Atenagora Atinski(oko 133-oko 190 n.e). Rođeн u Atini kasnije se obratio u hrišćanstvo i predavao u Aleksndriji. Dakle, i njega možemo svrstati u "Aleksаndrijca" i Platonistu jer je pre prihvatanja hrišćanstva izučavao Platonizam i ostao mu je naziv i Filozof. Napisao je dva dela Apologiju (Odbranu), oko 177 n.e i traktat "O uskrsnuću" oko 187 n.e.
U ovim delima branio je hrišćane od optužbe da su kanibali i da piju krv i jedu ljudsko meso, a upućeno je tadašnjem rimskom caru Marku Aureliju, inače veoma zaljubljnog u "stoicizam" i grčku filozofiju uopšte..i caru koji je bio i veliki vojskovođa ali i tolerantan prema hrišćanima. Sam Atenagora je bio veoma obrazovan i erudita te su se car Marko Aurelije i Atenagora mogli lako razumeti jezikom dva "intelektualca".
Što se tiče njegovog pogleda na našu temu on ima sledeće stavove. On smatra da duša čovekova ne može da umre te on kaže:
"...ми смо убеђени да када будемо уклоњени из садашњег живота живећемо други живот, бољи од садашњег, и небески, не земаљски (пошто ћемо остати близу Бога и са Богом, ослобођени сваке промене или патње у души, а не као тело, иако ћемо имати месо, већ као небески дух), ...;
јер Бог нас није учинио као овце или звијери створене за пуки рад да бисмо пропали и били уништени", Apologija 31.
Atenagora ukazuje da se čovek razlikuje od živtinje i da ne može njegov život propasiti i nestati. To nas razlikuje od životinja. On ovo kaže jer je verovatno nailazio što na hrišćane koji su poštovali onu tradiciju da će telo i duša nepravednika jednom nestati što zbog neznabožaca koji su negirali vaskrs tela. Ali pre se obraća hrišćanima ove druge tradicije.
On zanimljivo navodi u nastavku jedan od razloga zašto treba verovati u besmrtnost duše iz čega proizilazi da moraju biti u mukama. On kaže:"
На тим основама није вјероватно да бисмо жељели да чинимо зло, или да се предамо великом судији да буде кажњен.", Aplogija 31. Dakle, on smatra da se na tim osnovama može učvrstiti moral hrišćana da ne čine zlo plašeći se budućeg suda i paklenih muka.
Što se tiče vremena između smrti i vaskrsa tu Atenagora deli mišljenje sa Irinejem i nekim Antiohijcima da duša spava i nije svesna ničega. On kaže:"
Oni koji su mrtvi i koji spavaju
podvrgnuti su sličnom stanju, barem što se tiče
tišine i odsutnosti svesti o prošlome i sadašnjem, ili o samom postojanju i svom životu", Atenagora, Vaskrsenje iz mrtvih 16.
On još kaže: "након смрти (јер обоје заједно више не постоје-misli na grešnike i pravenike-, а душа се више не појављује) одвојено од тела, а тело се поново разрешава у материјале из којих је састављено, и више не задржава ништа од своје некадашње структуре или облика,
а још мање сећања на његове поступке", Vaskrsenje iz mrtvih 18
On ovde govori da mrtvi nisu svesni ničega do Hristovog dolaska te da ni pravedni ni grešni još nisu primili nikavu nagradu ili kaznu. Zato on smatra da se to ostvaruje tek sa vaskrsom:
"резултат свега тога је веома јасно сваком, наиме, да, на језику апостола, "ово покварљиво (и растворљиво) мора да се обуче у нераспадљивост",да би они који су
умрли оживели ускрснућем и са деловима који су били овојени и потпуно распуштени, поново уједињени,
да сваки од њих
може, у складу са правдом,
примити оно што је учинио у телу, било да је добро или лоше.", Atenagora, Vaskrsenje iz mrtvih 18
- - - - - - - - - -
A još ako se u diskusiju ubaci i zrno sumnje zvano
apokatastaza 
Ne mogu da se setim gde sam pročitao, ali se sećam da glasi: "ko ne veruje u apokatastazu, nema srca. Ko veruje u nju, nema mozga"
Naravno, Jovane, postavljaj tekstove, vredi ih čitati.
Hvala za trud
heeee...nema sumnje i za nju se mora naći mesta..moram nešto reći i o Origenu...
.
Naravno, hvala na podršci. I takođe i vi postavite ako imate koji novi i zanimljiv tekst.
Pozdrav.
