sirom Srbije, ali su realne definicije daleko predostroznije po pitanju kategorizacije.
U slucaju matematike, definicije su konacne i samim tim najpreciznije. Iako matematika nije egzaktna nauka, ona u svom formalnom obliku gde se bazira iskljucivo na analiticko-objektivnom udelu ima daleko vecu moc po pitanju realnosti no neke od egzaktnih nauka. Matematika koristi i apstraktne definicije koje se najcesce oznacavaju Lambda simbolom.
U slucaju jezika, standardizacija samog jezika, tj. forma jezika predstavljena je sa logickog aspekta i kao takva automatski predstavlja formalnu nauku. Standardizacija jezika se menja u zavisnosti od drustvene odrednice i upotrebe jezika, zbog cega se smatra drustvenom naukom, ali cinjenica je da je u svojoj osnovi jezicka i TIPICNO analiticka primena jezika (koji ne predstavlja fizicki i merljiv oblik ni u jednom vidu naseg postojanja, vec iskljucivo ljudsku izmisljotinu) iskljucivo definisam formalnom naukom.
Razlika lezi u mogucnosti primene datih formalnih nauka u odnosu na egzaktne nauke, pri cemu matematika ima daleko bitniji uticaj, dok je sa perspektive jezika sama funkcija opisa zapazanja bitna. Da bi se ta matematika primenila u egzaktnoj nauci, a da bi se pravilno koristio opis jednog eksperimenta, potrebna je FILOZOFIJA.
I zato je filozofija glavna i neosporna nauka bez koje nema nikakve definicije bilo cega. Kapiram da je nekima tesko da ovo i zamisle, pa zato filozofiju i njezinu vrednost umanjuju.
matematičkih i fizičkih teorija su vrlo apstraktne i zasnivaju se na hipotezama, što će reći pretpostavkama
Од физичара који гањају честице па надаље. Они сматрају да ако нешто не можеш да измериш то не постоји. Ал слично је и са друштвеним наукама. Психологија не признаје многе феномене.
