Kada je bila Kosovska bitka?
http://mojahercegovina.com/kada-je-bila-kosovska-bitka/
Kada je bila Kosovska bitka? – upita me prijatelj.
Pogledao sam ga u čudu. Kakvo je to pitanje? Nije valjda ozbiljno pomislio da to ne znam?
„Hiljadu trista osamdeset devete”, ispucao sam kao iz topa.
„Da, da, ali nisam to mislio, znam da znaš godinu. Mislio sam kog datuma u godini je bila Kosovska bitka?”
Nasmejao sam se. Zašto me pita tako jednostavne stvari.
„Na Vidovdan”, rekao sam. „Dvadeset osmog juna.”
„E tu sam te čekao. A po kojem kalendaru?”
„Pa…”, malo sam se zbunio, „danas Vidovdan slavimo 28. juna, po svetovnom kalendaru, ili gregorijanskom, koji je prihvaćen u svetu kao zvanični kalendar, ali po crkvenom, pravoslavnom, znači julijanskom, to bi trebalo da bude trinaest dana ranije. Dakle, 15. juna. Isto kao što je pravoslavni Božić 7. januara, a to je po julijanskom kalendaru 25. decembar, trinaest dana ranije. Ili Nova godina, četrnaesti januar, ili prvi januar. ”
Mislio sam da sam se izvukao.
Dan greške
„Da”, reče prijatelj, „ali vidi, Kosovska bitka bila je u 14. veku, a gregorijanski kalendar uveden je u 16. veku kao ispravka greške u računanju. I naravno, tada nije bila razlika trinaest dana. Tolika razlika je danas, ali nije bila u to doba. Pitao sam te – kojeg je datuma, astronomski tačno, bila Kosovska bitka? Ne po nekom kalendaru, nego stvarno kojeg datuma?”
Ćutao sam. I ćutao. I onda priznao, „Ne znam.”
„Šta znaš o julijanskom kalendaru?”
„Znam da ga je uveo Julije Cezar, znači nešto malo pre naše ere, da se po njemu zove julijanski i da ima neku malu grešku. I da ga pravoslavna crkva koristi i danas. ”
„I to je sve?”
Hteo sam da ga pitam zar je potrebno nešto više, ali nisam. Mislim da bi se naljutio, a i mene je stvarno zanimalo. Samo sam sačekao.
„Dakle, 45. godine pre naše ere, Julije Cezar uveo je novi kalendar koji je izradio, tada čuveni, astronom Sosigen i računanje vremena podesio u sklad sa kretanjem Sunca. Godina je prosečno imala 365 dana i još jednu četvrtinu dana. Ta četvrtina nadoknađivala se tako što je svaka četvrta godina dobijala još jedan dan. Nazvali su je prestupnom godinom.”
„Pa to je isto kao i danas”, rekao sam.
„Da, za tvog života. Ne, u istorijskim merama.”
Bolje da ćutim i slušam, zaključio sam.
„Vidi”, rekao je, „julijanska godina ima grešku od 11 minuta i 14,75 sekundi. Tako se na svakih 128 godina skupi jedan dan greške. Možeš to lako da izračunaš. Dan ima 24 puta 60 puta 60 sekundi, što izađe 86.400 sekundi. 11 minuta i 15 sekundi, da zaokružimo, jeste 675 sekundi greške godišnje. 86.400 podeljeno sa 675 je tačno 128. Ova razlika primećena je na prvom hrišćanskom saboru u Nikeji 325. godine i tada je odlučeno da se izbace tri dana, koliko se do tog trenutka nakupilo greške. I da se julijanski kalendar prihvati kao zvanični, sa ispravkom od ta tri dana.”
„U redu”, rekao sam, „to je jasno.”
Važan nagovor
„I tako su prolazile godine. I vekovi. A niko više nije ispravljao kalendar. Do šesnaestog veka nakupilo se još deset dana greške. Deset dana nije malo, lako se primeti na godišnjim dobima. Napuljski fizičar i astronom Alojzije Lili smislio je kako da ispravi kalendar tako da se greška više ne nakuplja kako godine prolaze i nagovorio je tadašnjeg Papu Grgura XIII da prihvati i objavi reformu kalendara. Tako je krajem šesnaestog veka, tačnije 1582, posle četvrtka, 4. oktobra, došao petak, 15. oktobar, čime je ispravljeno tih 10 dana greške. Ali najvažnije u tom novom kalendaru bilo je to da nije više svaka četvrta godina prestupna. Dakle, godine deljive sa 100 nisu više bile prestupne, osim onih koje su deljive sa 400. Šta to znači u stvari? U 400 godina tri puta nema prestupne godine i tako se ispravi greška od tri dana koja se nakupi u tom razdoblju. Ispalo je da je 1600. godina bila prestupna pošto je deljiva sa 400. Ali 1700, 1800. i 1900. nisu bile prestupne. A u julijanskom jesu. Eto, došli smo do tih trinaest dana razlike. Onih deset do šesnaestog veka i još tri kasnije. A pošto je 2000. bila prestupna po oba kalendara, ti nisi ni primetio razliku.”
„To znači, ako sam dobro shvatio, da 2100. neće biti prestupna po gregorijanskom, a hoće po julijanskom kalendaru. U dvadeset i drugom veku razlika će biti 14 dana?”
„Tačno.”
„A u osamnaestom veku bila je 12 dana?”
„Opet tačno. U 18. veku pravoslavni Božić bio je 6. januara, a u 22. biće 8. januara.”
„Osim u onim pravoslavnim zemljama koje su prihvatile julijanski kalendar”, odlučio sam i ja da pokažem bar neko poznavanje raznih vrsta merenja vremena. Bolje da nisam. Prijatelj me samo pogledao i uzdahnuo.
