Не могу баш рећи да ме је изнервирало, али ето:
Позову нас пријатељи на дочек. Дружимо се тек годину-две, нисмо јако блиски. Кажу, биће нас три пара без деце. Супер!
Договор је да сви вечерамо код куће са својом децом, а да да дођемо код њих око 9 увече. Они причају шта ће све спремати, шта су купили од пића...а ми кажемо да ћемо понети од свега по мало: нешто меса, салате, пића и колача, па да комбинујемо и да имамо током ноћи.
Тако и би. Понесемо пар литара сока, чинију моје омиљене свечане салате од целера и шаргарепе (цркла сам рендајући их цело поподне), тацну колача (4-5 врта, све лепо аранжирано) и овал пун ролованог меса, аранжираног уз руску салату, маслинке и туршију - икебана!
Кад смо ушли домаћица се одушевила како је све лепо аранжирано...и све ставила у фрижидер. Нама је изнела само неке слане погачице и нешто наших колача на малим тацницама. Добро. Дуга је ноћ.
У неко доба ноћи ММ каже да је гладан и тражи од домаћице да поједе нешто конкретније, а она извади на тањир два парчета меса и сама му сипа руске салате и постави му украј стола у кујни, само за њега. Реко, добро, после поноћи ћемо вечерати још једном ваљда...
Око пола 4 ми крећемо кући, а она ме пита:''Јао, је л' ти требају твоје посуде ових дана? Тако си лепо аранжирала, жао ми да пресипам и кварим. Ако ти није проблем, нека остану код нас ваше посуде, па ћемо вам вратити за који дан?''
Ја шокирана. Али добро, шта да кажем. ОК.
Дођемо кући и не можемо да дођемо к себи: цело вече смо јели само погачице, а донели смо пуне овале клопе да једемо сви током ноћи?! Бар тако је увек била пракса кад бисмо ишли негде на дочек: свако понесе по мало од своје клопе, па комбинујемо и једемо сви заједно, а оно што остане, вратимо сви кући, од свачијег по мало.
Искрено: просто ми било жао оноликог меса и салате, имали бисмо ручка за још два дана...
Прекјуче они помпезно најаве свој долазак да нам врате посуђе.
И стварно, дошли су и донели празно посуђе?!
Кажу:''Супер смо се најели од онога што сте донели за дочек!''
Ништа обичај да се не враћа празно...
Погађајте, да ли смо их оговарали када су отишли?