„To je teška zabluda. Nijedna pravoslavna crkva nikada nije prihvatila gregorijanski kalendar.”
„Ali kako”, pobunio sam se. „Pa evo, Grci, na primer, slave Božić 25. decembra.”
„Da, ali ne po gregorijanskom kalendaru. Vidiš, kada je papa Grgur uveo taj kalendar ni pravoslavci ni protestanti nisu ga prihvatili. Samo rimokatolici. Tako se desilo da su Migel de Servantes i Vilijam Šekspir umrli naizgled istog dana, 23. aprila 1616, ali Servantes po tada novom gregorijanskom, a Šekspir po starom julijanskom. Ko je umro kasnije?”
„Eh”, malo sam se zbunio. „Mislim, Šekspir.”
„Tačno. I to deset dana kasnije, pošto je 1600. bila prestupna po oba kalendara. Dakle, protestanti su kasnije prihvatili gregorijansko merenje vremena, ali pravoslavci nisu nikada. Uostalom i taj novi kalendar imao je grešku. Manju od julijanskog, ali ipak grešku. Sada je ona iznosila 26,75 sekundi godišnje. I tako će doći do kašnjenja jednom u 3226 godina. Nije strašno, ali ipak je kašnjenje.”
Umešao se Milanković
Zaćutao je na trenutak, pa nastavio.
„Na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine, član delegacije Srpske pravoslavne crkve, svetski priznati geofizičar, klimatolog i astronom, poznat po teoriji ciklusa ledenih doba, srpski naučnik Milutin Milanković predložio je Revidirani julijanski kalendar. Poznatiji je kao Novi ili Milankovićev kalendar. I taj kalendar ima grešku, ali ovog puta samo 2,75 sekundi godišnje, što znači da do kašnjenja za jedan dan dolazi tek za 31.418 godina. A šta je Milanković napravio?
Kao prvo, izbacio je trinaest dana iz julijanskog kalendara za koliko je kasnio i tako ga ispravio i uskladio sa gregorijanskim, ali uveo je drugačije pravilo za godine deljive sa 100. Rekao je da će godine deljive sa 100 biti prestupne samo onda kada broj njihovih vekova podeljen sa 9 daje ostatak od 2 ili 6. Na primer 2000. godina. Ima 20 vekova. 20 podeljeno sa 9 je 2 sa 2 ostatka i ta je godina bila prestupna, isto kao i u gregorijanskom. 2100. godina je 21 vek podeljen sa 9 i to je 2 sa 3 ostatka. Znači nije prestupna, opet isto kao i gregorijanska. I tako sve do 2800. godine. Ta će po gregorijanskom biti prestupna, ako se sećaš, deljiva je sa 400. Ali po Milankovićevom kalendaru neće biti zato što je 28 podeljeno sa 9 jednako 3 sa 1 ostatka. Tada ćemo imati tri Božića i tri Nove godine. Ako gledamo današnje svetovno, gregorijansko vreme koje koristimo u svakodnevnom životu Božić će biti 25. decembra za katolike, 26. decembra za pravoslavce koji su prihvatili Milankovićev kalendar i 13. januara za pravoslavce koji još koriste julijanski kalendar. A Nova godina 1, 2. i 19. januara. Primeti da će se julijanski pomeriti za još šest dana.”
„Sada sam potpuno zbunjen”, rekao sam i to sam iskreno mislio.
„Sve u svemu, na Novi ili Milankovićev kalendar prešle su Veseljenska patrijaršija, Aleksandrijska pravoslavna crkva, Rumunska, Bugarska, Grčka i Kiparska pravoslavna crkva, a julijanski su još zadržale Antiohijska, Jerusalimska, Ruska, Gruzijska i Srpska pravoslavna crkva. Srpska pravoslavna crkva bila je predlagač ove izmene i načelno ju je prihvatila, ali je odložila primenu na neodređeno vreme. Ali, kao što rekoh, nijedna pravoslavna crkva nije prihvatila gregorijanski kalendar što je inače opšta zabluda i to samo zbog trenutnog poklapanja datuma.”
Greška + 8
Prijatelj me je gledao i smeškao se.
„Nisi mi odgovorio na pitanje”, rekao je.
„Kakvo pitanje?”
„Pa, kada je bila Kosovska bitka?”
„Znaš”, rekao sam, „nemam pojma, da budem iskren.”
„Evo ovako. Godine 1389. bio je samo jedan kalendar, julijanski. Kosovska bitka bila je na Vidovdan, a to je tada bio 15. jun, a danas je 28. jun. Od 325. godine kada je kalendar ispravljen na Nikejskom saboru do Kosovske bitke prošle su 1064 godine. Greška je bila jedan dan svakih 128 godina. Ako 1064 podeliš sa 128 dobićeš 8 i nešto ostatka. Znači, tadašnja greška bila je 8 dana. Ako na 15. jun dodaš osam dana, to je 23. jun.”
„Znači”, upitao sam oprezno, „Kosovska bitka je bila 23. juna 1389?”
„Recimo ovako. Dvadeset treći jun bio bi današnji ekvivalent datuma Kosovske bitke, po gregorijanskom i Milankovićevom kalendaru. A da si pažljivo čitao istoriju to si mogao da znaš i bez sve ove računice.”
„Kako to misliš?”
„Pa istorija lepo kaže da je Kosovska bitka bila dva dana posle dugodnevice. A dugodnevica je obično 21. juna. Znači dvadeset i treći savršeno odgovara.”
Zamislio sam se.
„Imam i ja za tebe jedno pitanje”, rekao sam.
„Koje?”
„Koji je danas datum, ali stvarno?”
